Научная статья на тему 'АҲОЛИ БАНДЛИГИ ВА МЕҲНАТ БОЗОРИДАГИ ТАРКИБИЙ ЎЗГАРИШЛАРНИ ТАҲЛИЛИ'

АҲОЛИ БАНДЛИГИ ВА МЕҲНАТ БОЗОРИДАГИ ТАРКИБИЙ ЎЗГАРИШЛАРНИ ТАҲЛИЛИ Текст научной статьи по специальности «Экономика и бизнес»

CC BY
9
4
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
расмий бандлик / норасмий бандлик / аҳоли бандлиги / иш билан бандлик / меҳнат / ижтимоий ҳимоя / бозор мувозанати / бандлик турлари / ўзини ўзи банд қилиш / меҳнат ресурсари / даромад манбаи / меҳнат унумдорлиги / иқтисодий фаолият турлари / ишсизлик / formal employment / informal employment / employment / labor / social protection / market equilibrium / types of employment / self-employment / labor resources / source of income / labor productivity / types of economic activity / unemployment.

Аннотация научной статьи по экономике и бизнесу, автор научной работы — Акбарова, Малика Илхомовна

ушбу мақолада аҳоли бандлиги тушунчаси ва иқтисодий фаолият категорияларда таркибий ўзгаришлар ўрганиб чиқилган, ҳудудлар бўйича расмий ва норасмий секторларда банд аҳолининг кўрсаткичлаир таҳлил этилган ва ишсизликга олиб келадиган омилларни бартараф этиш борасида тегишли таклиф ва тавсиялар ишлаб чиқилган. Бу омиллар йиғиндисининг банд аҳоли тузилмаси ва таркибига таъсири инсоннинг меҳнатга қобилияти ва унинг ишлаб чиқариш жараёнидаги фаол иштироки оқибати ҳосили бўлиб, мутахассислиги ва касби билан белгиланади.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

ANALYSIS OF STRUCTURAL CHANGES IN POPULATION EMPLOYMENT AND THE LABOR MARKET

paper researches the concept of employment and structural changes in categories of economic activity, analyzes the indicators of the employed population in the formal and informal sectors by regions, and develops appropriate proposals and recommendations for eliminating factors leading to unemployment. The influence of these factors on the structure and composition of the employed population is the result of a person’s ability to work and his active participation in the production process, determined by his specialty and profession.

Текст научной работы на тему «АҲОЛИ БАНДЛИГИ ВА МЕҲНАТ БОЗОРИДАГИ ТАРКИБИЙ ЎЗГАРИШЛАРНИ ТАҲЛИЛИ»

АХОЛИ БАНДЛИГИ ВА МЕХДАТ БОЗОРИДАГИ ТАРКИБИЙ

УЗГАРИШЛАРНИТАХЛИЛИ

с1 https://doi.org/10.5281/zenodo.10648711

Акбарова Малика Илхомовна

Узбекистан Республикаси Камбагалликни кискартириш ва бандлик вазирлиги хузуридаги Мехнат бозори тадкикотлари институти таянч докторанти (РЮ) Б-шаИ; scientific_articles2009akbarova@internet.ru

Аннотация: ушбу мацолада ауоли бандлиги тушунчаси ва ицтисодий фаолият категорияларда таркибий узгаришлар урганиб чицилган, уудудлар буйича расмий ва норасмий секторларда банд ауолининг курсаткичлаир таулил этилган ва ишсизликга олиб келадиган омилларни бартараф этиш борасида тегишли таклиф ва тавсиялар ишлаб чицилган. Бу омиллар йигиндисининг банд ауоли тузилмаси ва таркибига таъсири инсоннинг меунатга цобилияти ва унинг ишлаб чицариш жараёнидаги фаол иштироки оцибати уосили булиб, мутахассислиги ва касби билан белгиланади.

Калит сузлари: расмий бандлик, норасмий бандлик, ауоли бандлиги, иш билан бандлик, меунат, ижтимоий уимоя, бозор мувозанати, бандлик турлари, узини узи банд цилиш, меунат ресурсари, даромад манбаи, меунат унумдорлиги, ицтисодий фаолият турлари, ишсизлик

Аннотация: В данной статье исследовано понятие занятости населения и структурные изменения в категориях экономической деятельности, проанализированы показатели занятого населения в формальном и неформальном секторах по регионам, а также разработаны соответствующие предложения и рекомендации по устранению негативных факторов, приводящих к безработице. Влияние этих факторов на структуру и состав занятого населения является результатом трудоспособности человека и его активного участия в производственном процессе, что определяется его специальностью и профессией.

Ключевые слова: формальная занятость, неформальная занятость, занятость населения, занятость трудом, социальная защита, рыночное равновесие, виды занятости, самозанятость, трудовые ресурсы, источник дохода, производительность труда, виды экономической деятельности, безработица.

Abstract: paper researches the concept of employment and structural changes in categories of economic activity, analyzes the indicators of the employed population in the formal and informal sectors by regions, and develops appropriate proposals and recommendations for eliminating factors leading to unemployment. The influence of these factors on the structure and composition of the employed population is the result of a person's ability to work and his active participation in the production process, determined by his specialty and profession.

Key words: formal employment, informal employment, employment, labor, social protection, market equilibrium, types of employment, self-employment, labor resources, source of income, labor productivity, types of economic activity, unemployment.

KHPHm

MaM.aKaTHMH3ga cyHrru Hunnapga mhMhh HKTHCogueTHH hc.ox Kunum 6opacuga ^yKapo.apHHHr h^hmohh xHMoacHHH KynaHTupum Ba KaM6aFa..HKHH KHCKapTupum gaB.aT cuecaTHHHHr ycTyBop HyHanumH cu^araga 6e.rH.aHH6, axo.HHH aHru um ypuHnapu Ba Ka^o.arau gapoMag MaH6au, Ma.aKa.H th66hh Ba Tat.HM xH3Maraapu, MyHOCu6 amam mapoHT.apu 6u.aH TatMHH.am cu^aT ^uxarngaH aHru 6ocKHnra KyTapungu.

^axoH HKTHCogueTHga axo.H 6aHg.Hru HKTucoguH TapaKKueT Ba 6apKapop pHBO^naHHm 6u.aH naM6apnac 6of.hk 6y.u6, HKTucoguH ycum um ypHH.apu cohhhh KynaHTHpum Ba MexHaT yHyMgopnuruHH omupumra 6y.raH эxтнe^нн KaH gapa^aga KOHgupumHHH 6axo.am HKTucoguH pHBO^naHHmHH 6aHg.HK HyKTau Ha3apugaH Tax.H. KH.umHHHr npegMeTH xuco6.aHagH.

MHCOHHHHr xaeT cu^ara Ba ^apoBOHnHrHHHHr энг MyxHM OMH..apgaH 6upu 6y yHHHr MexHaT 6o3opugaru MaBKeu Ba TaH.araH Kac6ga ypHH xuco6.aHagH. Hmnunap MexHaT 6o3opuHHHr pacMHH cerneHTHgaH y3 xoxumura Kapmu neT.aTHnraHga, MexHaT 6o3opu cerneffraapra 6y.HHagH, y.apHHHr xaeT cu^arn neKnaHagu Ba y.apHHHr ^apoBOHnuru KaMaagu. Arap y.ap pacMHH eKH HopacMHH MexHaT MyHOca6aT.apuHH эpкнн TaH.am.apH MyMKHH 6y.ca, atHH MexHaT 6o3opu ннтeгpaцнaпamгaн 6y.ca, y.apHHHr ^apoBOHnuru xaTTO HopacMHH 6aHg.HK MaB^yg 6y.raHga xaM WKopu gapa^ara eTHmu MyMKHH [1].

Y36eKHCTOHga 6aHg.HK cuecaTHHH aHaga TaKOMunnamTupum ynyH HKTucoguH ^aonuaT Typ.apu 6yHuHa 6aHg.HKHHHr MaM.aKaT HKTHCogueTHHHHr MaKpo, Me3O Ba MHKpo gapa^agaru xo.ara Ba pHBO^naHHmHHH ax.HT H^oganaHguraH, Typ.H MaH6a.apgaH o.HHraH KypcaTKHHnapHH Ma3MyHaH yHFyH rypyxnapga 6up.amTHpagHraH, Mat.yMOT.ap HmoH^nunurH Ba y3apo KuecuH Huc6aTHHHHr

асослилигини оширадиган тизимни шакллантириш, худудларни ривожлантириш тугрисидаги карорларни шу асосда кабул килиш зарур. Бандликни мамлакат ва худудлар даражасида муваффакиятли бошкариш учун мехнат бозори курсаткичларининг микдорий конуниятларини очишга имкон берадиган мезонларни ишлаб чикиш талаб килинади. Улардан бандлик масалалари буйича иктисодий фаолият турларидан келиб чикиб, худудлар буйича асосли карорлар кабул килишда фойдаланиш мехнат бозори фаолияти самарадорлигини оширишга хизмат килади.

Юкоридагилардан келиб чикиб, ахоли бандлигини иктисодий фаолият турлари буйича барча даражаларда комплекс тахлил килиш ва республика худудларида банд ахоли сонини таксимлашнинг курсаткичлар тизимини ишлаб чикиш, эконометрик моделларини тузиш долзарб масала хисобланади. Мавзуга оид адабиётлар та^лили

Мамлакатимиз иктисодчи олимлари томонидан хам "иш билан бандлик" тушунчасининг мазмун-мохиятини ёритишга нисбатан ёндашувлар мавжуд. Масалан, академик ^ХАбдурахмоновнинг фикрича, "иш билан бандликнинг инсоннинг Конституцияда белгилаб берилган энг мухим хукуки - мехнат хукуки билан мустахкам богликдир" [2]

Иктисодчи олим Ш.Р.Холмуминов уз илмий ишланмаларида ахолининг окилона иш билан бандлиги масалаларига алохида тухталиб, ахолининг окилона бандлиги ишчи кучига талаб ва таклиф уртасидаги бозор мувозанатига эришишни билдиради. Бундай холда ишсизликнинг мумкин (табиий) даражаси вужудга келади [3], деб таъриф берган.

Иктисодчи олимларидан Н.Зокирова, Н.Шоюсупова, В.Габзалилова ва Г.Абдурахмоновалар иш билан бандликка макро ва микро даражадаги ижтимоий-иктисодий муносабатларнинг турли шаклларини узида мужассамлаштирадиган ижтимоий умумиктисодий категория сифатида куйидагича таъриф берган: "жисмоний шахсларнинг конунга зид булмаган, уларнинг шахсий ва ижтимоий эхтиёжларини кондириш билан боглик, уларга иш хаки ва мехнат даромади келтирадиган фаолияти, шунингдек, бунда мехнат бозорида ишчи кучига талаб ва таклифнинг микдор хамда сифат жихатдан мутаносиблиги даражасини акс эттирувчи ижтимоий-иктисодий муносабатларнинг пайдо булиши" [4]

А.Улмасов ва А.Вахобовлар фикрича "Бандлик мехнат кобилиятига эга булган ва мехнат килишга иштиёки бор кишиларни ишга жойлашиб, фойдали мехнат билан машгул булишларидир" [5].

В.А. Павленков таърифи буйича, ахоли бандлиги - бу конунда белгиланган ёшга етган ва хозирги пайтда моддий ёки пул шаклида даромадлар олиб келадиган фаолият билан шугулланувчи фукаролардир [6].

Н.Гаузнер иш билан бандликни ахолининг энг мухим хаётий эхтиёжи, деб тушунади хамда бу бирвактнинг узида жамиятнинг асосий ишлаб чикариш кучини ташкил этади [7]

Л.Старовойтова иш билан бандликни фукароларнинг шахсий ва ижтимоий эхтиёжларини кондирадиган ва мамлакат конунларини бузмайдиган фаолият, деб таърифлайди, бу аксарият холларда ишчиларга даромад олиб келади [8]

Классик назария мактаб вакили булган А.Смит «Халклар бойлиги табиати ва сабаблари тугрисида тадкикот» асарида иш билан бандлик одамларнинг фаолияти ва интилишлари уларнинг шахсий иктисодий манфаатлари оркали белгиланишини таъкидлайди [9]

"Ахолининг иш билан бандлиги, фоиз ва пулнинг умумий назарияси" номли асар муаллифи М.Кейнснинг фикрича, тулик иш билан бандлик -мажбурий ишсизлик нолга тенг булган холат. Бунга самарали талабни кушимча кенгайтиришга жавобан иш билан банд булганлар сони узгармаганда эришилади. Кейнс гоясининг асосини ялпи талабни - умумий сотиб олиш лаёкатини фаоллаштириш ва рагбатлантириш, ишлаб чикариш, товарлар ва хизматлар таклифига таъсир этиш оркали иш билан бандлик даражасини ошириш ташкил этади [10]

Э.Р.Саруханов томонидан бошкача таъриф берилган. Бандлик - ходимлар иштирок этадиган ижтимоий-иктисодий муносабатлардир, яъни улар моддий неъматлар ишлаб чикариш ва такомиллаштиришда инсонлар фаолиятини амалга оширадилар [11]

Тадкикот методологияси

Тадкикот жараёнида илмий мушохада, синтезлаш, индукция ва дедукция, эмпирик бахолаш, тизимли тахлил, статистик кузатиш, гурухлаш, динамика каторлари, иктисодий индекслар, статистик жадвал ва графиклар, иктисодий математик моделлаштириш, каби усуллардан фойдаланилган. Тахлил ва натижалар

Ахоли бандлигини иктисодий, ижтимоий, ташкилий ва хукукий тадбирларни амалга ошириш асосида тартибга солиш муайян даражадаги ижтимоий муаммоларни хал килишда асосий омил булиб хизмат килади.

2021 йил хисобига кура иш билан банд ахоли сони курсаткичларига назар соладиган булсак, Республикадаги жами бандлар сони 13538,9 минг кишини, худудлар кесимида Фаргона вилоятида энг куп 1483,3 минг кишини, Сирдарё вилоятида эса аксинча энг кам 334,1 минг кишини ташкил этди [12].

2010 йил билан солиштирганда жами бандлар сонининг 16,4 % га ошганини ёки 1910,5 минг кишига купайганлигини гувох буламиз. Бу борадаги салмокли кутарилиш Жиззах вилоятида 44,3 % (169,1 минг киши), Наманган вилоятида 35,5 % (289,5 минг киши) хамда Сурхондарё вилоятида 27,7 % (217,5 минг киши) кузатилганини куришимиз мумкин. Аксинча, 2010 йилга нисбатан усиш суръати сезиларли пастлиги Навоий вилоятида 0,6 % (2,5 минг киши), Бухоро вилоятида 1,2 % (9,2 минг киши) ва Сирдарё вилоятида 4,4 % (14,2 минг киши) кузатилган.

2010 йилдан худудлар кесимидаги бандлар сонининг жами бандлар сонига нисбатан улушига эътибор каратсак, бу борада нисбатан юкори курсаткич Фаргона ва Самарканд вилоятларида давомий булганлигини куриш мумкин. Фаргонада 2010 йилда бандлар улуши 11,5 % ни, Самаркандда 10,6 % ни ташкил этган булса, 2021 йилда Фаргонада 11,0 %, Самаркандда эса 10,6 % бандлар камраб олинганини куриш мумкин.

Умумий холатда кузатадиган булсак, 2010-2021 йиллар давомида Тошкент, Сирдарё, Навоий, Бухоро вилоятларида бандлар улуши муьтадил камайиб борган.

Тошкент шахри ва Фаргона вилоятида 2010-2018 йиллар давомий камайиш, 2019-2021 йилларда эса усиш кузатилган булса, Хоразм, Жиззах вилоятлари ва Коракалпогистон Республикасида бу курсаткич давомий ошган хамда Андижон ва Кашкадарё вилоятларида 2013 йилдан усиб борган курсаткич 2018 йилдан сезиларли даражада пастлаган.

2010-2021 йиллар давомида бандлар улушининг паст курсаткичлари Сирдарё, Навоий ва Жиззах вилоятларида кузатилган.

2010-2017 йилларда республика ва унинг барча худудларида бандлар сони аввалги даврлар курсаткичларига нисбатан ошиб борган, 2018 йилда эса республикадаги бандлар сони 2017 йилга нисбатан 98,2 % ни ташкил этиб, факатгина Жиззах, Кашкадарё, Наманган, Сирдарё вилоятлари хамда Коракалпогистон Республикаси бандлар улушининг утган йилга нисбатан усиши кузатилиб, колган худудларда курсаткич салмогли камайган.

2019-2020 йилларда ушбу курсаткич Коракалпогистон Республикаси ва Кашкадарё вилоятида йилдан йилга камайиб борган булса, Бухоро вилояти ва Тошкент шахрида доимий усиш кузатилган. 2021 йилга келиб эса Коракалпогистон Республикаси ва Бухоро вилоятида бандлар сони 2020 йилга нисбатан камайган, колган барча худудда сезиларли ортиб жами курсаткич 2,3 % га ошган. 2010-2021 йиллар давомида усиш суръатининг энг катта киймати 2018 йилда Коракалпогистон Республикасида (109,0 %), энг кичик киймати 2020 йилда Сирдарё вилоятида (94,9 %) кузатилган (1-жадвал).

Худудлар кесимида бандлар сони1

(минг киши)

1-жадвал

Xyдyддap номи 2010 йил 2021 йил 2021 йил 2010 йилга нисбaтaн

+/- %

Узбекистон Республикаси 11628,4 13538,9 1910,5 116,4

^оpaкaдпоFистон Peспyбдикaси 580,8 702,7 121,9 121,0

вилоятлар:

Андижон 1112,0 1264,3 152,3 113,7

Бyхоpо 768,1 777,3 9,2 101,2

Жиззaх 381,6 550,7 169,1 144,3

^aшкaдapё 971,6 1202,5 230,9 123,8

НaвоиИ 407,9 410,4 2,5 100,6

Нaмaнгaн 815,3 1104,8 289,5 135,5

Сaмapкaнд 1229,9 1441,3 211,4 117,2

Сypхондapё 784,4 1001,9 217,5 127,7

Сиpдapё 319,9 334,1 14,2 104,4

Тошкeнт 1155,4 1222,1 66,7 105,8

ФapFонa 1340,4 1483,3 142,9 110,7

Хоpaзм 606,7 726,4 119,7 119,7

Тошкeнт ш. 1153,8 1317,2 163,4 114,2

Иктисодиётнинг paсмий сeктоpидa мex1нaт билaн бжд бyлгaнлap сони дaвлaт стaтистикa хдсоботи, дaвлaт ижтимоий сyFypтa бaдaди тyловчилapнинг дaвлaт солик ;исоби x1aмдa Узбeкистон Peспyбликaси KaмбaFaдликни кискapтиpиш Ba бaндлик ввзирлиги мaълyмотлapи бyйичa aниклaнaди.

Иктисодиётнинг paсмий сeктоpидa мexдaт билaн бaнд бyлгaнлap жyмлaсигa кyйидaгилap киpaди:

- дaвлaт ижтимоий сyFypтa бaдaди тулови бyйичa коpхонa, мyaссaсa Ba тaшкилотлapнинг солик x1исоботлapидa ^йд этилгaн шaхслap;

1 Узбeкистон Peспyбликaси Пpeзидeнти x;yзypидaги Стaтистикa aгeнтлиги мaълyмотлapи aсосидa мyaллиф томонидaн тyзилгaн

- харбий хизматчилар, ички ишлар органлари ходимлари хамда конунчиликка мувофик давлат ижтимоий сугурта бадали туловидан озод этилган ташкилотлар ходимлари;

- якка тартибдаги тадбиркорлар, дехкон хужалиги аъзолари, узини узи банд килган шахслар, корамол устириш билан банд булган ва шахсий ёрдамчи хужаликларда ишлаб чикарилган чорвачилик махсулотларини сотиш билан банд булганлар хамда давлат ижтимоий сугурта бадали туловини мажбурий ёки ихтиёрий равишда амалга ошираётган шахсий ёрдамчи хужаликларда бошка турдаги кишлок хужалиги махсулотлари етиштириш билан банд булганлар.

Иктисодиётнинг расмий секторида бандлар сони республика буйича 2021 йилда 2010 йилга нисбатан 507,8 минг киши (109,5 %)га купайиб, 5 856,7 минг кишига етган. Расмий секторда бандларнинг энг катта кисми Тошкент шахрига тугри келади ва 2010 йилга нисбатан бошка худудларга караганда энг куп усиш кузатилиб, 322,8 минг киши (145,0 %) га ошган ва 1040,1 минг кишига етган. Баъзи худудларда эса 2021 йилга келиб расмий секторда бандлар сони 2010 йилга нисбатан сезиларли камайгани эътиборга молик, хусусан, Сурхондарё вилоятида ушбу курсаткич 51,5 минг кишига, Фаргона вилоятида 31,3 минг кишига, Сирдарё вилоятида 18,7 минг кишига, Кашкадарё вилоятида 1,9 минг кишига камайган (2-жадвал).

2-жадвал

Иктисодиётнинг расмий секторида бандларнинг худудлар буйича

2

таксимланиши2

(минг киши)

Худудлар номи Йиллар 2021 йил 2010йилга нисбатан

2010 2021 +/- %

Узбекистон Республикаси 5 348,9 5 856,7 507,8 109,5

Коракдлпогистон Республикаси 279,6 294,2 14,6 105,2

вилоятлар:

Андижон 418,4 437,2 18,8 104,5

Бухоро 335,6 382,4 46,8 114,0

Жиззах 182,3 207,4 25,1 113,8

Кашкадарё 425,2 423,3 -1,9 99,6

Навоий 237,6 276,8 39,2 116,5

2 Узбекистон Республикаси Президента хузуридаги Статистика агентлиги маълумотлари асосида муаллиф томонидан тузилган

Нaмaнгaн 326,1 367,0 40,9 112,5

Сaмapкaнд 466,7 483,6 16,9 103,6

Сypхондapё 390,0 338,5 -51,5 86,8

Сиpдapё 169,7 151,0 -18,7 89,0

Tошкeнт 521,9 593,8 71,9 113,8

ФapFонa 600,8 569,5 -31,3 94,8

Хоpaзм 277,1 292,0 14,9 105,4

Тошнит ш. 717,3 1 040,1 322,8 145,0

Иктисодиётнинг дaвлaт вa хусусий сeктоpидa юкоpидa кypиб чикилгад бaндлик тypлapи билaн биp кaтоpдa охрлини иш билaн тaъминлaш сохдсидо иктисодиётнинг ноpaсмий сeктоpидaги фaолият янги хрдисо xисоблaнaди. ХМТ тaъpифигa мувофик, мeъёpий-xyкyкий бaзaдapдa pyйхaтдaн yткaзилмaгaн, тapтибгa солинмaгaн ёки xимоялaнмaгaн хда тyлaнaдигaн иш, яъни, уз-узини иш билж тaъминлaш вa иш хдки тyлaнaдигaн бaндлик ноpaсмий бaндлик Xисоблaнaди [13].

Иктисодиётнинг ноpaсмий сeктоpидa мex1нaт билж бaнд бyлгaнлap тapкибигa солик оpгaнлapидa хдсобга тypмaгaн кyйидaги шaхслap киpaди:

- дaвлaт ижтимоий сyFypтa бaдaди тyлaмaсдaн ^as^a^a дexкон хyжaдикдapидa мexдaт фaолиятини aмaдгa ошиpaётгaн дexкон хyжaдиклapи aъзолapи;

- yйдa пулли хизмaтлap кypсaтиш бyйичa мexдaт мyносaбaтлapини paсмийлaштиpмaгaн тaдбиpкоpлapдa (энaгaдap, уй хизмaтчилapи, уй ошпaзлapи, aвтомобиль xaйдовчилap, коpовyллap вa бошкaдap) ёлладиб ишлaш билaн мyстaкил бaнд бyлгaн шaхслap;

- тaдбиpкоpлapгa ёлдaниб ишловчи шaхслap, шу жyмлaдaн, yлapнинг оилa aъзолapи хдмдо дaвлaт ижтимоий сyFypтa бaдaли туловисиз вa мex1нaт мyносaбaтлapи paсмийлaштиpилмaгaн жисмоний шaхслap (кypyвчилap, юк тaшyвчилap, фappошлap, ишчилap вa бошкaдap).

Иктисодиётнинг ноpaсмий сeктоpидa бaндлик мeзонлapигa кyйидaгилap киpaди:

- х^то^го кaмидa икки соaт иктисодиётнинг ноpaсмий сeктоpидa хдк тyлaнaдигaн ;ap кэндой фaолият тypи билaн бaндлик;

- бaндлик мyнтaзaмлиги - иктисодиётнинг ноpaсмий сeктоpидaги бaндликдaн тyшгaн ;ap хдфтвдик дapомaднинг мaвжyдлиги;

- 10 сотих ep мaйдонидa шaхсий ёpдaмчи хужвдигини юpитиш учун фойдaдaнилaдигaн уй хужвдиги бошкapyвидaги ep мойдонининг мaвжyдлиги.

Узбекистон Республикасида иктисодиётнинг норасмий секторида бандлар сони расмий сектордагига караганда бирмунча купрокдир. 2010 йилда норасмий сектордаги жами бандлар сони 6 279,5 минг кишини ташкил этган булса, 2021 йилга келиб 348,9 минг кишига (94,4 %) камайган ва 5 930,6 минг кишини ташкил этган. Бу борада Жиззах вилоятида 145,2 % (90,0 минг киши), Сурхондарё вилоятида 141,3 % (162,8 минг киши), Наманган вилоятида 130,2 % (147,5 минг киши) юкори усиш суръати кайд этилди. Аксарият худудларда, хусусан, Сурхондарё (162,8 минг кишига), Наманган (147,5 минг кишига), Кашкадарё (92,8 минг киши) вилоятларида сезиларли ошган, аксинча Тошкент шахрида 265,7 минг кишига (39,1 %), Тошкент вилоятида 161,9 минг кишига (74,4 %) хамда Бухоро вилоятида 130,8 минг кишига (69,8 %) камайган. 2021 йилда норасмий секторда бандлар улушининг катта кисмини Фаргона (746,0 минг киши), Самарканд (694,5 минг киши), Кашкадарё (639,2 минг киши) вилоятлари ташкил килган. 2010-2021 йиллар давомида худудлар кесимида бандликнинг энг юкори даражаси 2017 йилда Самарканд (1 032,6 минг киши) хамда Фаргона (1 000,9 минг киши) вилоятларида кайд этилган. Ушбу даврдаги энг паст бандлик даражаси 2021 йилда Навоий вилоятида (100,0 минг киши) кузатилган.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

2010 йил маълумотларига кура республиканинг жами 289,2 минг фукароси хорижда ишлаётгани кайд этилган. Ташки мехнат мигрантлари сони 2020 йилга келиб салкам 6 баробарга якин усган (1 838,2 минг киши). 2021 йилда эса 2010 йилга нисбатан хорижда ишловчилар сони 1462,3 минг киши (605,6 %)га купайиб, 1 751,5 минг кишига етган. Хусусан, энг катта усиш холатлари Жиззах 51,6 минг киши (2 249,9 %), Тошкент 146,5 минг киши (1 536,5 %) ва Сирдарё 41,3 минг киши (1 017,0 %) вилоятларида кузатилган. Шунингдек, 2021 йилги энг юкори курсаткичлар Самарканд (263,2 минг киши), Андижон (221,2 минг киши) хамда Фаргона (167,7 минг киши) вилоятларида кузатилган. Энг кам хорижда ишловчи фукроларга эга худудлар каторида эса Навоий (33,6 минг киши), Сирдарё (45,8 минг киши) ва Жиззах (54,0 минг киши) вилоятлари кайд

этилган.

Хрзирда мамлакатимизда барча сохаларда олиб борилаётган ислохатлар натижаси расмий статистика маълумотларида хам уз аксини топмокда. Жумладан, ахолига, тадбиркорларга солик юкининг енгиллаштирилиб борилиши норасмий равишда фаолият олиб бораётган шахсларнинг расмий фаолият юритишга утаётганлигини натижаси расмий секторда бандлар сонининг ошиб бораётганлигида хам намоён булмокда.

Мaмлaкaтимиздa бaнд ^оли cонининг pacмий Ba ноpacмий ceктоpлap бyйичa тaк;cимлaнишини к;yйидa кeлтиpилгaн мaълyмотлapдaн куришимиз мумкин (1-pacM).

Мaълyмотлapдaн кypинaдики, мaмлaкaтимиздa ноpacмий ceктоpдa бщд бyлгaнлap улуши 2016 йилдa 51,2 % (б 814,3 минг киши)ни тaшкил этгж бyлca, бу кypcaткич 2021 йилгa кeлиб 43,8 % (5 930,6 минг киши)ни тaшкил этиб, ceзилapли дapaжaдa кaмaйгaнлигини куришимиз мумкин.

2016 2017 2018 2019 2020 2021

расмий секторда бандлар норасмий секторда бандлар

1-расм. Узбекистон Республикасида банд ахоли сонининг расмий ва норасмий секторлар буйича таксимланиши, %да3

Мaмлaкaтимиздa ноpacмий фaолият олиб боpaётгaн фyк;apолapни ижтимоий жиxдтдaн хдмояод тaъминлaш учун pacмий фaолият олиб боришини кyллaб к;yввaтлaш мaк;caдидa узини узи бaнд килиш йyнaлиши киритилди. Як^ тapтибдaги тaдбиpкоpлap cифaтидa pyйхaтгa олинмaгaн Ba шaхcий мex1нaтгa доир иштиpокигa acоcлaнгaн, иш хдкини (мexдaт дapомaдини) олишгa ^apam^a^ узини узи бaнд килган шaхcлap шyFyллaниши мумкин булгж фaолият (ишлap, хизмaтлap) тypлapи pyйхaтидa нaзapдa тyтилгaн фaолиятни му^та^л paвишдa aмaлгa ошиpaдигaн шaхcлap узини узи бaнд килган шaхcлap cифaтидa pyйхaтгa олиниши мумкин [14]. Илмий излaнишлapимиз нaтижacидa pacмий paвишдa шли; идоpaлapидa узини узи бaнд килгaнлap cифaтидa pyйхaтдaн утгж Ba ижтимоий тулов тyлaгaн шaхcлapни pacмий бaнд cифaтидa ^и^бта олиш бyйичa тaклифлapни киритдик. Нaтижaдa мexдaт pecypcлapи бaлaнcини x1иcоблaш бyйичa мaвжyд уодубият тaкомиллaштиpилди.

3 Узбeкиcтон Рecпyбликacи Пpeзидeнти хузуридяги Стaтиcтикa aгeнтлиги мaълyмотлapи acоcидa мyaллиф томониднн тyзилгaн

Хужалик юритишнинг янги шаклларини ташкиллаштиришда иктисодиёт тармоклари ва сохаларида ахолининг иш билан бандлигида жиддий сон ва сифат узгаришлари динамикаси руй берди. Бу узгаришлар натижасида куйидаги тенденциялар кузатилганлигини алохида таъкидлаш жоиз:

биринчидан, давлат мулки объектлари кескин кискариши хисобига мулкчилик шакллари буйича иш билан ходимларининг конуний кайта таксимланиши;

иккинчидан, ишчи кучининг моддий ишлаб чикариш тармокларидан ноишлаб чикариш сохаларига баркарор ва тобора ортиб бораётган кайта таксимланиши руй берди. Шуни айтиш кифояки, номоддий ишлаб чикариш сохаларидаги юридик шахсларнинг микдори саноат ва кишлок хужалигидагилар бирга кушиб хисобланганидан ортикдир;

учинчидан, бозор узгаришлари таъсирида ишлаб чикариш суръатларининг пасайиши ва катта микдордаги кувватлар тухтаб колганлиги окибатида мавжуд иш жойлари билан ходимларнинг касби, тажрибаси ва малакаси даражасига мувофик сони уртасидаги мутаносиблик бузилди.

ХУЛОСА ВА ТАКЛИФЛАР

Хулоса килиб айтганда, 2010-2021 йиллар оралигида бандлик курсаткичлари бироз пасайишлар билан булсада доимий равишда ижобий динамикага эга булган. Тенденцияга эътибор берадиган булсак, 2020 йилда бошланган Covid-19 пандемияси барча курсаткичларга сезиларли даражада таъсир курсатган. Ушбу салбий окибатлар билан боглик жараёнларнинг барвакт олдини олиш, вазиятни хар томонлама чукур тахлил килиб, булажак хавф-хатарларни, улар билан боглик муаммоларни олдиндан прогноз килиш, уларнинг ечимига аник режа ва чоралар билан тайёр туриш тизимини яратиш максадга мувофикдир [15].

Шундай килиб, Узбекистон Республикаси ахоли бандлиги таркибида юз бераётган узгаришлар иктисодиёт тармоклари таркибини диверсификация килиш борасида курилган чора-тадбирлар натижасидир. Шу билан бирга, юкоридаги узгаришлар мамлакатнинг ижтимоий-иктисодий ривожланиш дастурларини тузишда хисобга олиниши максадга мувофикдир.

Мамлакатимизда иш уринларини ташкил этиш сохасидаги давлат сиёсати ишсизликни кискартириш ва ахолининг ижтимоий зарур мехнат билан бандлигини купайтириш буйича куйидаги тадбирларни эътиборга олиш зарур деб уйлаймиз:

- давлат томонидан иктисодиётга киритилаётган инвестицияларни рагбатлантириш, бу эса янги иш жойларини яратишнинг асосий шарти хисобланади;

- ишчи кучига булган талаб ва таклифнинг хам таркибий, хам касбий жихатдан баланслашувига доир чора-тадбирларни ишлаб чикиш ва амалга ошириш;

- янги иш жойлари ташкил этилганда тадбиркорларга ва кичик бизнес корхоналарига солик имтиёзлари бериш;

- уз-узини ижтимоий зарур мехнат билан банд килишни кенгрок рагбатлантириш;

- "яшил" иктисодиётни ривожлантириш каби янги иш жойларини яратиш ва шунга тегишли куникмаларга тайёрлаш дастурларни ишлаб чикиш;

- кичик бизнес ва оилавий тадбиркорликда инвестицион фаолликни рагбатлантириш асосида шарт-шароитлар яратиш, бу куплаб мамлакатларда ахоли бандлигини таъминлашнинг мухим услуби сифатида урганилмокда;

- таркибий узгаришлар билан боглик ишсиз колган ёки ишидан ажралиб колиш хавф солаётган шахсларнинг иш излашларини фаоллаштириш максадида касбга укитиш, кайта тайёрлаш ва уларга ахборот-консалтинг хизматларини курсатиш борасида ишлар олиб боришдан иборатдир.

ФОЙДАЛАНГАН АДАБИЁТЛАР РУЙХДТИ:

1. Hartmut Lehmann, Norberto Pignatti. Informal employment relationships and the labor market: Is there segmentation in Ukraine? Journal of Comparative Economics Volume 46, Issue 3, September 2018, Pages 838-857 https://doi.org/10.1016/jjce.2018.07.011

2. Абдурахмонов ^Х. Мехнат ицтисодиёти: назария ва амалиёт. Дарслик. -Т.: ФАН, 2019. - Б.257.

3. Холмуминов Ш.Р. ^ишлок мехнат бозорининг шаклланиши ва ривожланишини моделлаштириш (Самарканд вилояти мисолида). Ицтисодиёт фанлари доктори илмий даражасини олиш учун тайёрланган диссертация. -Тошкент, 1998. - Б.57.

4. Зокирова НД, Шоюсупова Н.Т, Габзалилова В.Т, Абдурахмонова ГД. Ауолининг иш билан бандлигини тартибга солиш. (Назарий ва амалий жщатлар). Монография. - Т.: Фан ва технология, 2011. - Б.26.

5. Улмасов A., Вахобов A. Ицтисодиёт назарияси. Дарслик. - Т.:Иктисод-молия, 2014.- 424 б

6. Павленков В.А. Рынок труда. Занятость. Безработица. М.: МГУ, 2004.584 с.

7. Гаузнер Н. Современная ситуация на российском рынке труда и политика занятости / Н.Гаузнер // Мировая экономика и международные отношения. -1994. - № 6. - С. 5-11

8. Старовойтова Л.И. Занятость населения и ее регулирование / Л.И.Старовойтова, Т.Ф.Золотарева. - М.: Академия, 2001. - 190 с.

9. Смит А. Исследование о природе и причинах богатства народов. В 2 т. М.: Наука, 1993. -570 с

10. Кейнс, Дж.М. Общая теория занятость, процента и денег. Избранное/Дж.М.Кейнс. - М.:Эксмо 2007.-960 с.

11. Саруханов Э.Р. Проблемы занятости в период перехода к рынку. СПб.: СПбУ. ЭФ, 2001.-254 с.

12. Узбекистон Республикаси Президенти хузуридаги Статитстика агентлиги маълумотлари (www.stat.uz)

13. ILO Chapter 4: Who should be getting minimum wages 4.5. Informal economy workers https://www.ilo.org/global

14. Узбекистон Республикасининг конуни "Ах,оли бандлиги тугрисида", 20.10.2020 йилдаги УР^-642-сон

15. Узбекистон Республикаси Президентининг Фармони, "2022 — 2026 йилларга мулжалланган Янги Узбекистоннинг тараккиёт стратегияси тугрисида" 28.01.2022 йилдаги ПФ-60-сон

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.