Научная статья на тему 'ЗУҲУРОТИ АГРЕССИЯ ВА ИХТИЛОФНОКӢ ДАР ШАХС ВА РОҲҲОИ БАРТАРАФСОЗИИ ОН'

ЗУҲУРОТИ АГРЕССИЯ ВА ИХТИЛОФНОКӢ ДАР ШАХС ВА РОҲҲОИ БАРТАРАФСОЗИИ ОН Текст научной статьи по специальности «Психологические науки»

CC BY
142
42
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ПРОЯВЛЕНИЯ / MANIFESTATIONS / ПСИХОЛОГИЯ / PSYCHOLOGY / СОЦИАЛЬНОЕ / SOCIAL / АГРЕССИЯ / AGGRESSION / АГРЕССИВНОСТЬ / AGGRESSIVENESS / КОНФЛИКТНОСТЬ / CONFLICT / ЧЕЛОВЕК / PERSON / ЛИЧНОСТЬ / PERSONALITY / ЭМОЦИОНАЛЬНОЕ СОСТОЯНИЯ / EMOTIONAL STATE / ЭМОЦИЯ / EMOTION / ЧУВСТВО / FEELING / ПРИЧИНЫ / CAUSES / ВИДЫ / TYPES / СОЦИАЛЬНОЕ ОСОБЕННОСТИ / SOCIAL FEATURES / ПСИХОЛОГИЧЕСКОЕ ОСОБЕННОСТИ / PSYCHOLOGICAL FEATURES

Аннотация научной статьи по психологическим наукам, автор научной работы — Маҷидова Б., Сафарова З.Р.

В этой статье автор пытаеться анализироват проявления агрессии и конфликтности у человека. Ими агрессия рассматривается особое психологическое состояное который под влиянием определённых причин и в особых ситуациях как проявляется агрессия и конфликтность в социально-психологических ситуации. Также авторами характеризуется причини ин виды агрессии, которое проявляется в определенных социально- психологическых ситуациях. Понятие «агресия» и «конфликтность» в определенном уровне комментирована на основе анализа исследовании зарубежных ученых. Агрессия и агрессивность человека характеризуется как целовое поведение как стремление к личностных отнощениях, которое проявляюшиеся кратковремменых ситуациях. Также анализированы социальные, словесные и опосредственные виды агрессии, которые могут причинять окружаюшим физическую и психическую вред. Авторами рассматриваетя конфликт и конфликтность как несовпадение мнение, цель, личностные и внутриличностные желания. Самимы популярными конфликти считается межличностная, внутриличностная, межгрупповая и групповая. На основе изучение и анализа научные и практические материалов вывинуты ряд психолого- педагогические профилактики возникновеный конфликтов и пути их преодоленияThe authors will attempt to analyse the manifestations of aggression and conflict in humans. They consider aggression a special psychological state which, under the influence of certain causes and in a special situation, manifests aggression and conflict in a socio-psychological situation. The authors also characterize the types of aggression caused, which manifests itself in certain socio-psychological situations. The concept of "agresia" and "conflict" at a certain level is commented on the basis of the analysis of research by foreign scientists. Human aggression and aggressiveness is characterized as kissing behavior as a desire for personal affections, which are manifested by brief-belt situations. Social, verbal and indirect types of aggression are also analysed, which can cause physical and mental harm to those around them. Conflict and conflict are considered by the authors as divergence of opinion, purpose, personal and intra-personal desires. Interpersonal, intra personal, intergroup, group the conflict it is considered the most popular. Based on the study and analysis of scientific and practical materials, a number of psychological and pedagogical prevention of conflicts and ways to overcome them have been removed.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

MANIFESTATIONS OF HUMAN AGGRESSION AND CONFLICT AND WAYS TO OVERCOME THEM

The authors will attempt to analyse the manifestations of aggression and conflict in humans. They consider aggression a special psychological state which, under the influence of certain causes and in a special situation, manifests aggression and conflict in a socio-psychological situation. The authors also characterize the types of aggression caused, which manifests itself in certain socio-psychological situations. The concept of "agresia" and "conflict" at a certain level is commented on the basis of the analysis of research by foreign scientists. Human aggression and aggressiveness is characterized as kissing behavior as a desire for personal affections, which are manifested by brief-belt situations. Social, verbal and indirect types of aggression are also analysed, which can cause physical and mental harm to those around them. Conflict and conflict are considered by the authors as divergence of opinion, purpose, personal and intra-personal desires. Interpersonal, intra personal, intergroup, group the conflict it is considered the most popular. Based on the study and analysis of scientific and practical materials, a number of psychological and pedagogical prevention of conflicts and ways to overcome them have been removed.

Текст научной работы на тему «ЗУҲУРОТИ АГРЕССИЯ ВА ИХТИЛОФНОКӢ ДАР ШАХС ВА РОҲҲОИ БАРТАРАФСОЗИИ ОН»

11ЛМ\О11 ПЕДАГОГИ /ПЕДАГОГИЧЕСКИЕ НАУКИ

УДК 37.015.3

ЗУХУРОТИ АГРЕССИЯ ВА ИХТИЛОФНОКИ ДАР ШАХС ВА РО^ОИ БАРТАРАФСОЗИИ ОН

Мацидова Б.

Донишгоуи давлатии омузгории Тоцикистон ба номи С. Айни

Сафарова З.Р.

Донишго^и миллии Тоцикистон

Аз кадимулаён диккати одамонро феномени (хирки) агрессия ба худ чалб намуда буд. Дар замони мо низ агрессия предмети илмй - амалии тадкикот гардидааст. Оморхо нишон медиханд, ки одамон чй тавр якдигарро захмин карда мекушанд ва ба якдигар гаму андух ва азобу шиканча, меоваранд. Дар алокамандй бо ин метавон гуфт, ки агрессия натичаи паст, ва ё баланди худбаходихии номувофики одамон мебошад. Бо тараккиёти иктисодй ва ба вучуд омадани муносибати бозоргонй, дар чомеаи мутамаддини мо, як катор масъалахое пайдо шуданд, ки тамоми одамонро ба худ чалб намудаанд. Аммо набояд фаромуш кард, ки на хар як шахс метавонад ба шароитхои нав, ва талаботхои аз чониби чомеа гузошташуда мутобик гардад. Масъалае, ки онро мо бе ягон шубха яке аз сифатхои баромадкунандаи шахс, мехисобем ин агрессия (аз заб лот. ১геШ) гирифта шуда маънои хучум карданро дорад.

Барои чудо намудани хусусиятхои агрессия дар шахс роху услхои пешгирй ва зухуроти бартараф намудани агрессия зарурати он пеш меояд, ки мазмуни психологии фамиши мафхуми - «агрессия» ва «агрессивнокй»- ро дида бароем.

Мафхуми «агрессия» имрузхо бештар ба таври васеъ дар тадкикотхои педагогй ва психологй ба назар мерасанд. Барои илман асоснок намудани табиати агрессивии шахс, зарурати равшан намудани мазмун ва мохияти ин фахмиш пеш меояд. Дар зери мафхуми агрессия рафтори максаднок, вайронкунанда, мухолифи меъёр ва коидахои мавчудияти одамон дар чамеа фахмида мешавад, ки барои расонидани зарари чисмонй ба одамон, вайронкунии бехбудии психологии онхо (хиссиёти манфй, холати бошиддати психикй, тарс, рухафтодагй ва г ) равона шудааст [4, с.246].

Шахсияти агрессивиро аз замонхои кадим меомухтанд ва хар як олим онро ба таври ба худ хос шарх медод. Ба акидаи А.Петровский агрессивнокй ин - (фр. agressif) -нишонаи устувори шахс - омодагй ба рафторхои агрессивй аст. Дарачаи агрессивнокиро хангоми омузиш дар раванди ичтимоишавй, муайян кардани коидахои маданй - ичтимой ошкор менамоянд, ки аз хама мухимтаринашон - коидахои ухдадории ичтимой ва коидахои чазо ба кирдорхои агрессивй мебошад. Накши мухимро хамон параметри вазъиятие дар бар мегирад, ки хамчун нияти касди атрофиён шарх дода шуда, имконияти алокаи баръаксро бо барангехтани таъсири силох ва гайраро дорад.

Агрессивнокй - яке аз максадгузории заминавии мархилаи либида мебошад, ки дар кушишхо ва амалхои зуроваридоштае ифода меёбад, ки ба зиён овардан ва ё бархам додани объекти хучумкунанда равона гардидааст[10, с.23].

А.Смирнова агрессияро хамчун - рафтор ва ё амалхои фардии коллективе, ки ба расонидани зарари чисмонй, психологй ва ё ин ки нест кардани одамон ва гурух равона гардидааст, мебинад.

Шаклхои асосии агрессия - агрессияи фаъол, агрессияи хусуматдошта, агрессияи инструменталй ва автоагрессия мебошанд. Барои зухуроти шаклхои агрессияе, ки бисёртар чанбаи тараккикардаи ичтимой доранд, ба монанди: террор, геносип, бархурди оммавй, динй, идеологй, типикй хос аст, ки ба худ раванди сироятй ва таъсири мутакобиларо дошта, таасуроти колабиро дар «образи душман» ташкил медихад. Тайёри ба рафторхои агрессивй хамчун хусусияти устувори шахс - агрессивнокй дида баромада шудааст[1, с.12].

Олим Е.Вайнштейн агрессия гуфта яке аз механизмхои мухофизатии психологиро дар назар дорад. Ба акидаи у агрессия хамчун мухофизат аз фрустратсия пайдо шуда, дар чунин холат на ба фрустратсия равона мегардад, балки ба яке аз объектхои мавчудбудаи дуюмин, ки онро ба таври хато ба чои сарчашмаи фрустрасия кабул менамоем, мебошад [5, с.340].

Мюррей бошад агрессияро хамчун хучум ва тахдири одамони дигар дида баромадааст. Мубориза, мудобилияти дуввахо, тахдир, зарар расонидан, тухмат ё паст задани шаъну шарафи шахсро мебинад [3, с.36].

Дар чомеаи имруза масъалаи мазкур предмети мунтазами таддидоти илмии педагогика ва психология гардида на ба хамаи саволхое, ки бо масъалаи агрессия алодаманд аст халли худро ёфтааст. Чунки мухимтарин чавоб ба предмети агрессия ин чустучуй ва дарёфти роху усулхои пешгирии зухуроти агрессия ва бартараф намудани он мебошад.

Агрессияи шахс аз мавчудияти омилхои гуногун хабар медихад, ки дар амалу кирдори хусусияти дасосгирй, хурофотхои оммавй ва миллидошта зохир мегардад. Инчунин, агрессия шахс чабхаи ичтимой дорад. Дар раванди кори тарбиявй донистани вазъиятхои ичтимой ва омилхои бавучудоварандаи агрессия зарур аст. Вадте ки одамон ягон нафарро хамчун шахси агрессивй тавсиф медиханд онхо гуфта метавонанд, ки ин нафар тахдир кард ё аксаран хусуматомез аст. Дар баъзе холатхо агрессор кушиш менамояд, ки сабаби ба дигар одамон зарар ва ё осеб расониданашро пинхон кунанд. Агрессияро набояд хамчун рафторе фахмид, ки ба дигар одамон зарар ва зиён меоварад балки онро ба монанди хар як амале, ки мадсади бадастоварии чизеро дорад, муайян кард.

Агрессия дар худ зиён ва ё тахдир нисбати чабрдидаро дар назар дорад, ки расонидани зарари чисмонй хатман дида мешавад. Натичаи агрессия - одибатхои манфй дорад. Еайр аз тахдир, чунин зухурот ба монанди ягон нафарро дар холати ногувор гузоштан, сиёх кардан, масхара кардан, аз ягон чизи зарури махрум намудан, даст кашидан аз мухаббат, дар холатхои муайян аз хад зиёт нозук буданро агрессия гуфта метавонем. Зухуроти агрессия дар одамон тамомнашаванда ва гуногунчабха мебошад, ки А. Басс 3 чадвали асосиро чудо намудааст, ки дар он метавон амалхои агрессивиро тасвир кард: чисмонй - вербалй, яъне дахонй фаъол - пасив; бевосита - бавосита[3, с.15].

№ Типхои агрессия Шархи он

1. Ч,исмонй фаъол - бавосита Истифодабари аз кувва дар муносибат бо одамони дигар, расонидани зарари чисмонй, лату куб, тег задан, бо яроди тирандозй захми кардан.

2. фаъол - бевосита бо ягон воситаи ба шахси дигар равона кардани агрессия

3. гайрифаъол - бавосита Аз чихати чисмонй кушиши ба ягон шахс имконият надодан, то ки ба мадсади гузошташуда ноил гарда ё ба ягон фаъолият машгул шуд натавонад.

4 гайрифаъол - бевосита Аз ичро намудани масъалахои мухим даст мекашад.

1 Вербалй - дахонй фаъол - бавосита Таддирхои шифохй, тандид, пас задани одамони дигар, дашном додан, аз алфози дабех истифода бурдан

2 фаъол - бевосита Пахн кардани овозахои дасдона, гайбат бо одамони дигар.

3 гайрифаъол -бавосита аз гап задан бо одамони дигар, ба саволи онхо чавоб додан даст мекашад.

4 гайрифаъол -бавосита Аз шифохи баён кардан, шарх додан даст мекашад.

Доир ба зухуроти агрессия нудтахои назари зиёде вучуд доранд:

• холати аввал, агрессия - ин хар як рафторе шуда метавонад, ки тахдид, зарар ва осеб расонидан ба дигаронро дорад;

• холати дуюм: ин аст, ки ин ё он амал хамчун агрессия таснифот карда шудаас ва онхо бояд дар худ нияти дасдона ва зиён расониданро дошта бошанд;

• холати сеюми агрессия - ин кушиши расонидани зарари чисмонй ва физиологиро дарназар дошта мешавад.

Дар айни замон дисми зиёди мутахасисон рахёфти зеринро оид ба агрессия муайян намудаанд: Агрессия чунин намуди рафторе мебошад, ки ба дигар одамон ва мавчудоти зинда зиён меоварад, ки дар раванди муошират, онхо ба ин амал сазовор нестанд[3, с.18].

Баъзе аз муаллифон агрессияро хамчун модели рафтор дида мебароянд, на хамчун зухуроти эмотсияи, маромхо ва мадсадгузорй [3,с.20]. Мафхуми «агрессия» одатан бо эмотсияхои манфй асотсиатсия мешаванд ба монанди: газаб, дахр, мароми ва хохиши тахдир кардан, зарар расонидан, бо мадсадгузорй ва хурофотхои оммавй ва миллй. Бо

вучуди ин, ки ин омилxо даp pафтоp накши мyxимpо мебозад ва натичаашон ин заpаp оваpадан аст, мавчудияти онxо баpои амалxои мазкyp шаpти заpypй нест Хашм, газаб xеч гоx шаpти заpypии ба дигаp одамон xyчyм каpдан набуда, балки зypй, фишоpоваpй истифода бypдан мегаpдад. Эмотсияxои манфй, маpомxо ва максадгyзоpй на xама вакт сабаб баpои амалxои бевосита ва ба дигаp одамон xyчyм каpдан шуда метавонад. Даp агpессияxои муайян амалxое даp назаp дошта мешавад, ки даp онxо агpессоp нияти заpаp pасонидан ба чабpдидаpо доpад ва ба чунин саволxо чавоби амик гаpдонидан хеле мушки ласт. Ба монанди: 1) чй тавp фаxмид, ки агpессоp аз pyйи иpодаи шахси чабpдидаpо таxкиp каpд, яъне як одам ба одам ба одами дигаp нияти чй тавp заpаp pасониданpо доpад;2). касд - ин нияти шахсии пушида аст, ки мyшоxидаи бевоситаи он дастноpас мебошад. Бо вучуди ин баъзан касди зиëн оваpдан, заpаp pасонидан pасон ба тавpи оддй мyкаpаp мешавад: агpессоp худаш икpоp мешавад, ки хоxиши зиëн оваpдан ба одамони дигаppо доштааст ва аз ин хоxиши худ пyшаëмон гаpдидааст ва саpзаниши онxо бенатича аст.

Дамин тавp даp кадом шакле, ки а^ессия ба вучуд наояд вай даp худ амалу pафтоpxоеpо даp баp мегиpад, ки баpои заpаp ва осеб pасонидан ба ягон мавчудоти зинда pавона гаpдида, минбаъд шахс хоxиши дypи чустан аз xамин гуна pафтоp ва мyошиpатpо доpад.

Даp навбати худ чабpдида низ бояд шахси агpессоp маpоми каноpачyиpо аз чунин pафтоp ва мyошиpат намояд.

Дангоми зyxypот агpессия даp худ мачмyи нишондиxандаxои зеpинpо даp баp мегиpад:

1. Шахси майл ба агрессияи чисмонй дошта ва xангоми агpессия ба дигаp одамон: намоëн будани устухощои гаpдан, Fичиpос задани дандонxо, аз хоб бо мушт баpхестан, тамошои филмxои агpессивй ва саxнаи зypоваpиpо зоxиp мегаpдад;

2. Агрессияи вербалй(шифохй) - истифодаи воситаxои нуткие, ки даp шахс алам ва таxкиppо меоваpад, ба монанди

- заpбаxои сеpшyмоpи педагогию психологй;

- фи^у мyлоxизаxои манфй ва мyлоxизаxои танкидй нисбати одамон ва ифодаи вокеаxо;

- ифодаи эмотсияxои манфй -аз шакли саpзанишxои дигаpон ноpозй будан,алами пинxонй, боваpй надоштан, бадхашмй, x^ct нафpат;

- баëн намудани акидаxо ва хоxиши хаpактеpи агpессивй дошта ва дуои бад;

- эpодгиpиии баxyдаю беxyда;

- таxкиp ва таънаю маломат задан;

- таxдид, тамаъчyи, мачбypнамой;

- киноя ва заxpхандаи масхаpаомезyмаломаткyнй;

- таpсондан, таxдидкyнй

3. Агрессияи бавосита, ки он баp зидди чабpдида pавона мегаpдад.Даp мавpиди агpессияи бевосита - чабpдида иштиpок намекунад, аммо баp зидди y ë гypyxи одамоне, ки Уpо иxота мекунанд, тyxмат паxн каpда мешавад. Aгpессия метавонад даp фаpдxои алоxида ва ë Typyx даp шаклxои гуногун зоxиp гаpдад: pавшан ифодаëбии - чангаpагй, дагалй, маншаталабй; даp шакли пушида - бадандешй ва бадкаxpй.

Aкидае вучуд доpад, ки агаp одам хyдpо озоp надиxад ë озоpдида набошад он rox вай хашмгин намешавад. Хашм одамpо кyp мекунад - вай xодисаи хатаpнок аст, ки даp xамон XOлат метавонад ба ягон мавчудоти зинда заpаp pасонад. Сифатxои агpессия шакли ошкоpо ва пyшидаpо даp баp мегиpанд:

- хypyчи газаб;

- газабу чаxл;

- бефаъолиятии пyppа, таpсy xаpос;

- шyypона дyp шудан аз фаъолият;

- дилтангй;

- депpессия - хашми зиëди баpдавом;

- писханд, шухщои дагалона, паст задани шаъну шаpафи дигаpон;

хyдпаpастй, Typyp

Дамин тавp даp кадом шакле, ки а^ессия зоxиp нашавад, чунин воситаи pафтоpеpо даp баp мегиpад, ки баpои pасонидани заpаp ба ягон одами дигаp pавона гаpдидааст, ки ба худ чунин мyносибатpо pаво намебинад.

Aгpесивнокии шахс метавонад бо ихтилоф алокаи мутакобила дошта бошад. Arap мо мафxyми ихтилофpо ба маънои васеъ истифода баpем он аз боxамбаpхypии кyвваxои

мусаллах ва мукобилии гуруххои гуногуни чамъиятй то зиддияти байни идорахо ва хамсарон дар назар дошта мешавад. Мо ихтилоф гуфта низои оилавй, таъсироти харбй, бахс дар парламент, зидияти маромхои дохилй, муборизаи махсуси хохишхо, хиссийтхо ва гайрахоро дар назар дошта мешавад.

Дар айни замон дар адабиётхои психологй шумораи нисбатан зиёди корхои илмию тадкикоти доир ба омузиши агрессия ва ихтилоф бахшида шудаанд. Ихтилоф мушкилоти асосии психологию ичтимой мебошад, аммо ба шумораи зиёди тадкикотхое, ки ба ин самт равона гардидаанд назар афкенем, боз баъзе масъалахое вомехуранд, ки то хол хали худро наёфтаанд. Дар доираи илмхои психологияи хоричй акидахои гуногун дар бораи табиат ва накши ичтимоии агрессия ва ихтилоф вучуд дорад. Мавкеъи мухталифро аз нигохи психологй ва ичтимой оид ба агрессия ва ихтилоф олимони гуногун, аз кабили (Р. Дарендорф, Г. Зиммел, Л. Козер, К. Левин, Д. Морено, Т. Парсонс, У. Самнер, А. Смолл, К. Томпсон, К. Хорни, К. Юнг) ва хамин тавр олимон ва психолгони рус низ (К.А. А.Я. Ансупов, Н.В. Гришина, А.И. Донцов, СИ. Ерина, М.М. Кашапов, Н.В. Клюева, Т.И. Марголина, B.C. Мерлин, В.Н. Мясиш ев, В.В. Новиков ва Л.А. Петровский мавриди омузиш карор додаанд.

ИХТИЛОФ - аз калимаи лотини (CONFLICTS) - гирифта шуда маънои бахамбархурй ва гуногунакидагиро дорад. Ихтилоф - ин бахамбархурии акидахо, майлхо ва мувофик наомадани муносибатхои байнишахсй ва байнигурухй мебошад. Хдмин тавр, мо метавонем мохияти фахмиши ихтилофро ба чунин мазмун кушода дихем:

1Долати кушоди гуногунандешагй, муборизаи дурударози тез, мухориба ё ин ки чанг;

2.Долати номувофикатй дар муносибати байни одамон, акидахо ё ин ки шавку хавасхо, бахамбархурй, мухолифат;

3. Муборизаи психологй, хамчун натичаи вокуниши амалу харакатхо барои хоричкунии майлхо, хохишхо ё ин ки максадхо.

Тахлил ва мукоисаи ихтилофхои муайян имконият медиханд, ки сабаб ва то дарачае заминахои онро дарёфт намоем. Мухакикони зиёд мавчудияти ихтилофи муайянро бо дарназардошти калимахои «бахамбархурй», ки хамаънои ин калима «норозигй» «мубориза» «гуногунакидагй» мебошад, дида баромаданд. [1, с.54-58]

Хдмаи ихтилофхо новобаста аз характер сохти муайян, намуд, вазъияти муайяни зохиршавии мукобилро доранд. «Мубориза, чанг, талош» «бахамбархурии давлати хамсоя», «низохои оилавй» «корпартой» «кашмакашихои шахсй» ва гайрахо, ки дар хамаи ин вазъияти ихтилофнок мавчудияти бархуриш, гуногунакидагй, мукобилоии хавасхо, мавкеъхо, майлхо ва гайра мушохида мешаванд. Шахсе нест, ки у ба вазъияти ихтилофнок дучор наомада бошад. Ихтилоф дар холатхои ба хам мувофик наомадани мавкеъ, шавку хавасхо, гуногунии акидахо, ё ин ки рафторхои субектхои муайян ба вучуд меояд.

Пеш аз хама, ин бахамдигар зид омадани акидахои байни якдигар дар назар дошта мешавад. Мухим он аст ки дар ихтилоф тарафи мукобили фаъол хамчун фалсафаи байни якдигар гузошта шавад. Масалан ба монанди чапу-рост, хубу-бад, баланд ва паст.

Ин маънои онро дорад, ки мукобилгузори танхо дар холати таъсири байнихамдигарй имконияти бавучудоиро пайдо мекунад, мукобилоии шавку хавасхо ба мукобилоии акидахо бурда мерасонад. Муборизахои маромхо низ метавонад имконияти бавучудоии ихтилофро дучанд кунанд.

Гуногунрангии ихтилофро муайян карда онро ба як тартиб даровардан осон нест, зеро Ф.Е. Василюк менависад, «агар максад гузорем, ки тафовути акидахоеро дарёбем, ки дар он бахамбархурй дар ягон акида вучуд надошта бошад, он гох вай тамоман маънии худро гум мекунад: ихтилоф - ин бахамбархурии чизе бо касе» аст[6, с.42].

Мухаккики рус А.Г. Здравомыслов дар тадкикоти илмй оид ба масъалаи ихтилофи ичтимой, таъкид менамояд, ки ихтилоф - тарафи мухими алокаи тарафайни одамон дар чомеа мебошанд. Ин шакли муносибат байни субъектхои эхтимолй ва фаъоли амалхои ичтимой, маромнокй сурат гирифта бо мукобилоии арзишхо ва меъёрхо, шавку хавас ва талаботхо шарх дода мешавад[7, с.94].

Яке аз категорияхои асосие, ки мо метавонем онро хамчун мавчудияти ихтилоф шуморем ин мавчудияти субъект мебошад. Дар хакикат бахамбархурй хамчун ядрои ихтилоф иштирок мекунад.

Ихтилоф аз нигохи ичтимойдар холату вазъияти гуногун пайдо гардида он дар вазъиятхои мушаххаси ичтимой, дар алока бо талаботи хал намудани мушкилоти ичтимой, пешгирй карда мешавад. Онхо комилан сабабхои муайяни худро дошта ба намояндагони гуруххои ичтимой, табакахои ахолй,гуруххои алохида мутаалик мебошанд

ва зухуроти тези зохиршавй доранд. Ин муайянкунихо мохияти асосии корро дар бар гирифта, на хамаи хусусиятхои ихтилофро ошкор мекунанд, балки кисмати психологии онро равшан месозад.

Ихтилофро хамчун зухуроти «ичтимой - психологй» ва «педагогй - психологй» мантикан чунин дида баромада, мо ихтилофро хамчун тахдид кабул накунем ва кушиш намоем, ки ба он хамчун хабаре рафтор кунем, ки бояд ягон чизро тагйир дод ва дар чунин холат метавонем мавкеъи конструктивиро сохиб гардем. Арзиши ихтилоф дар чомеа махсусан истехсолот ва менечмент дар он аст, ки вай системаи шахшударо ба кушодашавй ва дарёфти роху усулхои нави инноватсионй мебарад. Дар чунин вазъият ихтилоф ин тагйирёбй аст, хабаре мебошад, ки амалиёти эчодиро талаб мекунад. Ихтилоф метавонад идорашаванда бошад, аммо тарзе идора карда мешавад, ки агар окибатхои манфй ва деструктивии он кам карда шаваду имкониятхои конструктивиаш зиёд бошад. Сохтори ихтилофро дар робита ба рафтори агрессивии шахс Семенюк Л.П. чунин тасвир намудааст[9, с. 177-191].

Аз ин таснифот чунин бармеояд, ки ихтилоф мачмуи мураккабу печидаро дар таркиби худ фаро гирифта, пешгирй ва бартараф намудани он дониш, махорат ва кобилияти махсуси эчодиро талаб менамояд.

Мухокима ва баррасии фахмиши ихтилоф дар илми педагогика ва равоншиносй ба назария ва консепсияхои муосир, ки барои бартараф намудани он равона карда шудааст, такя менамояд. Дангоме, ки сухан оиди мухокимаи назариявй ва ичтимоии ин раванд меравад, бартараф кардани он аз таъсиррасонии максаднокй педагогй- психологй ба миён меояд, чунки психологияи хозира барои паст кардани табиати ихтилоф накши мусбй мебозад ва он ба роху усулхои тарбиявй такя намуда, зухуроти бавучудомадаро бартараф месозад.

Яке аз чабхахои мусбии ихтилоф, ки аз гуногунакидаги иборат аст, ихтилофро хамчун сарчашмаи инкишоф ва пешравй мебинад. Агар мо ихтилофро ба чои тахдид хамчун хабардихй кабул созем, сухан оид ба тагйирдихй меравад ва дар натича тарафхо кушиш мекунанд, ки мавкеи конструктивй созандагароиро ишгол намоянд. Асосан чахор намуди ихтилофро мо бояд ба назар гирем, ки онхо метавонанд зери таъсиррасонии педагогй-психологй мавриди пешгирй ва бартарафсозй карор гиранд.Олимон ин ихтилофхоро чунин гурухбандй намудаанд:

1. Ихтилофи дохилйшахсй;

2. Ихтилофи байнишахсй;

3. Ихтилофи байни шахс ва гурух;

4. Итилофи байни гурух ва гурух.

Дар асоси омузиш ва тахлили адабиётхои илмию - амалй баъзе тавсияхои педагогй -психологиро пешниход менамоем, ки барои пешгирй ва бартараф намуданм агрессия ва ихтилофнокй дар шахс кумак расонида метавонанд:

Вазъияти душвори зиндагиро чун шароити хаёти кабул кард. Барои нигох доштани олами ботинии шахсият, кабул намуддани вазъиятхои душвори зиндагй шароити хдёти мухим аст, зеро онхо ба фаъолнокй ва кор аз болои худ, хатто баъзан вакт ба эчодкорй мадад мерасонанд;

Арзишхои зиндагиро ба шакли муайян дароварда ва тибди онхо амал бояд кард. Аз тарафи хар як шахс ба шакли муайян даровардани арзишхои зиндагй ва аз руи онхо дар фаъолияти худ рафтор кардан ахамияти калон дорад. Долату вазъиятхои гуногуни хаётй барои дур шудан аз бисёр нокомию шубхахо кумак мерасонад. Шахс набояд хардамхаёл боша два ба хама ихтилофу рафтори агрессивии атрофиёнро бартараф намудан омода бошад

Ухдабаро ва мутобикшаванда буда, ба дигаргунй ва навгонихои созанда мутобидшаванда будан хеле мухим аст, зеро махорати бартараф карда тавонистани кухнапарастй, ба шароитхои нави зиндагй мутобикшаванда будан,дар худ тарбия намудани аломати камолоти шахсию ичтимой мебошад. Он имконият медихад, ки шахс мавдеи ичтимоии худро дарк намуда, барои ба муваффадият ноил гаштан бояд аз мухолифатхои ботинй худро дур созад. Ухдабаро, тагирпазир, мутобикшаванда будан, бахогузории хакикй намудан ба дувваю неруи худ боиси бартараф намудани душворихо мегардад;

Гуломи хохишхои худ набудан, окилона бахогузорй намудан ба имконияту тавоноии худ, ки ин холат имконият медихад, ки меъёру талаботхои шахсиро идора намуд. Сукрот чунин кайд намудааст. «Барои хушбахт шудан на ба конеъ намудани талаботхои худ, балки ба кам кардани онхо кушиш кардан лозим аст»

Тарбия намудани худназораткуниро омухтан, яке аз омилхои пешгирии агрессиянокй ва ихтилофнокии шахс аст. Он имконият медихад, ки хар як шахс эмотсияхои худро идора намуда дар доираи муносибатхои ичтимой, мадоми арзандаи худро чун шахси муваффад шинохта гирад.

АДАБИЁТ

1. Анцупов, А.Я. Конфликтология [Текст]: учебник для вузов /А.Я.Анцупов, А.И.Шипилов. - М.: ЮНИТИ, 1999. - 551с.

2. Абрамова, Г.С. Возрастная психология [Текст] Г.С.Абрамова - учеб. пособие для студ. вузов- 4-е изд., стереотип. - М.: Издательский центр «Академия», 1999. — 672с.

3. Басса А. Консепсия агрессии и враждебности [Текс]// А.Басс., А.Дарки Екатеринбург. 2003.- 19 с.

4. Ворожейкин, И.Е.Конфликтология: Учебник для вузов [Текст]/ И.Е. Ворожейник, В. П. Ратников, В. Ф. Голубь, Г.С.Лукашева и др.; Под ред. В. П. Ратникова. - М.: ЮНИТИ, 2001. - 512 с.

5. Гришина, Н.В. Психология конфликтов [Текст] Н.В.Гришина - СПб.: Питер, 2008. - с.464.

6. Зазыкин В.Г.Введение в психологию конфликтов (на примерах конфликтов в коллективах организаций) [Текст]//В.Г.Зазыкин, Н.С.Нечаева - М.: 2003.

7. Лоренц, К. Агрессия. - М.: 2004. - 56с.

8. Петровская Л.А.О понятийной схеме социально-психологического анализа конфликта [Текст]//Л.А.Петровская, Е.П. Белинская, О.А. Тихомандрицкая. В кн.: Социальная психология: Хрестоматия-М.: Аспект-Пресс, 1999. - С. 116-126.

9. Семенюк Л.М. Психологические особенности агрессивного поведения подростков и условия его корекции. М., 1996- С. 177-191.

10. Психология эмоций. Тексты. / В. К. Вильнас, Ю. Б. Гипенрейтер. - М.: Изд-во Московского Университета. 1984. - 142с.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

ПРОЯВЛЕНИЯ АГРЕССИИ И КОНФЛИКТНОСТИ У ЧЕЛОВЕКА И ПУТИ ИХ ПРЕОДОЛЕНИЯ

В этой статье автор пытаеться анализироват проявления агрессии и конфликтности у человека. Ими агрессия рассматривается особое психологическое состояное который под влиянием определённых причин и в особых ситуациях как проявляется агрессия и конфликтность в социально - психологических ситуации. Также авторами характеризуется причини ин виды агрессии, которое проявляется в определенных социально- психологическых ситуациях. Понятие «агресия» и «конфликтность» в определенном уровне комментирована на основе анализа исследовании зарубежных ученых. Агрессия и агрессивность человека характеризуется как целовое поведение как стремление к личностных отнощениях, которое проявляюшиеся кратковремменых ситуациях. Также анализированы социальные, словесные и опосредственные виды агрессии, которые могут причинять окружаюшим физическую и психическую вред.

Авторами рассматриваетя конфликт и конфликтность как несовпадение мнение, цель, личностные и внутриличностные желания. Самимы популярными конфликти считается межличностная, внутриличностная, межгрупповая и групповая. На основе изучение и анализа научные и практические материалов вывинуты ряд психолого- педагогические профилактики возникновеный конфликтов и пути их преодоления

Ключевые слова: проявления, психология, социальное, агрессия, агрессивность, конфликтность, человек, личность,эмоциональное состояния, эмоция,чувство, причины, виды, социальное особенности, психологическое особенности

MANIFESTATIONS OF HUMAN AGGRESSION AND CONFLICT AND WAYS TO OVERCOME THEM

The authors will attempt to analyse the manifestations of aggression and conflict in humans. They consider aggression a special psychological state which, under the influence of certain causes and in a special situation, manifests aggression and conflict in a socio-psychological situation. The authors also characterize the types of aggression caused, which manifests itself in certain socio-psychological situations. The concept of "agresia" and "conflict" at a certain level is commented on the basis of the analysis of research by foreign scientists. Human aggression and aggressiveness is characterized as kissing behavior as a desire for personal affections, which are manifested by brief-belt situations. Social, verbal and indirect types of aggression are also analysed, which can cause physical and mental harm to those around them.

Conflict and conflict are considered by the authors as divergence of opinion, purpose, personal and intra-personal desires. Interpersonal, intra personal, intergroup, group the conflict it is considered the most popular. Based on the study and analysis of scientific and practical materials, a number of psychological and pedagogical prevention of conflicts and ways to overcome them have been removed.

Keywords: manifestations, psychology, social, aggression, aggressiveness, conflict, person, personality, emotional state, emotion, feeling, causes, types, social features, psychological features.

Сведения об авторах:

Маджидова Бибихафиза доктор - педагогических наук, профессор кафедры специальной педагогики и инклюзивного образование Таджикский государственный педагогический университет им. Садриддина Айни, тел:985-831902, 938-508877 Email Bibixafuza@mail ru.

Majidova Bibihafiza Doctor - pedagogical Sciences, Professor of the Department of Special Pedagogy and Inclusive Education of Sadriddin Aini TSU, tel.:(+992) 985831902, 938-508877 Email Bibixafuza @ mail ru.

Сафарова Зарина Раджабовна - ассистент кафедры психологии Таджикского национального университета (734025, г. Душанбе, проспект Рудаки, 17). Телефон (+992) 930446669.,988371188 E-mail: zarina.safarova/1984@mail.ru About author:

Safarov Zarina Rajabova - assistant of the department of psychology of the Tajik National University (734025, Dushanbe, Rudaki Avenue, 17). Phone number (+992) 930446669., 988371188 E-mail: zarina.safarova.1984@mail.ru

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.