Научная статья на тему 'МУҲАДДИСЛАР НАЗДИДА ХАБАРЛАРНИНГ ТАҚСИМЛАНИШИ'

МУҲАДДИСЛАР НАЗДИДА ХАБАРЛАРНИНГ ТАҚСИМЛАНИШИ Текст научной статьи по специальности «Науки о Земле и смежные экологические науки»

CC BY
57
8
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
муҳаддис / ҳанафий фуқаҳолар / маънавий мутавотир / лафзий мутавотир / саҳобий / ҳадис.

Аннотация научной статьи по наукам о Земле и смежным экологическим наукам, автор научной работы — Абубакр Муҳиддин Ўғли Мустафоев

Ушбу мақолада муҳаддислар наздида хабарларнинг тақсимланиши ҳақида сўз юритилган

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «МУҲАДДИСЛАР НАЗДИДА ХАБАРЛАРНИНГ ТАҚСИМЛАНИШИ»

Central Asian Research Journal For Interdisciplinary Studies (CARJIS)

ISSN (online): 2181-2454 Volume 2 | Issue 6 | Juni, 2022 | SJIF: 5,965 | UIF: 7,6 | ISRA: JIF 1.947 | Google Scholar |

www.carjis.org DOI: 10.24412/2181-2454-2022-6-275-278

МУХАДДИСЛАР НАЗДИДА ХАБАРЛАРНИНГ ТАЦСИМЛАНИШИ

Абубакр Мухиддин уFли Мустафоев

Халкаро Ислом Академияси "Исломшунослик ва ислом цивилизациясини урганиш ICESCO" кафедраси таянч докторанти mail: mustafoev.abubakr@bk.ru

АННОТАЦИЯ

Ушбу маколада мухаддислар наздида хабарларнинг таксимланиши хакида суз юритилган.

Калит сузлар: мухаддис, ханафий фукахолар, маънавий мутавотир, лафзий мутавотир, сахобий, хадис.

КИРИШ

Мутавотир хадис:

Икки тоифа (ханафий фукахолар ва мухаддислар) наздида мутавотирнинг таърифида, шартлари ва хукмида хеч кандай ихтилофлар йук, аммо уни таксимлашда бир-бирларидан фаркланадилар. Мухаддислар уни икки кисмга булдилар. Биринчиси - лафзий мутавотир, иккинчиси - маънавий мутавотир.

МУХОКАМА

Мухаддислар наздида оход хадис ва унинг кисмлари Таърифи: Оход хадис тавотурнинг шартлари жамланмаган ривоятдир. Унинг хукми: У назарий илмни ифода этади, яъни назар солишга ва далилини ахтаришга боглик булган илмни ифодалайди.

Оход хабар турукларининг ададига нисбатан таксимланиши Оход хабар турукларининг ададига кура уч кисмга булинади: машхур, азиз ва гариб.

1. Машхур.

Таърифи: Мутавотир даражасига етмаган, уч ёки ундан куп кишилар ривоят килган хабар машхур дейилади.

Мисол:

"Аллох таоло илмни уламоларнинг калбидан бирданига тортиб олмайди,

Central Asian Research Journal For Interdisciplinary Studies (CARJIS)

ISSN (online): 2181-2454

Volume 2 | Issue 6 | Juni, 2022 | SJIF: 5,965 | UIF: 7,6 | ISRA: JIF 1.947 | Google Scholar |

www.carjis.org DOI: 10.24412/2181-2454-2022-6-275-278

лекин илмни олимларни вафот эттириш ила тортиб олади. Токи бирор бир олимни колдирмагач, инсонлар жохилларни бошлик килиб оладилар. Улар (бирор нарса хакида) суралсалар, илмсиз фатво берадилар, натижада узлари хам адашадилар, узгаларни хам адаштирадилар"

Бу хадис санадларининг хар бир табакасида учта ёки ундан куп ровийлар ривоят килишган ва шунинг учун бу хадис машхур деб номланади.

Машуурнинг навлари:

Истилохий машхур - хадис илми ушбу тур хакида

Истилохий булмаган машхур - эътиборга молик шартларсиз, одамларнинг тилларида машхур булган хадислар. Бу нав куйидагиларни уз ичига олади:

1) бир иснодли ривоят;

2) куп иснодли ривоят;

3) исноди йук булган ривоят.

1. Мустафиз.

Истилохда унинг таърифи борасида уч хил гап айтилган:

1. Машхурга маънодош;

2. Мустафиз: машхурлик санаднинг аввалида хам, охирида хам баробар булади ва машхур мустафиздан умумийрокдир.

3. Бошка бир кавлда: «Мустафиз иккинчи таърифда айтилган гапнинг аксидир», дейилган.

2. Азиз.

Таърифи: Энг камида икки киши икки кишидан ривоят килишидир.

Абу Хурайра розияллоху анхудан ривоят килинади: "Набий соллаллоху алайхи васаллам: «Сизлардан бирортангиз мен унга ота-онасидан, болаларидан ва жамики инсонлардан суюклирок булмагунимча (комил) мумин була олмайди», дедилар".

Бу хадисни Анас розияллоху анхудан Катода ва Абдулазиз ибн Сухайб ривоят килишган, Катодадан Шуъба ва Саъидлар ривоят килишган ва уни Абдулазиз Исмоил ибн Улайя ва Абдулворислар ривоят килишган. Уларнинг хар биридан бир жамоат ривоят килган.

Унинг «азиз» деб номланишининг сабаблари:

«Азза-яъиззу» феълидан олиниб, нодир деган маънони билдиради;

Ёки «азза-яъаззу» феълидан олиниб, кувватли, кучли деган маънони билдиради.

3. Гариб.

Central Asian Research Journal For Interdisciplinary Studies (CARJIS)

ISSN (online): 2181-2454 Volume 2 | Issue 6 | Juni, 2022 | SJIF: 5,965 | UIF: 7,6 | ISRA: JIF 1.947 | Google Scholar |

www.carjis.org DOI: 10.24412/2181-2454-2022-6-275-278

Таърифи: Санад табакрларидан бир донасида бул-Унинг кисмлари:

1) Мутлак фард (яккалик): бунда яккалик санаднинг аслида, яъни сахобийлар табакасида воке булади.

Масалан: «Амаллар ниятга богликдир» хадиси каби. Бу хадисни Умар розияллоху анху ёлгиз узлари ривоят килдилар. Бу турдаги яккалик гохида санаднинг охиригача давом этиши мумкин ёки хадисни ёлгиз узи ривоят килган сахобийдан куплаб ровийлар накл килган бу. лишлари хам мумкин.

2) Нисбий фард (яккалик): бу турдаги яккалик са- над асносида муайян бир ровийга тааллукли булади.

Мисол:

Моликнинг Зухрийдан, у эса Анас розияллоху анхудан ривоят килган хадиси: «Набий соллаллоху алайхи васаллам фатх куни Маккага бошларига дубулга кийган холда кирдилар».

Бу хадисни Молик Зухрийдан ёлгиз узи ривоят килди. Гарибнинг хукми: макбул хадис шартларининг топилишига кура гариб уч кисмга булинади: сахих, хасан ва заиф.

Икки мазхаб (ханафий фукахолар ва мухаддислар) истилохининг орасини таккослаш.

ХУЛОСА

Утган маълумотлардан хулоса килинадики, хадисларни таксимлашдаги ханафий мазхаби ва мухаддислар уртасидаги хилоф факатгина машхурдадир. Оход ва мутавотирда хилоф йук. Хднафийлар ва мухаддислар истилохининг орасида умумий ва хос жихатлар бор. Уларнинг орасида бир жихатдан мувофиклик, икки жи- хатдан эса мухолифлик бордир.

REFERENCES

1. Шайх Мухаммад Аввоманинг каламларига мансуб "Факих имомлар ихтилофида хадиси шарифнинг урни" асари (Таржимон Шайх Мухаммад Содик Мухаммад Юсуф. Х,илол нашр. - Т.: 2018).

2. Мухаммад Содик Мухаммад Юсуф. Мусталахул хадис. - Т.: Шарк, 2011

3. Абдул Мажид Жузажонийнинг "Мухаддислар ва ханафий фукахолар наздида хадис илмлари" асари (Таржимон Мухаммадрахим Абдулкодиров Х,илол нашр. - Т.: 2021).

Central Asian Research Journal For Interdisciplinary Studies (CARJIS)

ISSN (online): 2181-2454 Volume 2 | Issue 6 | Juni, 2022 | SJIF: 5,965 | UIF: 7,6 | ISRA: JIF 1.947 | Google Scholar |

www.carjis.org DOI: 10.24412/2181-2454-2022-6-275-278

4. YBaTOB y. MoBapoyHHaxp Ba XypocoH onuMnapuHHHr xaguc unMH puBO^uga TyTraH ypHH (An-EyxopuH, MycnuM, AT-TepMH3HH): Tapux ^aHnapu goKTopu... guc. aBTope^. - T.: TomKeHT ucnoM yHHBepcmera, 2002.

5. A6gynMa®Hg TypKMOHHH. ^upocar ycyn an-xaguc ana MaHxa^un xaHa^uft. ^ap H6h Kacup. -Eaftpyr.: 2020

6. A6gynMa^ug TypKMOHHH. An Magxan ycyn an-xaguc ana MaHxa^un xaHa^HH. ^ap Ap-PaftoxuHH. - ypgyH.: 2021

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.