Научная статья на тему 'АБДУЛЛА АВЛОНИЙНИНГ МАЪНАВИЙ-АХЛОҚИЙ ҚАРАШЛАРИ'

АБДУЛЛА АВЛОНИЙНИНГ МАЪНАВИЙ-АХЛОҚИЙ ҚАРАШЛАРИ Текст научной статьи по специальности «Науки об образовании»

CC BY
1800
157
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Scientific progress
Область наук
Ключевые слова
Авлоний / тарбия / жадид / янги усул мактаби / театр / шеърият. / Avloni / upbringing / jadid / new method school / theater / poetry.

Аннотация научной статьи по наукам об образовании, автор научной работы — Зухриддин Зулфиддин Ўғли Шерназаров

Мақолада шарқ тарбияшунос олими Абдулла Авлонийнинг педагогик фикр тараққиётига қўшган ҳиссаси ҳамда унинг педагогик фаолияти тадқиқ этилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

SPIRITUAL AND MORAL VIEWS OF ABDULLA AVLONI

The article examines the contribution of the oriental educator Abdullah Avloni to the development of pedagogical thought and his pedagogical activity.

Текст научной работы на тему «АБДУЛЛА АВЛОНИЙНИНГ МАЪНАВИЙ-АХЛОҚИЙ ҚАРАШЛАРИ»

АБДУЛЛА АВЛОНИЙНИНГ МАЪНАВИЙ-АХЛОЦИЙ ЦАРАШЛАРИ

Зухриддин Зулфиддин ^ли Шерназаров

БухДУ Педагогика назарияси ва тарихи магистратура мутахассислиги талабаси

АННОТАЦИЯ

Маколада шарк тарбияшунос олими Абдулла Авлонийнинг педагогик фикр тараккиётига кушган хиссаси хамда унинг педагогик фаолияти тадкик этилган.

Калит сузлар: Авлоний, тарбия, жадид, янги усул мактаби, театр, шеърият.

SPIRITUAL AND MORAL VIEWS OF ABDULLA AVLONI

Zuhriddin Zulfiddin ugli Shernazarov

Student of Bukhara State University, majoring in Theory and History of Pedagogy

ABSTRACT

The article examines the contribution of the oriental educator Abdullah Avloni to the development of pedagogical thought and his pedagogical activity.

Keywords: Avloni, upbringing, jadid, new method school, theater, poetry.

КИРИШ

Бугунги кунда шахсни хар томонлама ривожлантириш, уни тарбиялаш ва замона илмини ургатиш долзарб масала хисобланади. Тарбияга янгича, тизимли ёндашув, болада таянч фазилатларни кафолатли шакллантиришда оила, мактабгача таълим, умумий таълим, урта махсус касб-хунар ва олий таълим муассасалари, махаллаларнинг ижтимоий-педагогик имкониятларини тулик юзага чикаришни ва улар орасида илмий-методик узвийликни янги даражага кутаришни такозо этади.

Уз даврида замонавий таълим-тарбияни шакллантириш ва ривожлантиришга бекиёс хисса кушган ушбу жадид маърифатпарварлари илгари сурган ушбу улугвор гоялар ёш авлод тарбияси билан нафакат оила, балки бутун жамият ва мамлакат шугулланиши мумкинлиги ва мухимлигини, шахс баркамоллиги, маънавий тарбияси хар доим хам маърифат ахли, масъуллар учун асосий долзарб муаммо саналиб келишини курсатади1.

1 Пардаева К. Узлуксиз маънавий тарбия жараёнида абдулла авлоний асарларидан фойдаланиш самарадорлиги. «Абдулла Авлонийнинг илмий педагогик карашлари» мавзусида халкаро илмий конференция материаллари (10 июль 2020 йил) - Т.: ТДПУ, 2020

АДАБИЁТЛАР ТАХЛИЛИ ВА МЕТОДОЛОГИЯ

Абдулла Авлоний 1878-йил 12-июлда тукувчи-хунарманд оиласида тугилди. У эски усулдаги мактабда, кейин мадрасада укиди. Араб, форс ва рус тилларини ургангач, мутафаккирларнинг асарларини асл тилда укиган.

Абдулла Авлоний 1904 йилда кушилган жадидчилик харакатининг кузга куринган вакили эди. "Жадид" сузи араб тилида "янги" деган маънони англатади. ХХ аср бошларида Урта Осиё ва Кавказнинг йирик шахарларида, шунингдек, Козон (Россия) да хакикий зиёлилар ижтимоий-маданий хаёт даражасини яхшилашга каратилган катта тарбиявий ишларни амалга ошириб, тараккиётга чакирдилар. Жадидларнинг асосий гояси Туркистонда илгор жамият, ижтимоий-сиёсий ва маданий онг даражасини кутариш оркали еришиш мумкин булган миллий-демократик давлат яратиш эди. Уларнинг вазифалари янги усул мактаблар тармогини яратиш ва кенгайтириш, турли укув бирлашмалари, театр труппалари, газета ва журналлар нашр, ва иктидорли ёшларнинг хорижда таълим олиши деб белгиланган эди.

Натижада театрлар ташкил этилди, газета ва журналлар чоп этилди. Жадидлар узларининг асосий фаолият сохаси сифатида театрни танладилар. Халкнинг купчилиги саводсиз булгани учун китоблар, газеталар ва журналлар етиб бормайдиган булиб колди. Авлоний томонидан 1913 йилда ташкил етилган "Турон" театр труппаси Хдмзанинг театр труппаси билан бирлашиб, Хдмза номидаги академик театрга асос солди. Авлоний яратган труппада машхур инкилобчилар ва маданият арбоблари иштирок этдилар. Улар Махмудхожа Бехбудий, Хдмза Хдкимзода Ниёзий, Абдулла Кодирий песаларини сахналаштирдилар, узлари асарлар ёздилар, сахнага куйдилар ва ролларни узлари ижро этдилар.

Уша даврда Авлоний песалар ёзди, Озарбайжон ва Татар драматурглари-жадидларнинг драматик асарларини таржима килди. Драматик асарларида жахолатнинг фожиали окибатлари, утмиш колдиклари ва таълим йуклиги хакида гапирди.

Театр томошаларидан тушган маблаглар билан янги усул ("усули-жадид") мактаблари очилди, унда махаллий ахоли фарзандлари нафакат укиш ва ёзишга, балки консерватизм ва мутаассибликдан холи янги дунёкарашни шакллантиришга каратилган эди. Ислом асослари билан бир каторда арифметика, тарих, география ва табиий тарих хам ургатилди. Синфда укитувчилар уз укувчиларини Шарк ва Гарб ютуклари билан таништиришга харакат килишди ва хокимият таълим тизимини ислох килишга чакирди.

1910-йилда Тошкентда 24 та янги типдаги мактаб булиб, уларда карийб 1,740 нафар укувчи тахсил олган. 1917 йилга келиб мактаблар сони 100 тага купайган

эди. Жадидчилик xapaкaти paxбapлapи миллий кaдpиятлap-eтyк олимлap, eтaкчи мyтaxaccиcлap, маданият apбоблapи мамлакатни озод, фapовон ва обод килишлapини оpзy килгaнлap. Абдyллa Авлоний, шyнингдeк, 6у xapaкaтнинг бошка вaкиллapи xaм танланган мaкcaд йyлидa яшаб ижод килдилap. 1907 йилда уз yйидa тeз оpaдa ëпилгaн 'TOyxpa^' гaзeтacини чоп eтa бошлади.

МУХ,ОКАМА

Абдyллa Авлоний мaъpифaт ва мaоpифни ëйишдa катта фидойилик кypcaтди. 1908-йилда катта кийинчилик билан Миpободдa янги ycyлдaги мактаб очди-да, шу к^матга yчpaди. Мaктaблap ep, xanK, табиат ва юлдyзлap xaкидa дapc бepap, дин acоcлapи билан биpгa дутевий илмлap xaм Укитилap эди. Жоxил уни мypтaдлик дeб eълон килди ва улимга xyкм килди. 1909-йилда xaйpия жамияти тузиб, тapбиячи eтимлapгa дapc бepa бошлади.

Янги укув тизимини ëйиш учун янги дapcликлap зapyp eди. 1909 йилдан 1917 йилгача булган дaвpдa yзбeк мактаби тapиxи ва пeдaгогик фикp тapaккиëтидa катта pол уйнаган 10 дан оpтик кулланма ëзгaн. Пeдaгогикa янги боcкичгa кyтapилди. «Б^инчи муаллим» китоби бошла^ич мактабга мулжалланган булиб, таълимнинг оддийдан мypaккaб тамойили acоcидa ëзилгaн. «Иккинчи муаллим» биpинчи китобнинг давоми ва такомиллашт^илган шакли эди.

1917 йилда мaъpифaтпapвapнинг ижтимоий, axлокий ва тapбиявий кapaшлapини бaëн килинган "Typкий гyлиcтон ëxyд axлокм китоби нaшp этилди. Уни яpaтишдa ëзyвчи xaлк пeдaгогикacигa таянган. Tapбия, унинг фи^ига кypa, тyFилишдaн бошланади ва xaëтнинг оxиpигaчa давом этади. Tapбияни ким ва кaepдa бepиши кepaк? дeб caвол куяди ва бу жapaëн уйдан бошланади, мактабда ва мaдpacaдa давом этади, дeб жавоб бepaди. Tapбия, дeб xyлоca килади Авлоний, бу ота-она, укитувчи, мyдapиcлap ва давлатнинг вазифашд^. Мyтaфaккиp укитувчининг таълимига, иcтeъдодигa, дyнëкapaшининг кeнглигигa, шaxcиятигa катта axaмият бepгaн. Укувчининг фикpлaш кучи ва ганглии укитувчининг кapaшлapи кeнглигигa боFлик. Агap ycтозлapнинг cyзлapи yлapнинг ишлapигa зид бyлca, дeмaк шогиpдлap бундай axлокий тaълимотлapгa ишонишмайди.

Китобда вaтaнпapвapлик мacaлaлapигa катта эътибоp бepилгaн. Ёзувчи бутун биp бобни Ватанга бaFишлaгaн. Муаллифнинг cyзлapигa кypa, Ватанни шунчаки ceвиш мумкин эмac, у билан фaxpлaниш кepaк ва ватанни ^виши унинг aмaллapидa ва уз юpти юкcaлишигa доиp xapaкaтлapидa нaмоëн булиши лозим.

Авлоний бутун б^ бобни она тили ва адабдатига багишлади. Унинг ëзишичa, тил ва адабдат эp юзидаги xap б^ миллат мавжудлигининг кypcaткичидиp. Миллий тилни йукотиш миллат pyxини йукотиш дeмaкдиp. Абдулла Авлоний тил поклигини xимоя килишга ва caклaшгa чaкиpди.

Китоб икки кисмга булинган: яхши ва ёмон фазилатларнинг тавсифи. Ёмон фазилатларни тасвирлашга багишланган 18 боб мавжуд. Муаллиф катта махорат билан уз даврининг огрикли масалаларини: жахолат, конунсизлик, зулм ва шу билан боглик булган куллик ва тургунликни текширади. Халкнинг хукуксиз хаёти ёзувчини мамлакат такдири хакида уйлашга мажбур килди. Абдулла Авлоний Ватан озодлигини хамма нарсадан устун куйди. Унга олиб борадиган ягона ёъл бу билим ва маърифатдир.

"Турки гулистон ёхуд ахлок" китоби нафакат 20-аср бошларида педагогика ривожида, балки ижтимоий ва эстетик тафаккур ривожланишида хам сезиларли из колдирди. Ушбу китобда баён килинган фикрлар Авлоний шеъриятида янада ривожланган.

Шоир шеърларида 20-аср бошларидаги Туркистон хаёти тасвирланган. Дунё халклари хаётида давом этаётган узгаришлар фонида Туркистон жонсиз ва вайронага айланган куринади: бир томондан жахолат, иккинчи томондан кашшоклик. У бутун борлиги билан одамларнинг фикрлари ва хиссиётларини уйготмокчи.

1912 йилдаги "Дунё Фожиаси" шеърида айтилишича, дунё инсонга нисбатан хурматсизликни намоён килади, адолатсизлик ва пул кучайди, аммо хакикат каердадир четда колади. Шоир гарчи у одамларнинг муносабатларида холис хусусиятларни курса-да, барибир улар качондир улар мехрибон, Туркистон эса озод булишига умид килади ва дустлик, хакикат ва адолат галаба козонишига ишонч билдиради.

Шоир 100 дан ортик шеърлар ёзган. Шеърлари нимага багишланган булса хам, у доимо у одамни, унинг ахлокий гузаллиги ва маънавий бойлигини куйлаган.

Абдулла Авлоний жадидчилик харакатига улкан хисса кушди, айнан унинг асарлари туфайли дунё жадидларнинг узбек адабиёти билан танишди.

НАТИЖА

1919-1920 йилларда укитувчи Афгонистондаги бош консул булиб, узини истеъдодли дипломат сифатида курсатди. У тинчлик ва халклар уртасидаги дустлик учун хизмат килди, масъулиятли топширикларни бажарди, бунинг учун у бир неча бор мукофотланди. 1925—30 йилларда Урта Осиё Коммунистик университети (САКУ), Урта Осиё Кишлок хужалиги мактабида (САВКСХШ) дарс беради. Урта Осиё Давлат университети (САГУ) педагогака факультетининг тил ва адабиёт кафедраси профессори, сунг мудири булиб ишлайди. Укитувчи узбек мактабларнинг 7-синфи учун хиристоматия яратди, унда узбек ва хорижий ёзувчиларнинг энг яхши асарларидан таржимаи холлар ва парчалар мавжуд.

Турли тахаллуслар остида куплаб танкидий ва илмий маколалар ёзган. Абдулла Авлоний уз даврининг етук мутафаккири эди. У доимо халкка, Ватанга садокатли булиб колди, уз юртининг азоблари ва умидлари билан яшади. У озодлик ва фаровонлик учун курашишга чакирди. Мактабларни очиб, у ёшларни илгор гоялар тажрибаси асосида тарбиялаш учун универсал таълимга интилди. Унинг асарлари 20-асрнинг бошларида педагогик фикр ривожланишида сезиларли из колдирди. Узбек халкининг буюк устози ва мутафаккири ёзган хамма нарса хозирги пайтда, ахборот технологиялари асрида долзарбдир. Инсоннинг ахлоки ва маънавий гузаллиги - биз хаммамиз интилишимиз керак.

ХУЛОСА

Хулоса килиб айтганда, эшитишида нуксони булган бошлангич синф укувчиларини укитиш жараёнида Абдулла Авлоний асарларидан фойдаланишимиз, хикояларидан мисоллар келтиришимиз, нафакат уларга муносиб таълим беришимизда балки, комил инсон килиб тарбиялашимизда хам жуда мухимдир. Укитиш жараёнида эшитишида нуксони булган бошлангич синф укувчиларимизни тарбиялаш хусусида Абдулла Авлоний «Туркий гулистон...» асарида шундай дейди: «Алал - хосил, тарбия бизлар учун ё хаёт, ё мамот, ё нажот - ё фалокат, ё саодат - ё фалокат масаласидур». Ушбу фикрлардан англаниладики, шахс тарбияси хусусий иш эмас, балки ижтимоий, миллий ишдир. Зеро, хар бир халкнинг тараккий этиши, давлатларнинг кудратли булиши авлодлар тарбиясига куп жихатдан боглик.

REFERENCES

1. Абдулла Авлоний. Туркий гулистон ёхуд ахлок. Т.: "Укитувчи", 1992.

2. АБДУЛЛАЕВ К.Ф. МЫСЛИТЕЛИ ВОСТОКА О ПЕДАГОГИЧЕСКОЙ ПРОФЕССИИ //Культура мира и ненасилия подрастающего поколения: ракурсы интерпретации и педагогические условия развития. - 2020. - С. 117-120.

3. Бегали Косимов, Шухрат Ризаев. Абдулла Авлоний (1878-1934) -https://ziyouz.uz/ilm-va-fan/adabiyot/milliy-uygonish/begali-qosimov-shuhrat-rizaevabdulla-avloniy-1878-1934/

4. Жураев Б. Т. Гуманизация дидактических отношений между учителем и учащимся в педагогических идеях Востока //VIII Лазаревские чтения" Лики традиционной культуры в современном культурном пространстве: ренессанс базовых ценностей?". - 2018. - С. 120-122.

5. Жураев Б.Т. Деятельность педагога по гуманизации учебно-воспитательного процесса //Научные школы. Молодежь в науке и культуре XXI в.: материалы междунар. науч.-творч. форума. - 2017. - Т. 31.

6. Shodmonovich A. O. Education in the emirate of bukhara (based on the life and work of the rulers) //Academicia: an international multidisciplinary research journal. - 2020. - T. 10. - №. 12. - C. 1224-1227.

7. Valerievna I. G. Council for Innovative Research //Journal of Social Science Research. - Т. 3. - №. 3.

8. Курбанова У.У. РАЗВИТИЕ ДИДАКТИЧЕСКИХ ИДЕЙ ПО ОРГАНИЗАЦИИ САМОСТОЯТЕЛЬНОЙ РАБОТЫ СТУДЕНТОВ В УЗБЕКИСТАНЕ ЗА ГОДЫ НЕЗАВИСИМОСТИ //Вестник науки и образования. - 2020. - №. 21-1 (99).

9. Нажмиддинова Г. Н., Курбонова У. У. Великие мыслители Востока об обязанностях родителей по воспитанию детей //Молодой учёный. - 2013. - Т. 4.

10. Олимов Ш.Ш., Сайфуллаева Н. З. ВЛИЯНИЕ СОЦИАЛЬНОГО РАЗВИТИЯ НА ДУХОВНО-НРАВСТВЕННОЕ ВОСПИТАНИЕ //тренды развития современного общества: управленческие, правовые, экономические и социальные аспекты. - 2014. - С. 186-188.

11. Олимов Ш. Ш., Сайфуллаева Н. З. Основные принципы развития духовно-нравственного мировоззрения у студентов //Инновационная экономика: перспективы развития и совершенствования. - 2015. - №. 5 (10).

12. ПАНИН Д. Ю., ХОДЖАЕВ Б. К. ВЛИЯНИЕ ГЛОБАЛИЗАЦИИ НА РАЗВИТИЕ ПАТРИОТИЗМА //Культура мира и ненасилия подрастающего поколения: ракурсы интерпретации и педагогические условия развития. - 2020. -С. 284-286.

13. Тошева Д. И., Тошева Д. И. ПЕДАГОГИЧЕСКИЕ УСЛОВИЯ ЭКОЛОГИЧЕСКОГО ВОСПИТАНИЯ НА УРОКАХ ЭКОЛОГИИ В ВЫСШЕМ ОБРАЗОВАНИИ //Academy. - 2020. - №. 6 (57).

14. Умаров Б. Ж. ПЕДАГОГИЧЕСКИЕ ОСНОВЫ ФОРМИРОВАНИЯ ЭСТЕТИЧЕСКОЙ КУЛЬТУРЫ У БУДУЩИХ УЧИТЕЛЕЙ //Вестник науки и образования. - 2020. - №. 5-2 (83).

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.