Научная статья на тему 'АБДУЛЛА АВЛОНИЙНИНГ “ТУРКИЙ ГУЛИСТОН ЁХУД АХЛОҚ” АСАРИДАГИ ТАРБИЯВИЙ ВА АХЛОҚИЙ МАВЗУЛАРНИНГ ИФОДАЛАНИШИ'

АБДУЛЛА АВЛОНИЙНИНГ “ТУРКИЙ ГУЛИСТОН ЁХУД АХЛОҚ” АСАРИДАГИ ТАРБИЯВИЙ ВА АХЛОҚИЙ МАВЗУЛАРНИНГ ИФОДАЛАНИШИ Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
531
300
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
тарбия / миллат / ахлоқ / фикр тарбияси / муаллим / билим / бадан тарбияси / баркамол инсон / маънавий камолот

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Рахмонова Донахон Рузиматовна

Ушбу мақолада жадид адабиётининг етук вакили Абдулла Авлонийнинг одоб-ахлоқ ва фарзанд тарбияси борасидаги фикрлари, “Туркий Гулистон ёхуд ахлоқ” асаридаги тарбиявий ва ахлоқий қарашлари, асарнинг моҳияти ва тарбиявий аҳамияти ҳақида фикр-мулоҳазалар юритилади.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «АБДУЛЛА АВЛОНИЙНИНГ “ТУРКИЙ ГУЛИСТОН ЁХУД АХЛОҚ” АСАРИДАГИ ТАРБИЯВИЙ ВА АХЛОҚИЙ МАВЗУЛАРНИНГ ИФОДАЛАНИШИ»

"World of Philology" Scientific Journal / ISSN 2181-3630 Volume 2 Issue 2 / June 2023

АБДУЛЛА АВЛОНИЙНИНГ "ТУРКИЙ ГУЛИСТОН ЁХУД АХЛОК" АСАРИДАГИ ТАРБИЯВИЙ ВА АХЛОЦИЙ МАВЗУЛАРНИНГ

ИФОДАЛАНИШИ

Рахмонова Донахон Рузиматовна

Узбекистан давлат санъат ва маданият институтининг Фаргона минтакавий

филиали

Аннотатция: Ушбу маколада жадид адабиётининг етук вакили Абдулла Авлонийнинг одоб-ахлок ва фарзанд тарбияси борасидаги фикрлари, "Туркий Гулистон ёхуд ахлок" асаридаги тарбиявий ва ахлокий карашлари, асарнинг мохияти ва тарбиявий ахамияти хакида фикр-мулохазалар юритилади.

Калит сузлар: тарбия, миллат, ахлок, фикр тарбияси, муаллим, билим, бадан тарбияси, баркамол инсон, маънавий камолот

EXPRESSION OF EDUCATIONAL AND MORAL TOPICS IN "TURKIY GULISTON YOXUD AXLOQ" BY ABDULLA AVLONI

Rakhmonova Donakhon Ruzimatovna Fergana regional branch of Uzbekistan State Institute of Art and Culture

Abstract: In this article, the mature representative of the modern literature, Abdulla Avloni, comments on manners and upbringing of children, his educational and moral views in the work "Turkish Gulistan or Ethics", the essence and educational significance of the work.

Keywords: education, nation, morality, intellectual education, teacher, knowledge, physical education, perfect person, spiritual maturity

Маълумки, инсон баркамоллиги унинг ташки куринишига караб эмас, балки унинг маънавий дунёсига караб белгиланади. Жамиятнинг равнаки ва келажаги ана шу жамиятда яшовчиларнинг маънавий камолотига боглик.

Инсон баркамол булиб етишиши учун хар томонлама одоб-ахлокли, тарбияли, билимли, инсоний фазилатлар эга булиши керак.

Жумладан, уз ватанига, уз миллатига - халкига садокат, фидойилик, багрикенглик, адолатлилик, камтарлик, мехр-мурувватлилик, узлигини англаш, севги, вафо, илмга чанкоклик, юксакликка интилиш, мехнатсеварлик, бардошлилик, сабр-каноат, саховатлилик, жасоратлилик, огохлик, турли иллатларга карши курашувчанлик, андишалилик, мехмоннавозлик, дустлик ва биродарликни улуглаш, авлод-аждодларига чексиз хурмат-эхтиром, уз миллати,

тилини ва кадриятларини авайлаб-асраш кабилар миллатимизга хос хусусиятлардир.

Зеро, одобли, билимдон, мехнатсевар, иймон-эътикодли фарзанд нафакат ота-онанинг, балки бутун жамиятнинг энг катта бойлигидир. Дархакикат, хар бир фарзанд шахси оилада шаклланади. Демак, оила-баркамол авлод пойдевори хисобланади. Шундай экан, оилада фарзандларни ахлокий-хукукий жихатдан тарбиялаш, айникса, адолат, бурч, ватанпарварликни шакллантириш, она ватанни севиш хиссини уйготиш ута мухим хисобланади.[1]

Фарзанд тарбияси бу эскирмайдиган, уз мавкеини йукотмайдиган азалий одатлардан биридир. Ота-боболаримиз бунга асрлар давомида алохида эътибор берганлар. Тарбия борасида буюк файласуфлар, олимлар ва алломаларимиз узларининг нодир асарларида кимматли фикр-мулохаза хамда насихатларини ёзиб колдирганлар. Айникса, Абу Наср Фаробий, Абу Райхон Беруний, Нажмиддин Кубро, Абдурахмон Жомий, Алишер Навоий ва бошка мутафаккир алломаларимизнинг унлаб асарларида одоб-ахлокнинг гузал намуналари бадиий-фалсафий талкин килинган. [2]

Жумладан, ХИХ асрнинг иккинчи ярми ХХ асрнинг бошларида Туркистон (Марказий Осиё) улкасида педагогик фикрларнинг ривожланишида, хал; маорифи ишларини юксалтиришда илгор зиёлиларнинг хизматлари каттадир. Бунда жадид адабиётининг йирик вакили шоир, драматург, муаллим Абдулла Авлоний (1878-1934) нинг урнини алохида эътироф этиш жоиздир. У мактаблар очиб, шахсан узи муаллимлик килиш билан бирга мактабларни дарсликлар билан та'минлаш ишига катта хисса кушди. Унинг каламига мансуб "Туркий Гулистон ёхуд ахлок", "Биринчи муаллим", "Иккинчи муаллим" "Мактаб Гулистони "асарлари бир неча бор нашр этилди. Булар ичида "Туркий Гулистон ёхуд ахлок" асари узбек классик педагогикасининг ажойиб намунаси хисобланади. Абдулла Авлоний "Туркий Гулистон ёхуд ахлок" асари Саъдийнинг "Гулистон" асари усулида узбек тилида ёзилган ахлок китобидир.

Абдулла Авлонийнинг мазкур асари 1913 йилда Тошкентда Илин босмахонасида литографик (тошбосма) усулида нашр этилади. Уша даврда бундай дарсликка булган эхтиёжни хисобга олиб 1917 йилда иккинчи марта чоп килинади. Х,ар икки нашр хам хажм жихатидан бир-биридан фарк килмайди. Факат биринчиси котиб Абдусалом Абдурахмон угли, иккинчиси котиб Абдул Маннон ибни Абдул Мажид (узбек миллий театрининг машхур актёри Маннон Уйгур Мажидов) томонидан кучирилган.

"Туркий гулистон ёхуд ахлок" асари катта ахамиятга молик ахлокий ва таълимий тарбиявий асардир. Асарда аллома ёшлар тарбиясининг ахамияти ва уни амалга ошириш йул-йуриклари тугрисида тухталиб, комил инсонларни шакллантиришдаги мухим омилларни курсатишга харакат килган.

Инсонларни яхшиликка чорловчи, ёмонликдан ;айтарувчи бир илм - бу ахло;. Ахло; арабча "хул;" сузининг куплик шакли булиб, узбек тилига хар икки шаклда узлашган. У инсонларнинг хатти-харакатлари мезони билан богли; тушунчани ифодаловчи атама сифатида ;улланади.

Асарда инсонларни яхшиликка чакирувчи, ёмонликлардан ;айтарувчи илм-ахло; ха;ида фикр юритилади. Шунингдек, Абдулла Авлоний бола тарбиясининг роли хдкида фикр юритиб: "Агар бир киши ёшлигида нафси бузулиб, тарбиясиз, ахло;сиз булиб усдими, бундай кишилардан яхшилик кутмо;, ердан туриб юлдузларга ;ул узатмак кабидир",-дейди.[3] Унинг фикрича, болаларда ахло;ий хислатларнинг таркиби тугрисида ижтимоий мухит, оилавий шароит ва болаларнинг атрофидаги кишилар ахамиятга эга. Узбек педагогикаси тарихида Авлоний "Педагогика" фанига "бола тарбиясининг фанидир" деб таъриф берган. Авлоний бола тарбиясини нисбий равишда 4 булимга ажратилади:

1. Тарбиянинг замони.

2. Бадан тарбияси.

3. Фикр тарбияси.

4. Ахло; тарбияси хамда унинг ахамияти хусусида фикр юритади.

Абдулла Авлоний узининг «Туркий гулистон ёхуд ахло;» асарида бола

тарбиясини нисбий равишда «Тарбиянинг замони», «Бадан тарбияси», «Фикр тарбияси», «Ахло; тарбияси» каби булимларга ажратган холда тад;и; этади.

«Тарбиянинг замони» булимида тарбияни бола тугилган кундано; бошлаш кераклигини таъкидлайди. «Тарбияни кимлар ;илур?», «Кайда ;илинур?» деган саволларни уртага ташлайди ва уларга жавоб ;идиради. «Биринчи - уй тарбияси. Бу она вазифасидур. Иккинчи - мактаб ва мадраса тарбияси. Бу ота, муаллим, мударрис ва хукумат вазифасидур» дея тарбияга хамма - ота-она, муаллим, хукумат ва бош;аларнинг масъул эканини таъкидлайди.

Мамлакат таракдиёти, давлатнинг ;удратли булиши ёш авлод тарбиясига хар жихатдан богли; деб хисоблаган аллома тарбия хусусий эмас, миллий, ижтимоий ишдир деган хулосага келади.

Тарбияни кенг маънода тушунган Авлоний уни биргина ахло; тарбияси билан чегаралаб ;уймайди. У аввало боланинг соглиги ха;ида гамхурлик ;илиш лозимлигига эътибор ;аратади. Авлонийнинг фикрича, соглом фикр, яхши ахло;, илм-маърифатга эга булиш учун аввало тан саломатлиги зарур. «Баданнинг саломат ва кувватли булмоги инсонга энг керакли нарсадур. Чунки у;умо;, у;утмо;, урганмо; ва ургатмо; учун инсонга кучлик, касалсиз жасад лозимдур».

Абдулла Авлоний боланинг бадан тарбияси, саломатлиги масаласида ота-оналарга мурожаат килса, унинг фикр тарбияси борасида асосий масъулият муаллимлар зиммасида эканига ургу беради.

Шу билан бирга, Авлоний таълим ва тарбия узвий боглик жараёнлар эканини хам таъкидлайди: «Дарс ила тарбия орасида бироз фарк бор булса хам, икиси бир-биридан айрилмайдурган, бирининг вужуди бирига бойланган жон ила тан кабидур».

Авлоний инсонга яхшилик ва эзгулик факат илм эгаллаш оркали сингади деган катъий фикрни билдиради. Илмли, эзгу гоя рухида тарбияланган кишидагина ватан туйгуси шаклланади, она юрти ва она тилига мухаббат уйгонади, садокати карор топади. Бу фазилатларсиз комил инсонни тасаввур этиб булмайди.

Хулк эзгулик ёки унинг бутунлай акси булган разилликнинг муайян бир инсонда намоён булиши шаклидир. Демак, инсонларда мавжуд булган хулк эзгулик ва олижаноблик ёки разиллик ва ёвузлик тимсолидир. Бу хусусиятлар инсонда уз-узидан пайдо булмайди. Уларнинг шаклланишида узига хос шароит ва тарбия талаб этилади. Авлонийнинг фикрича, одам тугилишидан ёмон хулк билан тугилмайди. Муайян бир шароитда ёмон тарбия натижасида уларда ёмон хулк пайдо булади ва шаклланиб боради. Инсондаги кобилиятни камолга етказиш тарбия билан амалга ошади. Авлонийнинг таъкидлашича, агар инсон яхши тарбия топиб, ёмон хулклардан сакланса, гузал хулкларга одатланиб, вояга етса, у барчанинг хурмати ва эътиборига сазавор булган бахтиёр инсон булиб шаклланади. Агар аксинча булса, унинг хар кандай бузук ишларни киладиган, нодон, жохил, ёвуз бир одам булиб етишишига олиб келади.

Авлоний «Туркий гулистон ёхуд ахлок» асарида яхши ва ёмон хулк хакида шундай фикрларни билдиради. Худонинг рахмати, мархамати хамма инсонга баробардир, лекин тарбия билан бир-биридан ажралиб туради. Бола тугилганидан кейин уни парвариш килиб, тарбия берилсагина бола сизга келгусида мехрибон ва гамхур булади, тарбия берилмаса, ташлаб куйилса у тарбиясиз булиб, нокобил булади. Темирчининг фарзандига тарбия берилса, келажакда олим булиши мумкин. Доноликда тенги йук Лукмони хакимнинг угли тарбиясиз булса, у золим булиши мумкин. Шунинг учун хар бир фарзанднинг келажакда кандай инсон булиши унинг тарбиясига, хулк-атворига боглик.

Худонинг рахмат-у файзи хама инсонга яксардур,

Ва лекин тарбият бирла етушмак шарти акбардур.

Тугуб ташлов-ла булмас бола, булгай бало сизга,

Вужуди тарбият топса, булур ул рахнамо сизга.

Темирчининг боласи тарбият топса, булур олим,

Бузулса хулки, Лукмон угли булса, булгуси золим.

EMOHnapra Kymyngu HyxHHHr yran, yngu SeuMOH, Mpygu Kax$ hth xySnap-na Syngu oth hhcoh.[3]

ASgynna Abhohhh 6y acapuga axmn xynKgap caHanMum onufixuMMarauK, BH^goHnunuK, caSpnu, agonar, cagoKar, xae, u^ar, MyxaSSar, BaraHnapBapnuK, MynoHHMHHK, OKH^nuK KaSu hhcohhh $a3unaraap Ba ynapHHHr cu^araapu xaKuga, myHHHrgeK, eMOH xynKgap aranMum Fa3aS, ®:axonar, xacag, pasunnuK, agoBar, xygÖHHHHK, naKHMHunuK, FufiSar cuHrapu unnaraap, ynapHHHr hhcoh xaeTugaru 3apapu TyFpucuga uSparau $HKp-Mynoxa3anap Sungupagu. ArnoMa xap Sup ^HKpuHH KyptOH oaraapu Ba nafiFaMSapuMH3 xagucnapugaH, uSparau puBO^raapgaH Muconnap Kenrapum SunaH SofiuTagu.

^yMnagaH, FufiSarHHHr Kumunap opacura hh^ok conyBHH eMOH unnar экaнпнrннн, FufiSar KU-^raH ogaM xaM yHH эmнтгaн xaM ryHoxra KonumuHH Kyfiugaru Mucpanapuga TatKugnafigu:

Arap ^ypM-y ryHax SyncyH gecaHr O3, TunuHrHH caKga FufiSargaH Kum-y e3. Ky^OKKa naxTa thk, FufiSar эmнтмa, ffluKO^THH Kumura SynMa gaMco3.

"MatHaBuaTHH maKmaHTupumra SeBocura Tatcup Kn^aguraH aHa Sup MyxuM xaeTufi omhh - Sy TatnuM-TapSua th3hmh SunaH naMSapnac SoFnuKgup, geS e3agu Y3SeKucTOH PecnySnuKacuHHHr SupuHHH npe3ugeHTH Hchom KapuMOB 'TOKcaK MatHaBuaT - eHrunMac Kyn" acapuga. Hchom KapuMOB Sy ^HKpHu aHaga puBO^naHTupuS, KyfiugarunapHH TatKugnafigu: "TatnuMHH TapSuagaH, TapSuaHH эca TatnuMgaH a^paruS SynMafigu - Sy mapKOHa Kapam, mapKOHa xaeT ^anca^acu. By xaKga $HKp ropuTraHga, MeH ASgynna ABnoHufiHHHr "TapSua Su3 ynyH e xaeT -e MaMOT, e Ha^OT - e xanoKar, e caogar - e ^anoKar Macanacugup" geraH nyKyp MatHonu cy3napuHH эcпaнмaн. BywK Matpu^amapBap SoSoMH3HHHr Sy cy3napu acpuMH3 Somuga MunnaruMro ynyH KaHnanap MyxuM Ba gon3apS SynraH Synca, xo3upru BaKTga xaM Su3 ynyH myHnanuK, Sarau yHgaH xaM Kypa MyxuM Ba gon3apS axaMuaT KacS этagн." [4]

Xynoca khhhS myHH afiTum ®oh3kh, hhcoh xaeTuga KaMonarra эpнmнmнga TapSuaHHHr ponu KaTTagup. OgoS-axnoK Ba TapSua TyFpucuga SywK MyTa^aKKup ASgynna Abhohhh y3 gaBpuga ^yga xaM ypuHnu xaMga uSpaTnu ^HKp-Mynoxa3anapHH afiTuS yTraH. YHHHr TatnuM-TapSua Sopacugaru xap Sup xuKMaTnu yruTnapugaH xo3up xaM gacTypu aMan cu^aTuga KeHr ^ofiganaHunMOKga. XycycaH, annoMaHHHr "TypKufi rynucTOH exyg axnoK" acapu y3HHHHr TapSuaBufi, axnoKufi, TatnuMHH axaMuaTra эraпнrн SunaH negaroruKa, myHHHrgeK, TatnuM-TapSua coxanapuga xo3upru KyHga xaM MyxuM ypuH TyTagu.

Oonga^aHH^raH agaßneT^ap

1. ffl.Mnp3HeeB. MH.MHH TapaKKHeT öynHMH3HH KartHAT önnaH gaBOM эттнpн6, AHra öocKHHra KyrapaMH3. 1-^Hng. TomKeHT.2017.

2. fflaBKaT MHp3HeeB. AgaöneT Ba caHtaT, MagaHH^THH pHBO^naHTHpnm-xanKHMH3 MatHaBHH onaMHHH MKcarrapHmHHHr MycTaxKaM noögeBopHgHp. "XanK cy3H", 2017- HHH 4-aBrycT .

3. Aögynna abhohhh. TypKHH TynncTOH exyg axnoK. - T.: Ernnap HampneT yfin, 2019. - 96 6. 6-6eT

4. H.KapHMOB. roKcaK MatHaBH^T eHranMac Kyn. TomKeHT. MatHaBH^T. 2008.

5. C. MupBanueB . Y36eK agu6napu - "OaH" HampueTH - 1993

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.