Научная статья на тему 'АБДУЛЛА ҚОДИРИЙНИНГ ДИНИЙ ВА ТАСАВВУФИЙ ҚАРАШЛАРИ'

АБДУЛЛА ҚОДИРИЙНИНГ ДИНИЙ ВА ТАСАВВУФИЙ ҚАРАШЛАРИ Текст научной статьи по специальности «Науки о Земле и смежные экологические науки»

CC BY
122
20
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Қуръон / ҳадис / тасаввуф / жадид адабиёти / қодирийшунослик / “таваккалту алолоҳ” / “таваккул” / нақшбандия / яссавия / тариқат. / Koran / hadiths / Sufism / modern literature / qadirist teachings / “tawakkaltu alallah” / “tawakkul” / nakshbandiya / yassaviya / tarikat.

Аннотация научной статьи по наукам о Земле и смежным экологическим наукам, автор научной работы — K. Kosimov

Мақолада ХХ аср ўзбек романчилигининг асосчиси Абдулла Қодирий қисқача ҳаётий фаолияти ва унинг айрим ижтимоий-публицистик мақола ва асарлари асосида унинг Ислом асослари ва диний-тасаввуфий қарашларини таҳлил этишга ҳаракат қилинган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

RELIGIOUS AND MYSTICAL VIEWS OF ABDULLAH QADIRI

The article attempts to analyze the foundations of Islam and the religious and mystical views of Abdulla Kadiri, the founder of the Uzbek novelism of the 20th century, on the basis of his brief biography and some public and journalistic articles and works.

Текст научной работы на тему «АБДУЛЛА ҚОДИРИЙНИНГ ДИНИЙ ВА ТАСАВВУФИЙ ҚАРАШЛАРИ»

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 5 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

АБДУЛЛА КОДИРИЙНИНГ ДИНИЙ ВА ТАСАВВУФИЙ КАРАШЛАРИ

Косимов Козимжон Исокович

Фаргона жамоат саломатлиги тиббиёт институти "Ижтимоий фанлар" кафедраси

укитувчиси https://doi.org/10.5281/zenodo.7063970

Аннотация. Мацолада ХХ аср узбек романчилигининг асосчиси Абдулла Кодирий цисцача %аётий фаолияти ва унинг айрим ижтимоий-публицистик мацола ва асарлари асосида унинг Ислом асослари ва диний-тасаввуфий царашларини та%лил этишга %аракат цилинган.

Калит сузлар: Куръон, %адис, тасаввуф, жадид адабиёти, цодирийшунослик, "таваккалту алоло% ", "таваккул ", нацшбандия, яссавия, тарицат.

РЕЛИГИОЗНО-МИСТИЧЕСКИЕ ВЗГЛЯДЫ АБДУЛЛЫ КАДИРИ

Аннотация. В статье делается попытка проанализировать основы ислама и религиозно-мистические воззрения Абдуллы Кадири, основоположника узбекской романистики ХХ века, на материале его краткой биографии и некоторых общественно-публицистических статей и произведений.

Ключевые слова: Коран, хадисы, суфизм, современная литература, кадиристские учения, «таваккалту алаллах», «таваккул», накшбандия, йассавия, тарикат.

RELIGIOUS AND MYSTICAL VIEWS OF ABDULLAH QADIRI

Abstract. The article attempts to analyze the foundations of Islam and the religious and mystical views of Abdulla Kadiri, the founder of the Uzbek novelism of the 20th century, on the basis of his brief biography and some public and journalistic articles and works.

Keywords: Koran, hadiths, Sufism, modern literature, qadirist teachings, "tawakkaltu alallah", "tawakkul", nakshbandiya, yassaviya, tarikat.

КИРИШ

Кишилик жамиятининг маънавий мух,итини х,олисона ёритишда унга ижтимоий -фалсафий жихдтдан ёндашув атрофлича, кенгрок мушохдда килиш имконини беради. Шу маънода, XX аср узбек романчилигининг асосчиси Абдулла ^одирийнинг ижтимоий -фалсафий карашларида унинг яратган асарларида илгари сурилган ижтимоий-фалсафий, бадиий-эстетик гояларини янгича дунёкараш ва илмий методологияга таянилган х,олда х,олис, тулаконли ёритиш бугунги кун олдида турган мух,им вазифалардан биридир. Мухтарам Президентимизнинг "Энг мух,ими, фарзандларимизда ёшлик чогидан бошлаб китобга мех,р куйиш, мустакил фикр юритиш, мураккаб хдётий вазиятларда тугри жавоб топиш куникмасини шакллантиришимиз, бунинг учун тегишли ташкилий ишларни амалга оширишимиз даркор"[1] - дея таъкидлаган фикрларига таянилса Абдулла ^одирий дунёкараши, унинг адабий ва ижтимоий-публицистик меросларининг фалсафий жихдтлари талкинини ёритиш бугунги кун ёшлари, кенг китобхонлар учун х,ам ахдмиятлилик, зарурийлик даражасини оширади.

ТАДКЩОТ МАТЕРИАЛЛАРИ ВА МЕТОДОЛОГИЯСИ

Мавзунинг илмий урганилганлик даражаси. Х,озирги пайтда тарихимизнинг мана шу якин утмиши бутун тафсилотлари билан х,олисона тах,лил этилаётган бир пайтда Абдулла ^одирийнинг х,ам хдёти, маънавий меъроси кенгрок микёсда тарихчилар, адабиётшунослар томонидан урганилиб оммага эълон килиниб келинмокда. У. Тешабоева

БС1ТЖСТ ЛЖБ ЖЖОУАТЮЖ

ЮТЕЯМАТЮМЛЬ 8С1ЕОТ1Р1С ГОШМАЬ УОШЫЕ 1 188иЕ 5 иШ-2022: 8.2 | КБК 2181-3337

масъул мухдррирлигида 2019 йил нашрдан чиккан "Мангуликка дах,лдор адиб"[2] (АДодирий таваллудининг 125 йиллиги. А.Навоий номидаги Миллий кутубхона нашр.) номли рисолада келтирилишича, Абдулла ^одирий мавзуси буйича х,озиргача 634 ва ундан дан ортик илмий ишланмалар эълон килинган булиб, аксарияти адабиётшунослик, тилшунослик нуктаи-назаридан ёндошилган тадкикот натижаларидир. Адибнинг маънавий меросини ижтимоий-фалсафий жихдтдан урганиш ёки биз максад килган мавзуни ёритишга каратилган бирор илмий ишланма, илмий диссертация ёки монография деярли, йук х,исоби.

Биз мурожаат килган ушбу мавзу ^одирийшуносликдаги дастлабки, илк кадам х,исобланади. Уни ёритишда Мамлакатимизнинг тадкикотчи олимларидан Р.Х.Рузиеванинг "Абдулла ^одирий ижодида миллий ва умуминсоний маданий кадриятлар уйгунлигининг фалсафий тах,лили" номли диссертацияси [3] ва Л.Тошмухдмедованинг "Абдулла ^одирийнинг адабий-эстетик карашлари" мавзусидаги диссертация ва автореферати [4] ва бошка куплаб манбалар урганилиб тах,лил этиб борилди.

Тадкикот максади. Абдулла ^одирийнинг Ислом дини асослари хдмда диний ва тасаввуфий карашларини тах,лил этиш.

Тадкикот методологияси. Мавзуни ёритишда уни тарихийлик, мантикий тамойиллик, детерминистик ёндашув ва дискурс тах,лил усулини кулладик.

Тадкикот натижалари. Маълумки, якин утмишимиз - тоталитар тузуми ва коммунистик мафкура тазйики туфайли жадидчилик хдракатининг йирик вакиллари (Мунавваркори Абдурашидхонов, Чулпон, Фитрат ва б.) томонидан миллий давлатчиликка хос кадриятларимизни саклаб колишга каратилган саъй-х,аракатлари кескин кораланиб, улар катагон курбонларига айлантирилган. Узбек адабиётининг йирик вакили Абдулла ^одирий х,ам жадид адабиётининг бош мавзуси х,исобланган миллат кайгуси, уз халкининг маънавий киёфаси, дунёкараши, унинг анъана, удум ва кадриятларини узида жамлаган узбек фалсафасини ёритиб бериш, уни саклаб колиш, таргиб этиш каби максадларини узининг беназир ва бетакрор асарларида курсата олган жадид вакилларидан бири булиб у уз максадларини амалга ошириш йулида амалдаги тоталитар тузум мафкураси билан муроса килиш, келишиш йулини танлаган эди. Гарчанд, уз гоялари, юксак тафаккур меваларини очиклик билан баён эта олмаган булса х,ам, у 1923 йилда ижодкор, хдмфикр дусти Гози Юнус билан бир "кулки жаридаси" (сатирик) -"Муштум" журналини ташкил этиб, унда жамиятда юз бераётган барча нопокликларни кескин танкид остига олади. Зотан, унинг барча ижтимоий-публицистик маколаларида адибнинг уз замонаси ва вокеликка нисбатан ёркин, хдётий позициясини куриш, англаш мумкин.

Буюк узбек адиби ва мутафаккири Абдулла ^одирий (1894-1938) беш жилдлик асарларининг[5] чоп этилиши ижодкорнинг гоят мураккаб, купкиррали фаолияти, ижтимоий-фалсафий, диний-тасаввуфий, бадиий-эстетик карашлари хдкида туларок маълумот олиш, тадкик этиш имконини беради. Мамлакатимиз тараккиётининг кейинги 45 йиллик тарихида шаклланаётган Янги Узбекистоннинг янгича дунёкараши улуг аждодларимиз мероси, х,аёт ва камолот боскичларини илмий холислик билан хдкконий тадкик этиш учун кулай шарт-шароит яратди. Бунинг ёркин далили Абдулла ^одирий шахси, маънавий мероси, уни вояга етказган ва уни илмий-ижодий, фалсафий ва бадиий-

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 5 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

эстетик мах,орати гуллаб-яшнаган кирк турт ёшида унга замондош, маслакдош зиёлиларни катли ом килган мустабид тузумнинг жирканч башараси, ёвузлиги хдкидаги бор хдкикат руй-рост айтилаётган, ^одирий шахси, ижодини холис урганишга булган маънавий эх,тиёжнинг ортиб бораётганлигидир.

Таникли адабиётшунос, Узбекистон ^ахрамони Иброх,им Гафуров мазкур беш жилдликка ёзган "^одирий сиймоси" номли сузбошида таъкидлаганидек, Абдулла ^одирий узининг бутун борлиги билан "кураш, виждон, эрк тимсолидир". [6]

ТАДЦЩОТ НАТИЖАЛАРИ

Абдулла ^одирий шахсининг шаклланишида отаси ^одирмухдммад бобонинг авжи йигитлик даврида Тошкент бекларининг сарбози булиши х,ам, ^укон хонлари давридаги ижтимоий-сиёсий хдётни чукур билиши х,ам, рус мустамлакаси истибдодининг жонли гувох,и, большевиклар х,укуматининг карор топиши йилларидаги норозиликлари х,ам, унга якин замондош булган Мискин, Тавалло, Камий, Хислат сингари ижодкорлар билан булган ижодий хдмкорлик, кариндош-уругчилик муносабатлари х,ам, Бех,будий, Авлоний, Чулпон сингари жадидчи-ижодкорлар билан якинлик, Алексей Толстой, Е.Э.Бертельс, Поливанов сингари рус олимлари, ёзувчилар билан ижодий мулокот - ана шуларнинг бари мух,им роль уйнаган.

АДодирий ХХ аср бошларидаёк Туркистон халкларининг ижтимоий-сиёсий, маданий-маърифий хдётида фаол иштирок этган, 1917 йил февраль буржуа революциясини Туркистон халклари озодлиги йулидаги мух,им ижобий х,одиса сифатида олкишлаган ижодкор сифатида кузга ташланди.

Афсуски, собик совет жамиятида танх,о х,укм сурган материалистик фалсафа шахснинг шаклланиши ва маънавий камолотида диний дунёкараш, имон-эътикоднинг урни ва ролини инкор этди. Х,озирги замон жах,он фалсафаси ва мамлакатимизда шаклланаётган янгича дунёкараш х,ар кандай цивилизацияли тараккиёт асосини дин белгилигани сингари имон-эътикод инсон шахсининг асоси ва мух,им омили эканлигини эътироф эта бошлади. [7]

Мамлакатимиз олимлари Абдулла ^одирий асарларини асосан адабиётшунослик, санъатшунослик нуктаи назаридан тадкик этдилар. Бирок х,озиргача буюк адиб ва мутафаккирнинг диний ва тасаввуфий карашлари файласуфлар томонидан тадкик этилмади.

Юкорида тилга олинган Абдулла ^одирий асарлари беш жилдлигининг учинчи жилди "Диёри бакр" деб номланган булиб, унга ижодкорнинг 1910, 20- 30-йилларда "Садойи Туркистон", 'Дизил байрок", "Туркистон", 'Дизил Узбекистон" газеталари ва "Муштум" журналида чоп этилган илмий, публицистик макола, х,икоя, пьеса, фельетонлари жой олган булиб, уларни тах,лил ва тадкик этиш мазкур макола мавзуини ёритиш, урганиш имконини беради.

1894 йили Абдулла ^одирмухдммад бобо ва Жосият биби хонадонида иккинчи угил булиб дунёга келганида отаси 72 ёшда эди. 12 ёшга тулгунига кадар бешта мулладан илм урганади ва савод чикаради. 1904-1906 йиллари Эски шахдрдаги Абулкосим мадрасасида укиди. Бирок иктисодий ах,волнинг ночорлиги туфайли одамлар уйида ишлаб, пул топишга мажбур булади ва бу хдкда АДодирий: "Мени 12 ёшимда бир бойга хизматчиликка бердилар. Хужайиним узи саводсиз булиб, урисча ёзув-чизув биладурган одамга мух,тож эди. Шу таъмада булса керак, 1908 йили мени урис мактаби (рус-тузем

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 5 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

мактаби) га юборди. Мактабдан кайтиб келганимдан сунгра хужайинимнинг хизматини килиб юрганим учун мактабдан тегишли истеъфода ололмадим, икки йил мундок хизматда юриб чидай олмасдан ота-онамга ёлбориб, уз уйимга кайтиб келдим. Ва уйимдан бориб халиги мактабда укиб юрдим". Мактабнинг вазифаси укувчиларга русча ёзиш ва укишни, чиройли сузлашни, бойлар дуконида иш когозлари юритишни ва таржимонлик килишни ургатиш эди. Рус-тузем мактаби турт йиллик булиб. Унда ислом илми буйича диний билимлар (Куръон укитиш коидалари) ва рус тили грамматикаси, саводли ёзиш, ифодали укиш, хуснихат, форс тили ва хисоб илми (арифметика) укитилган.

Абдулла ^одирий ислом дини, ^уръон, Х,адис ва бошка илмларни пухта эгаллаган уламо сифатида обру топади. Мухим диний масалалар буйича давра сухбатларида фаол иштирок этади. Диний ва тасаввуфий мавзуларда маколалари остига "Мулла Абдулла", "Мулла Жулкунбой", "Мухиббут тарикат Жулкунбой" (Тарикатни севувчи Жулкунбой) каби тахаллуслар билан имзо чекади.

Абдулла ^одирий бутун хаёти, фаолияти ва ижоди давомида диний ишонч ва эътикодига содик колди. Мусулмончиликнинг фарз ва суннат амалларини тула адо этди. "Уткан кунлар", "Мехробдан чаён" романлари, "Обид кетмон" киссасининг барча ижобий кахрамонлари ислом маърифати билан калби нурланган комил инсонлар эдилар.

Абдулла ^одирийнинг диний ва тасаввуфий карашлари "Муштум" журнали, "^изил байрок", "Туркистон" газеталарида чоп этилган "Икки огиз тасаввуфдан хам булсин. Х,ангома", "Нафси шайтон", "Миси чикди" каби маколаларида уз ифодасини топди. Улуг мутафаккирнинг "Таваккалту Алолох"ни деган эр-на талкону на калконнинг гамин ер. Узбек шоири" номли маколаси эътиборга лойикдир. Муаллифнинг ёзишича, мазкур байтнинг мазмуни ва мохиятини чукуррок текширсак, тарихнинг куп асрлик каърига, варак-варак тарихий бахтсизликка, ал-Мийсокка, нихоят, Одам Атога етиб борамиз.

Абдулла ^одирий одамларнинг илмсизлиги окибатида ислом тасаввуфининг "Таваккалту алолох" макомининг мазмуни ва мохияти бузилган ва буни оклаш учун турли ривоятлар яратилган. "Ровийларнинг ривоятларига караганда, деб ёзади АДодирий, -алмисок куни бир фариштанинг кулида "Ал-харакату фал барака" (Х,аракатда барака бор" (Х,адис); иккинчи фариштанинг кулида "Ман таваккал фатасаккал" ("Ким таваккалчи булса, дангаса булиб колади") деган шиорлар кутарилибдур. Шул вактда жарчи чакирибдурким: "Эй, арвохи бани Одам (Одам Атонинг болалари) ушбу икки шиордан биттасини кабул килишга эрклидирсизлар!"

^арабсизки, арвохи миллати нажиб узбек "Ман таваккал фатасаккал" шиорини ушлаган фариштанинг устига тутдек тукилиб: "Таваккалту алолох" деган эр -На талкону на калконнинг гамин ер! -Деган байтни укиб, етти кат кукни титратибдирлар. Бу даъвомизни тарих билан исбот килиш булуб, аммо далил ва исботни халкимиз ва тирикчилигимизнинг узидан олганда яна абжак. Кимнинг огзига кулок солсанг, "Булса булар - булмаса говлаб кетар..." [8] МУ^ОКАМА

Мазкур маколада АДодирий минг йилдан ортик тарихга эга булган тасаввуфий тушунча ва гоялар ХХ аср бошларига келиб, мазмуни ва мохияти тубдан узгарганини ва

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 5 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

6yHgaH y3rapum.napHH "acoc.am" ynyH aBOM ToMoHugaH Typ.u puBoflT.ap flpaTH.raH.nHrHHH KypcaTagu.

X,o.6yKH, hc.om TacaBBy^H roKcaK gapa:®aga puBo^naHraH X-XIII acp.apga "TaBaKKy." TacaBBy^ga cy^uM MatHaBHH-pyx.HH KaMo.oTHHHHr энг roKcaK Ma;oMH x,uco6.aHraH. EyHgaH x,o. Ba Ma;oMra эpнmгaн cy^uM 6omura TymraH axmH.HK Ba eMOH.HKHH x,aM, 6axT Ba 6axTCH3.HKHH x,aM 0..ox,HHHr xox,um-upogacH cu^araga MyT.aKo xoTHp^aM.HK 6u.aH Kyru6 o.raH. XIV acpgaH KeHuH TypKHCToHga By^ygra Ke.raH Ha;m6aHgHfl Tapu;aTH Ä^ffl HHguaHa yHUBepcHTeTHHUHr npo^eccopu ^eBHH gu YucHHHr ^HKpHna, ^ccaBHa Tapu;aTH 6u.aH aeBCH3 pa;o6aT.amraH, KynuHHa, Ha;m6aHgHfl ^ccaBH^HH CHecHH BOCHTa.ap op;a.H ch;h6 HHKapumra эpнmгaн. [9] Mat.yMKH, Ha;m6aHgHfl XVII-XVIII acp.apga cuecHM x,okhmhathh эгa..am, 6oh.hk opTTupum BocuTacura aM.aHraH. Ey эсa coxTa Tapu;aTHH Ba maMx.apHHHr ogguH KMymH 6y.u6 ;o.raH эgн.

Ä.^ogHpHHHHHr "Hkkh ofh3 Tapu;aTgaH x,aM 6y.cyH. X,aHroMa" hom.h Ma;o.acu, 6upuHHHgaH, Ha;m6aHgHfl TapuKaTHHHHr TypKHCTOHgarH Mamxyp maHxu MueH Ey3pyK Cox,u63oga Ba ^ccaBHa TapuKaTHHHHr TomKeHT.HK maHxu X,a3paT Эmон ypTacuga pa;o6aT 6y.raH.HrHHH, HKKHHHHgaH, Tapu;aT nemBo.apuHHHr MO.y gyHera xupc KyHHmHHHHr a^HH.H o^H6aT.apH aeBCH3 ^om этн.agн.

"Ey.Typ y3HMH3HHHr X,a3paT Эmoн x,aM MueH Ey3pyKHHHr pa;o6aTHFa "gax,a" (Mac^Hgga yH KyH эpтagaн Kenrana u6ogaT ^H.Hm) y.THpumHH ogaT ;u.y6 KypraH эgн.ap, HaTH^a «yga axmn HHKgu. Yh eTTHTa xu.BaTxoHa THKH.gu. Ytth3 6emTa Mypug.ap gax,ara y.THpgH.ap. X,a3paT Эmoн Mex,po6ga, x,a.;aHHHr 6up HeKKacuga HKKHTa x,o$H3, 6up naHT 3HKp, 6up naHT ^HKMaTgaH x,o$h3.hk, hhfh-chfh, apocaT! Ey Ba;Tga Tom 6hth6 KeTKaH.ap x,aM эpннgнp, gyo o.um ynyH 6up oHga amoH 6o6omh3 kofo3 o;na 6u.aH Mex,po6 apa.am KyMH.raH... khm yFy. Ta.a6, khm ;h3 Ta.a6, x,oß 6oByp, HHMa TH.arHHru3 6y.ca, gyoga, xoHa;a^ hhh ;h3fhh 6o3op.

..3moHHMH3HUHr "H.mh 6oTHH.apu" (TacaBBy^uM h.m) Ky6 6y.ca x,aM "H.mh 3o^HpHa" (fflapuaT H.MH).apH 6upo3 6eMa3apo;. ...^ap ^o.ga gyHega эp 3oth ;ypHFaH KypHHagHp." [10]

Ä.^ogHpHH hc.om gHHH Ty6 acoc.apHHH 6H.MaHgHraH Ha.a My..a eKH H.MHra aMa. KH.MaHgHraH My..a.apHHHr y;HTHm ycy..apu apo;cH3.HrHHH KypcaTHm ynyH "Ha^c 6oc;aH экaн" Ma;o.acHga KamMHp.HK ^o.6hh TH.HgaH TypKHCToH My..a.apu ^a;Hga: "HcTH;6o.HHrH3 «yga a^H6: KypraH.ap gapMoHga, KypMaraH.ap apMoHga, HHrHT.apHHrH3 ^en oH;aM.ap, Ky6.apHHrH3 Ta6gu.H cypaT (;He^acHHH y3rapTHpH6) эmaк, xyKH3 Ba MaHMyH.amKaH.ap; y.aMo.apHHrH3HHHr Hm.apu TaFHH x,aM kh3h;: 6enopa.ap MHagaH a^pa.H6, .o3HM.apHHH ca..a KH.FaH.ap Ba KyHa-KyM.apga bo gHHo bo mapнtoтo"(эн gHHHM, эн mapuaTHM), ge6 Honymu6 ropraM.ap." [11]

Ä.^ogHpHHHHHr TacaBBy^HH ;apam.apHHHHr h.mhh acoc.apHHH TepaHpo; aHr.amga yHHHr "^acopaT - aH6 эмaс" Ma;o.acH My^HM ax,aMHATra эгa. Mya..H^ Ma;o.acHga XIII acpga HcnaHHaga ama6 H^og ;H.raH Mamxyp cy^HH My^HHggHH h6h Äpa6HH (1273 hh. Ba^oT этгaн) HHHr Mycy.MoH o.aMuga ;h3fhh 6a^c-MyHo3apa.apra ca6a6 6y.raH "Ba^gaT y. By^yg" Tat.HMoTugaH axmu xa6apgop экaн.нгннн Mat.yM ;u.ap экaн, "Ey KyHrana 6h3 My^ugguH Äpa6uMrarHHa эмaс, ^aTTo y3HMH3HHHr Ä6gy..aTH^.apra (Mup3o Y.yF6eKHHHr yF.u - K.^) x,aM th. Teru3um ^aMo;aTuga 6y.MaguK (atHH 6h3 6yHH axMo;.HK ge6 6u.guK) Ba 6y.MaHMH3. Äpa6uH 6u.aH y3 gapa^aMH3HH axmu 6h.h6, Äpa6uH o.guga o^To6gaH 6up

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 5 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

зарра булмаганлигимизни яширмаймиз. Х,али жахла мураккабга (илмдан келадиган жахолатга) колгунимизча йук. Лекин шуниси бор: Арабийнинг курган тушларига, олами мисолига ишонмак мажбурияти бизда йук. ([12]

АДодирий узининг катор маколаларида факат Туркистон мусулмонларининггина эмас, балки Туркиядаги мусулмонларнинг истикболлари хакида кайгурди. Чор Россиясининг Туркистонни босиб олганидан сунг Эски Шахардаги мукаддас кадамжоларнинг европалик йигит-кизлар томонидан кечалари базми жамшидга айлантирилишини "Нафси шайтон" маколасида кескин танкид килиб: "Х,ангома талаб булсанг Шайхантахурга йурта бер. Бир ноз эгаси канжук -Минг думсизни уйнатур. Бир янги мусулмон эски мусулмонларга хитобан шундай дейди: "Номига мусулмонлар, Х,акликда курук жонлар! Булгатди бобонг устин На булди мусулмонлик!" Яна бирови Шайхантахур бобога караб: Устингда утар хар тун Бир минг жура хайвонлик. Эрдинг-ку валийлардан

На булди бузурвонлик (улуглик)? - дейдир." [13] ХУЛОСА

Хулоса килиб айтганда, Абдулла ^одирий Ислом дини асослари, тасаввуф гояларини чукур билибгина колмай, унга бутун умр буйи сидкидилдан амал килди. Адибнинг ижтимоий-фалсафий карашларини унинг ижтимоий-публицистик макола ва асарларидан хам илгаш мумкин. Узининг тасаввуфий рухдаги маколаларига "Мухиббул тарикат Жулкунбой" деб имзо куйди. Шубхасиз, АДодирийнинг асарларида илгари сурилган диний-тасаввуфий гоялар ёш авлодни иймон-эътикодли, фаол ва баркамол кишилар килиб тарбиялашда ноёб манбадир.

REFERENCES

1. Ш.М.Мирзиёев. "Буюк келажагимизни мард ва олижаноб халкимиз билан бирга курамиз" асари, Т. "Узбекистон нашриёти, 2017 й. 469-бет.

2. У.Тешабоева. "Мангуликка дахлдор адиб". (АДодирий таваллудининг 125 йиллиги. А.Навоий номидаги Миллий кутубхона нашр.) 2019 й.

3. Р.Х.Рузиева. "Абдулла ^одирий ижодида миллий ва умуминсоний маданий кадриятлар уйгунлигининг фалсафий тахлили" диссертация/ (фалсафа фан. номзоди / Р. Х. Рузиева. - Тошкент, 1999. - 157 б.)

4. Л.Тошмухамедов. "Абдулла ^одирийнинг адабий-эстетик карашлари" диссертация ва автореферат. (Л. Тошмухамедова ; Узбекистон Респ. ФА, А. Навоий номидаги Тил ва адабиёт ин-ти. - Тошкент, 2005.- 26 б.

5. Абдулла ^одирий. Беш жилдлик. I-V жилдлар. Тошкент Info Capital Group, 2017.

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 5 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

6. Абдулла ^одирий. Беш жилдлик. I-V жилдлар. Тошкент Info Capital Group, 2017. 27-бет.

7. ^.Рузматзода. Хожамназар Хувайдонинг тасаввуфий карашлари. Т.: "Zilol buloq", 2019. 9-бет.

8. Абдулла ^одирий. Беш жилдлик. I-V жилдлик. III-жилд. "Диёри бакр". Тошкент Info Capital Group, 2017. 186-бет.

9. Девин ди Уис. Машойихи турк и Хожагон: переосмысления традиции Яассавия и Накшбандия|| Суфизм в Центральной Азии (Зарубежные исследования). Сборник статей. - Санкт-Петербург, 2001. с. 242-243.

10. АДодирий. Диёри бакр. III жилд. Т., 2017. 170-171 бетлар

11. АДодирий. Диёри бакр. III жилд. Т., 2017. 192 бет.

12. АДодирий. Диёри бакр. III жилд. Т., 2017. 150 бет.

13. АДодирий. Диёри бакр. III жилд. Т., 2017. 137 бет.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.