Научная статья на тему 'БАДИИЙ ДИСКУРСДА НАРСА ВА ҲОДИСАЛАРНИНГ НОМЛАНИШИНИНГ ПРАГМАТИК ЛИНГВИСТИК ҲУСУСИЯТЛАРИ'

БАДИИЙ ДИСКУРСДА НАРСА ВА ҲОДИСАЛАРНИНГ НОМЛАНИШИНИНГ ПРАГМАТИК ЛИНГВИСТИК ҲУСУСИЯТЛАРИ Текст научной статьи по специальности «Науки о Земле и смежные экологические науки»

CC BY
86
24
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
лингвокультурология / паремиология / антропоним / адекват. / linguoculturology / paremiology / anthroponym / adequate

Аннотация научной статьи по наукам о Земле и смежным экологическим наукам, автор научной работы — Ахмедов, Умиджон Усубович

Мазкур мақолада Бадиий дискурсда нарса ва ҳодисаларнинг номланишининг прагматиклингвистик ҳусусиятлари ёритиб берилган. Бундан ташқари фаннинг объекти бўлган лингвокультуремалар сифатида антропонимлар ва иборалар, ўзбек тилидаги ўхшатиш ва метафораларни таҳлил ва тадқиқ қилишга ҳаракат қиланади. Номинасия жараёнинг ҳозирги тилшуносликдаги талқини семантик хусусиятига кўра Бадиий дискурсда нарса ва ҳодисаларнинг номланишининг прагматиклингвистик ҳусусиятлари ўзаро адекват (ўхшаш), уларнинг айримлари мазмун жиҳатидангина эмас, ташқи тузилиши, шакли бўйича ҳам мутаносиб келиш ҳолатлари прагматик томонидан тадқиқ қилинади

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

PRAGMATIC LINGUISTIC FEATURES OF NAMING THINGS AND EVENTS IN ARTISTIC SPEECH

This article describes the pragmatic linguistic features of the naming of objects and events in artistic discourse. In addition, an attempt is made to analyze and study anthroponyms and phrases, analogies and metaphors in the Uzbek language as lingvokulturemalar, which are the object of science. According to the semantic nature of the modern linguistic interpretation of the nomination process, the pragmatic linguistic features of the naming of things and events in artistic discourse are mutually adequate (similar), some of which are not only in content but also in structure and form.

Текст научной работы на тему «БАДИИЙ ДИСКУРСДА НАРСА ВА ҲОДИСАЛАРНИНГ НОМЛАНИШИНИНГ ПРАГМАТИК ЛИНГВИСТИК ҲУСУСИЯТЛАРИ»

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

VOLUME 2 | ISSUE 5/2 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

БАДИИЙ ДИСКУРСДА НАРСА ВА ХОДИСАЛАРНИНГ НОМЛАНИШИНИНГ ПРАГМАТИК ЛИНГВИСТИК ХУСУСИЯТЛАРИ

Мазкур мацолада Бадиий дискурсда нарса ва уодисаларнинг номланишининг прагматиклингвистик уусусиятлари ёритиб берилган. Бундан ташцари фаннинг объекти булган лингвокулътуремалар сифатида антропонимлар ва иборалар, узбек тилидаги ухшатиш ва метафораларни таулил ва тадциц цилишга уаракат циланади. Номинасия жараёнинг уозирги тилшуносликдаги талцини семантик хусусиятига кура Бадиий дискурсда нарса ва уодисаларнинг номланишининг прагматиклингвистик уусусиятлари узаро адекват (ухшаш), уларнинг айримлари мазмун жиуатидангина эмас, ташци тузилиши, шакли буйича уам мутаносиб келиш уолатлари прагматик томонидан тадциц цилинади

Калит сузлар: лингвокулътурология, паремиология, антропоним, адекват.

ТЕКСТ НАУЧНОЙ РАБОТЫ НА ТЕМУ «ПРАГМАТИЧЕСКИЕ ЛИНГВИСТИЧЕСКИЕ ОСОБЕННОСТИ ИМЕНОВАНИЯ ВЕЩЕЙ И СОБЫТИЙ В ХУДОЖЕСТВЕННОМ ДИСКУРСЕ»

В данной статье описываются прагматические лингвистические особенности именования предметов и событий в художественном дискурсе. Кроме того, предпринята попытка проанализировать и изучить антропонимы и словосочетания, аналогии и метафоры в узбекском языке как лингвокультурумалары, являющиеся объектом науки. Согласно семантической природе современной лингвистической интерпретации процесса номинации, взаимоадекватны (сходны) прагматические языковые особенности именования вещей и событий в художественном дискурсе, некоторые из которых не только по содержанию, но и по структуре и форме. .

Ключевые слова: лингвокультурология, паремиология, антропоним, адекват.

Ахмедов Умиджон Усубович

Кукон давлат педагогика институти axmedovumidjon87@mail.com

АННОТАЦИЯ

АННОТАЦИЯ

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

VOLUME 2 | ISSUE 5/2 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

PRAGMATIC LINGUISTIC FEATURES OF NAMING THINGS AND

EVENTS IN ARTISTIC SPEECH

ABSTRACT

This article describes the pragmatic linguistic features of the naming of objects and events in artistic discourse. In addition, an attempt is made to analyze and study anthroponyms and phrases, analogies and metaphors in the Uzbek language as lingvokulturemalar, which are the object of science. According to the semantic nature of the modern linguistic interpretation of the nomination process, the pragmatic linguistic features of the naming of things and events in artistic discourse are mutually adequate (similar), some of which are not only in content but also in structure and form.

Key words: linguoculturology, paremiology, anthroponym, adequate

КИРИШ

Жахонда геграфик глобаллашув жараёни маданият ва табиёт сохасида хам улкан узгаришлар ясади. Тогнинг улугворлиги масофадан намоён булади.

Бадиий асарнинг киммати ва акамияти хам миллим худудни ёриб чиккканида аникланади. Жахон адабиёти дурдоналари шунинг учун хам буюкки, улар деярли барча халкнар томонидан бирдай кабул килинган.

Бадиий асарни узлаштириш масаласида географик масофанини мил-чийлик- билан боглик кирраси бор. Бу уринда унинг тили олдинги каторга утади. Асар ёзилган тил, уни эгаллаб турган миллат менталитета асар муваффакияти билан боглик ходиса хисобланади. Бирок халкаро коммуникация юкори чуккига кутарилган хозирги вактда миллий менталитет умуминсоний характера айланмокда.

Бу хол кайси тилда ёзилган булишидан катьий назар бадиии асарни бошка халклар томонидан умуминсоний халкаро муаммоларни кутарган манба сифатида кабул килиш мумкинлигини исботланмокда.

Таржима бир тилда яратилган бадиий тафаккурнинг янги тулкинларини иккинчи тилда янада жозибалирок жаранглашуви учун хизмат килади.

МУ^ОКАМА ВА НАТИЖАЛАР

Узбек мактаби узининг кадимий анъаналари ва буюк сиймоларига эга. Ислом маданиятининг ажралмас кисми сифатида араб, форс адабий анъаналари билан бир каторда хинд, хитой ва бошка халклар маданияти намуналари узбек

китобхон ёшларининг санъат хазинасини бойитган. Янги замон адабиёти

324

Oriental Renaissance: Innovative, p VOLUME 2 | ISSUE 5/2

educational, natural and social sciences IV ISSN 2181-1784

Scientific Journal Impact Factor Q SJIF 2022: 5.947

Advanced Sciences Index Factor ASI Factor = 1.7

бевосита Европа маданията ва дунёкараши тараккиёти билан боглик, Дунёнинг янги маданият учоклари сифатида Англия, Франция, Германия, Испания, Россия адабиётларининг намуналари бошка халкдар учун махорат мактабига айланди. Бу тилларда яратилган асарлар жахонда деярли барча халклар томонидан укила бошланди. Узбек хам янги замон адабиёти тимсоли сифатида айнан шу тилларда яратилган ёки шу тилларда кучирилган китобларга кенг мурожаат килмокдалар. Бу табиий, албатта. Хрзирги китобхонни энг аввало дунёнинг тараккий топган ёки аникроги Европа цивилизациясига утган мамлакатлардаги эхтиёж ва ижтимоий психология купрок кизиктирмокда. Бу уринда безавол ва бемминат манба вазифасини утайди. Бадиий асар серкирра онг сохаси экан, унинг умумхалк мулкига айланишида миллат зиёлиларининг барчаси масъулиятли. Миллат рухи ва калбини иккинчи миллатга етказувчи чопар. Унинг беминнат мехнати уз кадрини топиш. Зеро хар бир миллат маданияти ва адабиёти жахон сахнасида уз урнини топа ди.

- Бадиий таржима факат тил билиш билангина чегараланмасдан миллатнинг калбини очиб берадиган хилкатни хам етказиб бериши лозим.

Ижодкор, узига хос бадиий кашфиёт яратувчисидир. Бадиий кашфиёт, умуман кашфиёт сохасида энг аввало шуни назарда тутиш лозимки, инсон онги, заковати, буюк хакикат нурларини ёлкин асосида тушунади Бирок уша хакикагга элтувчи, нур турли йул билан намоён булади. Хусусан, материалистлар фикрига кура ижод куп йиллик мехнат ва тажрибалар хосили. Унинг замирида инсоннинг асрлар оша йигилган аклий мехнати самараси ётади. Ой худди узокдаги улкан ва ёруг сайёранинг мавжудлиги ва ёруглигини биз факат унинг сочиб турган нурлари микдорини аниклаш оркалигина тушуниб ётганимиз каби. Бинобарин, янги кашфиёт ёхуд янги гоя хам мана шу минглаб ассоциацияларнинг сунгги нуктаси булиб яралади.

Бу холатлар бадиий кашфиёт йулидаги изланишларнинг турли кирралари хар хиллигини курсатар экан, манзилнинг, максаднинг эса битгалигини тасдиклайди. Бирок бу манзилга энг якин ва тугри йулни нжодий ёркин эгасигина топа олади.

Ёркин улкан масофадаги нур, сочиб турган ёруг кашфиётни бир забт билан караб утувчи лисоий нур. Ёркин этапма-этап йул босмайди аксинча. Бир хам бир хил кечмайди. Талантли одамлар мана шундай илхом техник жараёни сохиблари хисобланади. Бундай одамларни интрагенлар гурухига хам киритиш мумкин. Интрагенлар ички хис-туйглар билан яшайдиган одамлар. Максад ва

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

VOLUME 2 | ISSUE 5/2 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

хис-туйгуларини ички монолог оркали билдиради, уз орзуларини яширади. Уларнинг онгидаги тезлик агарда тажриба натижаси булганда бу хол аник материализм, реализм хисобланган булур эди. Вахоланки, талант купинча ёш авлод, ёш инсон фаолиятида намоён булади. Тажриба, укув, билим, зех,н, идрок, куникма иккинчи даражага тушиб колади.

Урта асрларда Европада аввал фан гараккиёти учун амалий зарурият тугилди Ёки аникроги амалий э^тиёжлар, амалий техник воситалар, техник тараккиёт (пар машиналар, поезд, автомобил, велосипед, ва бошкалар) кайсидир маьнода инсоният дунёкараши ва фикрлаш дунёсини бутунлай янги йулга солди. Бинобарин, улар уз навбатида кайсидир тамомила тасаввурга сигмайдиган илмий кашфиётларга йул очди. Худи шу зарурият натижасида табиий фанлар тараккиёти, аник фанлар, аник хдсоб-китобга асослангдн фанларнинг хусусий томонларини мукаммал урганиш эх,тиёжи тугилди.

Мана шу уринда айтиш мумкинки, "бу даврда бадий тилнинг маылум хусусиятларини, мукаммал тахлилисиз амалга ошириш асло мумкин эмас.

Асарнинг ташиётган гояси унинг юкоридаги хусусиятлари билан чамбарчас боглик. Бирок уларни тугри гушуниб олиш учун масаланинг мохдятини тугри белгилаш учун нафакат ижодкор, балки бевосита укувчи хам бадиий тилнинг айнан шу меъёрлардан, яъни бадиий ижоднинг бадиий герменевтика билан боглик хусусиятлардан хабардор булиши зарур.

Асарнинг урганиш, унинг мазмун-мохдяти акс этган матн хусусиятларини узлаштириш катор психологик жараёнлар оркали амалга ошади. Унда ижодкор ички дунёси, у мансуб булган халк менталитета хамда турли миллий-ижтимоий имкониятлар узаро тукнашади. Укувчи такдим этилган матндан эфемер фантазия оркали хохлаганча бадиий тафсилотлар яратиши мумкин. Бирок уларнинг хакконийлиги ёки инсон эстетик ёки индивидуал дунёкарашини шакллантиришдаги эффектив имкониятлари турлича бахоланади.

Бадиий адабиёт ижтимоий онг сохаси сифатида жамият хдётининг барча томонларига кириб борган. Шу боис ижтимоий психология, илм-фан ютуклари, иктисодиёт мезонлари бадиий тафаккур ифода аспектларияинг ичида булиб колди.

Антик адабиётдаги мифологик тафаккур урта асрларда реалистик манзараларда, янги даврда эса романтизм ва реалистик тасзир усулининг чатишган мезонларини шакллантирди. ХХ аср адабиётида бош планг-кутарилган хол бу- инсон ички дунёсининг поэтик тасвири эди. Инсон ички дунёсининг индивидуал кирраларини топиш, унинг янги штрихларини кашф

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

VOLUME 2 | ISSUE 5/2 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

;илиш, бинобарин, ижтимоий психологиянинг янги-янги тамойилларини шакллантириш бадиий адабиёт, тафаккурнинг фа;атгина фалсафий - эстетик ходиса холатини истисно ;илди.

ХХ асрнинг 90-йилларида инсоният иккита буюк инкилобни бошдан кечирди. Булардан биринчиси сиёсатда, иккинчиси технологияда амалга оширилди. Сиёсий инкилоб социалистик лагерни барбод ;илди, чегараларни очиб юборди ёки интизомни бушаштирди. Одампарнинг дунё буйлаб эркин айланиб юришлари учун шароит яратди. Илм-фан натижаларининг инсон фактори ёки оммавий нашр, китоб воситасида хал;аро истилохга кириши тезлашди. Коммуникацкянинг кучайиши янги бадиий асарлар билан бирга, янги адабий ;арашларнинг хам узлаштирилишида худудий тусикдарни олиб ташлади. Шу уринда иккинчи - технология сохасидаги ин;илобнинг хам урни ва ахамияти буюк. Одамлар компьютер, мобил ало;а воситалари ор;али ;ис;а муддатларда борли;нинг турли чеккасида юз берган, бераётган ёки хаттоки юз берилши мумкин булган янгиликдан хабардор булиш имкониятига эга булиб ;олдилар.

Имкониятларнинг кенгайиши инсон онги. тафаккури, бадиий-эстегих ;арашида улкан узгаришлар ясади. Натижада одамлар борлик;а, хаётга жамиятга тамомила янги куз, янги нигох билан ;арай бошладилар. Аввалрок инсон менталитетида иктисодий, сиёсий, ижтимоий фактор бош роль уйнаган булса, эндиликда инсон ички дунёси, индивидуал психология, унинг ;арашлари, манзараларини урганиш, шу оркали борликдинг, жамиятнинг янги рангларини кашф килиш мухимро; булиб ;олди. асарнинг хам санъат намунаси, ижтимоий-эстетик намунаси имкониятидан фойдаланган, жамият психологиясининг янги рангларини топиш, яратиш ва шакллантир борасидаги имкониятлари герменевтаканинг асосида булади. Инсон асарда акс этган хаёт манзарасини узи имконияти (даражасида . менталитетига мувофи; шаклда ;абул ;илиши мумкин.

Адабий тил умумхал; тилининг муайян ;олипга солинган шакли булиб, унинг барча лисоний хусусиятларини ;амраб олади, узининг барча кирралари билан бадиий адабиётда намоён булади. Биро; хар ;андай бадиий асарни адабий тил намунаси деб хисоблаш нотугри булур эди, чунки бу хол бадиий асарнинг индивидуал ижод намунаси эканлигини истисно ;илади. Шоир (ижодкор) уз асарларида гох хазил, гох чукур фалсафий маъноли фикрларга гаяиган холда тасодифанлиги, кутилмаган фикрларни, тушунчаларни кашф ;илади. Ижодкорнинг бадиий фантазияси унинг лисоний имкониятлари, хал;

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

VOLUME 2 | ISSUE 5/2 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

тилидан канчалар бахрамакд эканлиги ва узи эгаллаб iурган тил хусусиятларини бадиий матнда канчалар махорат билан куллай олишидан иборат. Бирок ёлгиз билиш ва куллашнинг узи муаллифнинг чекланган имконияти холос, у шунинг учун хам ижодкорки, тилнинг янги бадиий имкониятларини хосил килиши, яратиши лозим. Худди мана шу уринда ижодкор окйазионал холатлар вужудга келтиради, бадиий фантазия яратади, бадиий тафаккурнинг янги кирраларини шакллантиради. Бинобарин инсон ижодиёти имкониятларини кенгайтиради. Бирок бу ход хар кандай ижодкорнинг хам имконияти даражасида эмас. Ижтимоий онг, бадиий тафаккур тараккиётига хисса кушиш, унинг сайкал топишини таъминлаш ёлгиз классикларгагина насиб килади. Чунки классик -бу шундай ижодкорки, токи ундан инсон хали узи англаб етмаган борлик уфкларини, унинг янги кирраларини ургансин. Ана шу жихатдан олиб каралганда хажвий асар матнини, у оркали акс этган ижодкор бадиий дунёсини урганиш бир томондан ута мураккаб булса, иккинчи томондан нихоятда мухим хамдир. Инсон бадиий-эстетик дунёкарашининг узига хос шакли булганлиги боис алохида тадкикотни талаб килади. Бадиий асар тилнинг функцияси оддий, умумхалк тилининг функциясига мос келмайди, унинг кандайдир узига хос тимсолий мураккаблигини ташкил килади. Шеърият тили - мураккаб тил, унда тушунчалар бир хил тимсоллар воситасида белгиланиб, узга тимсолларда изохданади, бошкалари билан хулосаланади. матнининг узига хос хусусияти шундаки, у мана шу тимсоллар воситасида янги, мавхум тасаввур-иллюзия уйгогади. Шунинг билан бир каторда шеърий тимсолли сузлар реал, мавжуд сузларнинг алохида функцияси сифатида инъикос этилади, чунки шеъриятнинг узи бизни ураб турган объектив борликнинг хусусий бир инъикосидир. Шоир халк тилидан бир тушунчани олиб бошка хили билан киёслайди ёки бир тушунчани иккиячисига чогиштиради, натижада синтез-учинчи, янги фикр хосил булади.

Бадиий асар матнда стилистиканинг урни мухим, чунки оддий нуткдаги бирмаъноли сузлар шеъриятда кучма маъно касб этади, бу хол статистик йул билан амалга оширилади. Стилистика шеъриятда канчалик мухим булмасин. гоя, маъно-мохият тили доимо етакчи уринда туради, чунки шоирнинг стилистик услубдан кузлаган максади хам гоя-оригинал гоя ифодалашдир.

Бадиий асар матни узида нафакат тилнинг маълум бир шаклларини мужассам зтади, балки энг аввало тилда ифодаланган гоя, маъно ва хиссиётни акс эттиради.

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

VOLUME 2 | ISSUE 5/2 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

Бадиий асар -матни, бадиий матн лингвопоэтикасини урганиш узига хос тарихга эга. Шарк илмида бадиий асар матнини урганиш борасида Абу Наср Фаробийнинг асарлари мухим ахамиятга эга. У узининг шеър санъати ва

шоирларнинг шеър езиш санъати конунлари какидаги асарларида лирик асарлар матни, услуби ва уларни бадиий-эстетик нуктаи назардан тахдил килиш борасида кимматли фикрлар билдирган. Бевосита туркий адабий ёдгорликлар жанри вазни ва бошка поэтик хусусиятлари хамда матн ва бадиий тил хусусиятларига сагишланган асарлардан Навоийнинг «Мезон ул-авзон» ва «Мажолис ун-нафоис» асарлари мухим ахамиятга эга. Бобур узининг «Мухтасар» асарида эски узбек ва форс-тожик тилларида яраталган лирик асарлар адабий - лисоний ва матн хусусиятлари хакида кимматли фикрлар билдирган.

Кейинги даврларда узбек бадиий адабиётининг матн ва поэтик хусусиятларини урганиш борасида йирик тадкикотлар бажарилди Шунингдек, узбек мумтоз адабиётининг таникли намояндалари Навоий Бобур Мухаммад Солих ва бошкалар асарларининг герменевтик имкониятлари катор тадкикотлар марказида булган.

Узбекистан миллим мустакилликка эришганидан сунг аввалда таъкикланган карор янги сохаларни узлаштириш учун имкониятлар яратилди. Адабиётда ва адабий онг тараккиётида хам туб ислохотлар кузатилди.

Миллий маданиятнинг янги хусусиятлари белгиланаётган хозирги шароитда унинг ажралмас булган адабиётни яратиш, урганиш ва унинг ижтимоий - сиёсий тахдили алохида эътиборни талаб килади.

Айнан шу хол бевосита жамиятни, тилни, миллий психологияни урганишда мукаммал ургангани холда уша позициядан туриб хорижий тилдаги адабиёт ва адабиётшуностликни урганиши хамда тахлил килиши зарур. Бу зарурият унинг уша халк тили, дунёкараши ва миллий психологиясини чукур ургагишга хизмат килади, халкнинг ичига кириб боришига йул очади.

Жахонда илгор маданият мактаблари яратган халкдар адабиёти бевосита уларнинг инсоний гузалликларни бадиий тафаккур воситасида тахлил кила олиш имкониятини хам таъминлаган. Тилнинг барча маънавий, фалсафий ва эстетик ранг - баранглиги уз навбатида адабиёгнинг камолотини таъминлайди. Инглиз филологияси тахсилида Шекспир, Байрон, Диккенс, француз филологиясида Гюго, Камю, Стендаль, немис филологиясида Гёте, Гейне ва испан филологиясида Сервантес кабиларнинг ижодий дунёси, лугавий бойлиги тахлилисиз талабага тилни мукаммал ургагиш асло мумкин эмас.

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

VOLUME 2 | ISSUE 5/2 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

Бадиий асар матнинг илмий тахдили талаба лисоний тафаккури таракдиётидаги энг мухим бос;ич. Х,ар бир миллат адабиёти тарихи адабиётшунослик, тилшунослик, тарих каби фанлар билан узвий боглик;. Бас шундай экан, миллатнинг эстетик - маданий дунё;арашида бадиий адабиёгнинг урни ва ахамиятини камситиб булмайди. Тилнинг таракдиёт бос;ичлари бевосита адабиётнинг таракдиёт бос;ичлари билан узвий богланган.

REFERENCES

1. Нурмонов А. Танланган асарлар. Уч жилдлик 1 жилд. Тошкент: "Академнашр"2012

2. Собиров А.Ш. Узбек тили лексик сатхини системалар системаси тарзида урганиш. Т., 2004;

3. Рахмонбердиев К. Глаголы зрительного восприятия в узбекском языке. Автореферат дисс... канд. филол.наук.Ташкент,1969;

4. Искандарова Ш. Тил системасига майдон асосида ёндашув., Т., 2007.

5. Trier J. Der Deutsche Wortschatz im Sinnbezirk des Verstandes.(Die Geschichte eines sprachliches Feldes). Bd 1. Heidelberg, 1931;

6. Ipsen G. Der alle Orient und die Indogermanen."Stand und Aufgaben der Sprach Wissenschaft"? Festschrift fur W. Streitberg. Heidelberg, 1924.;

7. Porzig W. Das Wunder der Shprache (Probleme , Methode, und Ergebnisse der modernen Sprachwissenschaft), 2. Aufl. Bern, 1957.

8. Гулыга E.B., Шендельс Е.И. Грамматико-лексические поля в современном немецком языке. М., 1969. 183 с.

9. Hess, The Tell-Tale Eye: how your eyes reveal hidden thoughts and emotions [Text] / E. H. Hess. - N-Y : Van Nostrand Reinhold Company, 1975. -259 p.

10. Ekman, W.V. Friesen. — New Jersey : Prentice-Hall, Inc., Englewood Cliffs, 1975. - 212 p.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.