Научная статья на тему 'ABDULAZIZ AL-USTUGʻDODIZIY AN-NAXSHABIY HADISSHUNOS ALLOMA'

ABDULAZIZ AL-USTUGʻDODIZIY AN-NAXSHABIY HADISSHUNOS ALLOMA Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
0
0
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Naxshabiy / Nasaf shahri / hadis ilmi / muhaddis / Abdulaziz al-Ustugʻdodiziy / Ustugʻdodiza / “Hofiz al-hadis” / “hofiz” / Isfahon / Iroq / Hijoz / Shom / Misr / “Muʼjam ush-shuyux” (“Shayxlar qomusi”) / Nahshabi / Nasaf city / Hadith ilmi / muhaddis / Abdulaziz al-Ustughdadizi / Ustughdadiza / "Hafiz al-Hadith” / “Hafiz" / Isfahan / Iraq / Hejaz / Shom / Egypt / " Mu'jam ush-shuyuh "(”tribe of Sheikhs")

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — A.O.Xoʻjayorov

Ushbu maqolada oʻrta asrlarda Markaziy Osiyodagi yirik shaharlaridan biri boʻlgan Nasaf shahrining ilm-maʼrifat markazlaridan biri ekanligi, vohada hadisshunoslik ilmining vujudga kelishi va uning rivoji, Nasaf vohasida yetishib chiqqan muhaddis olimlar, xususan, Abdulaziz al-Ustugʻdodiziy an-Naxshabiyning faoliyati haqida soʻz yuritiladi. Maʼlumki, Nasaf hadis ilmida mintaqadagi eng yirik markazlar Samarqand va Buxorodan keyingi oʻrinda turgan madaniy markaz edi. ІX asrda Nasaf shahri yirik tijorat, hunarmandchilik markazlaridan biri boʻlib, unda ilm-fan ravnaq topgan. Shahar mamlakat ikkinchi poytaxti Samarqand bilan aloqalari juda yaxshi boʻlgan. Nasafda boshqa ilmlar bilan bir qatorda hadis ilmi VІІІ asr oxirlari – IX asr boshlaridan rivojlana boshlagan.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

ABDULAZIZ AL-USTUGHADIZI AN-NAKHSHABI HADITH SCIENTIST

This article talks about the fact that the city of Nasaf, one of the largest cities in Central Asia, was one of the centers of knowledge, the emergence of the science of hadith studies in the oasis and its development, the activities of Muhaddith scholars who flourished in the oasis of Nasaf, in particular, Abdulaziz al-Ustugdadizi an-Nakhshabi. It is known that Nasaf was a cultural center after Samarkand and Bukhara, the largest centers in the region in hadith science. In the 9th century, the city of Nasaf was one of the major commercial and craft centers, where science flourished. The city has very good connections with Samarkand, the second capital of the country. In Nasaf, along with other sciences, the science of hadith began to develop from the end of the 8th century to the beginning of the 9th century.

Текст научной работы на тему «ABDULAZIZ AL-USTUGʻDODIZIY AN-NAXSHABIY HADISSHUNOS ALLOMA»

УДК 28-335(092)

АБДУЛАЗИЗ АЛ-УСТУГДОДИЗИЙ АН-НАХШАБИЙ _ХАДПСШУНОС АЛЛОМА_

А.О.Хужаёров* ilmnuri4105@gmail.com

Калит сузлар. Нахшабий, Насаф ша^ри, уадис илми, мууаддис, Абдулазиз ал-Устугдодизий, Устугдодиза, "Хофиз ал-уадис", "уофиз", Исфа^он, Ироц, Х^ыжоз, Шом, Миср, "Муъжам уш-шуюх " ("Шайхлар цомуси ").

Урта асрларда Шаркнинг туртта хадис илми марказларидан ва саккизта мадина макомини олган шахарлардан бири Насаф шахри хисобланади. Насаф Мовароуннахрда Самарканд ва Бухородан кейин илм-маърифат жихатидан гуллаб-яшнаган шахарлардан бири булиб, у ердан хам куплаб уламолар ва мухаддислар етишиб чиккан. Самонийлар даврида Насаф йирик хадис марказларидан бири эди. Бу даврда хадис илми билан турли табака вакиллари шугулланар эди. Улар орасида хоким, кози, суфий, муаъддиб, муаззин каби турли касб ва соха вакиллари бор эди [1].

Насафдаги хадис илмининг тараккиёти хакида манбалардан асосан Абу Хафс Насафийнинг (1068 - 1142) "Ал-канд фий зикри уламои Самарканд" хамда Абу Саъд Абдулкарим ас-Сомонийнинг (1113 - 1167) "ал-Ансоб" асарлари маълумот беради. Бу манбаларнинг берган маълумотларига кура, VIII асрдан XII асргача утган вакт мобайнида Мовароуннахрда 3000 дан ортик кузга куринган мухаддислар яшаб, уз фаолиятларини олиб борганлар. Улардан 1000 дан ортиги Самаркандда, 600 дан ортиги Бухорода, 400 дан ортиги Насафда, 70 дан ортиги Шошда, 60 дан ортиги Фаргонада, 60 дан ортиги Кешда, 50 дан ортиги Термизда, 40 дан ортиги Хоразмда, шу билан бирга Уструшана, Дабусийя, Кушонийя ва бошка минтакаларда фаолият олиб борган мухаддислардир [2].

Юкоридаги маълумотлардан куринадики, Насаф хадис илмида минтакадаги энг йирик марказлар Самарканд ва Бухородан кейинги уринда турган маданий марказ эди. Насафда илм тараккиётининг бу даражада юкорига кутарилишининг асосий омилларидан бири бу шахарнинг кухна тарихга эга эканлигидир. Шахарга таъриф берарилар экан, XII асрда яшаган марвлик олим Абу Саъд Абдулкарим ас-Самъонийнинг айтган сузларини келтириш уринлидир: "Мовароуннахр шахарларидан. Аввалги номи Нахшаб. Бу шахарда карийб икки ой турдим ва у ернинг куп олимидан таълим олдим. Бу шахардан уз фанининг куп мутахассислари етишиб чикканлар. Уларнинг саногига етиш кийин..." [3].

IX асрда Насаф шахри йирик тижорат, хунармандчилик марказларидан бири булиб, унда илм-фан равнак топган. Шахар мамлакат иккинчи пойтахти Самарканд билан алокалари жуда яхши булган. Насафда бошка илмлар билан бир каторда хадис илми VIII аср охирлари - IX аср бошларидан ривожлана бошлаган. Марказий Осиёда туртта йирик хадисшунослик мактаби мавжуд эди: Марв, Бухоро, Самарканд ва Насаф. Бу даврда Насафда Ахмад ибн Мухаммад ат-Тадаёний, Х,аммад ибн Шокир ан-Насафий, Абдулмуъмин ибн Халаф ан-Насафий, Лайс ибн Носир ал-Кожарий, XI асрда Абдулазиз ибн Мухаммад ан-Насафий,

*Асилбек Отабек угли Хужаёров - Осиё технологиялар университети катта укитувчиси.

«Yosh olimlar axborotnomasi» - «Вестник молодых ученых» - «The bulletin of young scientists»

Мухаммад ибн ал-Баладий, ал-Хасан ибн Али ал-Хаммадий ан-Нахшабий ва бошкалар самарали фаолият курсатиб турган [4].

Буюк мухаддис Имом Бухорий (810 - 870) узининг илмий сафарлари давомида Насаф шахрида хам булган ва у ердаги хадис илмининг ривожланишида хам катта хисса кушган. Насафда хадис илмининг илк даври Имом Бухорийнинг хаёти йилларига тугри келади. Имом Бухорий Насафда турган вактида ундан Абу Зайд Туфайл ибн Зайд, Абу Исхок Иброхим ибн Маъкил ан-Насафий ас-Санжоний каби катор кузга куринган мухаддислар дарс олдилар, унинг узи хам Насаф уламоларидан анча таъсирланган [5]. Имом Бухорий Насафга келганларида шу худуд ахлидан булган Абу Зайд Туфайл ат-Тамимий ал-Ажирнинг уйларида бир муддат булган. Насафлик мухаддисларнинг ишончли эканлигига гувохлик бериб, бошкаларни улардан хадис эшитишга чакирди.

Насаф вохасидан етишиб чиккан улуг мухаддислардан бири Абдулазиз ал-УстуFдодизий ан-Нахшабий хисобланади. Алломанинг тулик исми Ал-Хофиз Абу Мухаммад Абдулазиз ибн Мухаммад ибн Мухаммад ибн Осим ибн Рамазон ибн Али ибн Афлах Абу Мухаммад ибн Абу Жаъфар ибн Абу Бакр ал-Устугдодизий ан-Насафий ан-Нахшабий ал-Осимий хисобланади [6]. Ал-Устугдодизий Насафдан турт фарсах узокликдаги Устугдодиза [7] кишлогида 408/1018 йилда тугулган.

Ан-Нахшабий номи билан танилган, уз замонасининг машхур хофизларидан, имом -пешволаридан саналган Абдулазиз ал-Устугдодизий, шунингдек, сайёх хам булган. Олим илм талабида Ирок, Хижоз, Шом ва Миср каби мамлакатларга сафар килиб, хадислар иснодини урганган, уларни кучириб ёзган. Хадисларни туплашдаги кобилияти туфайли "Хофиз ал-хадис" деган фахрли ном козонган. Мухаддис даражаларининг юкорисидан бири "хофиз" хисобланади. Куп киррали мухаддисларга бундай ном берилган булиб, айрим олимларнинг айтишича, хофиз булиш учун камида 20000 та хадис, баъзиларига кура 100000 та хадис ёдлаган булиши керак. "Мухаддис" ва "хофиз" бир хил маънода ишлатилади, деган фикрлар мавжуд [8].

Абдулазиз ал-Устугдодизий Насафда дастлаб отаси Абу Бакр Мухаммад ибн Осим ал-Устугдодизийдан тахсил олган. Мухаммад ал-Устугдодизий хам факих, фозил ва солих олимлардан эди. Абу Бакр Мухаммад ибн Ахмад, Абу Солих Халаф ибн Мухаммад ал -Хайём, Абу Абдуллох Мухаммад ибн Мусо аз-Зарир ар-Розий ва Абу Бакр Ахмад ибн Саъд ас-Симнатийдан хадис илмидан таълим олган. У кишидан эса Абу Тохир ан-Насафий ва угиллари таълим олган. Хижрий 378 (милодий 989) йили зулхижжа ойининг ун бешинчисида вафот этган [9].

Шунингдек, Хуросон, Ирок ва Дамашкда замонасининг машхур олимларидан хадис тинглаган ва 433/1041 - 1042 йилда Исфахонга борган [10]. Аллома илм талабида Ирок, Хижоз, Шом ва Мисрда булиб, санади сахих куп хадисни уз куллари билан насх хатида кучирганлар. Узок муддат сафарда булганлар. Исфахонда купрок турганлар. Кейинчалик ватанларига кайтиб келганлар. Насафда оталаридан ва Абул Аббос Жаъфар ибн Мухаммад ал-Мустагфирийдан, Самаркандда Абу Тохир Мухаммад ал-Журжонийдан, Бухорода Абу Бакр Мухаммад ибн Ахмад ал-Варрокдан, Исфахонда Абу Бакр Мухаммад ибн Абдуллох ад-Дуббийдан, Марвда Абу-л-^осим ал-Хасан ибн Исмоил ал-Махмудийдан, Дандонконда Абу Тохир Мухаммад ад-Дандонконийдан, Балхда Абу-л-^осим Убайдуллох ибн Мухаммад ас-Сижзийдан, Нишопурда Абу Абдуррахмон Мухаммад ан-Найлийдан, Сарахсда Абу-л-Фазл Мухаммад ибн Ахмад ал-Хорисийдан, Маккада Абу-л-Хасан Мухаммад ибн Али ал-Аздийдан, Басрада Абу Исхок Иброхим ибн Талхадан, Куфада Абу Абдуллох Мухаммад ибн Али ал-Хасанийдан, Багдодда Абу Толиб ибн Гайлон ал-Баззоздан, Шерозда Абу Бакр Мухаммад ас-Саффордан, Рамлада Абу-л-Хасан Мухаммад ибн ал-Хусайн ал-Гуззийдан, Байт ал-Макдисда Абу Абдуллох Мухаммад ибн Али ал-Байхакийдан, Сурда Абдулваххоб ибн ал-Хусайн ал-Газзолдан, Мисрда Абу-л-Фазл Мухаммад ибн Ахмад ас-Саъдийдан,

«Yosh olimlar axborotnomasi» - «Вестник молодых ученых» - «The bulletin of young scientists» 128

Искандарияда Абу Али ал-Хасан ал-Гассонийдан, Тунисда Абу-л-Хусайн Абдулваххоб ас-Сайроний ва бошкалардан хадис эшитган [11].

Шунингдек, аллома Дамашкка бориб, у ерда хадис айтган ва уз навбатида, ундан мухаддис Абу Мухаммад Абдулазиз ибн Ахмад ал-Каттоний ад-Димашкий, тарихчи, хадисшунос Абу Бакр Ахмад ибн Али ал-Хатиб ал-Хофизлар хадис ривоят килганлар. Абдулазиз ал-Устугдодизийнинг шогирдлари каторида насафлик машхур мухаддис олим Абу Бакр Мухаммад ибн Ахмад ал-Баладий, Абу-л-Хусайн ал-Муборак ибн Абдулжаббор ат-Тиварий, кузга куринган шофеъий факихи, хадис илми билимдони Абу-л-^осим Али ибн Мухаммад ал-Массисий, Сахл ибн Бишр ал-Исфаройинийларнинг хам номлари келтирилган [12].

Тарихчи олим Ибн ал-Имод уз асарида Абдулазиз ал-Устугдодизийнинг мусаннифлардан булганини зикр килса-да, манбаларда хофизнинг каламига мансуб асарлар хакида маълумотлар мавжуд эмас [13]. Лекин, "ал-Ансоб" асари муаллифи ас-Спмъоний узининг асарини ёзиш жараёнида алломанинг "Муъжам уш-шуюх" ("Шайхлар комуси") асаридан куп бора фойдаланган.

"Ал-^анд фий зикри уламои Самарканд" асарида алломанинг Самарканд илм толибларига айтиб туриб ёздирган хадиси келтирилган [14]. Абу Саъд ас-Самъоний айтади: "Мен Исмоил ибн Мухаммад ал-Хофиздан Абдулазиз ан-Нахшабий хакида сурадим. У [Исмоил ибн Мухаммад] уни мактай кетди ва унинг ишларини куп шарафлаб деди: "Уша Нахшабийдир. уша Нахшабийдир". У буюк хофизлардан эди".

Алломанинг хадис илмидаги фаолияти буйича замондошлари бир катор илик фикрлар билдиришган. Жумладан, ас-Салафий айтади: "Ал-Муътаман ал-Хофиздан Абдулазиз ан-Нахшабий хакида сурадим. У айтди: "У [ан-Нахшабий) ал-Хатиб ва ас-Сурий каби хофизлардан булган. Унга мактов айтганлар ва унинг фахм-фаросатидан рози булганлар. У Миср ва ундан бошка ерларда иснодларни урганган". Ал-Хофиз Яхё ибн Мандах дейди: "Абдулазиз уз замонасида ёдда саклаш ва балогатда ягона эди. Бизнинг асримизда ёд олишликда унингдек нафис хатли, тез езиб, тез укувчи, гузал хулкли [олим]ни [хеч ким] курмаган" [15].

Манбаларда Абдулазиз ал-Устугдодизийнинг вафоти хакидаги маълумотлар ихтилофли булиб, бу хусусда суз юритар экан, Ёкут ал-Хамавий "Устугдодизах" маколасида "... у 459/1066-1067, баъзиларнинг айтишича, 457/ 1064-1065 йили Нахшабда вафот этган" деса, "Нахшаб" маколасида тарихчи олим Хибатуллох ал-Акфанийга таяниб, 456/1063-1064 йил, куйирокда "40 ёшга тулмай, 452/1060-1061 йили вафот этган", дейди [16].

Бу тугрисида Нажмуддин ан-Насафий 455/1063 [17], ас-Самъоний 456 ва 457 йиллар жумодул-охир/1064 ва 1065 йиллар май-июнь ойларига ишора килган [18]. Имом Захабий "Тазкира ал-хуффаз" асарида ёзади: "У 457/1064-1065 йил Нахшабда вафот этган. Абу-л-^осим ибн Асокир айтади: "у 456/ 1063-1064 йил Нахшабда, яна баъзиларнинг айтишича, Самаркандда вафот этган". Ибн ал-Имод эса ал-Устугдодизийнинг вафоти хакида юкоридаги барча муаллифларнинг асарларида учраган сана 456/1063-1064 йилни келтириб утган [19].

Хуллас, урта асрларда Насаф вохасидан етишиб чиккан мухаддислар минтакада хадис илми ривожида мухим ахамият касб этган. Абдулазиз ал-Устугдодизийнинг мухаддислик фаолияти Марказий Осиёда хадисшунослик илмининг равнак топишида хам алохида уринга эга хисобланади.

Адабиётлар:

1. Равшанов П. ^ашкадарё тарихи (энг кадимги даврлардан XIX аср II ярмига кадар). -Тошкент: Фан, 1995. 360-бет. (782 б.)

2. Рахимжонов Д. Абу Хафс ан-Насафийнинг "Китоб ал-канд фи маърифат уламо Самарканд" асари Самарканд хадис илми тарихи буйича мухим манба. Тар. фан. ном. дисс... - Т.: ТИУ, 2003. 12-бет.

«Yosh olimlar axborotnomasi» - «Вестник молодых ученых» - «The bulletin of young scientists» 129

3. Абу Саъд Абдулкарим ибн Мухаммад ибн Мансур ат-Тамимий ас-Самъоний. Насабнома (ал-Ансоб). Таржимонлар: Абдулгафур Бухорий, Комилжоп Рахнмов. - Тошкент: «HILOL NASHR», 2017. 311 - 312-бет.

4. Камалиддинов Ш. «Китаб ал- ансаб» Аб Саъда Абдулкарима ибн Махаммед ас-Самани как источник истории и истории культуры Средней Азии. Т., 1993. - С.164

5. Рахимжонов Д. Имом Бухорий ва Насаф хадис мактаби // Имом Бухорий сабоклари, 2000 йил 2-сон. 91 - 93-бетлар.

6. Имом Шамсиддин Захабий. Машхур дахолар сийрати. - Тошкент: «HILOL NASHR», 2017. 318-бет.

7. Насафдан турт фарсах узокликдаги кишлок. ас-Самъоний берган маълумотга кура, бу ердан буюк мухаддислар етишиб чиккан.

8. Муратов Д. Хадисшунослик атама ва иборалари (кискача изохли лугат). - Т.: Фан, 2009. 96 б.; Рахимжонов Д., Муратов Д. Хадисшунослик. - Тошкент: Тошкент ислом университети, 2010. 64-бет (74 б.)

9. Абу Саъд Абдулкарим ибн Мухаммад ибн Мансур ат-Тамимий ас-Самъоний. Насабнома (ал-Ансоб). Таржимонлар: Абдулгафур Бухорий, Комилжоп Рахнмов. - Тошкент: «HILOL NASHR», 2017. 273-бет. (336 б.)

10. Бобожонов А. Абдулазиз ал-Устугдодизий. - Ислом энциклопедияси. 1-жилд. -Тошкент: Узбекистон халкаро ислом академияси нашриёти, 2020. 108 - 109-бетлар. (496 бет)

11. ас-Самъоний. Насабнома (ал-Ансоб). 274-бет.

12. ас-Самъоний. Насабнома (ал-Ансоб). 274-бет.

13. Ибн ал-Имод. Шазарат аз-захаб. - Дамашка-Байрут: "Дор Ибн Касир", 1991. V жилд. 236-бет.

14. Нажмуддин Умар ибн Мухаммад ибн Ахмад ан-Насафий. Ал-канд фий зикри уламои Самарканд [Самарканд уламолари хотирасига доир канд (дек ширин китоб)]. Арабчадан Усмонхон Темурхон угли ва Бахтиёр Набихон угли таржимаси. - Тошкент: "Узбекистон миллий энциклопедияси", 2001. 110 - 111-бетлар. (304 б.)

15. Бобожонов А. Абдулазиз ал-Устугдодизий. - Ислом энциклопедияси. 1-жилд. -Тошкент: Узбекистон халкаро ислом академияси нашриёти, 2020. 108 - 109-бетлар.

16. Бобожонов А. Ёкут ал-Хамавийнинг "Муъжам ал-булдон" асарида Мовароуннахрлик мухаддислар // Узбекистоннинг Ислом цивилизацияси ривожига кушган хиссаси. -Тошкент - Самрканд, 2007. 236-бет.

17. ан-Насафий. Ал-канд фий зикри уламои Самарканд [Самарканд уламолари хотирасига доир канд (дек ширин китоб)]. 111 -бет.

18. ас-Самъоний. Насабнома (ал-Ансоб). 274-бет.

19. Бобожонов А. Абдулазиз ал-Устугдодизий. - Ислом энциклопедияси. 1-жилд. -Тошкент: Узбекистон халкаро ислом академияси нашриёти, 2020. 108 - 109-бетлар.

АБДУЛАЗИЗ АЛ- УСТУFДОДИЗИЙ АН-НАХШАБИЙ ХАДИСШУНОС АЛЛОМА

Ушбу мацолада урта асрларда Марказий Осиёдаги йирик ша^арларидан бири булган Насаф шщрининг илм-маърифат марказларидан бири эканлиги, воуада хадисшунослик илмининг вужудга келиши ва унинг ривожи, Насаф воуасида етишиб чиццан му^аддис олимлар, хусусан, Абдулазиз ал-Устугдодизий ан-Нахшабийнинг фаолияти уацида суз юритилади.

Маълумки, Насаф цадис илмида минтацадаги энг йирик марказлар Самарканд ва Бухородан кейинги уринда турган маданий марказ эди. IX асрда Насаф шацри йирик тижорат, цунармандчилик марказларидан бири булиб, унда илм-фан равнац топган. Шацар мамлакат иккинчи пойтахти Самарцанд билан алоцалари жуда яхши булган. Насафда бошца илмлар билан бир цаторда цадис илми VIII аср охирлари - IX аср бошларидан ривожлана бошлаган.

АБДУЛАЗИЗА АЛЬ-УСТУГАДИЗИАН-НАХШАБИ УЧЕНОГО-ХАДЖА

В данной статье говорится о том, что город Насаф, один из крупнейших городов Центральной Азии, был одним из центров знаний, зарождении науки хадисоведения в оазисе и ее развитии, деятельности ученых-мухаддистоведов, которые в оазисе Насаф процветал, в частности, Абдулазиз аль-Устугдадизи ан-Нахшаби.

Известно, что Насаф был культурным центром после Самарканда и Бухары, крупнейших центров хадисоведения в регионе. В IX веке город Насаф был одним из крупных торговых и ремесленных центров, где процветала наука. Город имеет очень хорошие связи с Самаркандом, второй столицей страны. В Насафе, наряду с другими науками, наука хадисов начала развиваться с конца VIII века до начала IX века.

ABDULAZIZ AL-USTUGHADIZIAN-NAKHSHABIHADITH SCIENTIST

This article talks about the fact that the city of Nasaf, one of the largest cities in Central Asia, was one of the centers of knowledge, the emergence of the science of hadith studies in the oasis and its development, the activities of Muhaddith scholars who flourished in the oasis of Nasaf, in particular, Abdulaziz al-Ustugdadizi an-Nakhshabi.

It is known that Nasaf was a cultural center after Samarkand and Bukhara, the largest centers in the region in hadith science. In the 9th century, the city of Nasaf was one of the major commercial and craft centers, where science flourished. The city has very good connections with Samarkand, the second capital of the country. In Nasaf, along with other sciences, the science of hadith began to develop from the end of the 8th century to the beginning of the 9th century.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.