Научная статья на тему 'ЗОҲИРИЙ ИНҚИТОЪ ВА «МУРСАЛ ХАБАР»'

ЗОҲИРИЙ ИНҚИТОЪ ВА «МУРСАЛ ХАБАР» Текст научной статьи по специальности «Науки о Земле и смежные экологические науки»

CC BY
19
5
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
мурсал / инқитоъ / муснад / ҳужжат / ҳанафийлар / III аср / усул. / мурсал / инкито' / муснад / документ / ханафиты / III век / усул.

Аннотация научной статьи по наукам о Земле и смежным экологическим наукам, автор научной работы — Мустафоев, Абубакр Муҳиддин Ўғли

Мазкур мақолада зоҳирий инқитоъ ва «мурсал хабар» ҳақида, унинг тушунчаси, моҳияти, тузилиши ва ушбу ҳадиснинг тавсифи ҳақида сўз юритилган. Шунингдек ҳанафий олимларининг мурсални тўрт қисмга бўлганликлари атрофлича ёритиб берилган. Бундан ташқари ҳанафийлар наздида мурсал ҳадисни қабул қилишга оид шартлар, мурсал ҳадис ҳужжат бўлишлиги борасидаги фикрлари келтирилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

ЯВНЫЙ КРИЗИС И «МУРСАЛЬНОЕ ПОСЛАНИЕ»

В данной статье говорится о явном кризисе и «мурсальном послании», его понятии, сущности, структуре и описании этого хадиса. Также подробно объясняется разделение мурсала на четыре части ханафитскими учеными. Кроме того, приводятся взгляды ханафитов на условия принятия мурсальских хадисов и достоверность мурсальских хадисов.

Текст научной работы на тему «ЗОҲИРИЙ ИНҚИТОЪ ВА «МУРСАЛ ХАБАР»»

Oriental Renaissance: Innovative, p VOLUME 2 | ISSUE 9

educational, natural and social sciences ISSN 2181-1784

Scientific Journal Impact Factor Q SJIF 2022: 5.947

Advanced Sciences Index Factor ASI Factor = 1.7

ЗОХИРИЙ ИЩИТОЪ ВА «МУРСАЛ ХАБАР»

Мустафоев Абубакр Мухдддин ртли Халкаро Ислом Академияси "Исломшунослик ва ислом цивилизациясини урганиш ICESCO" кафедраси таянч докторанти mail: mustafoev.abubakr@bk.ru

АННОТАЦИЯ

Мазкур мацолада зоуирий инцитоъ ва «мурсал хабар» уацида, унинг тушунчаси, моуияти, тузилиши ва ушбу уадиснинг тавсифи уацида суз юритилган. Шунингдек уанафий олимларининг мурсални турт цисмга булганликлари атрофлича ёритиб берилган. Бундан ташцари уанафийлар наздида мурсал уадисни цабул цилишга оид шартлар, мурсал уадис жужжат булишлиги борасидаги фикрлари келтирилган.

Калит суз: мурсал, инцитоъ, муснад, жужжат, уанафийлар, III аср, усул.

АННОТАЦИЯ

В данной статье говорится о явном кризисе и «мурсалъном послании», его понятии, сущности, структуре и описании этого хадиса. Также подробно объясняется разделение мурсала на четыре части ханафитскими учеными. Кроме того, приводятся взгляды ханафитов на условия принятия мурсалъских хадисов и достоверность мурсалъских хадисов.

Ключевые слова: мурсал, инкито', муснад, документ, ханафиты, III век,

усул.

КИРИШ

Лугатда: куйиб юбормок, эътиборсиз ташлаб куймок деган маънодаги «ирсол» масдаридан олинган исми мафъулдир.1

Истилоуда: мурсал деб санадида узилиш булган ривоятга айтилади. Бу узилиш санаднинг аввалида ёки уртасида ёки охирида булсин, тушиб колган киши хох бир киши булсин, хох купрок булсин баробардир 2

Ханафийлар мурсални турт кисмга булдилар:

1. Сахобанинг мурсали:

Хднафийлар ва мухаддислар сахобанинг мурсали кабул эканига иттифок килганлар. Чунки улар Расулуллох соллаллоху алайхи васалламга хамрох

1 Иброхим Анис. Муъжамул васит. 1-том, 344-б.

2 Ибн Амир Хож. Ат-такрир ва тахбир. 2-том, 377-б.

Oriental Renaissance: Innovative, p VOLUME 2 | ISSUE 9

educational, natural and social sciences ISSN 2181-1784

Scientific Journal Impact Factor Q SJIF 2022: 5.947

Advanced Sciences Index Factor ASI Factor = 1.7

булганлар. Уларнинг Расулуллох соллаллоху алайхи васалламдан мутлак тарзда килган ривоятларини улар бу хабарни у зот алайхиссаломнинг узларидан эшитганларига йуйилади. Улар росгуй ва одил кишилар эдилар. Бунга Баро ибн Озиб розияллоху анху узларининг куйидаги сузлари билан ишора килганлар: «Хар бир айтган хадисимизни Расулуллох соллаллоху алайхи васалламдан эшитганмиз. Тугри, бир-биримиздан хам хадис айтар эдик, лекин ёлгон гапирмас эдик».3

2. Хижрий иккинчи ва учинчи асрлардаги мурсал:

Ханафийлар хижрий иккинчи ва учинчи асрлардаги ки- шиларнинг мурсали кабул килинишига иттифок килганлар.

3. Хижрий иккинчи ва учинчи асрлардан кейин барча асрлардаги одил кишининг мурсали:

Хар бир асрда одил кишининг мурсали кабулдир. Бу тур аввалги уч хижрий асрдан кейинги кишиларнинг «Расулуллох соллаллоху алайхи васаллам шундай дедилар», деб айтмогидир.

4. Муснад булган мурсал:

Ханафийлар бу кисмдан бир жихатдан мурсал, бошка жихатдан эса муснад булган хабарни назарда тутишади.

Ханафийлар наздида мурсалнинг уукми:

Ханафий усулий уламолар аввалги икки кисм хеч кандай хилофсиз хужжат булишини айтганлар. Кейинги икки кисмда бироз тафсилотлар бор. Имом Сарахсий айтадилар: «Иккинчи ва учинчи асрдаги мурсаллар

" 4

уламоларимизнинг кавлига кура хужжатдир».4

МУ^ОКАМА ВА НАТИЖАЛАР

Хднафий уламоларимизнинг мурсал хукми борасида баъзи ихтилофлари бор. Буларни биз турт йуналиш асосида зикр киламиз:

1. Ийсо ибн Абоннинг йуналиши: уч асрдаги одил кишининг мурсал хабари макбулдир. Ундан кейинги асрлардаги мурсал хабарлар эса, агар жарх ва таъдилни билувчи имомдан ривоят килинса, кабул килинади, акс холда кабул килинмайди.

2. Абул Хасан Кархийнинг йуналиши: Одил кишининг мурсали кайси асрда булишидан катъи назар, хох аввалги уч хижрий арсдан булсин, хох ундан кейинги даврлардан булсин, кабул килинади.

3 Имом Сарахсий. Усул ас-Сарахсий. 1-том, 359-б.

4 Имом Сарахсий. Усул ас-Сарахсий. 1-том, 35-б.

Oriental Renaissance: Innovative, p VOLUME 2 | ISSUE 9

educational, natural and social sciences ISSN 2181-1784

Scientific Journal Impact Factor Q SJIF 2022: 5.947

Advanced Sciences Index Factor ASI Factor = 1.7

3. Имом Жассоснинг йуналиши: уч асрдаги одил кишининг мурсал хабари, модомики одил ва сика булмаган ровийдан ривоят килиши номаълум экан, хужжатдир. Уч асрдан кейинги мурсал эса хужжат булмайди. Аммо факатгина одил ва сика ровийдан ривоят килиш билан машхур булса, унинг мурсали хужжат булади.5

4. Имом Ибн Хумомнинг йуналиши: хадисни мурсал холда ривоят килувчи ровий дин имомларидан булса, хох у аввалги уч асрдан булсин, хох кейинги даврлардан булсин, унинг мурсали кабул килинади.

Энг тугри йуналиш:

Энг тугри йуналиш Ийсо ибн Абоннинг йуналишидир. Чунки аввалги уч асрдаги кишилар энг афзал зотлар эканига гувохлик берилган ва салохият хамда ростгуйликда бошкалардан ажралиб турадилар. Мана шу нарса уларнинг хабарларини, гарчи мурсал бул- са хам, кабул килишни такозо этади. Чунки бу зотлар ростгуйлик ва адолат ахлидирлар. Бу борада хадисни мурсал тарзда ривоят килувчи киши сахобий ёки тобеъин булишининг фарки йук. Сабаби бу зотларнинг барчалари энг афзал кишилар экани собитдир.6

Мисол: Саъид ибн Мусайябдан ривоят килинади: «Расулуллох соллаллоху алайхи васаллам музобана7 савдосидан кайтардилар».8

Илова: Саъид ибн Мусайяб катта тобеъин булиб, бу хадисни узлари ва Набий алайхиссаломнинг урталарида воситасиз ривоят килдилар. Бу хадиснинг санадидан охиридаги ровий тушиб колган, у тобеъиндан кейинги киши, яъни сахобийдир. Энг озида бу тушиб колган ровий сахобий булиб чикади, гохида эса сахобий билан бирга тобеъин каби бошка бир ровий хам тушиб колган булиши мумкин.

Х,анафийлар наздида мурсал хадисни кабул килишга оид шартлар:

Ханафийлар мурсал хадисни хужжат уларок кабул килишни икки шарт билан кайдлайдилар:

1. Хадис афзал эканига гувохлик берилган аввалги уч хижрий асрда мурсал булиши;

2. Хадисни мурсал холда ривоят килувчи ровий сика булиши.9

Мурсал хадис хужжат булишлиги

Хозиргина зикр килганимиздек, ихтиёр килинган кавл шуки, одил

5 Имом Жассос. Ал усул фил фусул. 2-том, 30-б.

6 Абдул Азиз Бухорий. Кашф ул-асрор. 3-том, 6-б.

7 "Музобана" савдоси дарахтдаги хул хурмо мевасини куритилган хурмо эвазига сотиб олишдан иборат.

8 Имом Муслим. Сахихи Муслим. 1539-хадис

9 Ибн Амир Хож. Ат-такрир ва тахбир. 2-том, 277-б

Oriental Renaissance: Innovative, p VOLUME 2 | ISSUE 9

educational, natural and social sciences ISSN 2181-1784

Scientific Journal Impact Factor Q SJIF 2022: 5.947

Advanced Sciences Index Factor ASI Factor = 1.7

кишининг мурсал ривоятлари мутлак кабул килинади. Бунга ояту хадисдан, ижмоъдан ва аклдан далиллар бор.

1. Куръондан далил:

Аллох таолонинг ушбу сузлари:

«Агар фосик хабар келтирса, аниклаб куринглар» (Хужурот сураси, 6-оят).

Бу оятдан куйидагича далил оламиз: Бу оят узининг умумий лафзлари билан бир кишининг хабарини у мурсал ёки муснад эканини суриштирмасдан кабул килиш вожиб эканига хамда фосик булмаган киши хабар берса, кабул килиш лозимлигига далолат киляпти. Чунки биз фосиклик сабаблари топилмаган сика ровий хадисни мурсал холда ривоят килиши хакида бахс юритяпмиз.

3. Хддисдан далил:

Расулуллох соллаллоху алайхи васалламнинг куйидаги сузлари: «Энг яхши инсонлар мен юборилган асримдадир, сунг ундан кейинги асрда келганлар, сунг ундан кейинги асрда келганлар. Сунг ёлгончилик кенг таркалиб кетади».10

Бу хадисдан куйидагича далил оламиз: Бу уч аср бош- каларидан кура афзалдир. Ушбу афзаллик бу асрларда яшаган ровийларнинг салохият ва ростгуйликда бошкалардан афзал эканларидадир. Улардаги бу афзаллик хусусияти уларнинг хабарларини, мурсал булса хам, кабул килишни такозо этади. Чунки улар тугрисузлик ва адолат ахлларидир. Упарнинг барчалари мутлак афзал деб эътироф килингани учун улардан хадисни сахоба ёки то-беъин мурсал холда ривоят килса хам, баробардир.11

4. Сахобаларнинг ижмоъларидан далил:

Сахоба ва тобеъин розияллоху анхум ажмаъинлар одил кишидан мурсал хадис кабул эканига ижмоъ килганлар.12

Анас ибн Молик айтадилар: «Набий алайхиссаломдан келтириб, айтаётган сузларимизнинг барчасини хам у зотнинг узларидан эшитмаганмиз. Лекин баъзи хадисларни бизга асхобларимиз айтганлар. Биз бир-бирини ёлгончига

" 13

чикармайдиган кавммиз».

Мана шу холат уларнинг орасида кенг таркалган эди ва бу холатга хеч ким эътироз билдирмади.14 Тобеъинлар эса хабарларни мурсал килишга одатланган

10 Абдул Азиз Бухорий. Кашф ул-асрор. 2-том, 24-б.

11 Абдул Азиз Бухорий. Кашф ул-асрор. 3-том, 6-б.

12 Имом Тахонавий. Крваид фи улумил хадис. 140-б.

13 Хатиб Багдодий. Кифая фи улумир ривая. 1-том, 354-б.

14 Абдул Азиз Бухорий. Кашф ул-асрор. 3-том, 6-б.

Oriental Renaissance: Innovative, VOLUME 2 | ISSUE 9

educational, natural and social sciences ISSN 2181-1784

Scientific Journal Impact Factor (J). SJIF 2022: 5.947

Advanced Sciences Index Factor ASI Factor = 1.7

эдилар.

5. Аклий далил:

Уламолар Расулуллох соллаллоху алайхи васал- ламнинг даврларидан хозирги кунимизгача хеч кандай монеликсиз мурсал хадислар ривоят килиб кел- мокдалар ва уз китобларини мурсал хадислар билан тулдирдилар. Уммат орасидан уларнинг бу ишига бирор киши эътироз билдирмади. Агар мурсал хадис мардуд булганида, уни ривоят килмас эдилар ва бунга йул хам куймас эдилар. Бу холат мурсал хадис макбул эканига уларнинг ижмоълари борлигини ифодалайди.

Мурсал хадисларни рад килиш куплаб хадисларни йукка чикаришга олиб келади. Сабаби мурсал хадис- лар жамланганда эллик мужаллад микдорга етган. Бу холат узларини «ахли хадис» деб атаб, мурсалларни кабул килмайдиган кишилар учун айбдир. Крлаверса, улар узларини асхабул хадис деб номладилар ва узла- рини хадисларни туплаш ва уларга амал килиш учун тайинлаб, сунгра хадисларнинг энг кучли кисми бул- миш мурсалларини, улар куп булишига карамай рад Килишди. Бу нарса суннатларни хифз килиш ва саклаш эмас, балки уларни йукка чикариш ва зое килишдир.15

Мурсал кучлирокми ёки муснад?

Уламоларимиз мурсал кучлими ёки муснадми деган саволнинг жавобида ихтилоф килганлар. Биз уч мазхаб уртасидаги фикрларни зикр килиб утамиз:

Биринчи мазхаб: Мурсал муснаддан кучлирок,

Бу сузни айтган уламолар орасида мурсал муснад дан олийрок ва тугрирокдир, дейдиганлари хам бор.

Ушбу мазуабнинг далили:

Кимки хадисни муснад холда ривоят килса, эътиборингизни хадиснинг санади томонга, ундаги ровийларнинг холатларига назар ташлаш ва улар хакида изланиш олиб боришга бурган булади. Илмли, диндор, имом ва сика булган ровий хадисни мурсал холда ривоят килса, у сизга хадиснинг катъий сахих эканини кафолатлаган ва хадиснинг санадига назар ташлаш ва изланиш олиб боришдан халос этган булади.

Иккинчи мазхаб: Мурсал ва муснаднинг уртасида фар; йук. Балки у иккиси хужжатликда ва амал цилишда баробардир.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

Ушбу мазуабнинг далили:

Набий соллаллоху алайхи васаллам аввалги хижрий уч асрда ёлгон кенг таркалмаслигига гувохлик берганлар. Шунинг учун хам (бу асрлардаги) мурсал

1 Абдул Азиз Бухорий. Кашф ул-асрор. 3-том, 6-б.

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

O

R

VOLUME 2 | ISSUE 9 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

xaguc MaKöyngup. MatnyMuHru3KuM, arap caxuxnuK mapTnapu Tonunca, MycHag xaöapHuHr xy^^ar экaннga xen KaHgafi uxTuno^ fiyK. YHUHHU Ma3Xfl6: MycHad MypcmdaH KynnupoKdup. Ynap öup Hena caöaönapHu ganun Kunuö KenTupraHnap:

• MycHagHHHr poBufinapu caHaggaru öapna poBufinapHu 3HKp Kunagunap, MypcanHHHr poBufinapu öat3u poBufinapHu 3HKp KunMafigunap. TaöuufiKu, öapna poBufinapHu 3HKp Kunum öat3unapuHu afiTMafi KongupumgaH ycTyHgup.

• MycHag xagucHu xy^^aT Kunumra ynaMonap uttu^ok KunumraH, Mypcan xagucHu xy^^ar Kunum öopacuga эca uxTuno^ KunuHraHgup. YnaMonap uttu^ok KunraH xyKM uxTuno^nu xyKMgaH ycTyHgup.

• MycHagHuHr poBufinapu öara^cun epmunagu, Mypcan xagucga эca poBufinap 6upo3 KucKapoK, TynuK öyn- MaraH xonga 3uKp KunuHagu. Eupop HapcaHu öara^cun afiTum yHu KucKana KenTupumgaH a$3angup.16

REFERENCES

1. Aögyn Ma^ug ^^a^mufi. Ba^ro ycyn an-xaguc. MaKTaöary 3oxug KaBcap. -HcTaHöyn.: 2021

2. MyxaMMag CoguK MyxaMMag Mcy$. MycTanaxyn xaguc. - T.: fflapK, 2011

3. Höh X,a«:ap AcKanoHufi. Hy3xaryH Ha3ap TaB3uxu Hyxöaryn $uKap. ^ap Höh Kacup. -EafipyT.: 2008

4. Hmom X,acaH fflafiöoHufi. Kuraö yn-xy^^ar ana axnun MaguHa.

5. AögynMa^ug TypKMoHufi. ^upocar ycyn an-xaguc ana MaHxa^un xaHa^ufi. ^ap Höh Kacup. -EafipyT.: 2020

6. AögynMa^ug TypKMoHufi. An Magxan ycyn an-xaguc ana MaHxa^un xaHa^ufi. ^ap Ap-PafioxufiH. - YpgyH.: 2021

16 Hmom ^accoc. An ycyn $ycyn. 2-tom, 37-ö.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.