Научная статья на тему 'АБДУРАҲМОН АБУЗАЙД ИБН ХАЛДУННИНГ ҲАЁТИ ВА ФАОЛИЯТИ ҲАҚИДА МУЛОҲАЗАЛАР'

АБДУРАҲМОН АБУЗАЙД ИБН ХАЛДУННИНГ ҲАЁТИ ВА ФАОЛИЯТИ ҲАҚИДА МУЛОҲАЗАЛАР Текст научной статьи по специальности «Философия, этика, религиоведение»

CC BY
36
9
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Андалусия / Ибн Халдун / Валиуддин / Ҳазар Мавт ва Ваила ибн Ҳажара Соҳибиб / ал-Мурабитунлар / ал-Муваҳидунлар / Ҳафасийлар / Маринийлар / Абу Инон / Ғарнота / Муҳаммад ан-Насрий / Бани Ориф / Ибн Салом қалъаси / Муқаддима / китаб ал-Ибар / мамлуклар / Султон Барқуқ / султон Фараж / Амир Темур / моликийлик мазҳаби. / Andalusia / Ibn Khaldun / Waliuddin / Khazar Maut and Waila ibn Hajara Sagibib / al-Murabitun / al-Muwahidun / Hafasi / Marini / Abu Inan / Garnota / Muhammad al-Nasri / Bani Arif / Ibn Salam castle / Muqaddima / book al-Ibar / Mamluks / Sultan Barquq / Sultan Faraj / Amir Timur / Malikism.

Аннотация научной статьи по философии, этике, религиоведению, автор научной работы — Сулаймонов, Жасур Бахтиёрович

Мазкур мақолада араб мутафаккири Абдураҳмон Абузайд ибн Халдуннинг ҳаётий фаолияти ёритилган. Мақолада Абдураҳмон Абузайд ибн Халдуннинг ҳаёти ва фаолияти мутафаккирнинг асарлари ҳамда хорижий тадқиқотчиларнинг тадқиқотлари асосида таҳлили қилинган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

COMMENTS ON THE LIFE AND ACTIVITIES OF ABDURAHMAN ABUZAID IBN KHALDUN

This article describes the life of the Arab thinker Abdurrahman Abuzeid ibn Khaldun. The article analyzes the life and work of Abdurrahman Abuzeyd ibn Khaldun based on the works of the thinker and the research of foreign researchers.

Текст научной работы на тему «АБДУРАҲМОН АБУЗАЙД ИБН ХАЛДУННИНГ ҲАЁТИ ВА ФАОЛИЯТИ ҲАҚИДА МУЛОҲАЗАЛАР»

АБДУРАХМОН АБУЗАИД ИБН ХАЛДУННИНГ ХДЕТИ ВА ФАОЛИЯТИ ХАСИДА МУЛОХАЗАЛАР

СУЛАИМОНОВ Жасур Бахтиёрович

ТДШУ Шарц фалсафаси ва маданияти кафедраси

катта уцитувчиси nihatchetin@gmail.com

d https://doi.org/10.24412/2181-2993-2023-l-114-124

Мазкур мацолада араб мутафаккири Абдура%мон Абузайд ибн Халдуннинг %аётий фаолияти ёритилган. Мацолада Абдура%мон ANNOTATSIYA Абузайд ибн Халдуннинг %аёти ва фаолияти мутафаккирнинг асарлари %амда хорижий тадцицотчиларнинг тадцицотлари асосида та%лили цилинган.

Kalit so'zlar: Андалусия, Ибн Халдун, Валиуддин, Хазар Мавт ва Ваила ибн Хажара Со%ибиб, ал-Мурабитунлар, ал-Мува%идунлар, Хафасийлар, Маринийлар, Абу Инон, Fарнота, Му%аммад ан-Насрий, Бани Ориф, Ибн Салом цалъаси, Муцаддима, китаб ал-Ибар, мамлуклар, Султон Барцуц, султон Фараж, Амир Темур, моликийлик маз%аби.

В данной статье описывается жизнедеятельность арабского мыслителя Абдуррахмана Абузейда ибн Халдуна. В АННОТАЦИЯ статье анализируются жизнь и творчество Абдуррахмана Абузейда ибн Халдуна на основе произведений мыслителя и исследований зарубежных исследователей.

Ключевые слова: Андалусия, Ибн Халдун, Валиуддин, Хазар Маут и Вайла ибн Хаджара Сагибиб, аль-Мурабитун, аль-Мувахидун, Хафаси, Марини, Абу Инан, Гарнота, Мухаммад ан-Насри, Бани Ариф, замок Ибн Салам, Мукаддима, книга аль-Ибар, мамлюки, султан Баркук, султан Фарадж, Амир Тимур, маликизм.

This article describes the life of the Arab thinker Abdurrahman ABSTRACT Abuzeid ibn Khaldun. The article analyzes the life and work of Abdurrahman Abuzeyd ibn Khaldun based on the works of the thinker and the research of foreign researchers. Key words: Andalusia, Ibn Khaldun, Waliuddin, Khazar Maut and Waila ibn Hajara Sagibib, al-Murabitun, al-Muwahidun, Hafasi, Marini, Abu Inan, Garnota, Muhammad al-Nasri, Bani Arif, Ibn Salam castle, Muqaddima, book al-Ibar, Mamluks, Sultan Barquq, Sultan Faraj, Amir Timur, Malikism.

114

14 www.birunijournal .uz

КИРИШ

XIV асрга келиб, реконкиста туфайли Испаниядан Шимолий Африка шахарларига кучиб келган андалус араблари араб-андалус цивилизацияси ютукларини бу ерга олиб келишган. Ибн Халдун хам уша араблар вакили булган. У уз умри давомида турли хил сиёсий мансабларда фаолият юритган. Роже Гароде сузларига кура: "Ибн Халдун бир вактнинг узида хам олим, хам рассом, хам харбий, хам хукукшунос, хам файласуф кирраларини узида жалб этган XIV аср дахосидир"1.

Ибн Халдун хаёти хакида маълумотлар Ибн ал-Хотиб, Шамсиддин ас-Сахавийнинг асарларида, шунингдек Ибн Халдун узи томонидан ёзилган автобиографиясида баён этилган.

Ибн Халдуннинг тулик исми Абузайид Абдурахмон ибн Абдуллох Мухаммад ибн Мухаммад ибн Абу Бакр Мухаммад ибн ал-Хасан ибн Мухаммад ибн Жобир ибн Мухаммад ибн Иброхим ибн Абдурахмон ибн Холдун Хазрий Ашбилий Тунисийдир. Унинг лакаби "Валиуддин"дир.

Ибн Халдун узи маълумот беришича, унинг аждодлари асли яманлик ^азар Мавт ва Ваила ибн Х,ажара Сохиби деган арабга бориб такалади, улар Мухаммад саллоллоху алайхи вассаллам даврларида куръонни укитиш ва исломни таркатиш учун Яманга юборилган экан.

АДАБИЁТЛАР ТАХЛИЛИ ВА МЕТОДЛАР

Макола мавзусиин ёртиш жараёнида Ибн Халдуннинг Байрутда нашр килингане "Ал-Мукаддима"асаридан, Сулаймон Улудагнинг Анкарада нашр этилган "1Ьп ИаШип. Науай. Eserleri. Fikirleri" асаридан, Саййид Мухаммад Хртамийнинг Тошкентда нашр килинган "Ислом тафаккури тарихи" хамда С.Н. Григоряннинг Москвада нашр килинган "Средневековая философия народов Ближнего и Среднего Востока" асарларидан асосий адабиётлар сифатида фойдаланилди. Шунингдек, Доктор Мухаммад Муъин, Доктор Сайид Шурабажий асародаори хамда макола муаллифининг мавзуга доир макфолаларидан фойдаланилди. Макола мавзусини ёритиш жараёнида тарихийлик, мантикийлик ва дедуктив мктодлардан фойдаланилди.

МУХОКАМА ВА НАТИЖАЛАР

Ибн Халдун 1332 йилда Тунисда тугилган. Унинг аждодлари уммавийлар сулоласи даврида саройда юкори лавозимларда иш юритишган. Улар Андалузияда марказий хокимият бой берилгач хам, уз мавкеларини саклаб колишган. Ибн Халдуннинг бобокалонлари ал-Мурабитунлар (1095-1149) ва ал-Мувахидунлар (1149-1248) даврида хам уз нуфузларига эга булганлар. Ал-

1 Григорян С. Н. Средневековая философия народов Ближнего и Среднего Востока. М., 1966 г., с. 311

115

мувахидунлар давлатининг таназзулидан сунг Ибн Халдуннинг аждодлари уз хомийлари билан Тунисга келдилар2. Бу вактда Тунисда ал-мувахидунларнинг Ишбилия(Севилья) ва Гарбий Андалузиядаги ноибининг авлоди Абу Закариё мустакил Х,афасийлар давлатини тузган эди.

Абу Закариёнинг меросхурларидан бири Абу Исхок даврида Ибн Халдуннинг бобокалони Абу Бакр Мухаммад вазир булган. Ибн Халдуннинг отаси Мухдммад сиёсатдан йирок булиб, илм-фан билан шугулланган.

У ислом фикхи, филология ва шеъриятда шухрат козонган. У узининг илм фанга булган кизикишини углига хам утказади. Мухаммад углига ислом хукукшунослиги, араб тили грамматикаси, мантик ва куръон илмини урганган. Ибн Халдун отаси рахбарлигида "Куръони Карим"ни ёд олган3. У Ибн ал-Муса (вафоти 1348 йил), Мухаммад ибн Абдусалом (1277-1348) каби машхур мударрислардан мантик, араб тили гарамматикаси, ислом хукуки, риторика каби фанлардан тахсил олди4. Шулар катори Ибн Халдун фалсафани хам урганган. Афсуски такдир, хукми билан Ибн Халдуннинг хаётида катта бурилиш даври содир булади. 1348-1349 йилларда Тунисда улат таркалади. Уша вактда 18 ёшда булган Ибн Халдун такдирнинг шафкатсиз зарбасига учрайди. Унинг ота-онаси ва устозлари Туниснинг машхур мударрислари Ибн ал-Мусо, Мухаммад ибн Абдусаломлар улат эпидемияси курбони булишади5. Ибн Халдун бу кайгули ходисадан сунг, таълим олишни тухтатиб, иш излашга мажбур булади. Аждодларининг шонли утмиши ва уларнинг саройдаги обруси хисобига Ибн Халдун саройга жалб килинади. Маълумки, Ибн Халдуннинг бобокалони Абу Бакр Мухаммад Хафасийлар шохи Абу Закариё даврида сарой молия бошкармасини раиси, вазири булган. Ибн Халдун Хафасийларнинг ёш тахт эгаси Абу Исхохнинг мухрдори этиб тайинланди. Бу вактда у 20 ёшда эди6.

Лекин йиллар утиши билан хафасийлар сулоласи заифлашиб борар эди. Ибн Халдун хам уз авлоди хомийси булган ушбу сулоланинг ичидан зил кетаётганлигини сезган эди. Бу орада Магрибда сиёсий вазият кескинлашди. Марокашдаги маринийлар султони Абу Инон вактинча булсада, Тунисни босиб олади. Маринийлар кудратини курган Ибн Халдун уз оиласининг шарафли анъаналарини давом эттириш максадида, Марокашнинг кудратли хукмдори хузурига отланди. Ибн Халдун Марокаш пойтахти Фесга етиб келди. Султон Абу Инон Ибн Халдунни сарой уламоларига таништириб, улар сафига кушиб

2 Uludag Süleyman. ibn Haldun. Hayati. Eserleri. Fikirleri. Ankara. Harf Egitim Yayinciligi. 2022. - B. 13.

3 Дуктур Мухаммад Муъин. Фарханги Форсий. Техрон, 1371 х.ш., 16-бет

4www.ugr.es/~mazimane/ibnkhaldoun.htm

5www.ummah.net/history/scholars/KHALDUN.html

6 Григорян С. Н. Средневековая философия народов Ближнего и Среднего Востока. М., 1966 г., с. 312

116

куяди. Тезда Ибн Халдун узининг тиришкоклиги сабабли султон уни уз котиби ва мухрдори этиб тайинлайди7. Уша вактда Маринийлар султони уз пойтахти Фесни маданий ва илм-фан марказига айлантириш ниятида юрар эди. Шунинг учун султон Абу Инон Фесга жуда машхур олимларни таклиф килган эди. Улар орасида Андалузиядан келган машхур олимлар хам бор эди, ибн Халдун ушбу олимлар билан хамсухбат булиб, уз билимини оширди. Лекин султон Абу Иноннинг Ибн Халдунга нисбатан булак хурмати ва ишончи сабабли, саройдаги бир гурух аъёнлар ва олимлар Ибн Халдунга душманлик кила бошладилар. Душманларнинг игвоси билан султонга карши суикасдда иштироки айби билан Ибн Халдун лавозимлардан четлатилди. Султон Абу Инон Ибн Халдунни зиндонга ташлади8.

Ибн Халдун зиндонда икки йил булди. У хукмдорни жахлдан тушириш максадида шоирлик истеъдодидан фойдаланди. У зиндонда уз садокатини исботлаб, султон Инонга багишлаб икки юз мисрадан иборат касида битади. Касидани укиган султон Абу Инон Ибн Халдуннинг содиклигига шубхаси йуколиб, уни зиндондан озод этади9. Ибн Халдун зиндондалигида узининг тарихий асари "Мукаддима" кисмини ёзишни режалаштиради10. Бунда у уша давр ижтимоий муаммоларига жавоб бермокчи, шинингдек хокимиятни келиб чикиш сабабларини кидирмокчи булади.

Султон Абу Инон улимидан сунг Ибн Халдун регент вазифасини, яъни вактинчалик хукмдорлик вазифасини бажаради. У мархум султоннинг укаси Абу Салимнинг тахтга келишига ёрдам курсатади. Кейинги икки йил давомида Ибн Халдун султон Абу Салим саройида котиб ва бош кози вазифаларини бажаради. У саройда катта мавкеъга эришади. Лекин тез орада мамлакатда исён бошланади. Исённи султоннинг куёви Умар ибн Абдуллох бошкаради. Ибн Халдун вокеалар ривожини диккат билан кузатади. Султон Абу Салим исённи бостира олмайди ва тахтдан воз кечади11.

1361 йилда вазир Умар ибн Абдуллох хокимиятни эгаллайди, Ибн Халдун галаба килган вазирни куллаб кувватлайди. Лекин янги султон саройидан Ибн Халдунга лавозим таклиф килинмайди. Гарнота султони Мухаммад ан-Насрий (манбаларда Мухаммад V) Ибн Халдунни уз саройига

7Дуктур Сайид Шурабажий Абд ал- Маваний. Ал-Фикру-л-Идтисадий инда Ибн Халдун. Ар-Риёд: Тибаати идорати ас-Сакафати ва ан-Нашри, 1989 м., 19-бет

8 Дуктур Мухаммад Муъин. Фарханги Форсий. Техрон, 1371 х.ш., 82-бет

9Uludag Süleyman. ibn Haldun. Hayati. Eserleri. Fikirleri. Ankara. Harf Egitim Yayinciligi. 2022. - B. 15.

10www.ummah.net/history/scholars/KHALDUN.html

11 Uludag Süleyman. ibn Haldun. Hayati. Eserleri. Fikirleri. Ankara. Harf Egitim Yayinciligi. 2022. - B. 15.

117

таклиф килади. Султон Мухаммад мутафаккирни тантана билан кутиб олади12. Насрийлар саройи вазири Ибн ал-Хотиб Ибн Халдунни сарой лавозимларидан бирига тайинлайди. Вазир Ибн ал-Хотиб нафакат сиёсатчи, балки машхур шоир

13

хам эди13.

Бу вактга келиб, Пиреней ярим оролида Кастилия ва Леон киролликлари кучайиб, мусулмонларни жанубга сикиб келишаётган эди. Гарнота султони Мухаммад ал-Насрий Кастилия билан алокаларни тиклаш ва муносабатларни дустона рухга утказиш ниятида эди. 1363 йилда султон Мухаммад ал-Насрий Ибн Халдунни Кастилия кироли Педро Ёвуз саройига элчи сифатида жунатади14. Бу вактда Ибн Халдуннинг номи бутун Магриб улкасига, шунингдек Кастилия ва Андалузияда хам машхур эди, Ибн Халдуннинг элчилик миссиясидан максад Кастилия кироллиги билан дустлик муносабатларини урнатиш ва мустахкамлаш эди. Кирол Педро Ибн Халдунни тантанали равишда кутиб олади.

Музокаралар жараёнида Ибн Халдун кузланган максадга эришади. Элчининг имкониятлари ва кобилиятларини юкори бахолаган Кастилия кироли Педро унга Ишбилияда колишни таклиф этади. Албатта, бу таклифдан сиёсий максадлар кузланган эди. Чунки Ибн Халдун бутун Магриб улкасидаги жамики давлатлар, шунингдек, Гарнота султонлигидаги ижтимоий -сиёсий вазиятни жуда яхши билар эди15. Кирол Педро келажакдаги истилолар, максадлар учун Ибн Халдунинг накадар ахамиятли эканлигини билар эди. Шунингдек, Ибн Халдундек Магриб мусулмон оламининг машхур кишиси насронийлар мамлакатида колса, кирол Педрога маънавий устунлик беради. Унинг максадларини тугри англаган Ибн Халдун кирол таклифни рад этади16.

Ибн Халдун узига юклатилган вазифани адо этиб, Гарнотага кайтади. Лекин Гарнотада ахвол узгарган эди. Кирол Педронинг Ибн Халдунга булган муносабатидан хабар топган султон Мухаммад Насрийнинг мутаффакирга нисбатан шубхаси уйгонган эди. Унинг устига Ибн Халдуннинг саройда мавкеъи ошиб кетишидан чучиган вазир Ибн ал-Хотиб султон Мухаммад Насрийнинг унга нисбатан гиж-гижлайди17. Султон Мухаммад Насрий билан муносабатлари совуклашгач, Ибн Халдун Гарнотани тарк этишга карор килади.

12Дуктур Сайид Шурабажий Абд ал- Маваний. Ал-Фикру-л-Иктисадий инда Ибн Халдун. Ар-Риёд: Тибаати идорати ас-Сакафати ва ан-Нашри, 1989 м.,16-бет

13 Uludag Süleyman. ibn Haldun. Hayati. Eserleri. Fikirleri. Ankara. Harf Egitim Yayinciligi. 2022. - B. 16.

14Дуктур Сайид Шурабажий Абд ал- Маваний. Ал-Фикру-л-Иктисадий инда Ибн Халдун. Ар-Риёд: Тибаати идорати ас-Сакафати ва ан-Нашри, 1989 м.,18-бет

15 Уша асар, 19-бет

16 Uludag Süleyman. ibn Haldun. Hayati. Eserleri. Fikirleri. Ankara. Harf Egitim Yayinciligi. 2022. - B. 16.

17www.islam.org/Science/Scientists/Khaldun.htm

118

У Шимолий Африкада, яъни Магрибга отланади. Унинг ёшлигидаги дусти Абу Абдуллох Мухаммад Бужа шахрининг хукмдори эди. Султон Абу Абдуллох Мухаммад Ибн Халдуннинг Бужага таклиф этади.

Султон Абу Абдуллох Ибн Халдунга уз саройидан вазирлик лавозимини беради. У яна саройда хизмат килишни бошлайди. Лекин бу сокин давр унинг хаётида узок давом этмайди. Ибн Халдунинг укаси Яхё Султон Абу Абдуллох Мухаммадга карши суикасдда иштирок этишгани учун зиндонга ташланади. Унинг ва Ибн Халдуннинг отасидан мерос колган мулклар давлат хисобига мусодара этилади. Исёнчининг акаси сифатида Ибн Халдун хам таъкибдан омон колмаслигини сезиб, Бужани тарк этади.

Шундан сунг, Ибн Халдун гох Тлемсенга, гох Фесга, гох Андалузияга сафар килади. Кейинги йилларда Ибн Халдун Шимолий Африканинг турли кабилалари ичида яшади. У узининг дипломатик лаёкати ва кучманчилик хаётини яхши билиши туфайли Магриб кабилалари ичида катта обру-эътибор козонди. Куп йиллар давомидаги сиёсий фаолият натижасида Ибн Халдун уз асари учун катта микдорда манбалар туплаган эди.

Узок давом этган сиёсий фаолиятдан толиккан Ибн Халдун узлатга чекинишга харакат килади18. У Бани Ориф кабиласига карашли булган Вухран якинидаги Ибн Салом калъасидан куним топади. Бани Ориф кабиласи Бани Тужин кабилаларидан бири эди19. Бу вактда Ибн Халдун 45 ёшда эди.

Ибн Халдун Ибн Салом калъасида тарихга оид асарининг кириш кисми булган "Мукаддима" асарини ёзади. У бу ерда 1375-1378 йиллар давомида истикомат килади. Ибн Халдун "Мукаддима"ни тугатгач, тарихга оид асарини ёзишга киришади, лекин етарлича маълумот туплай олмай, Тунисга йул олади. Чунки Тунис султони Абул Аббоснинг бой кутубхонаси бор эди. У Тунисга 12 йилдан сунг биринчи бор келади. Ибн Халдун кутубхона воситасида авлодининг хомийлари булган Хдфасийлар сулоласи вакили Абул Аббос билан муносабатини тиклайди. Бу ерда Ибн Халдун барбарлар, араблар, форсларнинг исломгача ва кейинги даври тарихига оид китобининг биринчи вариантини якунлайди20. Ибн Халдун уз асарини давом эттириш учун манба кидиради. Бу орада унинг Хдфасийлар билан муносабати яна бузилади.

1382 йил Ибн Халдун Мисрга йул олади. Бу вактда Миср пойтахти Кохира Якин ва Урта Шаркнинг йирик илмий маркази эди. Мамлуклар саройи эса илм фан ва маданият хомийси ва пешвоси сифатида донг таратган эди.

18 Хотамий Сайид Мухаммад. Ислом тафаккур тарихи. Т.: "Минхож", 2003 й., 241-бет

19 Дуктур Мухаммад Муъин. Фарханги Форсий. Техрон, 1371 х.ш., 83-бет

20Uludag Süleyman. ibn Haldun. Hayati. Eserleri. Fikirleri. Ankara. Harf Egitim Yayinciligi. 2022. - B. 20.

119

Ибн Халдуннинг, хусусан унинг "Мукаддима" асари шухрати Миср олимларига хам етиб келган эди. Бу вактда Миср тахтида Мамлукларнинг черкес сулоласи асосчиси султон Баркук утирар эди. Султон Баркук (13821399) ва сарой аъёнлари Ибн Халдунни хуш тавозеълик билан кутиб олишди21. Шунингдек, султон Баркук Ибн Халдунга хомийликни таклиф этади. Баркук уни мамлуклар Мисрнинг бош козиси лавозимига тайинлайди22. Шу билан бир вактда Ибн Халдун Олий Мамлук мактабига ишга таклиф килинади ва у ушбу олий укув муассасасида маърузалар укийди. Ибн Халдуннинг узи Олий мамлук мактабида илк кириш маърузасини кай тарзда укиганлигини батафсил ёритади. Унинг илк маърузасига таникли давлат арбоблари, шунигдек султон Баркук хам иштирок этади. Ибн Халдун маърузасида олимларнинг жамиятда тутган мавкейи, хамда уларнинг давлат олдидаги хизматларни ёритган эди. Ибн Халдун султон хозирлигида олимларнинг давлат учун зарурлигини исботлашга харакат килди. Вазиятдан унумли фойдаланиб, у илк бор давлатнинг пайдо булиши ва инкирозга юз тутишга доир узининг шахсий фикрлари ва фаразларини баён килди. Ибн Халдун узининг таржимаи холида ёзишича, узининг колган умрини илмий ва маърифий фаолиятга багишланган.

Ибн Халдун козилик фаолиятини Кохира якинидаги Байнал-Касрайн округида давом эттириди.

У козилик вактида жуда хам куп муаммоли вазиятларга дуч келган. Ибн Халдуннинг узи хам козилик фаолияти юкори доираларда тезда норозилик уйготади деб башорат килган эди. Ибн Халдун шундай деб ёзган эди: "Мен каминага юклатилган шарафли вазифа огир эканлигини билар эдим, иложи борича конунларга адолатли тарзда риоя этишларини таъминладим, адолатни юкори доиралар тахдидига карамасдан химоя килдим. Козилик ишида томонлар орасида заифларни химоя килдим, уларнинг курсатмаларни диккат билан эшитган холда хакикатни тиклашга харакат килдим. Курсатмаларнинг хакконийлигига диккат килдим"23. Ибн Халдун шунингдек, узи бартараф этган турли хил тартибсизликлар, конунбузарликларни, жиноятларни санаб утади. Бундан куриниб турибдики, Ибн Халдун билан манфаатлари тукнашган юкори мартабали шахсларнинг ундан норозилиги ортган. Ибн Халдун козиликка тайинлангандан сунг бир неча ой утиб у ва давлат амалдорлари уртасидаги дустона муносабатлар бузила бошлайди. Шуни хам айтиб утиш жоизки, Ибн

21 Избранные произведения мыслителей стран Ближнего и Среднего Востока: Ибн Халдун «Введения». М., 1965 г.

22www.trincoll.edu/depts/phil/philo/phils/muslim/khaldun.html

23Uludag Süleyman. ibn Haldun. Hayati. Eserleri. Fikirleri. Ankara. Harf Egitim Yayinciligi. 2022. - B. 21.

120

Халдун козилик лавозимига олти марта тайинланиб шунча марта лавозимдан

24

озод килинган .

Бу вактда Ибн Халдуннинг оиласи Тунисда колган эди. У Хафасийлардан зурга рухсат олдириб, оиласини Мисрга олиб келишга харакат килади. Лекин унинг хаётини ларзага солган фалокат руй беради. Ибн Халдуннинг оиласи тушган кема Искандария портида халокатга учрайди ва чукиб кетади. Ибн Халдун оиласидан, мол-мулкидан, шунингдек, кимматбахо илмий ишларидан айрилди25. Лекин такдирнинг бу муносабатларига карамасдан Ибн Халдун илмий ишларини давом эттиради.

1399 йилда султон Баркук вафот этади. Мамлуклар Мисри тахтига Баркукнинг 15 ёшли угли Фараж утиради. Бу вактда Якин Шаркда сиёсий вазият кескинлашади. Эронни истило килган Мовароуннахр амири Темур кушинлари Сурияга якинлашиб келаётган эди. 1400 йилда Темур кушинлари Сурияни йирик чегара шахри Халабни эгаллайди ва Дамашкка якинлашади. Фараж кушин хозирлаб, юришга отланади. Ибн Халдуннинг ажойиб дипломатик кобилиятидан хабардор булган ёш султон уни узи билан Сурияга олиб кетади. Ибн Халдун Фаражга хамрохлик килиб, Дамашкка етиб келади. Лекин бу орада Мисрда исён кутарилади. Султон Фараж Дамашкни ташлаб, Мисрга кайтишга мажбур булади.

Темур кушини Дамашкни куршаб олади. Камал ва конли хужумлар бошланади. Ибн Халдун душман шахарни жанг билан кулга киритса, киргин булишини уйлаб, бу огир вазиятдан чикиш йулларини кидиради. Ибн Халдун Амир Темурга сулх таклиф килиб, ташаббусни уз кулига олмокчи булади.

У козилар кенгашидан девордан аркон воситасида тушиб, шахар ташкарисига чикишга рухсат сурайди. Узок ва кизгин бахсдан сунг, унга шахардан чикишга рухсат берилади. Ибн Халдун арконлар воситасида шахар деворларидан осилиб тушади. Шахар дарвозаси ёнида Ибн Халдунни Темур аскарлари ушлаб олишади. Улар олимни Дамашк шахри доругаси этиб тайинланган Темурнинг угли Мироншох Мирзо хузурига олиб боришади. Ибн Халдун бу хакида узи шундай дейди: "Мен уларга салом бердим, улар менга жавоб кайтаришди. Шундан сунг валиахд Мироншох Мирзо менга от буюрди ва мени Темур урдугохига олиб бориш учун аскар кушиб берди"26. Мироншох Мирзо уни таниганлиги учун хурмат килиб, от буюртирган эди. Темур Ибн Халдунни юксак хурмат билан кутиб олади, учрашув чогида Амир Темур ундан

24 Избранные произведения мыслителей стран Ближнего и Среднего Востока: Ибн Халдун «Введения». М., 1965 г., с. 558

25 Uludag Süleyman. ibn Haldun. Hayati. Eserleri. Fikirleri. Ankara. Harf Egitim Yayinciligi. 2022. - B.22.

26www.ummah.net/history/scholars/KHALDUN.html

121

www.birunijournal .uz

Mucpgaru h^thmohh-chcchh axßon Tyrpucuga, CymoH EapKyKHuHr yHu KaHgaö KyTuö onraHnuru Tyrpucuga, xaMga cynTOH ounacu xaKuga öara^cun cyparaH. Höh XangyH öy MaB3yga arpo^nuna TyxTanuö yTraH. fflyHuHrgeK, AMup TeMyp fflHMonHH A^puKa, atHu Marpuö Tyrpucuga, yHga ^oönamraH MaMnaKaraapHuHr a^BOHH xaKuga HÖH XangyHgaH öara^cun MatnyMoT onraH. Ba3uflTgaH ^oöganaHuö, Höh XangyH xpKHMHATHHHr By^ygra Kenumura goup h^thmohh Ba cuecHH KapamnapuHH Ba yHH TamKun этyвнн öupgaMnuK "acaöuflT" Tyrpucugaru ^HKpnapuHH öaeH KunraH27.

TeMyp эca yHgaH Marpuö Tyrpucugaru MatnyMoraapHu öepumHu Tanaö Kunagu Ba Höh XangyH yfi KaMoruga ymöy Ba3u$a öunaH Mamryn öynagu.

^aMamK KarraK xy^yM öunaH TeMyp KymuHnapu TOMOHugaH эгaмaнagн.Höн XangyH UHTUMOC Kunca xaM, ^aMamK öocKKHHunap TOMOHugaH BafipoH KunuHagu. Höh XangyH эca TeMyp öunaH gycTOHa pyxu^THu gaBOM эттнpaцн. Höh XangyH TeMypHuHr uhm axnu öunaH yTKa3raH KeHramnapuga KaTHamagu. fflyHgaH ynpamyBnapgaH öupuga Aööocuönap xanu^anuru xaKuga ^uKxmyHOC onuMnap opacuga öaxc Kenuö nuKagu. Höh XangyH MyHO3apa gaBOMuga y3uHuHr xanu^anuK xaKugaru Kapamnapu Ba xanu^anuKHuHr KOHyHuHnurura oug Typnu xun MycynMOH KapamnapuHu xaM KenTupuö yTg^CyHHufinap, muanap Ba xopu^MÖnap). HÖH XangyHuHr gyHeKapamu, öu^uMgoHnuru Ba cuecuH Ta^puöacu AMup TeMypHuHr yHra HucöaraH xypMaTuHu omupgu. fflyHuHr ynyH TeMyp ohumhu y3 capoöura TaKnu^ Kungu. Höh XangyH эca Mucpra KaHTumHu yönap эgн. .HeKuH y TeMypHuHr TaKnu^Hu pag этнmgaн KypKap эgн. fflyHuHr ynyH Höh XangyH TeMyp TaKnu^Hu Kaöyn Kungu Ba KyTyöxoHacuHu Kynupuö Kemupum ynyH ^oxupara öopumra yHgaH pyxcaT cypaögu. TeMyp MyTa^aKKupra öynraH xypMaru w3acugaH yHra pyxcaT öepagu. Höh XangyH my Tap3ga Mucpra eTuö Kenagu28.

Ymöy xufina xaKuga TeMypHuHr capon Tapuxnucu Höh Apaömox myHgaö e3agu: "fflyHuHrgeK, öom KO3u BanuygguH AögypaxMOH uöh XangyH MonuKufigaH öomKa xen kum yHu angaMaraH."29 Höh ApaömoxHuHr KemupraH Mynoxa3acu öaxcnu, neKuH öy xonaTga TapuxnuHuHr AMup TeMypra öynraH MyHocaöaraHu öunumu MyMKuH.

Höh XangyH Mucpra eTuö Kenran «Ha KO3unuK ^aonutfra öunaH myrynnaHagu, myHuHrgeK y MyggapucnuK xaM Kunagu. ^o^raH yMpuHu Höh

27 Uludag Süleyman. ibn Haldun. Hayati. Eserleri. Fikirleri. Ankara. Harf Egitim Yayinciligi. 2022. - B. 22.

28 XoTaMnn Canng MyxaMMag. hc^om Ta^aKKyp Tapuxu. T.: "MnHxo®", 2003 h., 248-öeT

29t

9Höh Apaömox. AMup TeMyp Tapuxu. 1-kmtoö. T., 1992 h., 159-öeT

122

Халдун тарихга оид асарини ёзиш ва «Мукаддима» сини тулдириш ишларига сарфлади. Ибн Халдун 1406-йилда Кохира шахрида 74 ёшида вафот этади. ХУЛОСА

Хулоса килиб айтганда, Абдурахмон Абузайд ибн Халдун Магриб улкаларида олиб борган ижтимоий-сиёсий фаолияти асосида жуда хам бой билим ва тажрибаган эга булди. Хдётий тажрибаси асосида Ибн Халдун дунёга машхур "Мукаддима" асарини хамда тарих фалсафаси, жамият фалсафаси, социология, сиёсат сохаларига доир карашларини шакллантирди. Мутафаккирнинг жамият ва давлат бошкаруви, ахлок, кадриятлар масаласига доир карашлари бугунги кунда хам уз долзарблигини йукотгани йук.

ФОЙДАЛАНИЛГАН АДАБИЁТЛАР (REFERENCES)

1. Григорян С. Н. Средневековая философия народов Ближнего и Среднего Востока. М., 1966 г., с. 311

2. Uludag Süleyman. îbn Haldun. Hayati. Eserleri. Fikirleri. Ankara. Harf Egitim Yaymciligi. 2022. - B. 13.

3. Дуктур Мухаммад Муъин. Фарханги Форсий. Техрон, 1371 х.ш., 16-бет

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

4. Дуктур Сайид Шурабажий Абд ал- Маваний. Ал-Фикру-л-Иктисадий инда Ибн Халдун. Ар-Риёд: Тибаати идорати ас-Сакафати ва ан-Нашри, 1989 м., 19-бет

5. Хртамий Сайид Мухаммад. Ислом тафаккур тарихи. Т.: "Минхож", 2003 й., 241-бет

6. Ибн Халдун. Ал-Мукаддима. Байрут, 1900 м.,

7. Sulaymonov, J. B. (2021). IBN XALDUNNING „MUQADDIMA "ASARIDA JAMIYAT TARAQQIYOTIGA TA'SIR QILUVCHI OMILLAR TALQINI. Oriental renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences, 1(4), 732-737.

8. Sulaymonov, J. B. (2021). ABU ZAYD ABDURAHMON IBN XALDUNNING „MUQADDIMA "ASARIDA DAVLAT TUSHUNCHASIGA YONDASHUVLAR TALQINI. Oriental renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences, 1(6), 9-14.

9. Sulaymonov, J. B. (2022). ABDURAHMON IBN XALDUN AXLOQIY QARASHLARI VA SARVAPALLI RADHAKRISHNAN AXLOQIY QARASHLARINING QIYOSIY JIHATLARI. Oriental renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences, 2(Special Issue 25), 363-373.

10. CynafiMOHOB, (2021). AEAyPAXMOH HBH XA^^VHHHHr TAMA^A^H TAPAKKHËTH XAKHAArH KAPAm^APH^A ^AMH^T TAX,.HKnH. Academic research in educational sciences, 2(Special Issue 1), 451-455.

123

www.birunijournal .uz

11. Сулаймонов, Ж. Б. (2022). ИБН ХАЛДУН КАРАШЛАРИДА "ТААССУБ" КАТЕГОРИЯСИНИНГ АДАМИЯТИ. Oriental renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences, 2(Special Issue 23), 864-871.

12. Сулаймонов, Ж. Б. (2022). АБДУРАДМОН ИБН ХАЛДУН ИЖТИМОИЙ КАРАШЛАРИ ВА ЛИ ЮЛГОК ИЖТИМОИЙ КАРАШЛАРИНИНГ КИЁСИЙ ЖИХДТЛАРИ. Oriental renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences, 2(6), 1477-1483.

13. Сулаймонов, Ж. Б. (2022). АБДУРАДМОН ИБН ХАЛДУН ИЖТИМОИЙ КАРАШЛАРИ ВА КОНФУЦИЙ ИЖТИМОИЙ КАРАШЛАРИНИНГ КИЁСИЙ ЖИДАТЛАРИ. Oriental renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences, 2(Special Issue 26), 613-621.

14. Sulaymonov, J. B. (2019). Ibn Xaldun ijtimoiy-falsafiy qarashlarida axloqiy masalalar. Falsafa va huquq jurnali, 42-45.

15. Sulaymonov, J. B. (2020). Vzglyadi Abdurraxmana ibn Xalduna o razvitiya obrn,estva i sivilizasii. Mejdunarodniy nauchno-prakticheskiy jurnal" Ekonomika i sotsium, 12, 79.

16. Сулаймонов, Ж. Б. (2022). АБДУРАДМОН ИБН ХАЛДУННИНГ ИЖТИМОИЙ-ФАЛСАФИЙ КОНЦЕПЦИЯСИДА "АСАБИЙЙА" КАТЕГОРИЯСИ ТАДЛИ. Academic research in educational sciences, 3(6), 719726.

17. Сулаймонов, Ж. (2018). Идеи географического детерминизма во взглядах Ибн Халдуна. Востоковедения, 4(4), 108-111.

18. Сулаймонов, Ж. (2020). АБДУРАДМОН ИБН ХАЛДУННИНГ ЖАМИЯТ ВА ТАМАДДУН ТАРАккИЁТИ ДАкИДАГИ кАРАШЛАРИ. Экономика и социум, (12-2 (79)), 163-167.

124

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.