Научная статья на тему 'ЎЗБЕК ТАНҚИДЧИЛИГИДА АДАБИЙ ОБЗОРНИНГ ШАКЛЛАНИШ ЙЎЛЛАРИ'

ЎЗБЕК ТАНҚИДЧИЛИГИДА АДАБИЙ ОБЗОРНИНГ ШАКЛЛАНИШ ЙЎЛЛАРИ Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
129
19
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
адабий танқид / жанрлар / адабий обзор / шарҳ / танқидчи / генезис / обзорчи / адабий муаммо. / literary criticism / genres / review / review / critic / genesis / reviewer / literary problem.

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Z. Jamolova

Мақолада адабий танқиднинг фаол жанрларидан бири адабий обзорнинг ўзбек адабиѐтшунослигидаги тарихи ҳақида фикр юритилади. Ўзбек адабий танқидичилигида ХХ асрнинг бошларидаѐқ бир қанча жанрлар шаклана бошлаган, унинг турли намуналари яратилган. Тақриз, мақола, адабий портрет каби жанрлар билан бир қаторда адабий обзорлар ҳам давр адабий жараѐнида фаол бўлган. Адабий танқид бадиий асарларни халқ ҳаѐти, унинг ҳозирги кундаги эҳтиѐж ва талаблари жиҳатидан ўрганиши, баҳолаши, фазилат ва нуқсонларини аниқлаб, ѐзувчиларнинг ижодий ўсишларига ва адабиѐтнинг ривожланишига кўмаклашиши жиҳатидан қарганада адабий обзорлар ҳам худди шу вазифаларни бажаришда фаоллиги кўринади. Уларнинг тарихий тараққиѐти ХХ асрнинг бошларига бориб тақалади.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

WAYS OF FORMING A LITERARY IMAGE IN UZBEK CRITICISM

The article deals with the history of literary criticism, one of the active genres of literary criticism, in Uzbek literary criticism. At the beginning of the 20th century, several genres began to form in Uzbek literary criticism, and various examples of it were created. Along with such genres as reviews, articles, literary portraits, literary reviews also actively participated in the literary process of that period. Literary criticism studies, evaluates and identifies the merits and demerits of works of art from the point of view of people's lives, their current needs and demands, supports the creative growth of writers and the development of literature. Their historical development dates back to the beginning of the 20th century.

Текст научной работы на тему «ЎЗБЕК ТАНҚИДЧИЛИГИДА АДАБИЙ ОБЗОРНИНГ ШАКЛЛАНИШ ЙЎЛЛАРИ»

UIF-2022: 8.2 SCIENCE AND INNOVATION 2022

ISSN: 2181-3337 INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL №4

УЗБЕК ТАЩИДЧИЛИГИДА АДАБИЙ ОБЗОРНИНГ ШАКЛЛАНИШ ЙУЛЛАРИ

Жамолова Зилола Низомовна

БухДУ тадкикотчиси https://doi. org/10.5281/zenodo.6981500 Аннотация. Мацолада адабий танциднинг фаол жанрларидан бири адабий обзорнинг узбек адабиётшунослигидаги тарихи %ацида фикр юритилади. Узбек адабий танцидичилигида ХХ асрнинг бошларидаёц бир цанча жанрлар шаклана бошлаган, унинг турли намуналари яратилган. Тацриз, мацола, адабий портрет каби жанрлар билан бир цаторда адабий обзорлар %ам давр адабий жараёнида фаол булган. Адабий танцид бадиий асарларни халц %аёти, унинг %озирги кундаги э%тиёж ва талаблари жщатидан урганиши, ба%олаши, фазилат ва нуцсонларини аницлаб, ёзувчиларнинг ижодий усишларига ва адабиётнинг ривожланишига кумаклашиши жщатидан царганада адабий обзорлар %ам худди шу вазифаларни бажаришда фаоллиги куринади. Уларнинг тарихий тарацциёти ХХ асрнинг бошларига бориб тацалади.

Калит сузлар: адабий танцид, жанрлар, адабий обзор, шар%, танцидчи, генезис, обзорчи, адабий муаммо.

ПУТИ ФОРМИРОВАНИЯ ЛИТЕРАТУРНОГО ОБРАЗА В УЗБЕКСКОЙ КРИТИКЕ Аннотация. В статье рассматривается история литературоведения, одного из активных жанров литературной критики, в узбекском литературоведении. В начале 20 века в узбекском литературоведении стали формироваться несколько жанров, созданы различные его образцы. Наряду с такими жанрами, как рецензии, статьи, литературные портреты, литературные обзоры также активно участвовали в литературном процессе того периода. Литературная критика изучает, оценивает и выявляет достоинства и недостатки художественных произведений с точки зрения жизни людей, их текущих потребностей и запросов, поддерживает творческий рост писателей и развитие литературы. Их историческое развитие относится к началу 20 века.

Ключевые слова: литературоведение, жанры, рецензия, рецензия, критик, генезис, рецензент, литературная проблема.

WAYS OF FORMING A LITERARY IMAGE IN UZBEK CRITICISM Abstract. The article deals with the history of literary criticism, one of the active genres of literary criticism, in Uzbek literary criticism. At the beginning of the 20th century, several genres began to form in Uzbek literary criticism, and various examples of it were created. Along with such genres as reviews, articles, literary portraits, literary reviews also actively participated in the literary process of that period. Literary criticism studies, evaluates and identifies the merits and demerits of works of art from the point of view of people's lives, their current needs and demands, supports the creative growth of writers and the development of literature. Their historical development dates back to the beginning of the 20th century.

Keywords: literary criticism, genres, review, review, critic, genesis, reviewer, literary problem.

КИРИШ

Узбек адабий танкиди тарихига назар солсак, ХХ асрнинг бошларидаёк унинг бир канча жанрлари шаклана бошлагани, турли намунлари яратилганини куриш мумкин.

UIF-2022: 8.2 SCIENCE AND INNOVATION 2022

ISSN: 2181-3337 INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL №4

Такриз, макола, адабий портрет каби жанрлар билан бир каторда адабий обзорлар хам яратилган ва уша давр адабий жараёнида фаол булган.

Жорий адабий танкид замонавий бадиий асарларни хал; хаёти, унинг хозирги кундаги эхтиёж ва талаблари жихатидан танкид этади, бахолайди, фазилат ва нуксонларини аниклайди, ёзувчиларнинг ижодий усишларига ва адабиётнинг ривожланишига кумаклашади. Адабий танкидчилик мана шу вазифаларни бажаришда турли жанрлар ва шаклларга мурожаат килади. Такриз, адабий обзор, адабий-танкидий макола, адабий портрет, бадиа, хотира-мемуар, танкидий-биографик очерк, илмий-биографик тадкикот сингари жанрлар анча фаол булиб, адабий-танкидий фикрнинг усишига кумаклашиб, узбек адабий танкидчилигида кенг кулланилади.

ТАДЦЩОТ МАТЕРИАЛЛАРИ ВА МЕТОДОЛОГИЯСИ

Адабий-танкидий карашларни ифода этишнинг янгича шакллари Х1Х асрнинг охири ХХ асрнинг бошларида майдонга келди. Чунки бу даврда Туркистонда босмахона, янги хилдаги мактаб-гимназия кабилар очилди. Узбек тилида газеталар чика бошлади, макола ва такризлар босилди. Бундан ташкари ХХ асрнинг бошларида турли хилдаги катор ойномалар- журналлар хам чика бошлади. Буларнинг сахифаларида хам адабиётга доир хар хил савиядаги маколалар босилар, бахс ва мунозаралар ташкил этиларди. Шуни хам кайд этиб утиш жоизки, ХХ асрнинг бошларида яратилган адабий-танкидий маколаларнинг купчилиги публицистик характерда эди. Улар орасида узбек шоирлари хдкида ёзилганлари кам булиб, аксарияти рус адиблари А.С.Пушкин, Н.В.Гоголь, И.С.Тургенев, Л.Н.Толстой, А.П.Чехов ва уларнинг асарлари хакидаги

маълумотномалардан иборат эди. Мазкур маколалардаги адабий-танкидий фикр такомили учун кимматли маълумотлардан бири - рус адиблари асарларини узбек тилига таржима этиш заруриятининг кайта-кайта таъкидланганидир.

"Бу давр адабий-танкидий фикрлари том маънодаги адабий танкидий характерга эга булган маколалардан кура купрок, публицистик характердаги чикишларда ва бадиий асарларда уз ифодасини топди. Танкидчилик функциясини публицистик маколалар ва бадиий асарлар бажарди"[8,47]. Х,акикатан хам адабий-танкидий маколаларнинг жанр сифатида шаклланиши кейинрокка- адабий танкиднинг мазмун ва шакл жихатидан бойиб бориши даврига тугри келади. Аста-секинлик билан адабий танкид коришикликдан кутула бориб, дифференциялашув жараёнини бошдан кечиришга тайёрлана бошлади.Шу жараёнда адабий обзорлар яратила бошланди.

«Туркестанские ведомости» газетаси ХХ асрнинг 10-йилларида рус адабиётининг келажакдаги куриниши тугрисида хам баъзи фикрларни илгари сурди. Узбекистонда обзор маколанинг илк намунаси хам биринчи марта "Туркестанские ведомости" газетасида 1910 йили эълон килинган эди. Бу "1909 йил хдёти ва адабиёти" сарлавхали макола булиб, Туркистон ахолисини 1909 йилги рус адабий ахволи билан таништириш максадини кузлайди.

ТАДЦЩОТ НАТИЖАЛАРИ

ХХ асрнинг 20-йилларида адабий танкид ёш булишига карамай адабий-тарихий жараёнда фаол роль уйнади. Бу давр адабиёти ривожига доир купгина асосий масалаларни кутарди, адабий ходилар, ёзувчилар ва уларнинг асарлари хакида мухокама юргизди, уларга асосан тугри бахо берди ва шу йул билан адабиётнинг тугри ривожланиб боришига

UIF-2022: 8.2 SCIENCE AND INNOVATION 2022

ISSN: 2181-3337 INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL №4

таъсир курсатди. Бу жабхада такриз, макола сингари адабий обзор жанри хам фаоллик курсатди.

"Адабий обзорда урганилаётган адабий ходисага умумий карашлар баён этилади, уша адабий ходисага дахлдор адабий далиллар изчил амалий-эстетик мантик асосида умумлаштирилиб, маълум умумлашма хулосаларга келинади"[1, 88]. Шундай хусусиятга эга булган адабий обзорларни яратиш жараёни бошланди

Узбек адабий танкидчилиги тарихида адабиётшунос олим Ашурали Зохидийнинг "Олти йиллик узбек адабиётига бир караш" (1924), А.Саъдийнинг "Олти йил ичида узбек шеърий адабиёти" (1924) сингари маколаларини дастлабки адабий-танкидий обзорлар сирасида кайд этиш мумкин.

"20-йилларнинг биринчи ярмида, асосан, танкидчи сифатида куриниш берганлардан бири А.Саъдий булди. У узининг "Октябрь узгариши ва узбек адабиёти" ("Туркистон", 1922 йил, 7 ноябрь), "Узбек ёш шоирлари" ("Туркистон", 1923 йил, 10 декабрь) сингари маколалари билан узбек танкидчилигида биринчилардан булиб, янги давр узбек адабиётини урганиш ишини (маълум камчиликлар билан булса-да) бошлаб берди"[8,279]. Узбек адабиётшунослигида биринчи обзор макола А.Саъдий каламига мансублигини бу мулохаза хам тасдиклайди.

Абдурахмон Саъдий "Олти йил ичида узбек шеърий адабиёти" обзор маколасида тунтаришдан кейинги адабиётнинг босиб утган олти йиллик йулини куздан кечирар экан, Х,амза, АДодирий каби ижодкорлар хакида фикр юритади, узбек адабиётининг бу даврида эришган ютукларини тахлил килади. Ёки унинг 1933 йилда ёзилган "Ёш наслнинг биринчи ижодий каламлари тугрисида" ёзилган обзор маколасида асосан ёшлар ижоди тахлил этилади." А.Саъдий ёшлар ижодини умумлаштириб урганар экан, хаваскор шоирларнинг "Учинчи бугин" сарлавхали шеърлар тупламига кирган Зулфиянинг уч шеъри ("Пахта", "Пионер","Колхоз кизи") хакида куйидагича ёзган эди: "Шу шеърлар хам бу каламнинг тезда усиб кетатурган санъатчи, тез усиш кобилиятига эга булган бир калам булганини курсатади". Дархакикат, А.Саъдийнинг бу башорати тугри булиб чикди- ёш шоирнинг ижоди тез усди"14,4]. Бу мулохазалар адабий обзорнинг ХХ асрнинг бошларида шаклланиш жараёнига кирганлигини яккол намоён этади.

А.Саъдийнинг «Олти йил ичида узбек шеърий адабиёти» обзори 1924 йилда ёзилган булиб, унда тунтаришдан кейинги 6 йиллик йулни куздан кечириб, шеърий асарларни тахлил килиш асносида давр адабий жараёнига хам бахо бергани куринади:"Туркистон шоири купрок сарой ахли хам оксуяклар шоири булса, кейинги олти йиллик узбек шеърий адабиёти, умуман, халкники булиш йулида усади". Шу билан бирга Саъдий хам уз даврининг олими сифатида макола, обзорларида давр рухиятидан чикиб кетолмайди. Бу айникса, "Бу адабиёт йуксул мехнаткашларига томон юз тутиб, кенгайиб борган инкилобий бир шеър адабиётидир" деган фикрларида яккол куринади, гарчанд бу фикрлар уша замон учун тугри хисобланган булса-да, бугун А.Саъдийнинг давр мафкураси чизиб берган йулдан боргани куринади.

Олим уша даврнинг фаол ижодкорлари Х,амза, АДодирий, Фитрат, Боту кабиларнинг асарларига бахо беради. Тугри, олим Х,амза ижоди хакида фикр юритар экан, унинг инкилобий шеърларидан мисоллар келтириб, тахлил килса-да, шоир ижодини тугри бахолашга харакат килади. Лекин Х,амза хакидаги айрим фикрлари хамон эскирмагани билан эътиборни тортади. Масалан, Х,амза хакида шундай ёзади:"Хусусан асарларининг

UIF-2022: 8.2 SCIENCE AND INNOVATION 2022

ISSN: 2181-3337 INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL №4

купи узбекларнинг замондаги уз турмушларидан, шу вактдаги турли ижтимоий хдёт вокеаларидан олиниб ёзилган булмоклари айрим диккатни жалб этиб турадир. Узида юрак шоири булиш, музикачилик ва турли куйлар ихтиро этиш, драматурглик х,ам артистлик йигилган бир шахсни х,ам биз хдли ёлгиз Х,акимзода уртокда кура оламиз"[22, 58].

Кейинчалик шуро даврида Х,амза ижодини асоссиз равишда кизил мафкурага мослаб ёзилган тадкикотлар купайиб кетди, шу билан бирга мустакиллик йилларига келиб шоир ижоди узининг хдкконий бах,осини ола бошлади. Бу жабхдда Саъдийнинг адабий обзор жанрида ёзилган маколасида Х,амза хдкидаги фикрлари маълум даражада тугри эканлиги х,ам куринади.

Адабий обзорда АДодирий ижоди х,ам тах,лилга тортилади. А.Саъдийнинг АДодирий хдкидаги мулох,азалари эътиборга лойик. У Абдулла ^одирийни х,икоялар, айникса, хджвий х,икоялар устаси булган ёш ва кучли адиб сифатида характерлайди. Узбек адабиётининг юксалишида катта хизмат килган, бу "талант "Инкилоб" журналида босилган "Утган кунлар" романи билан узбек адабиётида" роман жанрига асос солди, -деб ёзади.

Шу обзорда - Ботуни "Шеърий адабиётда хдмон очилиб, гуллаб турган, узига куп умид боглатган кучли талант",- деб таърифлайди.

Унинг "Октябрь узгариши ва узбек адабиёти" маколаси танкиднинг хдётга ва адабиётга юз угирганини курсатади. "Узбек ёш шоирлари", "Узбек адабий ижоди майдонида хдракат" номли маколалари давр адабий жараёнига таъсир курсатди. Тугри, уларда адабиёт равнакини ижтимоий иктисодий хдёт билан боглаш, дунёкараш ва гоя культи, мафкурабозлик каби катор камчиликлар, кумондонбозлик каби иллатлар кузга ташланса-да, бу масалалар уз даври учун адабий жараённи, ундаги етакчи тамойилларни, фаол ижод этаётган шоир ва ёзувчи асарларини атрофлича тах,лил этиш, ютук , камчиликарини курсатиш, янгиликларни аниклаш ва оммалаштириш жихдтидан кимматли эди[9, 64 ].

А.Саъдий турк ва узбек адабиёт орасидаги алокадорликни Чулпон шеърлар мисолида курсатган х,олда: "Гарчи ру^ ва охднг эътибори билан усмонлилар таъсири остида булса х,ам, унинг (яъни Чулпоннинг) узига хос махсус тил-услуби бор", деб тугри изох,лаган эди.

МУ^ОКАМА

"Танкид хусусида, умуман адабиёт назарияси хдкида суз борганда, биринчи навбатда, бизнинг куз олдимизга А.Саъдий келади"[12,49], -деб ёзади ХХ асрнинг 20-йиллари адабий танкиди хдкида фикр юритган адабиётшунос Р.Мажидий. Унинг "бир танкидчи ва адабиёт муаллими сифатида майдонга" чикишини таъкидлар экан, куйидаги фикрларини келтиради:"Шаркнинг чиндан уйгониши, чин эркка, чин маъноси билан янги турмушга чикиши, х,ам эски бузук турмушдан тамом безиши учун унга энг биринчи бош таъсир берувчи омил - адабиёт ва шеър, сах,на ва театру булур.Урта асрнинг турмуши ва идорасининг йикилишига Данте каби адибларнинг сах,на асарлари хизмат этганлиги х,ар кайсимизга маълумдир.

Айникса, гузал адабиёт ва шеърлар халкнинг х,иссиёт йулбошчиларидир, улар бир халкнинг бутун х,иссиётини истаган ёкларига хдйдаб, истаган нукталарига келтириб боглай оладилар"[12,50]. Гузал адабиёт хдкидаги бу карашлар бугун х,ам ох,орини йукотмагани намоён булади.

UIF-2022: 8.2 SCIENCE AND INNOVATION 2022

ISSN: 2181-3337 INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL №4

Мунаккид "Узбекистон ёш шоирлари" обзор маколасида миллатпарвар ёзувчи ва шоирлар ижодига кенг урин беради: "Бехбудий узбек адабиётининг отаси, биринчи мухаррири, Фитрат ёш узбек адабиётининг бош олими...Янги усмонли ва Эрон адабиётининг ишкий рухи билан сугорилган бу ишкий шоир ишк шеърларига кенг йул очди. Навоий ва Бобирларда тасаввур пардаси остида яширинган ишк булса, Фитрат шаркнинг дунёвий ишкининг эшигини очиб, хотин-кизларга мухаббат шеърларини куйлади",-деб ёзади.

Фитратнинг ёш узбек адабиётининг бош олими булиб саналатургани унинг тили ва услубида куринади. Унинг ёш узбек адабиётининг тугилиши йулида энг катта хизмати тил ва услубда, чигатой адабиёти таъсирига каттик сад чекмаганлиги", деб хисоблайди. Куринадики, А.Саъдий Фитрат ижодига тугри бахо беришга харакат килган. Шу билан бирга адабий обзорнинг давр учун катор етакчи жанрий хусусиятларини тугри белгилашга интилади. Танкидчи кайси жанрда булмасин, уз асари билан ёзувчига хам, укувчига ёрдам беради. У объект килиб олинган асар доирасида колиб кетмасдан, янги фикрларни уртага ташлаши, шу фикрлар атрофига ёзувчи ва китобхонларнинг диккатини тортиши керак. А.Саъдийнинг адабий обзорларида айни хусусият устуворлик килишини келтирган мисолларимиз яккол курсатиб турибди.

Танкидчи Кашшоф Трегулов «Нафис адабиёт жабхамизни согломлаштириш йулида" деб номланган обзорида Ш.Сулаймон шеъриятидаги схематик образларни, лирик кахрамон хаёти тасвирланганда психологик кайфият, рухий холатни хисобга олмаслик, хозирги замон нафаси сезилиб турмаслиги каби камчиликларни курсатиб утади. Шу билан бирга унинг обзорида хам давр билан боглик талай камчиликлар учрайди. Масалан, санъаткорларни озодликка чиккан узбек хотин-кизлари образини, кизил аскарлар киёфасини ёркин ва чукур тасвирлашга чакириши Фикримизга мисол була олади. ХУЛОСА

Бу давр адабий танкиди ёш булишига карамай адабий-тарихий жараёнда фаол роль уйнади. Бу давр адабиёти ривожига доир купгина асосий масалаларни кутарди, адабий ходилар, ёзувчилар ва уларнинг асарлари хакида мухокам а юргизди, уларга асосан тугри бахо берди ва шу йул билан адабиётнинг тугри ривожланиб боришига таъсир курсатди. Бу жабхада такриз, макола сингари адабий обзор жанри хам фаоллик курсатди.

Куринадики, адабий-танкидий обзорлар адабиётни ривожлантиришда, адабий жараённи кизгинлаштиришда катта ахамиятга эга. Шу билан бирга хар бир обзор чукур мантикий илдизга эга булиб, асосли, мулохаза ва мухокамалари илмий-назарий жихатдан пухта булиши зарурлигини шу даврда яратилган обзорлар курсатади. Шу боис адабиёт тараккиётига, адабий жараёнга таъсири юкорилиги, адабий танкидчиликда адабий обзорларнинг алохида уринга эгалиги уларни илмий-назарий жихатдан урганиш зарурлигини яккол курсатмокда.

UIF-2022: 8.2 SCIENCE AND INNOVATION 2022

ISSN: 2181-3337 INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL №4

REFERENCES

1. Ахмедова Ш. Узбек адабий танкидчилиги жанрлари. Тошкент. 2008.134 б.

2. Akhmedova Sh., Qahramonov Q. The happiness of true science. Tashkent. "Navruz" .2015.

3. Akhmedova Sh. N. PROGRESS OF PORTRAIT WRITING IN THE PERIOD OF GLOBALIZATION IN LITERARY STUDIES // Russia-Uzbekistan. International educational and socio-cultural technologies: vectors of development. - 2019. - S. 12-14.

4. Akhmedova Sh. N., Norova N. ABOUT DEVELOPMENT AND CHARACTER OF THE GENRE OF REVIEW // International scientific journal. - 2016 .-- P. 37.

5. Axmedova Sh. N. DEVELOPMENT OF PORTRAITS IN UZBEK AND FRENCH LITERATURE // International Journal of Word Art. - 2020. - Т. 6. - №.3.

6. Davronova S. EASTERN AND WESTERN LITERARY TRADITION IN THE MODERN UZBEK NOVELS //World science. - 2016. - Т. 4. - №. 5 (9). 32. Sharipova L. Literary yor-yor //Scientific Bulletin of Namangan State

7. Муродов Г. Н. Литературно-художественная общность романов Абдулла Кадири //Вестник Южно-Уральского государственного гуманитарно-педагогического университета. - 2012. - №. 2.

8. Назаров Б. Узбек танкидчилиги. Еоявийлик, метод...Тошкент.1979. 290 б.

9. Назаров Б, Расулов А.,Ахмедова Ш.Дахрамонов Узбек адабий танкиди тарихи. Тошкент. "Тафаккур каноти". 2012. 354 б.

10. Nasima Saidburxonovna Qodirova, "THE ANALYSIS OF IBRAHIM HAKKULOV IN NEW UZBEK LITERATURE", IEJRD - International Multidisciplinary Journal, vol. 6, no. TITFL, pp. 152-157, Apr. 2021.

11. Norova N. B. CREATIVE ABILITIES OF THE ARTIST IN THE APPLICATION OF THE ART (ON THE EXAMPLE OF THE LYRICS OF OSMAN KOCHKAR) //Scientific reports of Bukhara State University. - 2020. - Т. 4. - №. 5. - С. 214-221.

12. Рахмат Мажидий. Истеъдод ва бурч. Т., 1974. - Б. 49.

13. Саъдий А. Олти йил ичида узбек шеърий адабиёти /Туркистон, 1924, 21 июнь.

14. Султонова М .Ижод сахифалари. Т."Фан".1975. 4-бет.

15. Saidburhonovna K. N., Ne'matovna A. S. Style and skill: Critic's artistic ability //International Journal of Innovative Technology and Exploring Engineering. - 2019. - Т. 8. - №. 9 S3. - С. 1245-1250.

16. Safarova H. "HAPPINESS IS THE FLAG LANGUAGE, FROM HAPPINESS I AM ALSO A TONGUE!"... ON THE EXAMPLE OF THE WORK OF THE POET SAMANDAR VOHIDOV //Конференции. - 2020. 29.

17. Qodirova N. S. SOME CHARACTERISTIC FEATURES, SKILLS AND STYLE OF THE LITERARY CRITIC //Web of Scholar. - 2018. - Т. 5. - №. 2. - С. 32-35.

18. Qurbonova Oltinoy Bekmurotovna, "WORD USAGE SKILL OF IBRAHIM GAFUROV", IEJRD - International Multidisciplinary Journal, vol. 6, no. TITFL, pp. 180-185, Apr. 2021.

19. Kadirova N. S. CRITICAL STYLE AND GENRE DIVERSITY //Theoretical & Applied Science. - 2020. - №. 4. - С. 428-433. 30.

20. Khudoykulova M. A. THE DEVELOPMENT OF THE CONTROVERSIAL ARTICLE GENRE IN THE 20 YEARS OF XX CENTURY //Scientific reports of Bukhara State University. - 2020. - Т. 4. - №. 1. - С. 231-237.

UIF-2022: 8.2 SCIENCE AND INNOVATION 2022

ISSN: 2181-3337 INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL №4

21. Sharipova L. Literary yor-yor //Scientific Bulletin of Namangan State University. - 2019. -Т. 1. - №. 4. - С. 218-222.

22. Узбек совет адабий танкиди тарихи. Тошкент.1987, 1-том.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.