Научная статья на тему 'АҲМАД ИБН МУҲАММАД ҲАНАФИЙНИНГ “ХИЗОНАТ АЛ -ФАТАВО” АСАРИНИНГ ҚЎЛЁЗМА НУСХАЛАРИ'

АҲМАД ИБН МУҲАММАД ҲАНАФИЙНИНГ “ХИЗОНАТ АЛ -ФАТАВО” АСАРИНИНГ ҚЎЛЁЗМА НУСХАЛАРИ Текст научной статьи по специальности «Философия, этика, религиоведение»

CC BY
21
3
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
тамаддун / илмий мерос / фиқҳ / фатво / кашшофлар / шарҳ / қўлёзма / тадқиқ / таҳқиқ / қиёс / изоҳ / civilization / scientific heritage / jurisprudence / fatwa / pioneers / commentary / manuscript / study / analysis / comparison / explanation / translation

Аннотация научной статьи по философии, этике, религиоведению, автор научной работы — Саидакбарова, Нилуфар

Ушбу тезисда Аҳмад ибн Муҳаммад Бухорийнинг “Хизонат алфатово” асари фиқҳий масалаларни жамлаган, ўз даврида халқ ва зодагонлар ўртасида кураш авж олиб, шариат заифлашувига сабаб бўлган бир паллада ёзилган муҳим манба эканлиги; асарнинг айрим қўлёзмалари ҳақида қисқача тавсифлар ўрин олган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

MANUSCRIPT COPIES OF AHMAD IBN MUHAMMAD HANAFI'S "KHIZANAT AL-FATAWA"

In this thesis, Ahmad ibn Muhammad Bukhari's work "Khizanatul Fatawa" is an important source that summarizes jurisprudential issues and was written at a time when the struggle between the people and the nobles escalated and caused the weakening of Sharia; there are brief descriptions of some manuscripts of the work.

Текст научной работы на тему «АҲМАД ИБН МУҲАММАД ҲАНАФИЙНИНГ “ХИЗОНАТ АЛ -ФАТАВО” АСАРИНИНГ ҚЎЛЁЗМА НУСХАЛАРИ»

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(5), May, 2023

АХ,МАД ИБН МУХДММАД ХДНАФИЙНИНГ "ХИЗОНАТ АЛ -ФАТАВО" АСАРИНИНГ К^ЛЁЗМА НУСХАЛАРИ

Саидакбарова Нилуфар

УзХИА 1-курс магистранти

АННОТАЦИЯ

Ушбу тезисда Аумад ибн Мууаммад Бухорийнинг "Хизонат ал- фатово" асари фикций масалаларни жамлаган, уз даврида халц ва зодагонлар уртасида кураш авж олиб, шариат заифлашувига сабаб булган бир паллада ёзилган мууим манба эканлиги; асарнинг айрим кулёзмалари уацида цисцача тавсифлар урин олган.

Калит сузлар: тамаддун, илмий мерос, фицу, фатво, кашшофлар, шару, цулёзма, тадциц, тауциц, циёс, изоу

In this thesis, Ahmad ibn MuhammadBukhari's work "Khizanatul Fatawa" is an important source that summarizes jurisprudential issues and was written at a time when the struggle between the people and the nobles escalated and caused the weakening of Sharia; there are brief descriptions of some manuscripts of the work.

Key words: civilization, scientific heritage, jurisprudence, fatwa, pioneers, commentary, manuscript, study, analysis, comparison, explanation, translation.

Мовароуннахр ва Хуросон илму маърифат, маданият хамда тамаддун бешиги эканлиги бутун дунёга маълум. Айникса, Бухоро, Самарканд, Хоразм ва Шош улкалари уз багридан етук алломалар чикарган. Улар ёзган асарлар кайси сохада булмасин, ахамияти бекиёс, айникса, бугунги глобал замонимиз учун ута мухимдир.

Неча асрлар утса хамки, аждодларимизнинг кимматбахо ва илмий мерослари хали тулалигича урганиб булингани йук. Кулёзмалар фондларида сакланаётган канчадан-канча нодир манбалар уз кашшофларини кутиб турибди. Х,али очилмаган сирларию, тадкик этилмаган кирралари бисёр.

Мана шундай кимматли манбалардан бири - Ахмад ибн Мухаммад Хднафийнинг "Хизонат ал-фатаво" асаридир. XII асрларга оид бу манба мухим фикхий асар булиб, узида куплаб нодир фатволарни жамлагандир.

Муаллиф хацида. Муаллифнинг тулик исми Ахмад ибн Мухаммад ибн Абу Бакр ал-Х,анафий, Бухорий булиб, (ваф. 522/1128) уз даврининг етук факихларидан булган. Ахмад ибн Мухаммаднинг хаёти хакида маълумотлар жуда оздир.

ABSTRACT

КИРИШ

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(5), May, 2023

Хожи Халифа "Кашфуз зунун" асарида куйидагича маълумот беради: "А^мад ибн Мухаммад ибн Абу Бакр ал-Х,анафийнинг (тугилган йили номаълум) "Мажмаъ ал-фатово" асари хам мавжуд булиб, муаллиф уз асарини кискартиради ва "Хизонат ал-фатово" деб номлайди. Бу асарга "Мажмаъ ал-фатаво"даги ажиб ва нодир масалаларни узайтирмаган холда киритади. Асар ^^ ^^ й^^ й^** ^ ^ ^ ^^ деган жумлалар билан бошланиб, фикхий масалалар кетма-кетлиги билан тартибланган.

МУ^ОКАМА ВА НАТИЖАЛАР

"Мажмаъ ал-фатово" асари эса катта-катта олимларнинг фатволари асосида ёзилган. Хусусан, Садри Шахиднинг "Фатово Кубро" ва "Фатово Сугро"си, Абу Бакр Мухаммад ибн Фазл Бухорий, Мухаммад ибн Валид Самаркандий, Имом Ато ибн Хдмза Нотифий, Абул Хдсан Рустагфинийларнинг "Фатово"лари, Имом Абул ^осимнинг "Мултакот"и, Шайхул Ислом Алоуддиннинг "Тухфатул фукахо"си, Имом Жассоснинг "Гарибур рувот", "Мунтако" ва "Шархул Мунтасаб" асарлари, Зохириддиннинг "Жомеъ" ва "Бадиъ ал-аъйн" асарларидан, яна Мавло Абу Суъуд, Ибн Камол, Жуйизода хамда Мавло Саъдийларнинг фатволаридан хам истифода этилган" 1

Асар %ацида. "Хизанат ал-фатово" "Мажмаъ ал-фатово" асарининг кискармаси булиб, Ахмад ибн Мухаммад Бухорийдан дустлари ва замондошлари "Мажмаъ ал-Фатово" асридаги кам учрайдиган, нодир хамда долзарб булган мавзуларни алохида жамлаб беришини илтимос киладилар. Уша даврда халк ва зодагонлар уртасида кураш авж олиб, шариат заифлашувига сабаб булган эди. Шунга кура, муаллиф "Мажмаъ ал-Фатово"дан "Хизонат ал-фатово" асарини таълиф килишга карор килади.

Асар 50 боб булиб, "Тахорат китоби"дан бошланиб, "Васиятлар китоби"да тугайди. Боблар эса фаслларга ажратилган.

Асар араб тилда, настаълик хатида битилган. Асарнинг ёзилган йили ва жойи маълум эмас.

Асарнинг "Басмала"дан сунг й^1 й^** ^ ^ ^^

жумлалари билан бошланиб, жумлалари билан тугатилган.

Калафон мавжуд. Х,ошия берилмаган. Сахифага пойгир куйилган.

"Хизанат ал-фатово" асарининг кулёзмалари. Асарнинг кулёзма нусхалари миллий фондларимиз хамда жахон фондларида мавжуд.

Узбекистон Халкаро Ислом Академияси манбалар хазинасида 612 тартиб ракамдаги 283/11 кулёзма мажмуа шаклида булиб, иккита фикхий асарни уз

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

(E)ISSN:2181-1784 www.oriens.uz 3(5), May, 2023

ичига олади. 46-1226 бетларда "Мултакоти Носирий" асари, 126б-288а бетларида эса "Хизонат ал-фатово" асари урин олган.

Асарни Амир Хайдар ибн Шохмурод (1800-1826) даврида, яъни 1228/1813 йилда Мухаммад Эрназар ибн Ашур Мухаммад ал-Бухорий томонидан Бухоро шахрининг Мир Араб мадрасасида шарк когозига кучирилган. 163 варагдан иборат. Матн кора, керакли сузлари кизил сиёхда ёзилган. Матн 23 сатрдан иборат. Мукова ва матн улчови 9,5x19; 20,5x29

Асарнинг муковаси калин картон устига тук яшил рангли когоз билан копланган. Муковада учта ромб шаклида саххоф тамгаси бор. Тамгада "Мулло Абдулхай ибн Мухаммад Олим саххоф" деган жумла ёзиб куйилган.

Бундан ташкари, Франциянинг BULAC (Bibliothèque universitaire des langues et civilisations) кутубхонасида ark: / 13960 / t8qc9d231 раками билан;2

Istanbul fatih kutuphanesi кулёзма фондида 2290 раками билан; Nuruosmaniye kutuphanesi фондида 297 4 = 927 раками билан; Suleymaniye kutuphanesi фондидаги Yeni cami - 606 ракамли; Millet Kйtйphanesiда 1018 ракам билан;3 Туркиянинг бошка кутубхоналаридаги колган кулёзмалар билан жами 9 та нусха сакланади.4

1943 йилда кучирилган Nuruosmaniye kutuphanesi фондидаги 297 4 = 927 ракамли кулёзма эса энг охирги кучирилган нусха хисобланади.

ХУЛОСА

Асарнинг замонавий тадкики буйича ироклик олим, адиб, тарихчи хамда кулёзмалар буйича йирик мутахассис Мухйи Хилал Сархан5 алохида иш олиб борган. У асардаги форсий сузларни жамлаб, уларнинг далолати ва маъноларини аниклаб чикканлиги, тадкикот иши тулов асосида фойдаланувчиларга берилиши хакидагина баъзи маълумотлар бор халос.

Асарнинг бугунги кундаги ауамияти. "Хизонат ал-фатово" асари уз тадкикотчисини кутиб турган мухим фикхий манбадир. Бугун реал хаётда учраётган муаммоларнинг амалий ечими ва киёсий хукмлари фикхий китобларда батафсил ёритилган. Айникса, фатволар жамланган китоблар далил, ортикча изох ва шархларсиз масаланинг конкрет ечимини бера олади.

Асарнинг нусхаларни излаб топиш, фондлар билан ишлаш ва кулёзмаларни тулик тадкик этиш - манбашунослар олдидаги мухим вазифалардан хисобланади.

2 https ://archive.org/details/MS. ARA. 1966/page/n5 9

3 Millet Kütüphanesi (milletkutuphanesi.gov.tr)

4 https://www.quranicthought.com

5Amazon.com

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(5), May, 2023

^ _ A»r - Ï

2. https : //www.bulac.fr/

3. https://istanbul.ktb.gov.tr/TR-290862/fatih-merkez-kutuphanesi.html

4. https://islamansiklopedisi.org.tr/nuruosmaniye-kutuphanesi

5. https : //www.quranicthought.com

6. Millet Kütüphanesi (milletkutuphanesi.gov.tr)

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.