Научная статья на тему 'АБАЙ АСАРЛАРИ ВА МАДАНИЯТЛАРАРО МУЛОҚОТ'

АБАЙ АСАРЛАРИ ВА МАДАНИЯТЛАРАРО МУЛОҚОТ Текст научной статьи по специальности «Науки об образовании»

145
11
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
социомаданий компонент / маданиятлар мулоқоти / Абай асарлари / умуминсоний қадриятлар / маънавий баркамол инсон / socio-cultural component / dialogue of cultures / Abai's works / universal values / spiritually developed person

Аннотация научной статьи по наукам об образовании, автор научной работы — Клара Байбуриевна Фазилова, Жанибек Фазилов

Мақолада Абай асарларидаги маданиятлар мулоқоти ғоялари акс топганлиги кўрсатилди. Абай XIX аср охири XX аср бошларидаги сиѐсий ва ижтимоий муаммоларнинг, умуминсоний қадриятлар ва инсонпарварликнинг ифодачиси бўлди. Унинг мероси қозоқ халқининг миллий маданиятига катта таъсир кўрсатди.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

The article shows the reflection of the ideas of the dialogue of cultures in the works of Abai. Abai became an exponent of political and social problems of the late 19th-early twentieth century, universal values and humanism. His legacy had a great influence on the national culture of the Kazakh people

Текст научной работы на тему «АБАЙ АСАРЛАРИ ВА МАДАНИЯТЛАРАРО МУЛОҚОТ»

АБАЙ АСАРЛАРИ ВА МАДАНИЯТЛАРАРО МУЛОКОТ

Клара Байбуриевна Фазилова

Гулистон давлат университети klara fazbay 21@mail.ru

Жанибек Фазилов

^озогистон Республикаси, Шимкент шахри 90-мактаб

АННОТАЦИЯ

Маколада Абай асарларидаги маданиятлар мулокоти гоялари акс топганлиги курсатилди. Абай XIX аср охири - XX аср бошларидаги сиёсий ва ижтимоий муаммоларнинг, умуминсоний кадриятлар ва инсонпарварликнинг ифодачиси булди. Унинг мероси козок халкининг миллий маданиятига катта таъсир курсатди.

Калит сузлар: социомаданий компонент, маданиятлар мулокоти, Абай асарлари, умуминсоний кадриятлар, маънавий баркамол инсон.

ABSTRACT

The article shows the reflection of the ideas of the dialogue of cultures in the works of Abai. Abai became an exponent of political and social problems of the late 19th-early twentieth century, universal values and humanism. His legacy had a great influence on the national culture of the Kazakh people.

Keywords: socio-cultural component, dialogue of cultures, Abai's works, universal values, spiritually developed person.

КИРИШ

Инсоният тарихи - бу мулокотдир. Мулокот бутун хдётимизни камраб олади, коммуникацион алокаларни амалга ошириш воситаси ва одамларнинг бир-бирларини тушуниш шартларидан бири хисобланади. Маданиятлараро мулокот - этнослараро, миллатлараро муносабатларни ривожлантириш учун кулай пойдевордир. Ва аксинча, агар жамиятда этнослараро кескинлик, этнослараро можаролар булса, маданиятлар уртасидаги мулокот кийин кечади хдмжа мазкур халклар, мазкур маданиятлар ташувчиларининг этнослараро кескинлиги майдонида маданиятлараро муносабатлар чекланган характерда булади.

April, 2022

859

АДАБИЁТЛАР ТАХДИЛИ ВА МЕТОДОЛОГИЯ

Мазкур маколани ёзишда Узбекистон Республикаси Президенти Ш.М.Мирзиёевнинг, Козогистон Республикаси Президенти К.-Ж. Токаевнинг буюк мутафаккир Абай Кунонбоевга багишланган карорлари ва нутклари методологик асос булиб хизмат килди [1,2,3]. Абай асарлари Крзогистонда, Россияда ва Узбекистонда бир неча марта нашр килинган. Окиннинг асарлари билан танишиш учун Интернетдан хам унинг асарларини урганиш мумкин. Абай уз асарларида куйлаган умуминсоний кадриятлар маданиятлар уртасидаги мулокотга йул очиб беради. Шунингдек, унинг таржималари узига хос тарзда, козок халкига тушунарли килиб, мохирона таржима килинган. Узбек тилида чоп этилган Абайнинг танланган асарлари [4] узбек китобхонини шоирнинг лирик асарлари, унинг шох асари хисобланмиш "Кора сузлар"и билан таништиради. Абай ижодидаги маданиятлар мулокоти гоялари, эстетик гоялар Х.Есенова ва А.Жаксиликовлар томонидан очиб берилган [7; 8]. Маданиятлар мулокотининг намоён булиши омиллари ва шакллари С.Иванова, Н.Кокшаровлар томонидан тахлил килинган [9; 10]. Абайнинг таржима асарларида кутарилган муаммолар, унинг педагогик ва фалсафий карашлари А.Сергазинов, А.Тангировлар [11;12] томонидан очиб берилган. Шуни айтиш керакки, 2020 йилда Абайнинг юбилейи нафакат Козогистонда, балки Узбекистонда ва Туркияда хам кенг нишонланиб, унинг ижоди, хаёт йулига багишланган турли тадбирлар, илмий анжуманлар утказилган [6].

Тадкикотимизда кулланилган усулларга келганда шуни айтиш керакки, тахлил, умумлаштириш усулларидан фойдланилди.

НАТИЖАЛАР

Олимлар маданиятлараро муносабатлар деганда юксак ривожланган маданиятни суст ривожланган маданиятга "утказиш", маданиятлараро мулокот эса тараккиётнинг манбаи деб хисоблаганлар. Маданиятлар диалоги хар хил карашлар, гоялар, ходисалар, ижтимоий кучларнинг узаро муносабатларини тушунишга интилишдир. Х. Ортега-и-Гассет таъкидлаганидек, "купкатламли маданиятлар диалоги давомида умуминсоний кадриятларнинг шаклланиши содир булади" (9, 141-б.). Диалог - жамиятдаги умумий маданиятнинг курсаткичи, тараккиёт ва хамжихатликдир.

М. Бахтиннинг фикрича, маданиятдаги барча буюк ходисалар факат хар хил маданиятларнинг диалогида юзага келади. Битта маданиятнинг бошкасининг ютукларини

April, 2022

860

y3namTHpnmra Ko6nnHaTnH 6ygraHu yHuHr xaeruH ^aoguar Kypcarum ynyH MaH6a 6ygu6 xu3Mar Kugagu. "Y3ra MagaHuar $aKar 6omKa MagaHuarHuHr Ha3apuga y3HHH ryguKpoK Ba nyKyppoK onagu... Eurra MatHo 6omKacu 6ugaH ynpamraHga Ba ryramraHuga y3HHHHr repaHnuruHH onagu... ygap opacuga guagor 6omgaHu6, Ma3Kyp MatHogap, Ma3Kyp MagaHuargapHuHr мaxgyggнгннн Ba 6нproмoнgaмagнгннн eHru6 nuKagu... HKKura MagaHuarHuHr aHa myHgaft guagoruK ynpamyBuga ygap apagamu6 KerMaftgu, 6agKu 6нp-6нpннн 6oннragн"[5, 354-6.].

^eMaK, MagaHuargap guagoru - 6y y3apo epgaM, y3apo 6oннrнmгa эxrнe^gнp. YHga y3apo 6нp-6нpннн rymyHum , 6нp-6нpннннг Kagpuargap rнзнмнгa Kupu6, ygapHu xypMar Kugum, y3ura xoc Ba Mugguft xycycuargapHu 6нpgamrнpн6, 6нp-6нpннн 6oHmu6 ®:axpH MagaHuaru KoHreKcrura Kupum MyxuM ypuH ryragн.Magaннargap guagoru roacu yMyMuHcoHun Kagpuargap ycryBopgurura acocgaHagu, Muggargapapo MygoKorHuHr maKgu 6ygu6, Mugguft MagaHuarnapHuHr y3apo 6oннmннн, ygapHuHr y3ura xocguruHu caKga6 KogumuHu raKo3o Kugagu. YMyMuHcoHufi MagaHuar rygga6 amHaca, agoxuga xagKHuHr MagaHuaru xaM rygga6 amHaftgu. X,ap 6up Mugguft MagaHuarHuHr yMyMuHcoHufi MagaHufi ^oHgra KymraH xuccacu 6eraKpop Ba Hoe6gup. X,ap 6up xagKHuHr MatHaBufi MagaHuaru Ba MatHaBuft Mepocu Mugguft MagaHuarHuHr y3Bufi 6ygaгнgнp.

MatHaBufi Kagpuargap 6ugaH agMamum, 6omKa xagKgap MagaHuaruHuHr wryKgapu 6ugaH raHumum maxcHu 6oннragн. fflaxc MagaHuarHuHr cy6teKru cu^aruga y3 ^aoguaru gaBoMuga y3rapu6 6opagu, Ba my 6ugaH 6upra Mugguft MagaHuarHuHr xpgaruHu, MasMyHuHu xaM pнвo^gaнrнpagн. MagaHuargapHuHr y3apo aMag Kugumu maxcgapapo MyoMaga gapa^acuga xaM cogup 6ygagu. fflaxcgapapo MyoMaga н^rнмoнн Ba MagaHufi ax6opor MaH6agapuHu кeнгaнrнpн6, crepeorнпgamrнpнgгaн ra^aKKypgaH xagoc 6ygumga MyxuM oMug cu^aruga MafigoHra nuKagu Ba 6y 6ugaH KumugapHuHr MatHaBuft Kue^acuHu y3apo 6oннrнmгa KyMaKgamagu.

Muggufi MagaHuargapHuHr y3apo 6oннmн 6omKa Muggar KagpuargapuHu ugpoK эrнm 6opacuga 6up xug gapa^a KenMafigu. AftpuM xpggapga 6omKa xagKHuHr Muggufi MagaHuaru acapu Muggufi oHr, yзgнкнннг oMugu 6yga ogMafigu Ba maxcHuHr MatHaBufi gyHecugaru Kagpuargap rнзнмнгa Kupa ogMafigu. Mugufi MagaHuargapHuHr y3apo 6oннmннннг WKopupoK gapa^acuga эca 6omKa MuggarHuHr caHtar acapu 6ugaH raHumum 6ugaH 6upra Muggufi acap acocuga aHru acap u^og KuguHagu Ba y3ra

April, 2022

861

MH..aTHHHr acapu y3.amTHpH.agH. ByHgafi xpnnapga 6omKa MH..aTHHHr Kagpu^raapH mh..hh y3-y3HHH aHr.am ®:apaeHHra cuHru6, maxcHHHr MatHaBHfi gyHecuHH 6ofiHTagH. Y3ra MagaHH^T $aKar 6upoH-6up $ao.HOT ®:apaeHHga y3.amTHpH.agH (yKyB, h.mhh Ba xk). -flnruHH ugpoK KH.um, y3.amTHpHm th. 6u.aH 6of.hk 6y.raH ^hkphh ^apaeHnapga aMa.ra omupunagu. Th. mh..hh

MepocHH y3.amTHpumra, MH..araapHHHr 6up-6upHHH aHr.amura KyMaKnamagu.

Bom^a MH..aTHHHr MatHaBHfi MagaHH^THHH 6u.Hm ugpoK этyвнн cy6teKTHHHr HHTe..eKTya. ^aonnuruHH, th3hm.h paBumga y3ra MH..aT MagaHHfi Kagpu^raapH Ma3MyHH xaKHgaru 6H.HM.apHH Tyn.amHH TaK030 KH.agH. Th. ypraHum эсa y3ra MagaHH^THH axmu TymyHHmHHHr acocufi OMunugup.

MagaHH^T.apHHHr y3apo 6up-6upHHH 6oHHTum ^apaeHH, MagaHH^raapapo My.OKOT Typ.u coxanapga Typnuna HHTeHCHB.HK gapa^acu 6u.aH Kenagu. Кoppeспoнgeнцнfl MagaHH^raapHHHr y3apo TatcupuHHHr omh.h ge6 xuco6.aHca, e3yB anoxuga maxc ugpoKHHHHr npu3MacugaH yTKa3H.rH BOKe.HKHHHr coцнoмagaннн KecHMH gecaK 6y.agu. MagaHH^THHHr MyxuM эпeмeнтн KHmu.apHHHr MyoMana MagaHH^TH 6y.u6, yHH aMa.ra omupum maKmapugaH 6upu e3umMa xuco6.aHagH.

E3umMa xaM y3ura xoc gua.or 6y.u6, xygygufi ^Hx,argaH nerapanaHraH coцнyмпapнннг MeHTannuruHH Ba Kagpu^raap th3hmhhh aKC эттнpagн, xaMga my 6u.aH 6upra y.apHHHr y3apo aMa. KH.HmHHHHr BocuTacu 6y.u6 xu3MaT KH.agH. AfiHaH e3yB yMyMeBpona MagaHHfi MyxuTHHH maKmaHumugaru MyxuM omh. Ba yHHHr MH..HH MHKecgaru ap6o6.ap ^aonuaTura Tatcup KypcaryBHH Bocura 6y.gu. Tap^HMa эca MagaHHfi y3apo a.MamuHyBHHHr MyxuM KoMnoHeHTH Ba BocuTanucu XHco6.aHagu [10].

y eKH 6y ^aMH^THHHr Tapuxga MaB^yg 6y.HmHHHHr xap 6up gaBpu 6yTyH HHcoHHATHHHr TapaKKueTH ynyH MyxuM axaMH^T Kac6 этagн, myHHHr ynyH y 6apna ^a6x,a.apga, my ^yMnagaH aga6un Marnnap opKa.H HaMoeH 6y.HmH goupacuga ypraHH.HmH KepaK. Ma3Kyp MaKo.aMH3ga 6u3 6ywK ko3ok moupu, okhhh, agu6u, ko3ok TH.HHHHr acocHH.apugaH 6upu A6afi KyHoH6oeBHHHr acap.apugaru coцнoмagaннн KoMnoHeHTHH TagKHK KH.umra xapaKar KH.aMH3. A6afi acap.apu MaTH .HHrBHCTHKacH goupacuga eTapnuna epHTH.MaraH. Baxp.aHKH A6afi MypaKKa6 gaBpga ama6 H®;og KH.raH. A6afi xaeTH KyHMaHHH.HK Tap3Hga TypMym KenupaguraH ko3ok oBynnapugaH 6upuga yTraH 6y.ca-ga, acTa-ceKHH, afiHHKca pyc nopu3MH ToMoHHgaH MapKa3HH Ocue xa.K.apHHH 6yncyHgHpHmH HaTH^acuga 3aMoHaHHHr yTKHp h^thmohh-cHecuH Ba uKTHcogufi .ap3anapu 6y epra xaM h^thmohh

April, 2022

862

узгаришларни олиб келган. Абай асарларида анъанавий феодал ва буржуа кадриятларига карши чикиб, ёшларни маърифатга чакирган. У уз фикр-мулохазаларини хажвий асарлари оркали акс эттирган. Абай уз ижодида узини миллий белгилар билан чеклаб куймайди. У козок тилига машхур рус шоирларининг 50дан ортик шеърларини таржима килган. Козогистон Президенти Косим-Жомарт Токаев Абайни миллатнинг маънавий ислохотчиси деб айтган [3]. Абай Пушкин, Лермонтов, Мицкевич, Байрон, Гёте, Бунин, Крилов, Полонский асарларини мохирона таржима килган. Унинг таржималари узига хос жарангдорлиги, оддий халкка тушунарлилиги билан ажралиб туради. Бу таржималар хакикатан хам маданиятлараро мулокотнинг дурдоналаридир. Козок китобхонлари ва тингловчилари Абайнинг таржималари ёрдамида нафакат "Евгений Онегин"дан парчаларни билиб олганлар, балки шу билан бирга уларнинг калби ва онгига Пушкин романининг новаторлик рухи, уша замон козок жамияти учун мухим хисобланган асосий мотивлар етказилган. Рус тилида Абайнинг "Кора сузлар" асари 1970 йилда таржима килиниб чоп этилди. Бу асар узбек ва бошка тилларга хам таржима килинган. У бир аср олдин ёзилган булса хам, бугунги кунгача ундаги доно фикрлар ва насихатлар уз долзарблиги билан укувчида кизикиш уйготади. Абай инсон кадр-кимматини пасайтирувчи саркитлардан халос булишга чакиради, маънавий баркамолликка интилиб, уз халки ва бошка халклар туплаган билимларни эгаллаш йулидан боришга чакиради [11, 54-б.].

МУ^ОКАМА

"Кора сузлар" ёки "Насихатлар" асарида Абай Кунонобев козок халкининг улуг фазилатларидан ташкари, улар хаётидаги барча кийинчилик ва камчиликларнинг илдизларини атрофлича очиб беришга бел боглайди. Жумладан, асарда козок халкини атрофдаги бошка миллатлардан, жумладан рус, нугай ва сартлардан ибрат олишга ва уларнинг уддабуронлиги ва тадбиркорлигидан урганишга чакиради хамда шундай дейди: "...сартлар экмаган экин, улар олмаган хосил, савдогарлари бормаган ер - хуллас, уларнинг кулидан келмаган иш йук экан. Улар узлари билан узлари овора булиб, шахар халклари бир-бирлари билан ёвлашмайди - ахил яшашади" [12,

13-б.].

Адиб уз карашларини давом эттириб, болаларни укитиш учун шароит яратиш ва уларни коринини тук килиш керак, яъни таъминот масалаларини хал килмок лозим, ана

April, 20221 ©

шундан сунг фарзадларимизга форс, араб ва рус тилларини ургатиш кераклигини айтади. "Русларнинг илмини урганиш, укиш керак. Х,икмат хам, илм-хунар хам, билим хам, мол хам хаммаси русларда. Уларнинг зараридан овлок, фойдасига шерик булиш учун хам тилини, илмини, билимини урганишимиз керак... Ана шундагина биз русларнинг баъзи бир конунсиз зурликларига йул куймаган булур эдик", каби фикрлари билан адиб, рус тили оркали боскинчиларнинг орасидан уз хак-хукукини ажратиб оладиган миллат яратишга эришиш мумкинлиги айтади [4, 75-76 бб.].

Х.Есенова таъкидлаганидек, Абайнинг ижоди козок халки хаётининг узига хос комуси булди... Айни вактда Абай интилган идеаллар миллий доиралар билан чекланмайди - улар маданиятлар мулокоти, умуминсоний кадриятлар ва хакикий инсонпарварлик хакидаги тасаввурларга таянади [7, 71-б]. Агар халк кушни мамлакатлар билан узаро тушуниш, тинчлик ва тотувликда яшаса, мамлакат гуллаб-яшнайди, "дустлик дустликни чакиради", деган. Абай ижодида бир нечта маданият яхлит тарзда бирлашган: шарк маданияти (араб, эрон, чигатой), кадимги козок маданияти (утмишдаги огзаки ва ёзма мерос), туркий мумтоз шеърият, рус маданияти (ва у оркали европа маданияти). Абайнинг бошка маданиятларга кдзикдши катта булганига карамай, унинг асарларида козок маданиятининг узига хослиги сакланиб колган. Абай козок тилини янги сузлар билан бойитди.

Абай маданиятлар мулокоти, маданиятларнинг узаро бир-бирига сингиши каби феноменнингпойдевори тагида туради. Буюк шоир узининг адабий таржималари оркали козок халкини Навоий, Фирдавсий, Саъдий, Низомий, Гёте, Пушкин, Лермонтов, Полонский ва бошкалар асарларига таянган холда жахон маданиятининг дурдоналари билан таништиришга интилади. Натижада бу буюк шоиру ёзувчилар козок халкига маънавий жихатдан якин булиб колди, уларнинг асарлари ва Абай асарлари умуммаданий кадриятга айланди.

ХУЛОСА

Хулоса килиб айтиш керакки, Абай жахон маданиятига катта хисса кушган адиблардан булиб, уз даврининг ёшлари калбида ва онгида чукур из колдирди хамда хозирги кунгача унинг асарлари севилиб укилмокда. Унинг асарларида узи яшаган даврнинг у ёки бу социомаданий компоненти уз ифодасини топган. Демак, унинг хар бир асари уша замона учун, уша даврда яшаган козок халки ва жамияти учун бир кашфиёт булган, десак муболага булмайди. Шоир ва

April, 2022

864

файласуф Абай куп йиллар давомида козок маданиятининг отаси ва асосчиси хисобланади. Ёзувчи Аслан Жаксиликов айтганидек, Чокан Валихонов ва Ибрай Алтинсарин каби таникли арбоблар катори XIX асрдаги барча етакчи маданий арбоблардан козок миллий узлигини шаклланишига Абай катта таъсир утказган [8].

Абай Кунонбоевнинг 175 йиллиги Узбекистонда хам кенг нишонланди. Айтиб утиш керакки, мутафаккир шоирнинг ижоди нафакат козок халкининг, балки бутун Марказий Осиё халкларининг тарихида ёркин сахифадир. Президентимиз Ш.М.Мирзиёевнинг 2018 йил 13 мартдаги "Буюк козок шоири ва мутафаккири Абай Кунонбоев ижодий меросини кенг урганиш ва таргиб килиш тугрисида"ги карори халкимизнинг кардош козок халки адабиёти, буюк адибига булган эхтиромнинг ёркин намунаси булди [1]. Козок мумтоз адабиёти асосчисининг юбилейлари унинг Ватани - Козогистонда хам нишонланиб келинмокда. Козогистон Президенти Касим-Жомарт Токаевнинг «Абай Кунонбоевнинг 175 йиллик юбилейини нишонлаш тугрисида»ги Фармонига биноан, 2020 йилда буюк шоир юбилейи кенг микёсда нишонланди [2].

Абайнинг барча асарларида ватанпарварлик ва халкчиллик гояси уз ифодасини топган. Абай бошка маданиятларни хурмат килган ва козокларни хам уларни эъзозлашга чакирган. Хрзирги файласуфларнинг таъкидлашларича, Абай уз ижодида Шарк ва Гарб ижодий гояларини бирлаштирган биринчи мутафаккир булган. Бугунги кунда ана шу гоялар маданиятлараро мулокотда уз аксини топмокда. Тарихга назар ташласак, 1995 йилда Абайнинг 150-йиллиги ЮНЕСКО шафелигида кенг нишонланган эди. Уша йили шоир асарлари куплаб тилларга таржима килинди ва чоп этилди. 2020 йил 10 август куни Туркиянинг пойтахти Анкара шахрида Абай Кунонбоевнинг 175-йиллиги халкаро онлайн-учрашув ва илмий анжуман куринишида "Турксой" халкаро ташкилотида утказилди. Бу тадбир 2020 йил - Абай Кунонбой угли йилиь доирасида ташкил килинди ва унда Озарбайжон ёзувчиси Эльмар Гулиевнинг "Абай Кунонбоев" номли асари такдим этилди.

April, 2022

(Манба: https://novayaepoxa.com/v-ankare-otmetili- 175-letie-abaya-kunanba/351319)

REFERENCES

1. Узбекистан Республикаси Президенти Ш.М.Мирзиёевнинг 2018 йил 13 мартдаги "Буюк козок шоири ва мутафаккири Абай Кунонбоев ижодий меросини кенг урганиш ва таргиб килиш тугрисида"ги карори. Янги Узбекистон. 2020. 14 март.

2. О праздновании 175-летнего юбилея со дня рождения Абая Кунанбайулы. Указ Президента Республики Казахстан от 30 мая 2020 года №55. https://adilet.zan.kz/rus/docs/U1900000055

3.Токаев, К.-Ж. «Абай и Казахстан в XXI веке» - перевод статьи Президента РК Касым-Жомарта Токаева. inform.kz https: //www.inform.kz/ru/abay-i-kazahstan-v-xxi-veke-perevod-stat-i-prezidenta-rk-kasym-zhomarta-tokaeva_a3618011

4. Абай. (1995).Танланган асарлар. Т.:Гафур Гулом номидаги Адабиёт ва санъат нашриёти, 103. (1995).

5. Бахтин, М.М. (1986). Эстетика словесного творчества.Москва.

6. Гасымов, Р. В Анкаре отметили 175-летие Абая Кунанбаева (2020). https://novayaepoxa.com/v-ankare-otmetili-175-letie-abaya-kunanba/351319

7. Есенова, Х. (2014). Идеи диалога культур в творческом наследии Абая. Инициативы XXI века, №1, 71-72.

April, 2022

866

8. Жаксылыков, А.Ж. (2012). Поэтика и эстетика Абая. Алматы. www.abaiinst.kz

9. Иванова, С.Ю. (2001). К вопросу об этнокультурном взаимодействии. Северный Кавказ в условиях глобализации. Ростов-на-Дону. 140 - 144.

10. Кокшаров, Н.В.(2006). Взаимодействие культур: диалог культур. http://yarcenter.ru/articles/ethnicworld/dialog/vzaimodeystvie-kultur-dialog-kultur-557/

11. Сергазинов, А.Б. (2020). Переводы Абая и человеческие ценности. Наука. Образование. Молодежь: Сборник материалов Международной научно-практической онлайн конференции молодых ученых, магистрантов, студентов и учащихся / Гл. ред. А.Б. Найзабеков.Рудный: Рудненский индустриальный институт, 374 с., 54-57.

12. Тангиров, А.Ж. (2020). Абай Кунонбоев ва унинг педагогик карашлари.

«Абай Кунонбев ва шарц мутафаккирларининг педагогик царашлари» мавзусидаги халцаро илмий-амалий конференция материаллари, 1 цисм. Жиззах, 330 б., 12-17.

® ©

April, 20221 Multidisciplinary Scientific Journal1

©

®

©

©

867

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.