Научная статья на тему 'АБУ НАСР ФОРОБИЙНИНГ МУСИҚА ИЛМИГА ҚЎШГАН ҲИССАСИ'

АБУ НАСР ФОРОБИЙНИНГ МУСИҚА ИЛМИГА ҚЎШГАН ҲИССАСИ Текст научной статьи по специальности «Философия, этика, религиоведение»

CC BY
319
40
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Буюк мутафаккир / Фороб / шарқ / китоб таржима / ҳикоя. / Great thinker / Farob / east / book translation / story.

Аннотация научной статьи по философии, этике, религиоведению, автор научной работы — Шокиров, Тоҳиржон Нурмаматович

Мазкур мақолада шарқ мусиқа илмининг асосчиси Абу Наср Фаробийнинг ҳаёти, илмий фаолияти ва ёзган асарлари ҳақида сўз боради.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

ABU NASR FORABI'S CONTRIBUTION TO THE SCIENCE OF MUSIC

This article talks about the life, scientific activity and writings of Abu Nasr Farabi, the founder of oriental music science.

Текст научной работы на тему «АБУ НАСР ФОРОБИЙНИНГ МУСИҚА ИЛМИГА ҚЎШГАН ҲИССАСИ»

Oriental Renaissance: Innovative, p VOLUME 21 ISSUE 10/2

educational, natural and social sciences -------- JtV ISSN 2181-1784

Scientific Journal Impact Factor Q SJIF 2022:5.947

Advanced Sciences Index Factor ASI Factor = 1.7

АБУ НАСР ФОРОБИЙНИНГ МУСЩА ИЛМИГА ЦУШГАН ХДССАСИ

Шокиров То^иржон Нурмаматович

ФарДУ санъатшунослик факультети Вокал ва чолFу ижрочилиги кафедраси укитувчиси

АННОТАЦИЯ

Мазкур мацолада шарц мусица илмининг асосчиси Абу Наср Фаробийнинг уаёти, илмий фаолияти ва ёзган асарлари уацида суз боради.

Калит сузлар: Буюк мутафаккир,Фороб, шарц, китоб таржима, уикоя.

ABSTRACT

This article talks about the life, scientific activity and writings of Abu Nasr Farabi, the founder of oriental music science.

Key words: Great thinker, Farob, east, book translation, story.

АННОТАЦИЯ

В данной статье рассказывается о жизни, научной деятельности и трудах Абу Насра Фараби, основоположника восточной музыкальной науки.

Ключевые слова: Великий мыслитель, Фароб, восток, книжный перевод, повесть.

КИРИШ

Урта аср буюк мутафаккири Абу Наср Форобий (873-950 )- Шарк мусица илмининг асосчисидир. Шаркда Форобий ёки Абу Наср ал-Форобий (Гарбда-Alpharabius) номи билан машхур алломанинг тулик исми шарифи - Абу Наср Мухдммад ибн Мухдммад ибн Узлук ибн Тархон ал-Форобий ат-Туркий ал-Муаллиму -с-соний. Бу тулик исми шарифда Абу Наср куниядир, Мухдммад унинг уз исми, Мухдммад отасининг исми, Узлук бобосининг исми, Тархон-катта бобосининг исми, Форобий, унинг туFилган ери Форобга нисбат, Туркий - унинг келиб чикишининг туркий эканига ишора ва Ал-муаллиму-с-соний (Иккинчи Муаллим, Арастудан кейинги иккинчи муаллим маъносида) замондошлар ва халафлар томонидан берилган юксак илмий унвондир. Урта аср фан ва маданиятига улкан хисса кушган бу олим билим-маърифатнинг куп сох,аларини эгаллаган ва узидан кейин салмокли мерос колдирган. Форобий риезиет ва фалакиет, табобат ва мусика, мантик ва фалсафа, тилшунослик ва адабиет сохаларида калам тебратган, бу сохаларнинг х,ар бирида ажойиб асарлар яратган. Форобий юнон, сурёний ва бошка тилларни билган. Айрим манбаларда Форобий етмишдан ортик тилни билгани айтилади. XV асрнинг мусика назариётчиларидан бири Шаркнинг йирик шоири ва мутафаккири

353

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

VOLUME 2 | ISSUE 10/2 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

Абдурахмон Жомий узининг "Мусина хакида рисола"сида Форобийни буюк мусикашунос олим сифатида тилга олади. К,.Сартон Форобий мусикашунослик сохасида хам "уз даврининг Европа назарияларидан анча олдинда эди" деб курсатади. Француз арабшунос олими Карра де Воо Форобийни мусика санъатидаги хизматларини таъкидлаб, бундай деб ёзган эди: - "Форобий яна буюк мусикачи хам эди. Биз унинг шарк мусикаси назарияси буйича энг мухим асарлари учун ундан миннатдормиз" - деб ёзган эди.

Олимнинг таржимаи холи хакида араб олими Ибн Абу Усайбиа (1203— 1270) бундай езади: —Абу Наср Форобий бир канча вакт БаFдодда яшади, кейин Шом (Сурия) га кучиб келиб, умрининг охирига кадар шу ерда туриб колди. У етук файласуфлардан, фозил донишмандлардан бири эди. фалсафага оид фанларни мукаммал биларди. Абу Наср Форобий мусика илмидан хам дурустгина хабардор эди. Бу илмга оид назарияни яхши биларди. y^F файласуф ва мусика назариётчиси турли мамлакат олимлари эътиборини узига тортди. Унинг маърузаларида, сухбатларида одам тирбанд булар эди. У мумтоз ва фаол мусикачи, уд созида беназир ижрочи хам булган. Ибн Аби Усейбианинг ёзишича, Форобий "Мол-дунё билан хеч иши йук эди, "улмас овкат" га чидаб яшайдиган серканоат одам эди. Унинг феъл-атвори худди кадимги файласуф-хакимлар одобига ухшарди"1. Форобийнинг ажойиб ишларидаи бири мусика сохасида езган асарларидир. Маълум булишича, Форобий ешлигидан бошлаб мусикага берилган, уша пайтларда Урта Осиеда мавжуд булган мусика асбобларини яхши чала билган. Шу билан бирга у мусика назариясини хам мукаммал эгаллаган. Абу Наср Форобийнинг асарлари руйхатида унинг бу сохага оид бир канча асарларини куришимиз мумкин.

МУХОКАМА ВА НАТИЖАЛАР

1."Катта мусика китоби" нинг биринчи китоби. Бу китобнинг тулик танкидий матни нашр этилган. У тулалигича факат француз тилига эркин таржима килинган, айрим булаклари куп тилларга, жумладан узбек, козок, рус тилларига угирилган ва урганилган. Унинг кулёзма матнлари дунёнинг турли кутубхоналарида мавжуд, хусусан, энг кадимийси 1138 йил Ибн Божжа учун кучирилган матни Мадрид кутубхонасида 602 - ракам остида сакланмокда. Ундан ташкари 1257 йил кучирилган Константинополь (Истанбул) кутубхонасида 22 - ракам остида сакланаётган матн, 1347 йил кучирилган Милан кутубхонасида 289- ракам остида сакланаётган матн ва 1089 йил кучирилган матндан 1537 йил кучирилган Лейден кутубхонасида 1427 - ракам остида сакланаётган матнларни курсатиб утиш мумкин2.

354

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

VOLUME 2 | ISSUE 10/2 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

2. "Ийко саноFи китоби" ёки "Ийко саноFи хакидаги китоб". Бу китобнинг кулёзма матни Истанбулдаги Маниса кутубхонасида 1705 - ракам остида (59а-81в, давоми 88а-89в вараклар) сакланмокда. Немис тилига таржима килинган3.

3."Ийколар китоби". Бу китобнинг кулёзма матни Туркиянинг Тупкопи саройи Ахмад III кутубхонасида 1878 - раками остида (160в-167а бет) сакланмокда. Немис тилига таржима килинган. Узбек тилида Форобийнинг ийко назариясига оид тадкикоти бор4.

1 Ирисов Ал- Муаллиму-с-Соний. // Абу Наср Форобий. Фозил одамлар шахри. -Т.: А.Кддирий нашриёти, 1993. - Б. 9.

2Зокиржон Орипов. Х-ХУ асрлар марказий осиё мусика манбашунослиги.Тошкент- 2017. 27- бет

3Зокиржон Орипов. Х-ХУ асрлар марказий осиё мусика манбашунослиги.Тошкент- 2017. 27- бет

4Зокиржон Орипов. Х-ХУ асрлар марказий осиё мусика манбашунослиги.Тошкент- 2017. 27- бет

"Илмлар саноFи" китобининг мусикага баFишланган булими. У икки варакни ташкил этади. Урта аср Гарб олимлари '^Ое scintiis" деб атаганлар. Араб матни куп бор нашр этилган. Бир неча тилларга таржима килинган, жумладан рус, узбек, козок тилларига1.

5. "Илмларнинг пайдо булиши" асарининг мусикага баFишланган кисмининг лотинча таржимаси ortu scientiari" номида сакланган, рус тилидаги таржимаси хам бор, русча таржима асосида узбек тилига хам угирилди, аммо асли - арабча матни сакланмаган2.

Ибн Абу Усайбианинг хикоя килишича, Форобий ажойиб бир мусика асбоби ясаган, ундан жуда хам гузал, екимли куйлар эшитиш мумкин булган, хатто бу куй эшитувчини жуда хам завклантириб юборган. Форобийнинг мусика сохасида билимдон киши эканлигини уша даврда тукилган бир хикоядан хам билиш мумкин. Х,икояда Форобий Шом амири саройига кириб, мусика чалиб, у ердагиларни ухлатиб чикиб кетади. Бу накл хам Форобийнинг мусика донишмандигина эмас, балки унинг уста ижрочиси хам булгани хакида уша пайтларда пайдо булган хикоятдир. Шунингдек мусика илмининг математик назариясини ишлаб чикишда Абу Наср Форобийнинг хизматлари катта. Форобийнинг санъатга оид карашларида эзгулик билан гузаллик маълум маънода айнанлаштирилади, бири иккинчисида яшовчи ходисалар сифатида талкин этилади. Шунинг учун унинг асарларида гузал хатти-харакатлар, гузал килмишлар деган ибораларни куп учратиш мумкин. Санъатда гузалликка

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

VOLUME 2 | ISSUE 10/2 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

етишишни у фалсафа туфайли руй беради, деб хисоблайди. Унинг фикрига кура, хар бир санъат ходисасининг гузаллиги унинг уз борлиFини тула намоён этиши ва мукаммалликка эришуви билан боFлик. Аллома файласуф ички гузалликни юкори куяди ва бу бойнинг бойлигини безаб, камбаFалнинг камбаFаллигини яширадиган гузалликни адаб деб атайди. Бундай гузаллик юксак ахлокий хатти-харакатлар ва инсоний комилликда узини намоен этади. Ташки гузалликка келганда, файласуф табиий гузалликни хар кандай безаниш, ясанишлардан юкори куяди. Иккинчи муаллим санъатнинг таклидийлик хусусиятига эгалигини таъкидлайди. Ана шу таклидийлик идрок этувчида хиссиёт ва тасаввур уЙFOтади. Санъаткор уз хаёлот кучи, ижодий кудрати билан умумий FOяларни якка киёфаларда инъикос эттиради. У нуткнинг турларини мантикий нуктаи назардан тадкик этар экан, шеърий нуткни мутлак ëлFOн, софистик нуткни асосан ëлFOн, хитобий нуткни бир хилда хам ëлFOн, хам рост, диалектик нуткни асосан рост, исботий (аподиктик) нуткни мутлак рост дейди.

!Зокиржон Орипов. Х-ХУ асрлар марказий осиё мусика манбашунослиги.Тошкент- 2017. 28- бет

2Зокиржон Орипов. Х-ХУ асрлар марказий осиё мусика манбашунослиги.Тошкент- 2017. 28- бет

Шеърий нуткнинг мутлак ëлFOн деб аталиши кишига дастлаб эриш туюлади. Лекин аслида Форобий хак. Форобий санъат асари оддий мантик илми конун-коидаларига буйсунмайдиган узига хос мантикка, бадиий мантикка эга булишини таъкидлайди.

Бошка бир уринда, Шеър санъати рисоласида у юкоридаги фикрларини давом эттириб, шундай деб ёзади: исботда илм, тортишувда иккиланиш, хитобада ишонтириш канча ахамиятли булса, шеъриятда хам хаёл ва тасаввур шунчалик зарур булади.

Арасту изидан бориб, Муаллими ас-соний шеъриятни тасвирий санъат билан киёслайди ва хар иккала санъат тури хам мохиятан бир хил асосга таклидга бориб такалишини айтади: ...шеър санъатини безайдиган нарсалар суз, мулохазалар булса, рассомлар санъатини безайдиган нарса буёклар саналади. Буларнинг иккови уртасида фарк бор, аммо иккаласи хам одамлар тасаввури ва сезгиларида бир максадга таклид килишга йуналган булади. Форобий куп жилдлик «Мусика хакидаги катта китоб» асарида мусикий билимни иккига ижро санъати билан боFлик булган мусикий амалиётга ва

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

VOLUME 2 | ISSUE 10/2 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

мусиканинг соф узини, ижрочиликка боFланмаган холда урганадиган назарияга ажратади. Китобда оханг тизимидаги уЙFунлик, зарб сингари ходисалар тахлил этилади. Шу муносабат билан утовушларни эмас, балки товушлар тасаввурини берувчи раккосларнинг мусикий FOягабуйсунган охангий харакатини англатувчи ритмик мимика охангий харакат тушунчасини киритади. Шунингдек, китобда Якин ва Урта Шаркда маълум булган мусикий асбоблар, уларни ижро этиш йуллари, усуллари хакида, умуман, мусика тарихи туFрисида атрофлича маълумот берилган. Файласуф мусикадан олинадиган лаззат мусикий уЙFунликнинг маконда ейилишидан, пардаларнинг навбатма-навбат келишидан деб билади. Мусикада гап товушнинг узида эмаслигини, балки уни кандай чикариш мухим эканини айтади, яъни бизда екимли еки екимсиз сезгини товушнинг узи эмас, балки уни пайдо килиш усули уЙFOтади. Мусиканинг келиб чикишини эса инсон нуткининг бойлиги билан боFлайди: хушомад килаетганда овоз пасаяди, маFрур сузлаетганда катъий жаранглайди. Мусика инсон кайфиятига таклиддир, дейди Абу Наср Форобий.

REFERENCES

1. Ф. Юлдашев.Тасвирий санъат ва мусика фани укитувчиларининг тайёрлашнинг долзарб муаммолари.(Анжуман материаллари туплами). ФарFOна.2019 йил. Октябр.

2. "Санъат Абу Наср Фаробий карашларида". 150 бет.

3. Ирисов Ал- Муаллиму-с-Соний. // Абу Наср Форобий. Фозил одамлар шахри. -Т.: А.Крдирий нашриёти, 1993. - Б. 9.

4. Зокиржон Орипов. X-XV асрлар марказий осиё мусика манбашунослиги.Тошкент- 2017.

5. Abdusattorov, A. About Makom Melodies Adapted for Orchestra of Uzbek Folk Instruments. International Journal on Economics, Finance and Sustainable Development, 2(11), 28-30.

6. Kurbanova, B., Khurshid, M., & Tokhirjon, S. (2022, May). THE ROLE AND IMPORTANCE OF A SYSTEMATIC APPROACH TO TEACHING IN THE FINE ARTS. In Archive of Conferences (pp. 105-107)

7. MaMa3H*eB, X. A. y. (2022). MAKOM CAHLATH^A MyCHKA qO^Fy^APHHHHr TA^PH^H. Science and innovation, 1(C3), 7-14.

8. Normuhammatovich, S. A. (2022). O'QUVCHILARDA MILLIY MUSIQA ESHITISH QOBILIYATINI SHAKLLANTIRISHDA PEDAGOGIK TEXNOLOGIYALARDAN FOYDALANISH SAMARADORLIGI. Science and innovation, 1(B2), 259-263.

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

о

VOLUME 2 | ISSUE 10/2 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

9. Mannopov, S., Karimov, A., Qurbonova, B., & Dilobar, J. (2022, February). THE EMERGENCE AND DEVELOPMENT OF MUSIC. In Archive of Conferences (pp. 49-52).

10. Mannopov, S., Karimov, A., Qurbonova, B., & Dilobar, J. (2022, February). THE EMERGENCE AND DEVELOPMENT OF MUSIC. In Archive of Conferences (pp. 49-52).

11. Mannopov, S. (2004). Uzbek folk music culture.(Study guide) Tashkent. New

Age Generation.

12. Маннопов, С. (2018). Навобахш охднглар. Т.: IJOD-PRESS нашриети.

13. Маннопов, С. У. Л. Т. О. Н. А. Л. И. (2004). Узбек халк мусика маданияти. Янги аср авлоди.

14. Маннопов, С. (1852). Ходжи Абдулазиз Абдурасулов (1852-1936).

15. Abdusattorov, A. About Makom Melodies Adapted for Orchestra of Uzbek Folk Instruments. International Journal on Economics, Finance and Sustainable Development, 2(11), 28-30.

16. Kurbanova, B., Khurshid, M., & Tokhirjon, S. (2022, May). THE ROLE AND IMPORTANCE OF A SYSTEMATIC APPROACH TO TEACHING IN THE FINE ARTS. In Archive of Conferences (pp. 105-107)

17. Kirgizov, I., Imyaminovich, K. I., Nurmuhammedjanov, A., Sotvoldievich, S. B., Mamasodikovna, N. M., & Juraevna, A. S. (2021). The Pleasure of Singing, Listening and Understanding Navoi. Annals of the Romanian Society for Cell Biology, 2410-2413.

18. Kirgizov, I., Kirgizov, I., Najmetdinova, M., & Atabayeva, S. (2022, February). THE GENESIS OF THE DEVELOPMENT OF MUSIC CULTURE. In Archive of Conferences (pp. 57-60).

19. Namozova, D. T. (2021). MUSIQA DARSLARIDA O'QUVCHILARNI KREATIVLIK HAMDA ERKIN TAFAKKURINI SHAKLLANTIRISHNI TASHKIL ETISH. Scientific progress, 2(2), 1313-1315.

20. Dilorom, N., & Tohirovna, A. Z. (2022). BRAYL NOTA TIZIMINING MUSIQA TA'LIMIDAGI ILK QADAMLARI. Science and innovation, 1(C2), 3638.

21. Mannopov, S., Karimov, A., Ataboeva, S., Ergashev, A., & Usmanova, S. (2021). Development Of Symphonic Music in Uzbekistan. Journal of Pedagogical Inventions and Practices, 2(2), 53-56.

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

о

VOLUME 2 | ISSUE 10/2 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

22. Ergashev, A., Ataboyeva, S., Djalalova, N., & Usmonova, S. (2021). THE ROLE OF COMPOSERY IN THE ART OF NATIONAL SINGING. Galaxy International Interdisciplinary Research Journal, 9(12), 863-867.

23. Kurbanova, B., Khurshid, M., & Tokhirjon, S. (2022, May). THE ROLE AND IMPORTANCE OF A SYSTEMATIC APPROACH TO TEACHING IN THE FINE ARTS. In Archive of Conferences (pp. 105-107).

24. Шокиров, Т. Н. (2022). МИЛЛИЙ МУСЩА МАДАНИЯТИ ВА УНИНГ РИВОЖЛАНИШ ИСТИКБОЛЛАРИ (фольклор, достончилик, маком мисолида). Science and innovation, 1(C3), 31-38.

25. Atabayeva, Z. A. (2022, March). Accounting policy of the organization and its connection with tax planning. In E Conference Zone (pp. 35-38).

26. Yuldashev, F. A. (2020). Scientific analysis of cognitive processes in Al-Farabi's Teaching. International Journal on Integrated Education, 4(2), 375-379.

27. Yuldashev, F. A. (2020). Scientific analysis of cognitive processes in Al-Farabi's Teaching. International Journal on Integrated Education, 4(2), 375-379.

28. Yuldashev, F. A. (2021). Important features of Social-Philosophical analysis of human factors and interests. Asian Journal of Multidimensional Research, 10(11),

358-364.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.