Научная статья на тему 'АБУ УСМОНЖОҲИЗ ВА УБАЙДИЙНИНГ ИЛМИЙ МЪРОСЛАРИ'

АБУ УСМОНЖОҲИЗ ВА УБАЙДИЙНИНГ ИЛМИЙ МЪРОСЛАРИ Текст научной статьи по специальности «Гуманитарные науки»

CC BY
2
0
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Ал Жоҳиз / аббосийлар / Бағдод / Ироқ / Ал Масъуди / Мубаррид / ибн Ҳалдун / ибн Қутайба / Ватвот / Ал Хаявон / тарих / шоир / Абул Хасан Ахваш / Луғатнома / Фазоилул атрок / Убайдий / Адабул котиб. / al Johiz / abbosiylar / Bagdad / Irak / al Mas’udi / Mubarrid / ibn Haldun / ibn Qutayba / Vatvot / al khayavon / historian / poet / Abul Xasan Akhvash / Lugatnome / Fazoilul atrok / Ubaydi / Adabul kotib.

Аннотация научной статьи по Гуманитарные науки, автор научной работы — Абдуллаев М. Ҳ.

Ушбу мақолада Х асрнинг иккинчи ярими ва XI аср бошларида аббосийлар даврида яшаб ижод этган шоир, файласуф ва фақиҳ Амр ибн Баҳр ал Басрий Жоҳиз ва ўзбек ижодкорлар ҳақида фикр юритилган. Ҳусусан, Жоҳизнинг аббосийлар билан бўлган муносабати тарихий манбалар асосида очиб берилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

SCIENTIFIC HERITAGE OF ABU USMANJAHIZ AND UBAIDI

This article mentions the poet, historian Al Jahiz, who lived in the second half of the 10th and early 11th centuries during the Abbasy. Based on historical sources, it reveals the relationship of Al Jahiz with the Abbasy.

Текст научной работы на тему «АБУ УСМОНЖОҲИЗ ВА УБАЙДИЙНИНГ ИЛМИЙ МЪРОСЛАРИ»

Абдуллаев М.Х..

O'zbekiston Davlat Jahon tillar universiteti Таржима назарияси ва амалиёти кафедраси ф.ф.н,доц

АБУ УСМОН- ЖОХИЗ ВА УБАЙДИЙНИНГ ИЛМИЙ МЪРОСЛАРИ

Аннотация. Ушбу мацолада Х асрнинг иккинчи ярими ва XI аср бошларида аббосийлар даврида яшаб ижод этган шоир, файласуф ва фациу Амр ибн Баур ал Басрий Жоуиз ва узбек ижодкорлар уацида фикр юритилган. Хусусан, Жоуизнинг аббосийлар билан булган муносабати тарихий манбалар асосида очиб берилган.

Калит сузлар: Ал Жоуиз, аббосийлар, Багдод, Ироц, Ал Масъуди, Мубаррид, ибн Халдун, ибн Кутайба, Ватвот, Ал Хаявон, тарих, шоир, Абул Хасан Ахваш, Лугатнома, Фазоилул атрок, Убайдий, Адабул котиб.

Abdullaev M.H. associate professor University Translation theory and practice department

Uzbekistan State World languages

SCIENTIFIC HERITAGE OF ABU USMAN- JAHIZ AND UBAIDI

Abstract. This article mentions the poet, historian Al Jahiz, who lived in the second half of the 10th and early 11th centuries during the Abbasy. Based on historical sources, it reveals the relationship of Al Jahiz with the Abbasy.

Key words: al Johiz, abbosiylar, Bagdad, Irak, al Mas 'udi, Mubarrid, ibn Haldun, ibn Qutayba, Vatvot, al khayavon, historian, poet, Abul Xasan Akhvash, Lugatnome, Fazoilul atrok, Ubaydi, Adabul kotib.

Ислом миллати тарихида факат давлат ва салтанат бошлиги эмас, факих, шоир, олим, илм-маданият хомийси уларок учмас из колдирган Шаркнинг буюк фарзандлари куп булган.Тарихдан маълумки, биринчи уйгониш даври ва иккинчи уйгониш даври хам Шаркда булганлиги инкор этиб булмайдиган хакикат.

Убайдий:

Хдк неъматин туё ебон,тугри юринг,

Эранлардек курингондин маъни суринг.

Маъни олиб, маънили эл била юриб,

Маънисизлиг хирманига утлар урунг...24

24 УбайдийДикматлар, Тошкент-2021. 98-б.

Ха, шаркдиклар, шоир таъкидлаганидек, сохиби маъни булишган, инсониятга "маънили эл" меърос колдирган элдир. VIII асрнинг биринчи ярими (750 м.йил) араб диёрларида хокимият умавийлардан аббосийларга утгандан сунг, янги хокимият Ирокдаги Багдод шахрини узларига давлат маркази килиб танлайдилар. Багдод, Басра ва Куфа шахарларида маданий хаёт анча кенг микёсда ривож топа бошлайди. Фан ва маданиятнинг барча сохаларида жонланиш юз бериб, илму фанга булган бундай эътибор бошка улкалардаги олимлар диккатини узига тортди. Уларнинг куплари Ирокнинг Багдод ва Басра шахарларига йул ола бошладилар. Бунда, айникса, куръоншунослик, хадисшунослик, араб тилшунослиги, таржимашунослик, араб адабий тили ва шеъриятининг гуллаб-яшнашига булган эътибор характерли эди. Араб шеърияти билан даврнинг илму маърифат намояндаларидан Абдулмалик ибн Кориб ибн Алий ибн Асмаъ - Асмаъий (760 - 821 м.й., 122 - 216 хй.) ва ахли илм хомийси-халифа Хорун ар-Рашид уз атрофларида илму фаннинг барча соха мутахассисларини бирлаштирган. Бу шуни курсатадики, маданий хаётда Куръон, хадис, фикх ва шеърият гоят мухим урин тутар, адабий хаётда турли ижтимоий гурух вакиллари катнашар, хатто, халифа хам уша мажлисга мухлис сифатида катнашганлиги тарихий манбаларда зикр этилган.25 Илм-фан ва адабиётнинг мислсиз даражада ривожланиши натижасида такрорланмас араб адабий мероси юзага келди. Бу мерос хар жихатдан илм-фан гуллаб яшнаган даврнинг ижтимоий маданий характеридан келиб чикиб, узига хос омилларни хам акс эттиради.

Тарихчи Ибн Халдуннинг маълумотига кура, уша даврда, яъни Хорун ар-Рашид ва унинг угли Маъмун замонида илму маърифатнинг равнак топишига катта эътибор берилган. Багдод адабий мактабига мансуб булган Адабул котиб" муаллифи ал- Имом ибн Кутайба26; ^^ал- Комил" асар муаллифи ал- Мубаррид27;" "ош^1 J ¿Ы1 "("ал-Баён ва ат-Табйийн") асари муаллифи Абу Усмон -Жохиз28 ва "("ан-Наводир") муаллифи,

Туркиядаги Диёрбакрда тугилиб усган Абу Алий ал-Колий29. Бу туртта муаллиф ва асарлари хакида манбаоарда зикр этилган. Абулхасан Алий 30ибн Хусан- ал-Масъудий (Сахобий Абдулло ибн Масъуднинг авлоди.)" ^^("Марваж уз-захаб") тазкирасида куйидагиларни баён этган:...мутакаддимийн ва мутааххирийн олимлардан Жохиздек олимни курмадим. У " ч^1 ^ Цз^ ^Ш*-- " ("араб дунёсига кириш калити ").

Абу Усмон Амр ибн Бахр - Жохиз 160 х. - в. 255 х.й.(782 м.)йилда Басрада камбагал оилада таваллуд топади. Рашидудин Ватвот "

<3^:>("Хадоик ус-сехр фий дакоикиш-шеър") асарида, Амр ибн Бахр

25 А1-АпЬапу."Ми^ат ul-Adab".Misr.2006y.

26 Имом ибн Куттийя."Адаб ул-котиб".Миср.1980й.

27 Ал-Имом аби ал-Аббос мхаммад бин Язийд Мубаррод."Китоб ал-Комил".2007й.

28 Амр ибн Бахр ал Басрий Жохиз. "А1-Вауаап уа а1-ТаЬаууап".1444у

29 Аби Али ал-Коли "ан-Наводир".Миср.2006й.

30 Абу Хасан Али бин Хусайн ас-Саудий."Муруж аз-Захаб". 1998й.

naCTaK буйли, хуну^ок, хушчокчо; болa бyлгaнлидaн мaxaллaсидaгилap "Жохиз" (дулжкуз) дeб локоб куйишоди, лeкин OFЗидaн чикадиган ^K№araap хyнyклигa соя солиб тypapди, дeб зикp этaди. Лллох субхотаху Ba тaоло Лмp ибн Бaxpни кaмситилгaн локоб - "жохиз" билaн илм олaмидa донг тapaттиpди. Лмp отaсидaн ёш eтим колоди, мaдpaсaдa тaълим олиш билон биpгa пeшиндaн ^йин, яъни тyшдaн кeйин бозоpдa нон Ba гохидо боли; сотap Ba yндaн тушгж фойдa билaн pyзFоpлapи yтapди. У бозоpдaми ё кyчaдaми xe4 купидон китобни куймосди, хдтто онaси биp нeчa мapтaлaб тaнбex бepгaн. Бaъзи зaиф pивоятлapгa Kypa, биp куни Жохиз ижодхонaсидaн чикиб онaсигa оч колгани aйтaди Ba yндaн овкaт бyлсa бepишини сypaйди. Шyндa онa усти ёпилгaн товок; олиб кeлиб олдигa куяди Ba унта, ол, болш, овкaтинггa ;apa, сeнгa aтaб пишиpдим дeйди. Амp овкaт солингaн идишни очиб кapaсa, китоб-дaфтap солингж, онaсигa xaйpaтлaниб сaвол нaзapи билон кapaгaндa онa болaм, сeнинг овкaтинг энди - шу, yйдa xeчвaко колмaбди дeйди. Yma кyнлapи y "X,aйaвон" китобини тугатган, хaлифa yнгa yшa китобдон б^ нyсхa олиб xyзypигa кeлишини хaбapчилapи оpкaли aйтиpгaн эди. Жохиз кУлёзмaдaн биp нyсхa кyчиpиб бepиш учун сapой котибигa бepгaнди. Онaнинг бу мyомилaсидaн тaъсиpлaнгaн шоиp кyчиpилгaн нyсхaни олиб тyFpи хaлифa xyзypигa боpaди. Хaлифa кaттa китобни кУлигa олиб вapaклaгaн бyлaди-дa, хypсaндлигидaн шоиpгa эллик минг диноp ходя килaди. У котта совFa билон yйгa, отасининг олдигa кaйтaди. Бyндaй вокeъaлap бyюклap xaётидa yчpaб тypaдигaн холот.

Шо^ Убaйдий aйтгaнидeк,

Тaнгpидин aгap бyлсa лутфу иноят,

БyлFyсидypyp боpчa ишим бот кифоят.

Жохизнинг илму мaъpифaтгa булгон мухобботи унинг кундон кун eтyк олим сифaтидa шaкллaнишигa ёpдaм бepaди. У дaстлaб мaxaллaсидaги мaдpaсaдa, ундон кeйин уз зaмонaсининг мaшxyp олимлapи Лби Убaйдa, Лбдул молик ибн Kapиб-aл-Лсмaъий Ba Лхвaшдaн тaълим олaди. yma вaктлapдa Лсмaъий бошчилигидa хaлифa хонaдонидa илмий мaжлислap утиб тypapди, олимлap сухботи Жохиз учун энг pоxaтбaхш дaмлap бyлгaн.

Жохдзнинг хоммо илмдa мох^ булгонлиги aсapлapидa уз aксини

\ 7 U U M W

топган. У «куп Ba хуп» aсapлapидa одaм Ba олaм мaвзyсигa кaйтa-кaйтa мypожaaт килади. Улapдa одоб-aхлок, одaмлapдaги ижобий Ba солбий хислaт, хaйвонот оломидоги илохий мyъжизaлap шeъpий Ba нaсpий услубдо бaён этилгон. Шунинг учун aсapлapи хэммо зaмонлapдa кaдpлaниб кeлингaн.

Лбу Усмон Жохиз 360 го я;ин aсap ёзгaн. Лксapияти мyFyллap боскинидо тотафот кypгaн булсо хом, биp ^чо кисми бизгачо eтиб кeлгaн. Унинг энг мaшxyp китоблapидaн"âШ:^ j ^^Сэл-Боён Ba от-тобйийн") aсapидa бaлоFaтy фосохот илми, ундоги илми боён кисмлapи, xaдислapдaги бaлоFaт Ba фосохот хокидо фикp юpитилaди.

Бу китоб Мисрда (1333 хй.) шархи билан нашр килинган. "jlj^l ("Китоб ул-хайаван") асари эса 1323 хй Мисрда "Аттакаддум" нашриётида 7 мужаллад шаклида нашр этилган. Яна бир жуда машхур бyлгaн ва бир неча тилларда таржима хам килинган " <^1^и("Расоил ул-Жахиз")

асари 11 мужалладли 6Ули6, 1323 хижрий йилда Мисрда нашр этилган, хар бир жилд бир неча фасллардан ташкил топган.Ушбу кисмлардан бири " ^i jj^ a^ic j í^jsji ^а1ц"Манокибит-турк ва оммат жундил хилофат") асари халифанинг туркийлардан бyлгaн кумондони ва вазири Фатх ибн Хокконга бaFишлaб ёзилган. Бу асар 1903 м. йилда инглиз шаркшуноси Фон Флутон томонидан Лондонда нашр этилган 6ули6,31 бунда туркий аскарларнинг кахрамонликлари ва фазилатлари, халифа кушинларидаги хизмати асносидаги фидойиликлари, ундаги туркона олийхиммат феъл-атворлари баён этилган.

Жохизнинг " ^IjjVI jji^î -("Фазоилул атрок") рисоласи хам Мутаваккил Аббосийнинг вазири Фатх ибн Хрконнинг илтимос ва таклифига кура ёзилган.32 Ушбу китоб мукаддимасида: Рисолани буюк ёзувчи Абу Усмон Амр ибн Бахр -ал-Жохиз туркий халкларнинг фазилатлари, ккахрамонликлари ва олийхимматликлари, исломий бeFyбор эътикодлари батафсил баён этилган(таржима). Асар тyлиFичa Миср "Матбаул-умумий" нашриётида 1898 мел.йили нашр этилган.

Унинг "ú^*^1 ("Китоб ул-муаллимийн") асарида устоз-шогирд ва таълим олиш усуллари хакида фикр юритилган. Асар Имоми Зарнужийнинг " ^¿1*3("Толиби илмнинг таълим олиш одоблари") асарини эслатади.

Биз Имоми Зарнужий Жохиз асарларини мутолаа килган ва ундан Уз асарида унумли фойдаланган деган тахминдамиз. Шу сингари Алишер Навоийнинг "Мyхокaмaтyл-лyFaтaйн", "Махбубул-кулуб", Убайдийнинг "Faйрaтномa", "Шавкнома", "Сабрнома" асарлари хам мазкур асар таъсирида ёзилгани эхтимолдан холи эмас. Чунки баён усуллари бир-бирига жуда якин. Бизгача етиб келган Жохиз асарларидан катта кутубхона сохиблари Навоий ва Убайдий кулларида булган ва улар уз ижодларида ундан унумли фойдаланганлар десак, хато булмайди.

Фойдаланилган адабиётлар:

1. УбайдийДикматлар, Тошкент-2021.

2. Али акбар Деххудо. ЛyFaтномa. 5-ж.

3. Али акбар Деххудо. ЛyFaтномa, 4-жилд

4. Амр ибн Бахр ал Басрий Жохиз. "Al-Bayaan va al-Tabayyan".1444y

5. Al-Anbariy."Mujam ul-Adab".Misr.2006y.

6. Абдул малик ибн Кариб-ал-Асмаъий. "Lisan ul-Arob".Misr. 2017y.

7. Убайдий. Х,икматлар. Тошкент.2021й.

8. Имом ибн Кyттийя."Aдaб ул-котиб".Миср.1980й.

31 Али акбар Деххудо. ЛyFaтномa. 5-ж. 7336-б.

32 Али акбар Деххудо. ЛyFaтномa, 4-жилд, 7337-б.

9. Ал-Имом оби an-Аббос мхоммод бин Язид Мyбappод." Китоб an-Комил".2007й.

10. Аби Али an-Коли "aн-Нaводиp". Мисp. 2006й.

11. Абу Хдсон Али бин Хусойн aс-Сayдий."Мypyж aз-Зaxaб."1998й.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.