Научная статья на тему 'АБДУРАҲМОН ИБН ХАЛДУННИНГ ИЖТИМОИЙ-ФАЛСАФИЙ КОНЦЕПЦИЯСИДА “АСАБИЙЙА” КАТЕГОРИЯСИ ТАҲЛИ'

АБДУРАҲМОН ИБН ХАЛДУННИНГ ИЖТИМОИЙ-ФАЛСАФИЙ КОНЦЕПЦИЯСИДА “АСАБИЙЙА” КАТЕГОРИЯСИ ТАҲЛИ Текст научной статьи по специальности «СМИ (медиа) и массовые коммуникации»

43
13
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Ибн Халдун / “Муқаддима” / ѐввойилик / таваҳҳуш / ибтидоийлик / бадавия / тамаддун / хадаро / “Таассуб” / “асабийя”. / Ibn Khaldun / "muqaddima" / evil / tawahhush / Genesis / Bedouin / tamaddun / Khadar / "taassub" / "asabiyya”

Аннотация научной статьи по СМИ (медиа) и массовым коммуникациям, автор научной работы — Жасур Бахтиёрович Сулаймонов

Мазкур мақолада ислом тафаккурининг йирик вакили Абдураҳмон ибн Халдуннинг ижтимоий фалсафий қарашларида жамиятнинг иқтисодий соҳаси муҳокама қилинган. “Асабиййа” категорияси Халдуннинг ижтимоий фалсафий қарашларида муҳим аҳамиятга эга. Мутафаккир “Асабиййа” категориясининг жамият ривожланишидаги ўрнини меҳнат тақсимоти билан изоҳлаган. Шунингдек, унинг жамиятни барқарор ривожлантириш борасидаги қимматли фикрлари тақдим этилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

This article discusses the economic sphere of society in the social philosophical views of Abdurahman ibn Khaldun, the major representative of Islamic thinking. The category of "asabiyah" is important in the social philosophical views of Khaldun. The Thinker explained the position of the category " asabiyah" in the economic sphere of society by the division of Labor. Also, his valuable thoughts on the sustainable development of society are presented.

Текст научной работы на тему «АБДУРАҲМОН ИБН ХАЛДУННИНГ ИЖТИМОИЙ-ФАЛСАФИЙ КОНЦЕПЦИЯСИДА “АСАБИЙЙА” КАТЕГОРИЯСИ ТАҲЛИ»

АБДУРАХМОН ИБН ХАЛДУННИНГ ИЖТИМОИЙ-ФАЛСАФИЙ КОНЦЕПЦИЯСИДА "АСАБИЙЙА" КАТЕГОРИЯСИ ТАХЛИЛИ

Жасур Бахтиёрович Сулаймонов

ТошДШУ Шарк фалсафаси ва маданияти кафедраси катта укитувчиси

nihatchetin@gmail .com

Мазкур маколада ислом тафаккурининг йирик вакили Абдурахмон ибн Халдуннинг ижтимоий фалсафий карашларида жамиятнинг иктисодий сохаси мухокама килинган. "Асабиййа" категорияси Халдуннинг ижтимоий фалсафий карашларида мухим ахамиятга эга. Мутафаккир "Асабиййа" категориясининг жамият ривожланишидаги урнини мехнат таксимоти билан изохлаган. Шунингдек, унинг жамиятни баркарор ривожлантириш борасидаги кимматли фикрлари такдим этилган.

Калит сузлар: Ибн Халдун, "Мукаддима", ёввойилик, таваххуш, ибтидоийлик, бадавия, тамаддун, хадаро, "Таассуб", "асабийя".

This article discusses the economic sphere of society in the social philosophical views of Abdurahman ibn Khaldun, the major representative of Islamic thinking. The category of "asabiyah" is important in the social philosophical views of Khaldun. The Thinker explained the position of the category " asabiyah" in the economic sphere of society by the division of Labor. Also, his valuable thoughts on the sustainable development of society are presented.

Keywords: Ibn Khaldun, "muqaddima", evil, tawahhush, Genesis, Bedouin, tamaddun, Khadar, "taassub", "asabiyya"

Ибн Халдун ислом дунёсининг илмий ва гоявий тарихида энг Таникли шахслардан биридир. Бу шухрат, машхурликни биринчи навбатда унинг китоби олиб келди. Бу китоб Шарк ва гарбнинг фикр осмонида бир ёркин юлдуз мисоли чараклади. Бу китоб оркали Ибн Халдун бир янги йул очдики, биринчи даражали файласуф-муаррих ва социология асосчиси деган унвонга сазовор булди. Иккинчи унвонни гарчи баъзи изохлар билан

АННОТАЦИЯ

ABSTRACT

КИРИШ

кабул килиш лозим булса хам.

June, 2022

höh XangyH yTraH BoKeanapHH öaxonamHHHr oKanoHa KpurepHHnapHHH Kypcarum ynyH, yHna hmohh TyFgHpMañgHraH Öup Hena TapuxHH puBo^raaphh KenTupuö, MyappHXHHHr pocTrynnHrH Ba xonucnurH MacanacuHH KyTapumgaH aBBan, öyHgaH puBo^raapgaH ^oñganaHum HHManapra onuö KenumHHH TatKHgnaMOKHH Öynagu.

BnpHHHH HaBÖarga, Höh XangyH TaMaggyHHHHr acocuñ KoHyHnapu Ba yHHHr maKnnaHHmHHH TagKHK этнmгa KH3HKagu. Y ^aMH^TnapHHHr Kañ xonga HÖTHgoHH KyHMaHHHHHK xaeTHgaH w^opn MagaHH^rau xaeTra yTHmuHH ÖHnumra xapaKar Kanagu. MatnyMKH, Myra^aKKup Typnu xun gaBnaraapga, ^yMnagaH, AHgany3Hfl, H^phkha, Mucp, FapHOTa, KacTHnua, MapoKamga, myHHHrgeK, EaHy X,Hnon Ba ag-^OBygna KaÖH apaö Ba öapöap KaÖHnanapu unuga xaeT KenupraH. fflyHga y Typnu xun MagaHHtfraapHH, atHH gaögaöanu, xamaMarau maxap MagaHH^TH Ba KyHMaHHHnapHHHr ogguñ Ba KammoK xaeTHHHHr ryBoxu Öyngu. Höh XangyH öyHgaH nyKyp ^apKgapHHHr Kenuö HHKum caöaönapu TyFpucuga öom KoTupgu. Myra^aKKHp ymöy ^apKgapHHHr yn caöaÖHHH Kypcaragu: EupuHHH caöaÖH, Kaöuna Ba ounaHHHr anoxuga at3onapHHH öornaö TypagHraH xuccueT Ba ^HKpnap MoxHtfTHHH aKC эттнpyвнн ncaxonoroK, pyxuñ xogHcagHp. Hkkhhhh caöaö, öy TaÖHHH Ba reorpa^HK mapraap öunaH, xyHap, caHtar, MexHaT TaKCHMoTH öunaH y3BHñ öofhhk HKTHcogHñ oMHngup. Yhhhhh omhh, öy xoKHMnap Ba Toöenap ypTacHgarH MyHocaöaraap, MynKHH aparam, xoKHMH^THHHr maKmaHumugaH HÖopaT CHecHñ oMungap. .HeKHH Höh XangyH MKopugaru ^HKpnapHH öaeH KHncaga, xoKHMHtfT xapaKTepH xaKHga öy epga cy3naMañgH.

MYXOKAMA BA HATH^A^AP

höh XangyH hhcoh HÖTHgocHHHHr xañBoHoT onaMH unuga öynraH BaKTHHH eBBoHHHHK (TaBaxxym) geö aTamraH. Hhcoh TaÖHaT KyñHHga ^aonuflT ropurap экaн, khhhk ^aMH^raapra (h^thmo) yromuö amañ Öomnamgu. H^thmo öy ^aMH^T, y y3 TapaKKHeTH gaBpHga hkkh öockh^hh HÖTHgoHHHHKHH (öagaBH^) Ba TaMaggyH (xagapo) öocKH^napuHH öochö yTagu. ^tHH, Höh XangyH ^aMH^THH hkkh Typra Öynagu: MagaHHH öynMaraH (atHH eBBoñH) ^aMH^T Ba MagaHHH (atHH maxap) ^aMHATH. YHHHr ^HKpuna, hhcoh TaÖHarnra Kypa ^aMH^T unura amamra Ma^öypgup. fflyHHHrgeK, Höh XangyH ^aMH^T maKmaHumu Ba amamuga guHHH anoKanapHHHr MaBKeuHH nacamupagu.

Höh XangyH ^HKpuna, h^thmohh TapTHÖ-HHTH3oMHH THKnam Ba ^aMH^THH ugopa этнm TaÖHHH xogucagup. Ey xogucara xen KanoH naÖFaMÖapnHKHHHr öapxaKgurHHH ucöoTnam ganara geö MyHocaöaTga Öynumra ñyn KyñMacnHK KepaK. Caöaöu,

June, 2022

720

инсонларнинг жамоа булиб яшаши, пайгамбарсиз хам мавжуд булиши мумкин, бундай жамиятлар пайдо булган ва булмокда.

«Мукаддима»нинг иккинчи кисмида ёввойи жамият тадкикига оид фикрлар баён этилган. Бу кисмида бир неча боблар буйлаб бундай жамиятларнинг табиийлиги, ёввойилик рухи арабларга хослиги ва ёввойи жамиятнинг маданий шахар жамиятига нисбатан бирламчилиги хакида гапирилади. Ибн Халдун ошкор баён этади: "Инсоният жамиятининг илдизи ва асослари сахродаги ёввойи хаёт тарзидадир. Бу шунинг учунки, бадавийлар хаётни инсонинг энг асосий эхтиёжлари чорчубасидан ташкарига чикмайди, холбуки, шахар хаёти биринчи даражали зарурати булмаган нарсаларга эгалик килиш иддоаси ва истаклари окибатидир, хамда унинг натижасида пайдо булган хийла тараккий этган даврдир. Биринчи даражали ахамиятга молик зарурий нарсалар хаётда булмаса хам, аммо умр утказиш мумкин булган нарсаларга нисбатан бирламчи эканлиги сабабли, бадавийлик (кучманчилик) хаёти амалда дарахтнинг илдизига ухшайди, шахар хаёти эса унинг шохларидир".

Юкорида таъкидлаганидек, жамият ривожида икки боскич бор: ибтидоий (бадавия) ва тамаддун (хадаро). Ушбу боскичлар бир-биридан яшаш учун булган воситаларнинг характерига кура фаркланади, яъни ибтидойилик зироаткорлик, чорвачилик , термачилик, овчилик билан изохланса, тамаддун уларни тулдириб келувчи хунарлар ва савдо билан изохланади.. Шунингдек, улар истеъмол характерига кура хам фаркланадилар. Ибтидоийликда одамлар зарур неъматларни истеъмол килса, тамаддун холатида эса «фойда келтирувчи» ва «нозарурий неъматлар» билан хам кифоятланмайдилар. Бу шунинг учунким, одам мехнат таксимоти натижасида "ортикча махсулот" ишлаб чикара бошлади.

Ибтидойилик ва тамаддун инсоният жамиятининг сифат жихатдан фаркли булган икки боскичдир. Бу икки боскич худудий жихатдан бир-бирига якин жойда хам мавжуд булиши мумкин. Масалан: Арабистон ярим оролидаги кучманчи кабилалари ва Меспотамия кадимий тамаддуни.

Юкоридагиларни мисол келтирган холда, Ибн Халдун ибтидойликдан тамаддунга утиш жамиятининг ички ривожи, хамда бошка худуд хосиласини забт этиш оркали хам амалга ошиш мумкин деб хисоблайди. Юкоридаги холга киёслаган холда, Ибн Халдун жамият хаётини кишлок ва шахар хаётига булади. У бу хакда шундай дейди:

"^ишлок хаёти шахар хаётининг асоси, пойдеворидир. Бирор бир шахар ахолисини урганар эканмиз, уларнинг аждодлари шахар атрофидаги ёки шу ернинг узидаги

June, 2022

721

кишлокдан булганлигига ишонч хосил киламиз. Хулоса килсак буладики, шахар хаёти шакли, кишлок хаёти шаклининг сунгги боскичи демакдир" Ибн Халдун шахарда мехнат шаклининг ташкил этилишини ишлаб чикаришнинг олий юксак формаси деб билган. Шахар ишлаб чикаришнинг ривожланиши жараёнида моддий ва маънавий кадриятларни шакллантириш усуллари мукаммалашади, инсон эса жамият ривожини юкори погоналарига кутарилади.

Ишлаб чикариш куролларининг ривожланиши ва ижтимоий мехнат таксимотининг вужудга келиши махсулот айирбошлаш имкониятларини кенгайтиради.

Инсон мехнат килар экан, жамоа ишлаб чикариши натижасида фойда ва истеъмолдан ташкари махсулот ортиб кола бошлади. Ибн Халдун инсон мехнати натижасида жамият тараккиётининг асосий омили булган ортикча махсулот пайдо булди дейди. Шунингдек, мутафаккир киймат тушунчасига хам катта ахамият беради. Ибн Халдун киймат тушунчасига кишлок хужалигини, хунанмандликни ва савдони харакатлантирувчи жамият мехнатининг ифодаси сифатида карайди.

Ибн Халдун инсон ишлаб чикарувчи ва мулкдор булгандагина, ижтимоий мавжудот була олади деб хисоблайди. Мулкка эгалик хукукини мутафаккир, инсоннинг мукаддас хукукларидан биридир деб хисоблайди. Ибн Халдун жамиятининг шаклланиш жараёнини одамларнинг хусусий мулкчилик хукукини таъминлашга боглик булган иштиёк билан боглади. Хдкикатдан хам, шундай гап бор: Хусусий мулкчилик ибтидоий жамоа тузумининг гуркови, давлатчиликнинг асоси булди. Ибн Халдун кимки мулкчиликни куллаб-кувватласа, у адолатлидир деб билади.

Ибн Халдун жамият хакида фундаментал фикрларини давом эттиради. Мутафаккирнинг фикрича, таассуб жамият хаётининг асоси, яъни пойдеворидир. "Таассуб", "асабийя" атамалари араб тилидан келиб чиккан. "Таассуб" сузи, "таассаба" V боб феълининг масдар шаклидан булиб, таржимаси «Ватан, миллатга булган оташин мухаббат, фанатизм» демакдир.

Ибн Халдун «асабийя» атамасини куйидаги маъноларда куллайди:

1. Кон -кариндошлик алокаси .

2. Крн-кариндошлик муносабатлари оркали боглик булган одамлар гурухи.

3. Кон-кариндошлик асосида шаклланган бирдамлик хиссиёти. Ибн Халдун ижтимоий хаётий тартибнинг буртиб турувчи узак

омили таассуб деб билади. Энди «асабийя», яъни «таассуб»

June, 2022

TymyHHacHHHHr moxuathhh Ba ^aMuaT xaeTugaru ypHuHu ypraHuS nuKaMro.

^aMuaT HÓTHgoHHnHKgaH TaMaggyHra yrap экaн, my SugaH Sup BaKTga, 6y ®:apaeH HÓTHgoHH geMoKparua Ba TeHrcroguK MyHocaSargapugaH SyñcyHum, SomKapum MyHocaSargapura yTHmuHH x,aM y3Hga u^oga этagн. HSTHgoHHnuK SocKHHHga ogaMgapHu SoFgaS TypaguraH MyHocaSargapHu H6h XaggyH «acaSuña» ge6 HoMgaraH. By TymyHna KaSuga, ypyF Ba ygapHuHr SupgamMagapuHu y3uga u^oga этagн. BomKa ^uxargaH, «acaSuña» ogaMgap ypTacugaru koh -KapuHgomnuguK MyHocaSargapu acocuga maKggaHaguraH agoKagup. By $aKar Sup KaSuga eKu ypyFHu SupgamTupaguraH «koh cagocu» эмac. OgaMgapHuHr SupgamMagapu ypyFHu, KapuHgomnuguKHu aHrgamra oguS Kegagu. By SupgamMa, urra^oKgap Typgu xug maKggapHu y3uga u^oga этнmн MyMKuH: Xug$ ( Sup KaHna ypyF Ba KaSugagapHuHr uttu^oku}, uctucho (нaтypagнзaцнa atHu SeroHagapHu KaSugara KaSyg Kugum), puKK (Kyg^uguK, TyFpupoFu neT эggнкgapгa xpMuñguK) "Buga" eKu "Bugaa" (SyTyH Sup ypyF eKu KaSugara xpMuñguK). fflyHgañ KuguS, "acaSuña" KoH-KapuHgomguK, uttu^ok agoKa Supgurugup. Y atHu, "acaSuña" Tunugaru rypy^gap unugaru SomKapyB oKcoKoggap ToMoHugaH SomKapugap эgн. OKcoKoggap xp^MuaTu ^aMoa oggugaru xypMarra acocgaHagu. ^aMoa Mygo^aacu em Ba Ky^gu rypyx, ToMoHugaH TamKug KuguHagu. HucSuñ TeHrguK MyHocaSaru xpMuñguK ocTugarugap, Kygap Ba urra^oKHugapra x,aM TagSuK этнgagн. PacMaH ygap "acaSuña"HuHr TeHr xyKyKgu kucmuhu TamKug этapgн, geKuH aMagga ygapHuHr KaSuga unuga xyKyKgapu neKgaHraH эgн. KaSugara KaSyg KuguHraH (MygcaK) KaSuga ñygSomннcн Sygumu MyMKuH эмac эgн, nyHKu KaSuga oKcoKogguru "HucaS" oKcyaK ougagap unugaru BopucguKKa KapaS SegrugaHap эgн. AcaSua MyHocaSaTgapu HucSaraH TeHrguKKa acocgaHraHguru ynyH, y HoTeHr MyHocaSaTgapra añgaHumu MyMKuH эgн. "MyKagguMa" Myaggu^u x,aMMa at3ogapuHuHr TeHrgurura acocgaHraH "acaSua" rypy^gapuHuHr Supguru Ba SomguKHuHr maxcuñ cu^argapura acocgaHraH SomKapyBHuHr 3apypuaTu ypTacugaru guageKTuK SoFguKguKKa ypFy SepuS yragu. HSh XaggyH ^aMoagaru ñygSomнннн "MaTSy", atHu "3ypguKcu3 SomKapyBnu Kumu" geS arañgu. Y3uhu SomKapyB эca TeHrcroguKKa acocgaHagu, nyHKu pax,SapguK Kugum Ma^SypgamHu TagaS Kugagu. YpyF ypTacugaru agoKagap Ky^gu Sygcaga, ceKuHguK SugaH "paxSapguK^pramum" MyHocaSaru ^'xyKMpoHguK-ToSeguK" MyHocaSaTura añgaHagu. ^eKuH HuMa ynyH ypyF, pa^SapuaTHuHr HucSuñ TaHrguru, SomKagap ycTugaH xyKMpoHguKKa añgaHagu? ByHra ^aBoSHu Su3 "acaSuña"HuHr aнтнтeзacн, atHu "KapaMa-Kapmu" TymyHnacu "MygK"Hu ypraHuS hukuS TonaMu3.

June, 2022

723

Höh XangyH MynK TymyHnacuHH hkkh xun MatHoga "xoKHMHAT-MynK" Ba "ep-MynK" MatHonapuga Hmnaragu. Höh XangyH Taaccyöra Tatpu^ öepuö, myHgafi gefign:

"OgaMnap ypTacugaru KoH-KapuHgomnuK anoKanapu, öat3H xonnapHH hcthcho KnnraHga, öy TaöHHfi xoguca, öyHgaH KumuHHHr KapuHgomnapu Ba akhh Kumunapu xaeTH, Mon-MynKH, op-HoMycura Ta«:oBy3 Ba xaB$ Taxgug conraHga, FaMxypnuK Kunumn Kenuö HHKagu"

MatnyMKH, KOH-KapHHgomnHK Ba ypyr KaöHnaHHnHK MyHocaöarnapu öat3aH myHnanuK akhh öynaguKH, öupruHa myHHHr y3H öupnamuö KeTumra caöaö öynagu, öat3aH эca MyHocaöarnap y3OK öyncaga, aMMO KaönnaHHnuK MaH^aarnapuHUHr Moc Kenumu öyryH öup xanKHHHr aKgun öynuö önpnamHmura caöaö öynagu. ^ycTHHK MyHocaöaraapu xaM myHgafi. Höh XangyH MycTaxKaM KoH-KapuHgomnuK anoKanapu HaMyHacuHH öagaBHfi apaönapga Ba öom^a KyHMaHHunapga Kypumu MyMKHH. ^yHKH ynapHHHr xaeT Tap3H ypyr Ba Kaöunanap apo HHKoxnap Hara^acuga HacnnapHHHr apanamuö KeTumu, KapuHgomnuK unnapuHHHr y3HnHmura MoHetnuK Kunagu geö umoHagu.

XY^OCA

Höh XangyH "My^agguMa^cuga MynKHHHr maKnnaHHmuHH eKH Kaöuna at3onapu ypTacugaru MynKHfi Ba TeHrcronuK MyHocaöarnapHHH ohhö öepgu. Höh XangyH TaMaggyH Ba "xoKHMHAT-MynK" ypTacugaru ano^ara axaMuaT öepgu. Arap HöTHgoufinuK Ba TaMaggyHHH guaxpoH, atHH öupuH-KeTHH KenaguraH öockhh, eKH cuHxpoH, atHH öup Ba^Tga MaB^yg cu^araga Kapaca, TaMaggyHra yTum omhhh MynKHHHr maKnnaHHmHgup. fflyHgaö Kunuö, acaöufia axup oKnöar MynK maKnnaHHmura ohhö Kenagu, myHHHrgeK Kaöuna eKH ypyrga xyKMpoHnuK Ba ToöenuK MyHocaöaTnapuHH By^ygra KenTupagu. Höh XangyH MynKHHHr Ha^a^aT opTH^na MaxcynoTHHHr By^ygra KenumuHHHr Hara^acu, öanKH ogaMnapHHHr xokhmhat, öofinuKKa öynraH TaöuHfi HHTHnumH Hara^acu xaM geö öunagu.

y xonga, TapuxHH MynKHH öup cyöteKTgaH hkkhhhh cyöteKTra yTum ^apaeHH eKH KafiTa TaKcuMoTH gefium MyMKHH. Ey Ta^cuMoT HöTHgoufinuKgaH TaMaggyHra yTum noruga, MacanaH, KyHMaHHunap ToMoHugaH "MagaHHfi" HHcoHnapra Terumnu MynKHHHr эгannaннmнga pyfi öepagu. .HeKHH TaMaggyH opTHKna MaxcynoTHHHr umnaö HUKapunumu Hara^acuga amamga Ba puBo^naHumga gaBoM этagн. fflyHHHr ynyH MynK aHrn Taaccyö BaKunnapu ypTacuga Ta^cuMnaHcaga, TaMaggyH cuHrapu ^a^aT ycum

xonaTuga öynagu.

June, 2022

Ибн Халдуннинг жамият хакидаги карашларининг объектив хусусияти бизнинг давримизга келиб, унинг кийматини ошириб юборди. Мутафаккирнинг жамиятнинг вужудга келиши, тараккиёти, тузилмалар тугрисидаги фикрлари, иктисодий асослари, географик омилларга оид карашлар, унинг рал хаётдаги кузатувлари натижаси десак хато булмайди.

Унинг карашлари турли окимлар томонидан турлича талкин килинган. Ибн Халдунни хатто жамият ривожининг циклик харакати, сабаб-окибат муносабатлари, ортикча махсулот ишлаб чикаришнинг жамият тараккиётидаги ахамиятига доир фикрлари сабаб, «Араб Маркси», «Марксгача булган марксист», «Араб Монтескьеси» деб аташди. Лекин Ибн Халдуннинг жамият хакидаги карашларида циклик ривожланиш назариясининг Европадан аввал, XIV асардан илгари сурилганлиги диккатга сазовордир.

REFERENCES

1. Sulaymonov, J. (2021) ABDURAHMON IBN XALDUNNING TAMADDUN TARAQQIYOTI HAQIDAGI QARASHLARIDA JAMIYAT TAHLILI//Academic Research in Educational Sciences, Vol. 2 Special Issue 1, 2021. 451-455 R.

2. Sulaymonov, J. B. (2021). IBN XALDUNNING „MUQADDIMA "ASARIDA JAMIYAT TARAQQIYOTIGA TA'SIR QILUVCHI OMILLAR TALQINI. Oriental renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences, 1(4), 732-737.

3. Sulaymonov, J. Karimov, N.Contribution of Abu Isa Tirmidhi to the Science of Hadith //International Journal of Innovative Technology and Exploring Engineering (IJITEE) ISSN: 2278-3075, Volume-9 Issue-1, November, 2019. P. 593-599.

4. Sulaymonov, J. B. (2021). ABU ZAYD ABDURAHMON IBN XALDUNNING „MUQADDIMA" ASARIDA DAVLAT TUSHUNCHASIGA YONDASHUVLAR TALQINI. Oriental renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences, 1(6), 9-14.

5. Sulaymonov, J.B. Ibn Xaldun ijtimoiy-falsafiy qarashlarida axloqiy masalalar//Falsafa va huquq jurnali. 2019 yil 1-soni. 42-45 betlar.

6. Sulaymonov, J.B. Ibn Haldun qarashlarida geografik determinizm ildizlari //Sharqshunoslik jurnali. 2018 yil 4-soni. 124-128 betlar.

7. Сулаймонов, Ж. Б. (2020). Взгляды Абдуррахмана ибн Халдуна о развития общества и цивилизации. Международный научно-практический журнал" Экономика и социум, 12, 79.

8. Ergasheva, F., & Sulaymonov, J. (2022). MUHAMMAD RIZO OGAHIY IJODIDA AXLOQIY MASALALAR

June, 2022

TAHLILI. Oriental renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences, 2(2), 742-747.

9. Quvvatov, J. U. O. G. L., & Sulaymonov, J. B. (2022). YUNUS EMRE IJODIDA VAHDAT UL-VUJUD VA TAVHID MASALASI. Oriental renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences, 2(2), 964-968.

10. Ergasheva, F., & Sulaymonov, J. (2022). MUHAMMAD RIZO OGAHIY IJODIDA AXLOQIY MASALALAR TAHLILI. Oriental renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences, 2(2), 742-747.

June, 2022

726

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.