Научная статья на тему '“САҲИҲУЛ БУХОРИЙ” НИНГ ҚАДИМИЙ НУСХАЛАРИ'

“САҲИҲУЛ БУХОРИЙ” НИНГ ҚАДИМИЙ НУСХАЛАРИ Текст научной статьи по специальности «Науки о Земле и смежные экологические науки»

CC BY
102
10
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Мақдисий / Юниний / ҳадасана / ровий / санад / муҳаддис / мерос / илмий / колофон / изоҳ. / Makdisi / Yunini / hadasana / narrator / sanad / muhaddis / heritage / science / colophon / commentary.

Аннотация научной статьи по наукам о Земле и смежным экологическим наукам, автор научной работы — I. Qushshaqov, I. Daurbekova

Ушбу мақола Туркия Республикасидаги Нур Усмония кутубхона фондида сақланаётган “Саҳиҳул Бухорий” асарининг бир неча қўлёзма нусхалари ҳақида маълумот ва тавсифлар келтирилган. Асарнинг колофони, ҳошиясида келтирилган тарихий маълумотларни таҳлили ҳам берилган. Машҳур нусхалар муҳаддис Юниний, Мақдисий, Марвазий, Кушмиҳоний номлари билан аталганининг сабаблари ҳам айтиб ўтилган. Шунингдек, Имом Бухорий ҳаёти ва илмий меросини асраб – авайлаш, ўрганиш ва ёш авлод вакилларига ўргатиш, динимиз моҳиятини тўғри тушуниш ҳамда унинг ғоя ва таълимотларини халқимизга тўғри етказиш аҳамиятли жиҳатлари ёритилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

ANCIENT COPIES OF “SAHIHUL BUKHARY”

This article offers details and descriptions of a number of Sahihul Bukhari manuscripts that are kept in Turkey's Nur Osmaniya Library Fund. The work's colophon and summaries of the historical data provided in the margin are also included. Also included are the explanations behind the eponymous replicas' other names, such as Muhaddis Yuni, Makdisi, Marvazi, and Kushmikhani. Additionally, Imam Bukhari's life and scientific legacy were preserved, passed down to future generation leaders, understood as the foundation of our religion, and supported by his ideas and teachings to our people.

Текст научной работы на тему «“САҲИҲУЛ БУХОРИЙ” НИНГ ҚАДИМИЙ НУСХАЛАРИ»

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 8 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

"СА^ЩУЛ БУХОРИЙ" НИНГ ЦАДИМИЙ НУСХАЛАРИ Кушшаков Ихтиёр Исроилович

Имом Бухорий халкаро илмий-тадк;ик;от маркази илмий ходими Даурбекова Ирода Туюновна

Имом Бухорий халкаро илмий-тадк;ик;от маркази илмий ходими https://doi.org/10.5281/zenodo.7410046 Аннотация. Ушбу мацола Туркия Республикасидаги Нур Усмония кутубхона фондида сацланаётган "Са^щул Бухорий" асарининг бир неча цулёзма нусхалари %ацида маълумот ва тавсифлар келтирилган. Асарнинг колофони, %ошиясида келтирилган тарихий маълумотларни та%лили %ам берилган. Маш%ур нусхалар мууаддис Юниний, Мацдисий, Марвазий, Кушмщоний номлари билан аталганининг сабаблари %ам айтиб утилган. Шунингдек, Имом Бухорий %аёти ва илмий меросини асраб - авайлаш, урганиш ва ёш авлод вакилларига ургатиш, динимиз мощятини тугри тушуниш %амда унинг гоя ва таълимотларини халцимизга тугри етказиш ауамиятли жщатлари ёритилган.

Калит сузлар: Мацдисий, Юниний, %адасана, ровий, санад, му%аддис, мерос, илмий, колофон, изо%.

ДРЕВНИЕ КОПИИ "САХИХ АЛЬ-БУХАРИ" Аннотация. В этой статье представлены подробности и описания ряда рукописей Сахихул Бухари, которые хранятся в библиотечном фонде Турции Нур Османия. Колофон работы и резюме исторических данных, представленных на полях, также включены. Также включены объяснения других имен одноименных реплик, таких как Мухаддис Юни, Макдиси, Марвази и Кушмихани. Кроме того, жизнь и научное наследие Имама Бухари были сохранены, переданы лидерам будущих поколений, поняты как основа нашей религии и поддержаны его идеями и учением для нашего народа.

Ключевые слова: Макдиси, Юнини, хадасана, рассказчик, санад, мухаддис, наследие, наука, колофон, комментарий.

ANCIENT COPIES OF "SAHIHUL BUKHARY" Abstract. This article offers details and descriptions of a number of Sahihul Bukhari manuscripts that are kept in Turkey's Nur Osmaniya Library Fund. The work's colophon and summaries of the historical data provided in the margin are also included. Also included are the explanations behind the eponymous replicas' other names, such as Muhaddis Yuni, Makdisi, Marvazi, and Kushmikhani. Additionally, Imam Bukhari's life and scientific legacy were preserved, passed down to future generation leaders, understood as the foundation of our religion, and supported by his ideas and teachings to our people.

Keywords: Makdisi, Yunini, hadasana, narrator, sanad, muhaddis, heritage, science, colophon, commentary.

Буюк аждодларимизнинг бой илмий, маънавий мероси дунё кутубхона фонд ва музейларининг ноёб дурдоналаридан бири саналади. Машхур фондлардаги кулёзмалар орасида хддис илмининг султони Имом Бухорий каламига мансуб "Сах,их,ул Бухорий" асарининг турли даврларда кучирилган нусхаларини х,ам учратиш мумкин. Имом Бухорий бу асарни ёзишда улкан мех,нат самараси билан ун олти йил давомида ёзиб, мукаммал х,олатга келтирган.

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 8 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

Асарнинг бизгача етиб келиш жараёни бир неча боскичларни босиб утган. Дастлаб, Имом Бухорий хузурида "Сахих"ни тинглаган бир неча ровийлар китобни бевосида мухаддисдан кайд килиб олган. Ровийлардан эса уз навбатида толиби илмлар нусха кучирган. Аста-секин ислом оламидаги мамлакатлари буйлаб асарнинг турли кулёзма нусхалари кенг таркалиб борган.

"Сахихул Бухорий"нинг ривоят тарихи хакида Имом Бухорийнинг шогирди мухаддис аллома Абу Абдуллох Мухаммад ибн Юсуф Фирабрий (231/845320/922): "Мухаммад ибн Исмоил Бухорий "Сахихул Бухорий" дан хадис ривоят килганда туксон минг киши хадис тинглаган. Бу китобдаги хадисларни ривоят килишга Имом Бухорий ва мендан бошка бирор киши колмади", - деб ёзган. Имом Фирабрийнинг маълумотига кура, аллома узок умр кургани, кулидаги нусханинг тулик ва асл эканидан далолат беради. Асарни Фирабрий нусхасидан куплаб шогирд, мухаддислар хадис ривоят килган ва ундан нусхалар кучирган.

Ислом манбашунослиги буйича амалга оширилган куплаб олимлар олиб борган тадкикотларида "Сахихул Бухорий" асарининг нусхалари мавжудлиги, уларнинг бир-биридаги фаркли жихатларини ёритиб берган. Дунё олимларининг тавсиф, матнлар тахлили ва тадкикотлар натижасида "Сахихул Бухорий" асарининг дунё фондларидаги нусхалари Имом Бухорий яшаган даврга якин булган нодир нусха борлиги аникланган. Бугунги кунда "Сахихул Бухорий" га олимлар томонидан куплаб шарх ва хошиялар ёзилган ва ёзилмокда.

Ушбу макола Имом Бухорий халкаро илмий-тадкикот маркази манбалар хазинасида сакланаётган "Сахихул Бухорий" асар нусхаларининг электрон нусхалари мавжуд булиб, бу нусхаларнинг афзаллиги, фаркли жихати хакида маълумот беришни лозим топдик. ^улёзманинг асл нусхалари Туркиянинг Нур Усмония кутубхонасида сакланмокда. Мазкур кутубхонада "Сахихул Бухорий"нинг 31 та нодир ва кадимий нусхаси мавжуд.

Асарнинг хозирга кадар аникланган нусхалари орасида энг кадимий нусхалардан бири Нур Усмония кутубхонасида №687 ракам остида сакланаётган Мухаммад ибн Абдумажид томонидан 669/1271 йилда кучирилган нусхани тавсиф ва тахлилини келтиришни лозим топдик.

Нусха тулик, сатри 37 каторни ташкил этади. "Боб", "хаддасана" ва "сана" каби сузлари кизил сиёхда ёзилган. Мазкур нусхада матн турт бурчак, тилла суви юритилган рамка ичига олинган булиб, асар боши зархал, накшли унвон билан безатилган. Асарнинг хошияларида изох, шарх, тулдирмалар бор ва тарихий маълумотлари билан ноёб нусха хисобланади. ^улёзманинг хажми 348 варакдан иборат.

Асарнинг 1а варакдан басмала билан бошланган.

Асар боши:

^ j ~ j 4JI j ^^ л ij^j^ ^ ^ j ^

j ^jj Jl l 1 jl ijl .¿I j nij 4j]c. .¿I ^ .¿I J^^jJl ' '"¿^

... Qjjjjll

Расулуллох соллаллоху алайхи васалламга вахийнинг бошланиши кандай булган? Аллох таолонинг "Албатта, биз сенга Нух ва ундан кейинги набийларга вахий юборганимиздек, вахий юбордик" [1: 163] деган сузи.

Колофон 165б варакда булиб, унда кучирилган сана ва хаттоти кайд этилган.

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 8 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

ji.1 1 и j j All j Лл^л U,ij щ Jc Л1 j lj^.1 j Vjl Л Лл^-ll j ^jl—ll ^j^ ■ ~ <

Jc j ^^Vl л Lj*n щ Jt Ajljl' j оЛ^. j Л 4 ^j^^all jA j j^l J'Vl a .j Aj'j'jjll

All

^^"jl АЗл^щ j OjJm j А*щ Ол ^t ЛJ j^^

"Хджрий 669 йил рамазон ойининг ун саккизинчи (мелодий 1271 йил апрель ойининг йигирма туккизинчи) куни ёзиб тугатилди".

Нур Усмония кутубхонасида сакланаётган яна бошка бир нусхаси Мухаммад Абу Саъуд ибн Х,асан ибн Али ибн Абу Бакр Баззорий томонидан китобат килиниб, 855/1451 йилда кучирилган. Асар тулик. сатрлари 35 каторни ташкил этади. "Боб" сарик (зархал), "хаддасана" кук, ва "хаддасани" сузлари кизил сиёхда билан ёзилган. Ушбу асар №689 ракам остида сакланмокда. ^улёзманинг хажми 357 варакдан иборат. Асар 1а варакдан басмала билан бошланган. Асар боши:

j ~ j All j ^^ л j .aj^-jll QA^jll ^ ^.J

j ^jj Jl 1 *j^jl ^jJl 1 *j^jl 1jl J^. Л1 Jj3 j nij Aj1t ,¿1 .¿I Jjnj ^ll ^^jll ^Л^ ' "j^

[689:1] ... ол»^ Ол jjjjjll

Расулуллох соллаллоху алайхи васалламга вахийнинг бошланиши кандай булган? Аллох таолонинг "Албатта, биз сенга Нух ва ундан кейинги набийларга вахий юборганимиздек, вахий юбордик" [1: 163] деган сузи.

Колофон 165б варакда булиб, унда кучирилган сана ва хаттоти кайд этилган.

Ijjjn j ^jijj Q j Ajjt j ^^ J ol^^jl j A_*t ^ ~ j jl Ал^-J ^jl—_jll ^j^ ~ ¿j^

jjl qj qj qj Jj» . ill jjl л Ajlj-^j j j j Alijii^ ^ll j^ l j Лшс Jjl .^ln j All j Лл^-л Qj' j А*щ JjYl ¿JJ ^л!^ Л*J ^j^^ll ^jj A. Ол ^Ijill j A*t ^ lit ^»il^ll ^jljjll J^J

Туркиянинг Нур Усмония кутубхонасида сакланаётган "Сахихул Бухорий" асарининг яна ноёб нусхаларидан бири хаттот Шараф ибн Шамсиддин Шарофиддин ^офиз Нажибий томонидан китобат килиниб, 861/1457 йилда №700 ракам остида сакланаётган нусха мавжуд. Бу нусханинг "Боб", "хаддасана" ва "сана" каби сузлари кизил сиёхда ёзилган. Мазкур нусхада матн турт бурчак, тилла суви юритилган рамка ичига битилган булиб, асар боши зархал, накшли унвон билан безатилган. ^улёзма умумий хажми 855 варакдан иборат булиб, 27 сатрда кучирилган. Асарнинг сунги калофон кисмида муаллиф ва асар хакидаги маълумотлар батафсил аник ракамлар билан келтирилган.

Асар 1а варакдан басмала билан бошланган. Асар боши:

j ^ j All j л lj^ ^ j .^j^jll QA^jll ^ ^.J j ^jj ^Jl l **j^jl ^jll l **j^jl ljl oj^j J^ ^ j nij Ajlt ^ ^ Jj^j ^ll ^^jll ^Л^ yl^ ^j^

[700:855]... ол»^ Ол Qjjj*ll

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 8 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

Расулуллох соллаллоху алайхи васалламга вахийнинг бошланиши кандай булган? Аллох таолонинг "Албатта, биз сенга Нух ва ундан кейинги набийларга вахий юборганимиздек, вахий юбордик" [1: 163] деган сузи.

Асарнинг охири :

Aie .¿I ^ i SJJJA ^jI je Aejj i^jI je jj sjl-Ae je Jj ■ jj Лл^-л liJA^. Jla jj Лл^ I liJA^.

j оЛлл^ j ц^,.'" ¿jIjj-^I ^i ú yl^illI ^le ylÁájá^ ü^^jlI JI ц^'д!^ -lщ j ^ ^ ^ Jla Jla

[700:854]... ^ úW^

Абу Хурайра розияллоху анху: Расулуллох соллаллоху алайхи васаллам: "Тилга енгил, мезонда огир, Рахмонга суюкли икки калима: "Субханаллохи ва бихамдихи, субханаллохил азим", дедилар.

Колофон кисмида асарнинг кучирилган санаси ва кучирган хаттоти хакидаги маълумотлар келтирилган.

j Aje ^íj ^jl^LjlI Jjel лщ| jj Лл^л Л.е ^jI ^уЛлЛ JaI ^ üiL^JI ^j^^alI < J'SU -j

AjIjáé j Л jáe JI j^I j jLe J3I Jj ^le .... j fIj2álI ^J^VI -ke^I i ^U J^V slijI

А1л1лЗ j jj'щ j Ai^i JIi^JIj Aj^jSlI A.gj ^l^I ^.j^ <4 ÜL^JI üJjlI ^J^ ÜJjlI ^дД jj ^J^ ^I^I [700:854]...

Мазкур асарни хаттот Шараф ибн Шамсиддин Шарофиддин Х,офиз Нажибий томонидан 861/1457 йилда кучирилган.

Üa.1 Jtä AjI Aje Jäj A ij^jj All л nij ú^ wjl ^ .'Л ^ Jje jjI ^j nlI

A'l. ^ j А'щ j . "e A' щ ^i A'ái ^ j t á\I A M д' щ l_Aj

j^I j ^j^ . ~ ^jé tlI j ^j^ ■ ~ ' * tlI А1л

A^

J nie l^llil Sjl^alI Л. А.л^Ц ^jj jlj jj'* ^j '"'jl1 д j láli JjÍ i^luéI VI Úxij 1л j ^jj jjj j jjj 1л

j jjj А1щ --'...U ^jj jUqJI ^jj jij j fl n.lI Ojl^ti Л'^ jUqJI Aljl ^ijj j Ajl^ j jj. uj j ^JjI jIj^ 0Л ^j^^alI ^jjl^I JlлeI j Ijl^J j Jл ^i SJJÍ j l^jj J nie AJ^J VI А'щ uj' щ j u^^I A^jj^ 0Лла jjjjl^

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 8 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

■Л1 J .ЩщЬ J ИП J Ц^^ Щ J Л шА J J ЛТЬ И

[700:855] ^ А^Щ

"Сахих"ни битган шайх Абу Абдуллох Бухорий унг кули билан ёзганидек, чап кули билан хам ёза олиши аник исботланган.

Ундан ривоят килинади: "Мен юз минг сахих ва икки юз минг сахих булмаган хадисни ёддан биламан. Уларни олти юз минг хадис орасидан ажратиб олганман. Уни (Сахихул бухорий) ун олти йил давомида ёздим ва узим ва Раббим уртасида хужжат килдим. Унга хадис киритишдан олдин гусл килиб, икки ракат намоз укир эдим".

Имом Бухорий 194 йил шаввол ойидан ун кеча колганда жума куни намоздан сунг тугилиб, 256 йил Рамазон хайити кечаси хуфтон намози вактида вафот этган ва Х,айит куни дафн килинган. У ун уч куни кам олтмиш икки йил умр курди. ^абри Бухоронинг (хозирги Самарканд) Хартанг номли мавзесида жойлашган. Сахихул Бухорий асаридаги хадислар сони 7275 та. 900 та хадис такрорланиб келган, деган фикрлар хам айтилган. Баъзилар: "Такрорланадиган хадисларидан ташкари 4000 та хадис бор", дейишган. Валлоху аълам.

Умуман олганда мазкур кутубхона фондида яна бир канча 13-18 асрларга доир нусхалари сакланмокда. Шунингдек, кутубхона фондида бир канча юниний нусхалар хам сакланиб келмокда.

"Сахихул Бухорий" асари нусхасини энг куп таркалиши ва дунё буйича мухаддислар, шарх ёзувчилар хамда олимлар томонидан бирламчи манба сифатида фойдаланилган "Сахихул Бухорий" асарининг "Юниний" нусхаси булади. Юниний нусхаси саккизинчи хижрий асрдан кейин етишиб чиккан барча мухаддислар учун асос ва асл манба сифатида фойдаланиб келинмокда. "Сахихул-Бухорий" асарига шархлар ёзган машхур мухаддис олимлар Ибн Х,ажар Аскалоний, Бадриддин Айний, ^исталоний ва бошкалар томонидан тасниф этилган машхур шархларда асосий манба Юниний нусхаси булган.

Юниний нусхасининг сохиби Абу Хусайн Али ибн Мухаммад ибн Ахмад ибн Абдуллох Юниний 621/1224 йил Баълабакка (Дамашк) номли шахарнинг Юниний кишлогида мухаддислар оиласида тугилган. Мухамммад Юниний мухаддис, факих, зохид уз даврининг энг буюк мухаддисларидан булиб, унинг отаси Такиййиддин Юниний хам мухаддис, хофиз, зохид сифатида эътироф этилган [6].

"Сахихул Бухорий" асарининг Нур Усмония кутубхона фондида сакланаётган 1156/1743 йилда Али ибн Абдуллох томонидан китобат килинган юниний нусхаси мавжуд. Асар хажми 609 варакдан иборат булиб, №695 ракам остида саланмокда. Мазкур нусхада матн турт бурчак, рамкага олинган булиб, асар боши зархал, накшли унвон билан безатилган. Асардаги "хаддасана", "ахбарона", "кавл", "кул" ва "боб" каби сузлари кизил сиёхда ёзилган. Асарнинг +1б-3а варакларида Абу Хусайн Али ибн Мухаммад ибн Ахмад ибн Абдуллох Юниний нусхасини тайёрлашда Абу Зарр Х,аравийдан келган ривоятга асосанланган. Абу Заррга етиб келган бу санад Карима бинти Ахмаддан булиб, у Кушмихонийдан ривоят килган. Х,амавай томонидан келган санад хам Кушмихоний, Мустамлий, Абу Зайд Марвазий ва Жиржонийлар ривояти асосида Мухаммад Юнинийга етиб келганлиги [4: 1б-3а] хакидаги маълумотлар батафсил келтирилган [5: 14]. Асар "Иймон китоби" (Китабул иймон) дан бошланиб, "Тавхид китоби" (Китобут тавхид) гача тулик кучирилган.

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 8 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

"Сахихул Бухорий" асарининг яна бир Юниний нусхаси 1121/1709 йилда хаттот Адмад ибн Али Халлоф Мануфий томонидан кучирилган. Асар №701 ракамда сакланади ва кулёзманинг умумий хажми 673 варакдан иборат. Нусханинг "Боб" сарик (зархал), "хаддасана" кук, ва "хаддасани" сузлари кизил сиёхда берилган. Шунингдек, матн турт бурчак, тилла суви юритилган рамка ичига битилган булиб, асар боши зархал, накшли унвон билан безатилган. Ушбу нусха "Иймон китоби" (Китабул иймон) дан бошланиб, "Тавхид китоби" (Китабут тавхид) гача тулик кучирилган.

Асарнинг хошияларида изох, шарх, тулдирмалар келтирилган. Колофон кисмида асарнинг китобат килинган санаси ва кучирган хаттоти хакидаги маълумотлар келтирилган.

Асарнинг 674а-675б варакларида 695 ракам остида сакланаётган нусха билан айнан ухшаш. Мухаммад Юниний нусхасини тайёрлашда Абу Зарр Х,аравийдан келган ривоятга асосанланган. Абу Заррга етиб келган бу санад Карима бинти Ахмаддан булиб, у Кушмихонийдан ривоят килган. Х,амавай томонидан келган санад хам Кушмихоний, Мустамлий, Абу Зайд Марвазий ва Жиржонийлар ривояти асосида Мухаммад Юнинийга етиб келган

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 8 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

Юниний нусхаси Абу Зарр ва Макдисийлар томонидан кучирилган нусхалар бир хил булиб, олдинги мавжуд нусхаларни умумлашган ва мукаммал нусхасидир. Мухаммад Юниний "Юниний нусхаси"ни тайёрлашдан максади алохида узини янги нусхасини яратиш булмаган, балки олдинги ривоятларни узгартирмасдан уларга эргашиш, харфлар, эъроблар, матнлар, замирлар, ровийларда мавжуд ноаникликларни тахрир ва тадкик этиш булган. Юкорида келтирилган нусхалар тартиби, фаркли жихатларини тахлил килганда, Имом Бухорий "Сахихул Бухорий" ни таълиф этишда хадисларни бобларга тасниф килиб, уларни фикхий масалаларга мувофик тартиб билан келтирганки, бу хам укувчига китобдан фойдаланишда енгиллаштиради. Х,ар бир китобнинг ва бобларнинг аввалида оят ва шархларнинг келтирилиши хам узига хос бир услуб булиб, бу укувчининг фикр доирасини кенгайтиришга хизмат килади.

Х,ар бир китобнинг ва бобларнинг аввалида оят ва шархларнинг келтирилиши хам узига хос бир услуб булиб, бу укувчининг фикр доирасини кенгайтиришга хизмат килади. Имом Бухорий бу хадис тупламини "Вахийнинг бошланиши" китобидан бошлаб "Тавхид" китоби билан якунлагани хам бир хикмат булиб, укиш жараёнида эътиборли китобхон бу билан Имом Бухорийнинг нимага ишора килаётганини пайкаб олади. Яъни, ислом дини вахий оркали нозил булиб, унинг асоси тавхид (яккахудоликка эътикод)дир. Имом Бухорийнинг илмий мероси даврлар оша уз кадру кийматига эга булган холда китобхонлар томонидан катта кизикиш билан мутолаа килиниб, тадкикотчилар томонидан бу борада мунтазам илмий изланишлар олиб борилмокда. Зеро, инсоният тараккиёти тарихида учмас из колдирган муътабар зотларнинг босиб утган хаёт йуллари ва асарлари хозирги кунга кадар уз ахамиятини йукотмаган. Мухаддис алломанинг хаёти ва илмий меросини асраб - авайлаш, урганиш ва ёш авлод вакилларига ургатиш, динимиз мохиятини тугри тушуниш хамда унинг гоя ва таълимотларини халкимизга тугри етказиш бугунги куннинг долзарб мавзуларидандир.

REFERENCES

1. Абдулазиз Мансур ^уръони карим маънолари таржимаси "Нисо" сураси 163 -оят

2. Абу Абдуллох ибн Исмоил Бухорий "Сахихул Бухорий" Нур Усмония кутубхонаси №689 1а в

3. Абу Абдуллох ибн Исмоил Бухорий "Сахихул Бухорий" Нур Усмония кутубхонаси №700 855а в

4. Абу Абдуллох ибн Исмоил Бухорий "Сахихул Бухорий" Нур Усмония кутубхонаси №609 1б-3а в

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 8 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

5. Ахмад Мухаммад Шокир "Оламул Кутуб" Миср; 2015. Б-14

6. Ибн Абдушакур Заркий "Диросати ли ажубати ибн Х,ажар аъла интикоди Доракутний аъла Бухорий" Малайзия "Академии диросатил ислам" 2020

7. Уша асар Нур Усмония кутубхонаси №700 854а в

8. Уша асар Нур Усмония кутубхонаси. № 689 357б в

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.