Научная статья на тему 'Анализ исламского закона о правах и обязанностях человека в святой Коран'

Анализ исламского закона о правах и обязанностях человека в святой Коран Текст научной статьи по специальности «Философия, этика, религиоведение»

CC BY
93
16
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Ислам / Средняя Азия / ЮНЕСКО / Юриспруденция / Священный Коран / Сура / Аят / Права человека / Мадхаб. / Islam / Central Asia / UNESCO / Jurisprudence / Holy Koran / Surah / Ayah / Human rights / Madhab.

Аннотация научной статьи по философии, этике, религиоведению, автор научной работы — Бобурмирзо Ботиров

В статье отмечается, что сегодня необходимо изучать ислам и правоведение, которое является его основной частью, исламское правоведение в соответствии с требованиями времени, а также овладевать им и применять на практике. В статье автор акцентирует внимание на историческом значении ислама в Центральной Азии, подчеркивая возникновение исламской юриспруденции и ее источников с историко-хронологической точки зрения. Важность юриспруденции среди исламских наук подчеркивается автором в юридических стихах Корана, который является священным источником ислама. В частности, юридически сравниваются священные стихи о правах и обязанностях человека.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Analysis of islamic law on human rights and obligations in the Holy Koran

The article notes that it is necessary to study Islam and its jurisprudence, which is its main part, islamic jurisprudence in accordance with the requirements of the time, as well as master it and apply it in practice. In the article author focused on the historical significance of Islam in Central Asia, emphasizing the emergence of Islamic jurisprudence and its sources from a historical and chronological point of view. The importance of jurisprudence among Islamic sciences is emphasized by the author in the legal verses of the Koran, which is the sacred source of Islam. In particular, sacred verses about human rights and duties are legally compared.

Текст научной работы на тему «Анализ исламского закона о правах и обязанностях человека в святой Коран»

Жамият ва инновациялар -Общество и инновации -Society and innovations

Journal home page: https://inscience.uz/index.php/socinov/index

Analysis of islamic law on human rights and obligations in the Holy Koran

Boburmirzo BOTIROV1

International Islamic Academy of Uzbekistan

article info

abstract

Article history:

Received September 2020 Received in revised form 15 November 2020 Accepted 30 November 2020 Available online 15 December 2020

Keywords: Islam

Central Asia

UNESCO

Jurisprudence

Holy Koran

Surah

Ayah

Human rights Madhab

The article notes that it is necessary to study Islam and its jurisprudence, which is its main part, islamic jurisprudence in accordance with the requirements of the time, as well as master it and apply it in practice. In the article author focused on the historical significance of Islam in Central Asia, emphasizing the emergence of Islamic jurisprudence and its sources from a historical and chronological point of view. The importance of jurisprudence among Islamic sciences is emphasized by the author in the legal verses of the Koran, which is the sacred source of Islam. In particular, sacred verses about human rights and duties are legally compared.

2181-1415/© 2020 in Science LLC.

This is an open access article under the Attribution 4.0 International (CC BY 4.0) license (https://creativecommons.org/licenses/by/4.0/deed.ru)

Ислом хукукида инсон хукуклари ва мажбуриятларига оид Куръони Каримда келган нормалар тахлили

аннотация

Калит сузлар:

Ислом дини

Марказий Осиё

ЮНЕСКО

Фик;хшунослик

Куръони Карим

Сура

Оят

Инсон хукуклари Мазхаб

Маколада бугунги кунда Ислом дини ва унинг асосий кисми булмиш фиккх Ислом хукукшунослигини давр талабларини назарда тутган холда урганиш ва уни узлаштириб, амалий хаётда ундан фойдаланиш бир заруратга айланганлиги тилга олинади. Макколада муаллиф Ислом динининг Марказий Осиёдаги тарихий ахамияти хусусида тухталиб ислом хукукшунослиги ва унинг манбалари пайдо булишига тарихий хронологик нуктаи

1 Teacher of the history of Uzbekistan, National university of Uzbekistan Tashkent, Uzbekistan Email: saidamirxon.mahmudov.1994@mail.ru

Жамият ва инновациялар - Общество и инновации - Society and innovations Issue -1, №02 (2020) / ISSN 2181-1415

назардан алохдда ургу беради. Фикхшунослик ислом илмлари орасида мухим эканлигини муаллиф Ислом динининг мукаддас манбаси хисобланган Куръони Каримнинг юридик характерга эга оятлари оркали ёритилиб беради. Айникса, инсон хукуклари ва мажбуриятлари борасидаги мукаддас оятлар юридик жихатдан киёсий тахлил ;илинади.

Анализ исламского закона о правах и обязанностях человека в святой Коран

аннотация_

В статье отмечается, что сегодня необходимо изучать ислам и правоведение, которое является его основной частью, исламское правоведение в соответствии с требованиями времени, а также овладевать им и применять на практике. В статье автор акцентирует внимание на историческом значении ислама в Центральной Азии, подчеркивая возникновение исламской юриспруденции и ее источников с историко-хронологической точки

зрения. Важность юриспруденции среди исламских наук подчеркивается автором в юридических стихах Корана, который является священным источником ислама. В частности, юридически сравниваются священные стихи о правах и обязанностях человека.

Кириш. Ислом динини хал;имиз нафа;ат диний таълимот сифатида кабул ;илди, балки уни янги илмий, маърифий погоналарга кутарди, Исломнинг илмий жихатдан юксалтиришга бе;иёс хисса ;ушди. Натижада, урта асрларда яшаб ижод этган мовароуннахрлик фа;их аллома ва мутафаккирлардан катта хажмдаги ноёб кулёзма манбалар мерос булиб ;олди. Узбекистон китоб фондларида юз мингдан зиёд кулёзма асарлар са;ланмо;да. Уларнинг асосий ;исми ЮНЕСКОнинг Маданий мерос руйхатига киритилган.

Узбекистон Республикаси Президенти Шавкат Мирзиёев таъкидлаганидек: "Х,озирги кунда Узбекистонимизнинг китоб фондларида 100 мингдан зиёд кулёзма асарлар са;ланмо;да. Афсуски, бу нодир китоблар хали тули; урганилмаган, улар олимлар ва уз укувчиларини кутиб турибди. Ушбу ноёб асарларда бугунги давр уртага куяётган жуда куп долзарб муаммоларга жавоб топиш мумкин. Хусусан, Ислом динининг асл инсонпарварлик мохиятини чукур очиб берадиган, барча одамларни эзгулик, мехр-о;ибат ва хамжихатлик йулида бирлашишга даъват этадиган теран маъноли фикр ва гоялар бугун хам уз киммати ва ахамиятини йукотган эмас. Лекин биз ана шундай ноёб мерос ворислари, шундай бойлик эгалари булатуриб, уларни хар томонлама укиш-урганиш, хал;имиз, аввало, униб-усиб келаётган ёшларимизга, жахон хамжамиятига етказиш буйича, етарли иш килмаганимизни хам очи; тан олиш керак"[1].

Узбекистон тарихини асрлар оша етиб келган ёзма мерос асосида холисона ва чукур урганиш тобора долзарб ахамият касб этмокда. Бу мероснинг салмо;ли

Ключевые слова:

Ислам

Средняя Азия

ЮНЕСКО

Юриспруденция

Священный Коран

Сура

Аят

Права человека Мадхаб

Жамият ва инновациялар - Общество и инновации - Society and innovations Issue -1, №02 (2020) / ISSN 2181-1415

кисмини ватанимиздан етишиб чиккан олимларнинг асарлари ташкил этади. Мустакиллигимизнинг дастлабки кунлариданок аждодларимиз томонидан куп асрлар мобайнида яратиб келинган гоят улкан, бебахо маънавий ва маданий меросни кайта тиклаш давлат сиёсати даражасига кутарилган нихоятда мухим вазифа булиб колди. Уларни жахон маданий меросининг бир кисми сифатида урганиш хозирги даврда илм-фаннинг мухим вазифаларидан биридир: Халкнинг маданий кадриятлари, маънавий мероси минг йиллар мобайнида Шарк халклари учун кудратли маънавият манбаи булиб хизмат килган. Узок вакт давом этган каттик мафкуравий тазйикка карамай, Узбекистон халки авлоддан авлодга утиб келган уз тарихий ва маданий кадриятларини хамда узига хос анъаналарини саклаб колишга муваффак булди.

Жахон илм-фани учун Мовароуннахрда фаолият олиб борган олимлар, улар жумласида эса факихларнинг меросини хам урганиш мухим ахамиятга эга[2].

Чунки, мовароуннахрлик факихлар Ислом оламининг барча минтакаларида хам тан олингандирлар. Улар томонидан ёзилган фикхий асарлар эса хозирги вактда хам илмий даргохларда Ислом фикхи буйича дарслик вазифасини утамокда. Бу Мовароуннахрда фикх илмининг юзага келиши, ривожланиш боскичлари, йуналишлари, узига хос жихатлари ва анъаналарини урганишга жиддий ёндашиш кераклигини курсатмокда.

Ислом илмлари ичида энг куп мурожаат килинадигани бу Ислом хукуки булмиш фикх илмидир. Фикх арабча "тушуниш", "чукур англаш" деган маъноларни билдириб, уламолар истилохида Исломдаги шаръий хукмлар баёни яъни, конунчиликдан тортиб, то одоб ахлок меъёрларини уз ичига олувчи кенг камровли сохадир.

Х,ижрий I асрда Ислом хукуки шакллана бошлаб, хижрий II ва III асрларда тараккиёт боскичларига кутарилди. Хижрий II аср бошларида илк хукукий мактаблар (мазхаблар) юзага кела бошлади ва янги шаклланган Ислом жамияти узининг бошлангич хукукий ва конуний институтлари - муассасаларини куришга муваффак булди.

Бугунги кунда Ислом дини ва унинг асосий кисми булмиш фикх — Ислом хукукшунослигини давр талабларини назарда тутган холда урганиш ва уни узлаштириб, амалий хаётда ундан фойдаланиш бир заруратга айланди.

Макола илмий даражада эътироф этилган тарихий методлар - тарихийлик, киёсий мантикий тахлил, тахлил, кетма-кетлик, холислик, жамлаш (синергия) тамойиллари асосида ёритилган. Маълумки, ер юзида мусулмончилик пайдо булганидан буён асрлар давомида дунёнинг турли мамлакатларида юзлаб олиму-уламолар Ислом хукукшунослиги билан машгул булиб келганлар.

Моворауннахр тарихи айникса мазкур улкадаги Ислом хукукшунослиги, тарихи, куплаб шаркшунос, хукукшунос тарихчи олимларни кизиктириб келган. Айникса мусулмон хукукшуносларини махаллий урф-одатларни хам одат хукуки сифатида эътиборга олганликларини Академик Бартольд асарларида куриш мумкин[3]. Жумладан, Петрушевский[4], кейинчалик Д.М.Еремов[5] юрдошларимиздан Б.А.Ахмедов, А.Уринбоев каби йирик шаркшунос, тарихчи олимлар асарларида хам куриш мумкин.

Бундан ташкари, йирик мутахассис, Исломшунос олим, академик Н.Иброхимовни, ю.ф.д.проф. А.Х.Саидовнинг хизматлари бекиёсдир. Шунингдек,

Жамият ва инновациялар - Общество и инновации - Society and innovations Issue -1, №02 (2020) / ISSN 2181-1415

А.Муминов, И.Абдуллаев, Х.Хикматуллаев ва С.Исхаковларнинг хизматларини хам кайд этиш зарурдир.

-Тадкикот натижалари.

Ислом хукукшунослигининг асосий манбаси Цуръони карим 114 та сура ва 6236 та оятдан ташкил топган. Сура (боб) бир неча тугалланган маънодаги гаплардан, баъзан хатто бутун бошли хикоя ёки моддадан иборат. Бошка суралар эса алохида бутун нуткдан иборат[6].

Маккада нозил булган суралар Мадинада нозил булганларидан фарк килади: Макка суралари 90 та, Мадина суралари эса - 24 та. Макка суралари Исломнинг дастлабки даврларини камраб олганлиги боис уларда дунёнинг яратувчиси ва бошкарувчиси булмиш олам ижодкори - Аллох таоло хакидаги диний таълимотнинг мажусийлик (бутпарастлик, куп худолик)ка карши очик кураши мухим урин тутами[7].

Ислом динининг асосий манбалари - Цуръони карим ва Хддиси шарифларда баён килинган хукмлар мажмуи хамма даврларда барча кишиларнинг эзгу максадларига жавоб берадиган конун-коидалардир. Цуръони каримда бу тугрида шундай дейилган:

"Кимки Исломдан узга динни истаса (ихтиёр этса), ундан (у дин) сира кабул килинмагай ва у охиратда зиён кургувчилардандир" (Оли Имрон сураси, 85-оят)[8].

Цуръони карим ва унинг асосида юзага келган Ислом фикхи инсон турмушининг барча сохаларини, жумладан мусулмоннинг хукук ва бурчларини хам камраб олади. Тадкикотчиларнинг ушбу мавзуга кизикишининг боиси хам ана шунда[9].

Цуръони каримдаги айрим оятларда намунали мусулмоннинг диний эътикодлари ва бурчлари очик-ойдин баён этилган. Масалан, Аллох таоло "Бакара" сурасининг 177-оятида:

"Юзларингизни Машрик ва Маг—риб томонларига буришингиз (ибодат килишингизнинг узи тула) яхшилик эмас, балки Аллохга, охи-рат кунига, фаришталарга, китобларга, пайгамбарларга иймон келтирган, узи яхши курган молидан кариндошларига, етимларга, мискинларга, йуловчига, тилан—чиларга ва кулларни озод килиш йулида берадиган, намозни тукис адо этиб, закотни тулаб юрадиган киши ва келишилган ахдларига вафо килгувчилар, шуниннгдек, огир-енгил кунларда ва жанг пайтида сабр килгувчилар яхшилик (ахли)дир. Айнан ушалар (имонларида) содикдирлар ва айнан ушалар такводор—дирлар", деб мархамат килган[10].

Инсоннинг ва бошка тирик мавжудотларнинг хукукларига Исломда адолатли караш мавжудлигидан, чунончи, Цуръони каримдан келтирилган куйидаги оят далолат беради.

"Биз Уз элчиларимизни хужжат (муъжиза)лар билан юбордик ва улар билан бирга Китоб хамда одамлар адолатни барпо килишлари учун мезон (тарози ёки меъёр) туширдик. Яна Биз темирни туширдик. Унда кувват ва одамлар учун манфаатлар бордир. Аллох Узига ва пайгамбарларига (Аллох йулида жиход килиш билан) гойибона ёрдам берадиган кишиларни билиш учун хам (темирни яратди). Албатта Аллох кучли ва кудратлидир" (Х,адид сураси 25-оят)[11].

Цуръони каримда инсоннинг шаклланиши ва камол топишига халал берувчи хислатлар - ташаббуснинг, хаётий максаднинг, унга хакко—ний ёндашувнинг

Жaмият ba иннoвaциялap - Oбщecтвo и иннoвaции - Society and innovations Issue -1, №02 (2020) / ISSN 2181-1415

йуклиги, уз кучига вa имкoниятлapигa ишoнмacлик кopaлaнaди. Бу xycycидa Цypъoни кapимдa:

"Унинг (инганнинг) oлдидa xaм, opтидa xaм тaък;иб этувчи (фapиштaлap) булиб, yлap Aллoxнинг aмpи билaн уни мyxoфaзa ;илиб тypypлap. Ллбaттa, Лллox биpoк к^вм yзлapидaги нapcaни (нeъмaтлapгa ниcбaтaн мyнocaбaтини) yзгapтиpмa—гyнлapичa yлapдaги нapcaни (xoлaтни ëмoн xoлaтгa) yзгapтиpмac. Лллox биpop ^вмга ëмoнликни paвo ^pca, бac, уни кaйтapиб бyлмac вa yлap учун Ундaн узт бoшкapyвчи йyкдиp", дeйилгaн (Рaъд cypacи 11-oят)[12].

Инcoн xaкидaги Иcлoмий кoнцeпцияни ишлaб чикишдa ин—ганнинг ХУКУК вa бypчлapи, эpкинликлapи вa мacъyлияти мyaммocи бopгaн caйин ra^apo; жoй эгaллaб бopмoкдa. Иcлoм динидa эpкинлик инcoннинг кyдpaтли Лллoxгa бу^униши билaн aлoкaдop. Лммo мycyлмoн бу эpкинликдaн кaндaй фoйдaлaнaëтгaнлиги учун жaвoбгap, зepo бу эpкинлик мacъyлиятcизликни билдиpмaйди.

Мycyлмoнлap opacидa xaйp-эxcoн ;илиш якдиллик билaн мaъкyллaнaди, xycycaн, бу иш билaн шyFyллaнaдигaн кишилap дoнoлигининг нишoнacи дeб Кapaлaди. Бу бopaдa Aллox тaoлo Цypъoни кapимнинг Бaкapa cypa™,

272-oятидa шyндaй мapxaмaт килгaн:

"Улapнинг xидoяти Сизнинг зиммaнгиздa эмac (эй, Мyxaммaд!), бaлки, Лллox (Узи) xoxлaгaн кишилapни xидoят йyллaгaй. Heки килган xaйp-эxcoнлapингиз бул^, y yзлapингиз yчyндиp. Фaкaт Лллox ("юзи") yчyнгинa эxcoн килгaйcиз! Цилтн xap биp xaйp-эxcoнингиз (caвoби) cизлapгa aдoлaтcизлик килинмaгaн xoлид мyкaммaл кaйтapилyp", дeйилгaн[13].

Иcлoм динининг буюклиги, кoнyнлapининг yлyFвopлиги, унинг иктигадий тизимининг инcoн эxтиëжлapи вa жaмият мaнфaaтлapи xaкидa Faмxypлик килиши шapиaтдa бeлгилaнгaн xaмдa мaкcaди шaxc вa жaмият мaнфaaтлapини тaъминлaшдaн ибopaт булган бoйликлapни тaкcимлaшни эътиpoф этишдa aйникca ëpкин нaмoëн бyлaди.

Иcлoм инганнинг уз мexнaти билaн ишлaб топтан мyлкигa эгaлик ;илиш ХУКУКини кaфoлaтлaйди вa xимoя килaди. Бу бopaдa Цypъoни кapимдa шyндaй дeйилaди:

"Aapxa^Ka^ Лллox oмoнaтни уз эгaлapигa тoпшиpишингиз вa oдaмлap ypтacидa хукм килгaнингиздa aдoлaт билaн хукм килишингизни бyюpap. Ллбaттa, Лллox cизлapгa яxшигинa нacиxaт килyp. Ллбaттa, Лллox эшитувчи вa кypyви Зoтдиp" (Hиco cypacи

58^ят)[14].

Бoшкa биp oятдa эca:

^ac, кимки (дyнëдa) зappa микдopидa яxшилик килгaн бул^, (Циëмaт куни) уни ^pap" (Зaлзaлa cypacи 7-oят)[15].

^ac, Пapвapдигopлapи yлapни (дyoлapини) ижoбaт этиб, (дeди): "Ллбaттa Мeн cизлapдaн aмaл килгувчининг - xox эpкaк бул^н вa xox aëл бул^н - aмaли зoe Килмacмaн. (Мaккaдaн) xижpaт килгaн, юpтлapидaн бaдapFa килингaн, Мeнинг йyлимдa aзият чeккaн, жaнг килган вa кaтл этилгaнлapнинг гyнoxлapини кaффopaт Килypмaн вa Лллoxнинг мyкoфoти cифaтидa yлapнинг ocтилapидaн aнxopлap oкиб тypaдигaн, aбaдий яшaлaдигaн жaннaт (бoFлapи)гa киpитypмaн. Лллoxнинг Хyзypидa (мyминлap учун) яxши caвoблap (бopдиp)"

Жамият ва инновациялар - Общество и инновации - Society and innovations Issue -1, №02 (2020) / ISSN 2181-1415

(Оли-Имрон сураси 195-оят)[16].

Мехнатга лаёкатсиз барча кишилар, беморлар, ёш болалар, ногиронлар, кариялар, аёллар, ишсизлар ва кулидан келса ва бунга тайёр булса хам тирикчилик учун пул топа олмайдиганлар, шунингдек, оиласини бокиш учун етарли маблаги булмаганлар жамият бойлигидан ва Аллох ишлаб пул топиш имконини берган кишилардан уз улушини олиши керак.

Аллох таоло шундай мархамат килади: "(Эй инсонлар!) Аллохга ва унинг пайгамбари (Мухаммад)га имон келтирингиз хамда У сизларни халифа килиб куйган нарсалардан (бойликларингиздан) эхон килингиз! Бас, сизлардан имон келтирган ва эхсон килган зотлар учун катта мукофот бордир" (Хадид сураси 7 -оят)[17].

"...уларга Аллохнинг сизларга ато этган молидан берингиз! ..." (Нур сураси 33-оят)[18].

Хусусий мулк жамиятнинг иктидорли, истеъдодли аъзоларига миллий бойликни купайтиришга каратилган мехнатларининг натижа—сига эгалик килишдан иборат адолатли имкониятни беради.

Ушбу асосий коиданинг максади - инсон харакатларини рагбатлантиришни таъминлаш ва унинг иктисодий фаоллигини инсоният фойдасига ва фаровонлигига йуналтиришдан иборат. Бу бизга нима учун айримлар бой, бошкалар эса камбагаллигининг сабабларини хам тушунтиради. Бундай тенгсизлик адолат такозо—сидир, зеро ана шунда одамларнинг аклий ва жисмоний имкони—ятларидаги фарклар инобатга олинади. Инсонга табиий кобилият, истеъдод ва феъл-атворни Аллох таолонинг Узи беради.

Жисмонан мехнатга кодир булмаганлар ёки бутун харакатларига карамай даромади эхтиёжларини кондиришга етмайдиганлар учун эса Ислом дини бойлиги муайян нисобга етган кишиларга закот тулаш мажбуриятини юклаш оркали гамхурлик килади, шу билан уларга муносиб хаётни таъминлайди.

Цуръони каримда бу хусусида шундай дейилган:

"... (топган) мол-мулкларидан (ажратилган) маълум хак борки, у тиланчи ва махрум кишилар учундир" (Маориж сураси 24-25-оятлар)[19].

Иктисодий тенгсизлик инсон табиати ва адолат коидаларига батамом мос келади. Коммунистик тузум иктисодий тенгсизликни тугатишга бефойда уринди, унинг натижасида инсоният миллионлаб курбонлар берди. Бу мумкин булмаган, мантикка ва инсон табиатига зид булган нарсани килишга интилиш эди. У парокандалик келтириб чикарди ва социализм иктисодий тизимининг барбод булишига олиб келди.

Цуръони каримда:

"Улар килган саъй (харакат)лари хаёти дунёдаёк йук булиб

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

кетгану, аммо узларини ишни чиройли килаётган хисоблайдилар" хакида суз юритилган (Кахф сураси 104-оят)[20].

Ислом инсоннинг хусусий мулкка эгалик килиш ва уни уз билганича тасарруф этиш хукукини тан олади, чунки у уз мулкига мехнати билан эришган. Бу концепция инсоннинг уз мулкига эгалик килиш, уни тасарруф этиш ва ундан конуний йул билан фойда олишдан иборат табиий инстинкти билан тула мос келади.

Ушбу гоя инсоннинг эркин мехнат килиши ва хаёт учун зарур неъматларни ишлаб топиши, бинобарин, уз харакатлари натижасида олган нарсаларига эгалик

Жaмият ba иннoвaциялap - Oбщecтвo и иннoвaции - Society and innovations Issue -1, №02 (2020) / ISSN 2181-1415

килишга xaкли булишини ифoдaлaйдигaн Иcлoм эpкинлик кoнцeпцияcигa acocлaнaди.

Иcлoм дини инcoнгa мyлкигa уз иcтaгичa эгaлик килиш вa уни уз билгaничa тacappyф этиш эpкинлигини бepca-дa, жaмият мaнфaaтлapини xимoя килиш мaкcaдидa бaъзи биp чeклaшлapни бeлгилaйди вa инcoнгa биp кaтop ижтимoий вaзифaлapни юклaйди. Лнa шу мaкcaддa Иcлoм дини мулк ëки ишлaб чикapиш вocитacининг эгacигa у oлaдигaн фoйдaдaн мyaйян coликлap тyлaшни вa биp кaтop axлoкий мaжбypиятлapни бaжapишни юклaйди.

Лллox тaoлo бизгa epни oбoдoнлaштиpиш вa унинг бoйликлapидaн фoйдaлaнишни бyюpгaн:

"У cизлapни epдaн пaйдo килиб, cизлapни уни oбoд этувчи этди" (Худ cypacи 61-oят)[21].

Иcлoм дини инcoн узи яpaтaдигaн ë^ мexнaти билaн oчaдигaн нapcacигa этлик килиш xyкyкигa эгaлигини бeлгилaб дoнoлик нaмoйиш этгaн. Бу дин мexнaт килиш хукукини бeлгилaб куйди вa ун тypт acp илгapи унинг xимoялaнишини oдaмлapнинг yзлapи ишлaб чик^н xap кaндaй кoнyн-кoидaлapдaн тyлapoк вa мyкaммaлpoк килиб кaфoлaтлaб куйди.

Aллox тaoлo epни яpaтгaндa, уни Узининг нypи билaн ëpитди, yнгa Узининг caxoвaтидaн инcoнгa мyнocиб xaëт кeчиpиши учун вocитaлap бepaдигaн тaбиий бoйликлap yлчaб бepди. Цypъoни кapимдa бу тyFpидa шyндaй дeйилгaн:

"Еpни э^, уни ëйик - вa унта тoFлapни ypнaтдик xaмдa yндa (xap epнинг узига) мoc тypли нapcaлapни (у^млик, мeвaлapни) yндиpиб-ycтиpдик. Янa yндa (epдa) cизлap учун xaм, cизлap pизклaнтиpyвчиcи caнaлмaйдигaнлap учун xaм тиpикчилик (pизкy-нacибaлap)ни яpaтиб куйдик" (Х,ижp cypara 19-20 oятлap)[22].

Иcлoм дини мexнaт - бoйликлapни тaкcимлaшнинг acocий oмили вa xycycий мулкнинг acocий мaнбaи дeб xиcoблaйди. Бу бopaдa Aллox тaoлo шyндaй дeйди:

"Ким яxши aмaл килca, узи yчyндиp. Ким ëмoнлик килca xaм уз зиëнигaдиp. Рaбингиз бaндaлapгa нoxaклик килувчи эмacдиp" (Фyccилaт cypacи 46-oят)[23].

Иcлoм иктигадий тизимидa бoйликни тaкcимлaш ycyли инган capфлaйдигaн кyчгa ëки у биpoн-биp ишгa пул capфлaб килaдигaн тaвaккaлгa (oкибaтлapини ypгaниб чикиб, Яpaтгaнгa cyяниш) acocлaнaди. Лcлидa бу aдoлaтни кaфoлaтлaйдигaн вa фyкapoлap мaнфaaтлapини xимoя килaдигaн кoидaдиp.

Иcлoм xyкyкшyнocлигининг acocий мaнбaи булмиш Цypъoни кapимдa cyдxypлик кopaлaнaди вa кapз бepгaнлик учун фoиз oлaдигaнлapгa кapши мypocacиз кypaшaди.

Aллox тaoлo aйтaди:

"Cyдxypлap (Циëмaт кyнидa кaбpлapидaн) жин чaлиб кeтгaн oдaм кaби (Хoлaтдa) кyпaдилap. Бунинг caбaби - yлapнинг: "Бaй (caвдo-coтик) xaм cyдxypликнинг худди узи" - дeгaн гaплapи (aкидaлapи)диp.

Хрлбуки, Лллox бaйни xaлoл, cyдxypликни (эca) xapoм килган. Бac, кимгa Рaббидaн нacиxaт eтгaч (cyдxypликдaн) тyxтaca, у xoлдa aввaлги утгани - yзигa вa унинг иши Aллoxгa (xaвoлa). Ким ята (cyдxypликкa) кaйтca, yшaлap дyзax axлидиpлap вa yндa aбaдий кoлyвчилapдиp.

Aллox cyдxypликнинг (фoйдacини) йук килaди вa caдaкa (бepyвчилapгa бoйлик)лapни зиëдa этaди. Лллox xap кaндaй (cyдxypликни xaлoл дeб билувчи)

Жамият ва инновациялар - Общество и инновации - Society and innovations Issue -1, №02 (2020) / ISSN 2181-1415

кофирни ва (уни давом эттирувчи) гунохкорни ёктирмайди" (Бакара сураси 275-276-оятлар)[24].

"Эй, имон келтирганлар! Аллохдан куркингиз ва (чинакам) мумин булсангиз судхурлик саркитидан вож кечингиз" (Бакара сураси 278-оят)[25].

Жобир розияллоху анхудан ривоят килинади: Расулуллох соллаллоху алайхи ва саллам рибони еювчини хам, рибо берувчини хам, котиби-ёзиб куювчини хам, гувохларини хам лаънатладилар ва "Улар барчаси (гунохда) баробардир", дедилар (Имом Муслим ривояти).

Шарх: Рибо - кишини халокатга олиб борувчи гунохи кабиралар жумласидан булиб, Аллох таоло судхурни дузах азоби билан огохлантирган ва судхурликни ташламаган одамга Аллох ва Расули томонидан уруш эълон килинишини билдирган. Чунки, судхурликда хожатманд ва камбагал кишиларнинг мухтожлигидан фойдаланиб, уларга зулм утказиш бор. Шунинг учун Расулуллох соллаллоху алайхи ва саллам судхурларни лаънатлаганлар.

Судхурлик мусулмон жамиятидаги хамкорлик ва узаро масъулиятнинг энг мухим коидаларини йук килади. Аллох таоло айтади:

"Эзгулик ва такво (йули)да хамкорлик килингиз, гунох ва адоват (йули)да хамкорлик килмангиз" (Моида сураси 2-оят)[26].

Буюк Аллох одамларни турли кобилиятларга эга килиб яратган: кимгадир алохида истеъдод, кимгадир бошкаларга нисбатан купрок бойлик берган. Шундай экан, одамлар бир-бирларини ёллашлари ва бир-бирларининг махоратидан фойда олишлари мумкин.

Ислом дини билишнинг кандайдир чегарасини тан олмайди ва доимо мумин-мусулмонларни янги билимлар олишга чакиради. Буюк Аллох шундай дейди:

"Сизларга эса оз илм берилгандир" (Исро сураси 85-оят)[27].

Кимда таълим олишни давом эттириш кобилияти ва имконияти булса, унга албатта ёрдам бериш керак. Мужтахидларни, яъни диний илмлар сохасидаги мутахассисларни, шунингдек, мухандислар, дунёвий билимлар сохасидаги кашфиётчиларни тайёрлаш ана шу тарика амалга оширилади. Дунёвий билимларни урганиш хам мусулмонлар учун фарзи кифоя хисобланади.

Инсоннинг уй-жой ёки бошпанага эга булиш хукуки Ислом динида уч жихати билан ажралиб туради. Биринчидан, Ислом дини мусулмон давлатида яшайдиган хар бир инсоннинг уни каноатлантирадиган уй-жойга эга булиш хукукини тасдиклайди ва унга бу турар жойни беришни давлатнинг вазифаси деб хисоблайди. Иккинчидан, Ислом дини турар-жой дахлсизлиги хукукини тасдиклайди. Цуръони каримда шундай дейилган:

"Агар сизларга "кайтинглар" дейилса, кайтиб кетаверингиз! Шу сизлар учун энг тоза (йулдир). Аллох килаётган амалларингизни билгувчидир" (Нур сураси 28-оят)[28].

Цуръони каримнинг ушбу ояти одамлар конституциялар ва инсон хукуклари декларацияларига киритишларидан ун турт аср аввал инсоннинг турар-жой дахлсизлигига булган хукукини мустахкамлаб куйган.

Аллох бой одамларга камбагаллар фойдасига беришни буюрган закот аник белгиланган мажбурият булиб, унинг бажарилишини давлат назорат килиб туради, сунгра уни мухтожлар уртасида таксимлайди, шунингдек, ушбу карзни тулашдан буйин товлаётган кишиларни закот тулашга мажбур килади.

Жaмият ba иннoвaциялap - Oбщecтвo и иннoвaции - Society and innovations Issue -1, №02 (2020) / ISSN 2181-1415

"Х^ил йотиш кyнидa (мyxтoжлapгa) xaккини (yшpи вa xиpoжини) бepингиз вa иcpoф килмaнгиз! Aлбaттa, У иcpoф килyвчилapни ceвмaйди" (Лн^м cypacи 141-oят)[29].

Яъни: Aллox cизлapгa йук epдaн пaйдo килиб бepгaн Faллa вa мeвaлapнинг Хaммa xилини yялмaй eявepинглap, лeкин икки нapcaни эcдaн чикapмaнглap: биpинчиcи, ypим-йиFим пaйтидa Лллox миcкин-бeчopaлapгa бepишни бyюpгaн зaкoтини aдo килинглap, иккинчиcи, бexyдa иcpoф килмaнглap. Иcлoмнинг илк дaвpидa дaлaлap вa бoFлap xocилидaн фyкapo вa миcкинлapгa биpoз aжpaтиш вoжиб (мaжбypий) булган эди. Maдинaи мyнaввapaгa бopилгaнидaн кeйин, иккинчи Хижpий йили дaлa вa бoFлapнинг зaкoти aник булди: ëмFиp cyви билaн cyFopилaдигaн epдaн oлингaн xocилнинг yндaн биp киcми (yшp) вa кyлдa cyFopилaдигaн epлap xocилининг йигиpмaдaн биp х^^^ни зaкoт килиб бepиш вoжиб булди.

Зaкoт мacaлacидa унинг кaйcи мyлкдaн тyлaниши, микдopи, тyлoв вaкти, кимлapдaн oлиниши вa кимлapгa capфлaниши aник бeлгилaб куйилган. ^нун чикapyвчи Aллoxнинг узи ушбу тaфcилoтлapни бeлгилaб вa тyшyнтиpиб мaзкyp мacъyлиятни уз зиммacигa oлгaн.

Лллox мycyлмoн дaвлaтидa яшaëтгaн вa Иcлoм нyктaи нaзapидaн ëлFoн бултн уз динигa эътикoд килaдигaн мycyлмoн бyлмaгaн киши бул^ xaм, кул чузиб юpишигa, xaйp-caдaкa xиcoбидaн яшaшигa вa биpoвлapнинг xaйpияcигa бoFлик булиб кoлишигa йул куя oлмaйди. Шyнгa кapaмaй, Иcлoм дaвлaти мycyлмoн бyлмaгaнлapни вa yлapнинг oилa aъзoлapини мycyлмoнлap xaзинacи xиcoбидaн тaъминлaйди.

Иcлoм дaвлaти дaвлaт лaвoзимлapигa тaйинлaниш чoFидa бapчa мycyлмoнлapгa тeнг имкoниятлapни тaъминлaши шapт. Иcлoм дини лaвoзимгa тaйинлaнишидaн aввaл xaлoллик, caмимийлик, xaкикaт—гyйлик, мacъyлиятни зиммacигa oлa билиш кaби биp кaтop шapт вa тaлaблapни бeлгилaгaн. Лгap лaвoзим чyкyp билим, мaлaкa вa тaжpибaни тaлaб килca, xaлoллик вa caмимийликнинг узи eтapли эмac.

Mycyлмoнлap paxбapининг вaзифaлapигa xap биp дaвлaт мaнcaбигa энг мaлaкaли вa мyнocиб кишилapни тaнлaш вa тaйинлaш киpaди. Бу тaлaб Цypъoни кapимннинг кyйидaги кoидaлapигa тyлa мoc кeлaди:

"Дapxaкикaт, Лллox oмoнaтни уз эгaлapигa тoпшиpишингиз вa oдaмлap ypтacидa хукм килгaнингиздa aдoлaт билaн хукм килишт бyюpap. Ллбaттa, Лллox cизлapгa яxшигинa нacиxaт килyp. Ллбaттa, Лллox эшитувчи вa кypyвчи Зoтдиp" (Hиco cypara 58-oят)[30].

Mycyлмoн yммaтидa дoимo ижтимoий-пcиxoлoгик, тaшкилий acoc уз вaктидa ишга тyшapди - бу oилa-ypyF, кyшни-жaмoa, ypyF-кaбилa биpoдapлиги тизимидa вaзифaлap вa мaжбypиятлapнинг aник тaкcимлaнгaнлиги xaмдa yзapo бyйcyнишдиp.

Улapни бузиш нaфaкaт Иcлoм xУКУКшyнocлиги кypcaтмaлapигa кapши бopишни, бaлки xap биp инcoн учун мухим булган биpгaликдaги тaнтaнaлap вa бaйpaмлap кyвoнчи билaн тyлдиpилгaн, кaЙFyли кyнлapдa xaмдapдлик кypcaтиш билaн мyнaввapлaшгaн тypмyш мyлoкoти мyxитидaн aйpилиш вa, aлбaттa, yзapo ëpдaм, кyллaб-кyввaтлaш, eтимлap, бeвaлapгa ниcбaтaн paxм-шaфкaт oдaтлapи билaн кaфoлaтлaнгaн ижтимoий xимoяcиз кoлишни xaм билдиpapди[31].

Жамият ва инновациялар - Общество и инновации - Society and innovations Issue -1, №02 (2020) / ISSN 2181-1415

Ислом камбагаллар ва кашшокларнинг бойлар мулкининг бир кисмига хакли эканлигини тасдиклаган биринчи дин булди. Бунинг устига, Ислом ушбу хукукни дин ахкомларидан бири деб эълон килди.

Аллох узига тук одамларга камбагаллар фойдасига тулашни буюрган закот аник белгиланган мажбурият булиб, унинг бажарилишини давлат кузатиб туради, сунгра мухтожлар орасида таксимлайди хамда ушбу бурчни бажаришдан буйин товлаётган кишиларни тулашга мажбур килади.

Камбагал ва кашшок кишиларнинг мулкдор кишилар эга булган бойликнинг бир кисмини олиши камбагалларнинг барча эътироф этган хукуки, бойлар тулаши керак булган узига хос карздир. Бу коида 14 аср илгари Цуръони каримда белгилаб куйилган эди.

Аллох таоло бу хусусида шундай мархамат килади:

"Уларнинг мол-мулкларида тиланчи ва махрум (мухтож) кишилар учун (ажратилган) хак (улуш) булар эди" (Зориёт сураси 19-оят)[32].

Аллох шундай деб ургатади:

"Намозни баркамол укингиз, закот берингиз ва рукуъ килувчилар (намозхонлар) билан бирга рукуъ килингиз (намоз укингиз!) " (Бакара сураси 43-оят)[33].

Айтиш керакки, закот масаласида унинг кайси мулкдан туланиши, микдори, туланиш вакти, кимлар тулаши ва кимларга сарфланиши аник белгиланган.

"Закот - узига хос мухтож мусулмонлар фойдасига олинадиган солик, - деб хисоблайди Н.И.Матар - Цуръони каримда закот художуйлик билан богланади, чунки худога ишониш эзгу ишларда намоён булади. Мусулмон йилда бир марта уз маблагининг 2,5 фоизини закот сифатида мухтожларга тулайди" [34].

Мусулмон факихлар камбагалларнинг мулкдорлар бойлигининг бир кисмини олиш хукукини мулкчилик хукукига киритадилар ва мулк эгасининг уз мулкини закот тулагунча тасарруф этишини такиклайдилар. Улар ушбу хукукни биринчи уринга куйиб ва закотни барча карзлардан аввал тулаш керак деб хисоблаб, бу хукукка алохида ургу берадилар. Камбагаллар ва кашшоклар бойлар мулкидаги улушлари булмиш закотни улар узларига карз берган барча кишиларга карзни кайтаришларидан аввал оладилар.

Камбагал бойнинг мулкидан оладиган улуш унинг Исломдаги хукукларга хос барча белгиларга эга булган хукукидир. Камбагал бугун дунёда маълум булган ижтимоий химоя тизими доирасида олаётган ёрдам эса ушбу хукукни эслатади, холос. Чунки у ушбу тизим таргиботчилари таъкидлаганларидек, ана шу хукук эга булган куч ва мажбуриятга эга эмас [35].

Ислом камбагалларга: "бойларнинг кулидаги барча нарсалар сизнинг мехнатингиз махсули ва шу боис сизни буларнинг хаммасидан махрум килганларга карши курашиб, уларни кайтариш хукукига эгасиз" демайди. Бу нотугри, чунки барча нарсалар Аллохники. Яратган бандаларига мулкни Аллохнинг узи беради. Бу ерда хеч кандай адолатсизлик, мехнаткашнинг хукукини поймол этиш йук. Аллох узи истаган кулига сахийлик килади.

Аллох таоло Цуръони каримда:

"У сизларни ернинг халифалари килиб куйган ва ато этган (неъмат)ларида сизларни синаш учун баъзиларингизни баъзиларингиздан (юкори) даражаларга

Жaмият ba иннoвaциялap - Oбщecтвo и иннoвaции - Society and innovations Issue -1, №02 (2020) / ISSN 2181-1415

кyтapгaн Зoтдиp. Aлбaттa, Рaбингиз жaзoдa тeзкop вa У кeчиpимли вa paxмли Зoтдиp" (Лн^м cypacи 165-oят)[36].

Иcлoм кapздaн кутулишни aдoлaт, paxм-шaфкaт вa caxийлик xyкмpoн булган Иcлoм дaвлaтидa яшaйдигaн инганнинг acocий эxтиëжлapидaн биpи, дeб Хиcoблaйди. Иcлoм нyктaи нaзapидaн, мycyлмoннинг кapздaн кутулиш эxтиëжи мyxимликдa унинг eмиш, кийим-кeчaк, yй-жoй, xизмaткop вa o^a булган эxтиëжидaн кaм бyлмaгaн эxтиëждиp.

"Инcoният oддий биoлoгик жинcий якинликдaн дaвлaт тoмoнидaн тacдиклaнгaн юpидик шapтнoмa шaклидaги xyжжaт билaн pacмийлaштиpилгaн никox дapaжacигa eтгaн ижтимoий тaшкилoт пaйдo бyлгyнчa жyдa yзoк дaвpни утган. Бyндaй yзoк вa мypaккaб тapиxий жapaëндa пaйдo булган мyxим бocкичлapдaн биpи мycyлмoн oилa ХУКУКИ xиcoблaнaди" [37].

Лйнaн Иcлoм тизими уз фyкapoлapининг пoклиги вa тaквoдopлигини тaъминлaш, яъни никoxгa киpиш учун мaxcyc мoддa aжpaтгaн.

Иcлoм динининг иктигадий тизими ишлaб чикapишни pивoж-лaнтиpиш дapaжacи вa cypъaтини oшиpишни xaмдa xaжмини кyпaйтиpишни шaxcнинг acocий эxтиëжлapидaн биpигa aйлaнтиpaди вa уни дaвлaт xaзинacидaн кapз бepиш opкaли тaъминлaйди. 3epo, xap биp яккa ишлaб чикapyвчининг ишлaб чикapишни кyпaйтиpиши дaвлaтнинг кyдpaтини oшиpaди, бу эca Иcлoм динини фaoл тapкaтиш, унинг мyкaддac жoйлapини xимoя килиш учун имкoният бepaди.

Лгap пapвapдигop гyнox ишлapгa бoтгaнлapни кaттик жaзoлaшни иcтaca, yлapгa aзoб юбopмaйди, бaлки xaлoл вa яxши xyлкдaн oFгaн шaxcлapни (гyнoxкopлapни) aник xaлoc этиш учун yлapни гyнox ишлapгa кyпpoк pyбapy килиш билaн cинaйди. Лдoлaтcиз paвишдa фapoвoн xaëт кeчиpaëтгaнлapни Лллox "зoлим вa жинoятчи" дeб xиcoблaйди. Ллбaттa бу ypиндa бoйликнинг узи эмac, бaлки жyдa тeз, бaъзaн xapoм йул билaн бoйиб кeтгaн фyкapoлapнинг пacт мaънaвий, axлoкий дapaжacи caбaбдиp[38].

Лйни пaйтдa "... кишилap бopдиpки, yлapни та тижopaт вa нa caвдo (ишлapи) Лллoxни зикpидaн, нaмoзни бapкaмoл aдo этишдaн вa зaкoтни бepишдaн чaлFИтa oлмac. Улap диллap вa кyзлap изтиpoбгa тушиб кoлaдигaн (киëмaт)дaн кypкypлap. Улap килгaн эзгу aмaл—лapи caбaбли Лллoxнинг мyкoфoтлaши вa янa ynapra Уз фaзли билaн зиëдa (caвoблapни aтo) этиш учун (ибoдaт килypлap). Лллox (Узи) xoxлaгaн кишилapгa бexиcoб pизк бepyp" (Hyp cypacи 37, 38-oятлap)[39].

Ушбу вaзиятдa ПaЙFaмбapимиз бизга кypcaтгaнидeк, мoддий нeъмaтлap Хaкикий диндopлapни Лллox, oxиpaт xaкидaги фикpлapдaн чaлFИт—мaйди вa yлap ибoдaт килишдa, гам тaъминлaнгaнлapгa ëpдaм бepишдa вa бoшкa эзгу ишлapни Килишдa дaвoм этaдилap. Ba, бу ypиндa, xaммaмизгa, шyбxacиз, пapвapдигopнинг янa биp axди ëpдaм бepaди:

"(Эй, Myxaммaд!) Рaббингизнинг paxмaтини (ПaЙFaмбapликни) yлap тaкcимлaйдилapми?! Улapнинг ду^ xaëтидaги тиpикчиликлapни xaм yлapнинг ypтaлapидa Биз тaкcимлaгaнмиз биp-биpлapини буйин cyндиpиш (ишлaтиш)лapи учун бaъзилapини бaъзилapидaн дapaжaлapини кyтapиб куйтнмиз. Рaббингизни paxмaти э^ yлap тyплaйдигaн нapca (бoйлик)лapидaн яxшиpoкдиp" (Зyxpyф cypacи 32-oят)[40].

Цypъoни кapимдa aбaдий ХУКУК xaкидa xaм cyз юpитилaди:

Жамият ва инновациялар - Общество и инновации - Society and innovations Issue -1, №02 (2020) / ISSN 2181-1415

"Осмонлар ва ердаги бор нарса Аллохникидир. Ичингиздаги нарсани хох ошкора килсангиз ёки яширсанзиз хам, Алох сизларни у билан хисоб-китоб килур. Сунгра Узи хохлаган кишини магфират килиб, Узи хохлаган кишини азоблар. Аллох хамма нарсага кодирдир" (Бакара сураси 284-оят)[41].

Аллох берган мулкка эгалик килиш бир неъматдир. У хар кимга хам ва бир даражада хам насиб килмайди. Мулкий тенгсизликни Аллох олдиндан белгилаб куйган:

"Аллох баъзиларингиздан базила—рингизни ризкда юкори килиб куйди. Бас, бу (ризкда) юкори килинганлар узларининг ризкларини кул остидаги (кул)ларига бермайдиларки, барчалари (ризкда) баробар булиб олсалар. Бас, Аллонинг нематини инкор этадиларми?! " (Нахл сураси 71-оят)[42].

Ислом дини нуктаи назаридан, мулк - "Аллохнинг хадяси" экан, у мукаддас ва дахлсиздир. Бахиллик - гунох, уни Аллох коралайди. Цуръони каримда хусусий мулкни мухофаза килиш чораларининг бутун бир тизими белгиланган. Фикхда энг огир жазолар бешта жиноят учун белгиланган булиб, улардан иккитаси -боскинчилик ва угрилик. Боскинчилик учун улим жазоси белгиланган. Угрилик -сиркат, Цуръони каримга мувофик, унг кулни (кафтни), иккинчи марта содир этилган угрилик чап оёкни кесиб ташлаш билан жазоланади[43].

Ислом фикхининг Цуръони каримга асосланган коидаларида хаддан ташкари катта ерга эгалик килиш кораланади, (табакалар саклангани холда) тенглик зарурлиги хакидаги коидалар белгиланган, порахурликдан эхтиёт булишга чакирилади, яъни аслида биз курашчан атеистлар хукмронлик килган вактларда, афсуски, анча эсдан чикарган абадий кадриятлар эълон килинади.

Айтиш жоизки, Цуръони карим мусулмонларнинг барча хукук ва мажбуриятлари хакидаги юридик курсатмалар ва коидаларни сигдира олмаган. Афтидан, Р.Шарль куйидаги хулосани берган: "Цуръони карим асло кодекс эмас. Бинобарин, бу китоб, айримлар таъкидлаганларидек, "бутун Ислом хукукшунослигини ифодалашдан" йи—рок"[44].

-Хулоса ва таклифлар (Сопс^юп/Яесотте^айо^)

Ислом хукукшунослиги, шу боис хам узининг тарихий вазифасини бажара олди. Бу вазифа Цуръони каримнинг чекланган курсатмаларидан иборат эмас эди, балки энг умумий жихатлари билангина уларга узининг гоявий-назарий асоси сифатида таянган, аник мазмунни эса хукукшуносларнинг асарларидан олган.

Умуман олганда, мустакил демократик йулдан дадил одимлаётган Узбекистоннинг энг улуг максади, аввало, халкимиз манфаатлари кузланган ислохотларни амалга оширишга каратилгани билан эътиборлидир. Бу жихатлар Конституциямизда хам мустахкамлаб куйилган. Жумладан, Бош Цомусимизнинг II боб 13 моддасида "Узбекистон Республикасида демократия умуминсоний принципларга асосланади, уларга кура инсон, унинг хаёти, эркинлиги, шаъни, кадр-киммати ва бошка дахлсиз хукуклари олий кадрият хисобланади.

АДАБИЁТЛАР

1 Узбекистон Республикаси Президенти Шавкат Мирзиёевнинг Олий Мажлисга Мурожаатномаси // Халк сузи газетаси, 2017 йил 23 декабрь.

2 Муминов А. Мовароуннахр ханафий фикхи // Имом Бухорий сабоклари. -Тошкент, 2001. - № 1. - Б. 88-91.

nîiSfipnfP

lv"'" Жамият ва инновациялар - Общество и инновации - Society and innovations

Issue -1, №02 (2020) / ISSN 2181-1415

3 Бартольд соч. Т-IX-M 1963. C. 532-533.

4 Петрушевский И.П.Ислам в Иране в VII-XV вв. - Л 1966 С. 137.

5 Еремов Д.М. Шариат-исламский кодекс права и морали //Азия и Африка сегодня. 1991. N 7. C. 32.

6 Манноъ ал Цаттан. (Мабохис фи улум ил Цуръан). Байрут, 1980.

7 Васильев А. Учение Корана и Мухаммеданского предания о боге и предопределении. Казань, 1987. С. 7.

8 Шайх Абдулазиз Мансур "Цуръони карим маъноларининг таржима ва тафсири" - Т.: "Тошкент ислом университета" нашриёт-матбаа бирлашмаси, 2014. -61-Б.

9 Нофал И.Г. Курс мусульманского права (О собственности). СПб., 1896; Торнау Н. Е. О праве собственности по мусульманскому законодательству. СПб., 1882; Фон ден Берг. Основные начала мусульманского права согласно учения имамов Абу-Ханифа и Шафии. СПб., 1882; Шарль Р. Мусульманское право. М, 1959; Садагдар М. И. Основы мусульманского права. М., 1968; Абраров Ш.Шариат и его социалная сущьность. Т., 1961; Антаки П.В. Сборник постановлений шариата по семейному и наследственному праву, 1912; Керимов Г.М. Шариат и его социалная сущность. Баку, 1987; Гордон-Полонская Л.Р. Мусульманские течения в общественной мысли Индии и Пакистана. М., 1963; и др.

10 Шайх Абдулазиз Мансур "Цуръони карим маъноларининг таржима ва тафсири" - Т.: "Тошкент ислом университета" нашриёт-матбаа бирлашмаси, 2014. -Б. 27.

11 Шайх Абдулазиз Мансур "Цуръони карим маъноларининг таржима ва тафсири" - Т.: "Тошкент ислом университети" нашриёт-матбаа бирлашмаси, 2014. -Б. 541.

12 Шайх Абдулазиз Мансур "Цуръони карим маъноларининг таржима ва тафсири" - Т.: "Тошкент ислом университети" нашриёт-матбаа бирлашмаси, 2014. -250-Б.

13 Шайх Абдулазиз Мансур "Цуръони карим маъноларининг таржима ва тафсири" - Т.: "Тошкент ислом университети" нашриёт-матбаа бирлашмаси, 2014. -46-Б.

14 Шайх Абдулазиз Мансур "Цуръони карим маъноларининг таржима ва тафсири" - Т.: "Тошкент ислом университети" нашриёт-матбаа бирлашмаси, 2014. -87-Б.

15 Шайх Абдулазиз Мансур "Цуръони карим маъноларининг таржима ва тафсири" - Т.: "Тошкент ислом университети" нашриёт-матбаа бирлашмаси, 2014. -599-Б.

16 Шайх Абдулазиз Мансур "Цуръони карим маъноларининг таржима ва тафсири" - Т.: "Тошкент ислом университети" нашриёт-матбаа бирлашмаси, 2014. -76-Б.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

17 Шайх Абдулазиз Мансур "Цуръони карим маъноларининг таржима ва тафсири" - Т.: "Тошкент ислом университети" нашриёт-матбаа бирлашмаси, 2014. -538-Б.

18 Шайх Абдулазиз Мансур "Цуръони карим маъноларининг таржима ва тафсири" - Т.: "Тошкент ислом университети" нашриёт-матбаа бирлашмаси, 2014. -354-Б.

HiiSripnrp

lv"'" Жамият ва инновациялар - Общество и инновации - Society and innovations

Issue -1, №02 (2020) / ISSN 2181-1415

19 Шайх Абдулазиз Мансур "Цуръони карим маъноларининг таржима ва тафсири" - Т.: "Тошкент ислом университети" нашриёт-матбаа бирлашмаси, 2014. -Б. 569.

20 Шайх Абдулазиз Мансур "Цуръони карим маъноларининг таржима ва тафсири" - Т.: "Тошкент ислом университети" нашриёт-матбаа бирлашмаси, 2014. -Б. 304.

21 Шайх Абдулазиз Мансур "Цуръони карим маъноларининг таржима ва тафсири" - Т.: "Тошкент ислом университети" нашриёт-матбаа бирлашмаси, 2014. -Б. 228.

22 Шайх Абдулазиз Мансур "Цуръони карим маъноларининг таржима ва тафсири" - Т.: "Тошкент ислом университети" нашриёт-матбаа бирлашмаси, 2014. -263-Б

23 Шайх Абдулазиз Мансур "Цуръони карим маъноларининг таржима ва тафсири" - Т.: "Тошкент ислом университети" нашриёт-матбаа бирлашмаси, 2014. -481-Б

23 Шайх Абдулазиз Мансур "Цуръони карим маъноларининг таржима ва тафсири" - Т.: "Тошкент ислом университети" нашриёт-матбаа бирлашмаси, 2014. -47-Б

24 Шайх Абдулазиз Мансур "Цуръони карим маъноларининг таржима ва тафсири" - Т.: "Тошкент ислом университети" нашриёт-матбаа бирлашмаси, 2014. -47-Б

25 Шайх Абдулазиз Мансур "Цуръони карим маъноларининг таржима ва тафсири" - Т.: "Тошкент ислом университети" нашриёт-матбаа бирлашмаси, 2014. -106-Б

26 Шайх Абдулазиз Мансур "Цуръони карим маъноларининг таржима ва тафсири" - Т.: "Тошкент ислом университети" нашриёт-матбаа бирлашмаси, 2014. -290-Б

27 Шайх Абдулазиз Мансур "Цуръони карим маъноларининг таржима ва тафсири" - Т.: "Тошкент ислом университети" нашриёт-матбаа бирлашмаси, 2014. -353-Б

28 Шайх Абдулазиз Мансур "Цуръони карим маъноларининг таржима ва тафсири" - Т.: "Тошкент ислом университети" нашриёт-матбаа бирлашмаси, 2014. -146-Б

29 Шайх Абдулазиз Мансур "Цуръони карим маъноларининг таржима ва тафсири" - Т.: "Тошкент ислом университети" нашриёт-матбаа бирлашмаси, 2014. -87-Б

30 Турсунова С. Д. Никох, бахтли оила кафолатидир // Соглом авлод учун. 1997.

№9.

31 Шайх Абдулазиз Мансур "Цуръони карим маъноларининг таржима ва тафсири" - Т.: "Тошкент ислом университети" нашриёт-матбаа бирлашмаси, 2014. -520-Б

32 Шайх Абдулазиз Мансур "Цуръони карим маъноларининг таржима ва тафсири" - Т.: "Тошкент ислом университети" нашриёт-матбаа бирлашмаси, 2014. -7-Б

33 Matar №. I. Islam for Beginners. New York, London, 1997. P. 53.

34 Хуссейн Хамид Хасан. Право на социальную защиту. Исламабад, 1995. С. 10.

HiiSripnrp

lv"'" Жамият ва инновациялар - Общество и инновации - Society and innovations

Issue -1, №02 (2020) / ISSN 2181-1415

35 Шайх Абдулазиз Мансур "Цуръони карим маъноларининг таржима ва тафсири" - Т.: "Тошкент ислом университети" нашриёт-матбаа бирлашмаси, 2014. -150. Б

36 Жабборов С. И. Мусулмон ху;у;и ва одат нормалари. Т., 2001. - 82. Б.

37 Рахманкулов Х. А., Рахманов А. Р. Права человека: история и современность. Т., 1998. С. 174.

38 Шайх Абдулазиз Мансур "Цуръони карим маъноларининг таржима ва тафсири" - Т.: "Тошкент ислом университети" нашриёт-матбаа бирлашмаси, 2014. -355. Б

39 Шайх Абдулазиз Мансур "Цуръони карим маъноларининг таржима ва тафсири" - Т.: "Тошкент ислом университети" нашриёт-матбаа бирлашмаси, 2014. -491. Б

40 Цуръони карим: маънолар таржимаси / Таржима ва изохлар муаллифи Абдулазиз Мансур. Т., 2001. Б. 491.

41 Шайх Абдулазиз Мансур "Цуръони карим маъноларининг таржима ва тафсири" - Т.: "Тошкент ислом университети" нашриёт-матбаа бирлашмаси, 2014. -49. Б

42 Шайх Абдулазиз Мансур "Цуръони карим маъноларининг таржима ва тафсири" - Т.: "Тошкент ислом университети" нашриёт-матбаа бирлашмаси, 2014. -274. Б

43 Ражабова М. Шариатда жиноят ва жазо. Т., 1996. Б. 100 - 117. Цушимча маълумотлар учун: Бурхониддин Маргиноний. Ал-Х,идоя. Цозон, 1905. Т. 1-2. Б. 860.

44 Шарль Р. Мусульманское право / Первод с французского С. И. Волка. Под ред. и с предис. Е. А. Беляева. М., 1959. С. 19.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.