Научная статья на тему 'ИСЛОМ ТАЪЛИМОТИДА БОШҚАРУВЧИ ШАХСИ МУАММОСИНИНГ ПСИХОЛОГИК ТАЛҚИНИ'

ИСЛОМ ТАЪЛИМОТИДА БОШҚАРУВЧИ ШАХСИ МУАММОСИНИНГ ПСИХОЛОГИК ТАЛҚИНИ Текст научной статьи по специальности «Социологические науки»

CC BY
163
8
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Аннотация научной статьи по социологическим наукам, автор научной работы — Б. М. Умаров

Статья посвящена анализу религиозно-психологических характеристик в исламском учении, различных взглядов, подходов и учений о личности менеджера.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

The article is devoted to the analysis of religious and psychological characteristics in Islamic teaching, various views, approaches and teachings about the personality of a manager.

Текст научной работы на тему «ИСЛОМ ТАЪЛИМОТИДА БОШҚАРУВЧИ ШАХСИ МУАММОСИНИНГ ПСИХОЛОГИК ТАЛҚИНИ»

Central Asian Research Journal for Interdisciplinary Studies (CARJIS) «Психологические особенности развития современной "Жамиятнинг баркарор ижтимоий-иктисодий

личности в годы устойчивого социально- ривожланиш йилларида замонавий шахс

экономического развития общества» ривожланишининг психологик хусусиятлари"

ИСЛОМ ТАЪЛИМОТИДА БОШ^АРУВЧИ ШАХСИ МУАММОСИНИНГ

ПСИХОЛОГИК ТАЛКИНИ

Б. М. Умаров

ТДПУ "Амалий психология» кафедраси профессори, пс.ф.д.

АННОТАЦИЯ

Статья посвящена анализу религиозно-психологических характеристик в исламском учении, различных взглядов, подходов и учений о личности менеджера.

ABSTRACT

The article is devoted to the analysis of religious and psychological characteristics in Islamic teaching, various views, approaches and teachings about the personality of a manager.

Бугунги ахборот-технологиялари асрида ходимларга физиологик куч сифатидагина караш тамойили деярли уз ахамиятини йукотиб булди, негаки инсоннинг бу вазифасини компьютерлашган технологиялар юкори аниклик ва нисбатан арзон нархда амалга оширмокда. Аммо, ривожланган мамлакатларда компьютер-технологиялари рахбар ва ходимларнинг аклий салохияти, иктидори хамда малакасининг урнини боса олмайдиган рахбар шахсининг психологик хусусиятларига хам жиддий эътибор каратилмокда.

Манбалардан маълум булишича, бошкарувчи (менежмент) тушунчаси инсон зоти яратилган ва турли кабилаларга бирлашиб яшай бошлаган даврлардан буен мавжуддир. Бунга, бир неча инсонлар бирга яшар экан, кимдир уларнинг бошини бир жойга ковуштириб, тартиб интизомни назорат килмаса, дархол бетартибликлар вужудга келиши мумкинлиги холати сабаб булган. Айникса, кишиларнинг бирга мехнат килиш жараенида бу масалага бунданда кучлирок эхтиеж сезилган. Масалан, Миср пирамидаларини инсоният хали хеч кандай кутарма машиналар булмаган милоддан 3000-2000 йил олдинги даврда бундай мустахкам ва бахайбат бинони кандай кура олди экан, деган савол пайдо булиши табиийдир. Бу эса уша даврларда хам инсонларни бир жойга жамлаб, уларни бошкариш оркали самарали мехнат фаолиятини юритишга каратилган бошкариш тизимининг мавжуд булганлиги ва бу жараен маълум бир шахслар томонидан амалга оширилганлигидан далолат беради. Бу

Central Asian Research Journal for Interdisciplinary Studies (CARJIS) «Психологические особенности развития современной "Жамиятнинг баркарор ижтимоий-иктисодий

личности в годы устойчивого социально- ривожланиш йилларида замонавий шахс

экономического развития общества» ривожланишининг психологик хусусиятлари"

кишиларни, гурухларни бошкариш тизимининг кадим замонлардан мавжуд булганлиги ва натижаларга эришилганлиги бошкарувчи тушунчаси мавжуд булганлигидан далолат беради.

Ислом таълимотидаги манбалардан маълум булишича, бошкарув ва бошкарувчи шахси хамда унга куйиладиган талабларга доир исломий карашлар Курони карим ва Расулуллох соллаллоху алайхи васалламнинг хадислари асосида шаклланган булиб, улар кейинги даврларда яшаб утган улуг алломалар ва одил хукмдорларнинг хаётий тажрибаси оркали бойитиб борилган.

Авваламбор, бошкарувчи шахси ва бошкарув фаолияти масаласига ислом манбаларида кай даражада ахамият каратилганлиги хакида тухталадиган булсак, бу масалага доир уз карашларини Имом Газзолий узининг "Ихёу улумиддин" номли асарида: "Агар одамлар дунёни адолат билан тутсалар, хусумату-душманликлар кесилади, факихларга эхтиёж колмайди. Лекин инсонлар дунёни шахват ва душманлик билан бошкарганлари боис, хусумат ва адоват юзага келади. Бундай пайтда инсонларни бошкарадиган рахбарга эхтиёж тугилади. Рахбар эса инсонларни бошкариш учун конунга мухтож булади. Инсонлар шахватга берилиб, бир-бирлари билан низолашган вактда уларни муросага келтирувчи, урта йулни ва бошкарув конунларини билувчилар факихлардир" деб, таъкидлашларини алохида кайд этиш мумкин.

Жамиятда рахбар ходимларнинг ривожланишига жиддий тускинлик килаёган яна бир омил бу, аксарият лавозим эгаларининг хаддан зиёд кибру-хавога берилишлари ва натижада уз кул остидаги ходимларни менсимаслик холатларининг кенг ёйилганлигидир. Бундай рухий холатларни Пайгамбаримиз (соллаллоху алайхи васаллам) куйидаги хадисни биз умматларига огохлантириш сифатида айтганлар. Пайгамбаримиз (соллаллоху алайхи васаллам) дедилар: "Сув уругини ундиргани каби, мол, шуурат севгиси уам цалбда нифоц ундиради. Молга, шууратга ва мансабга берилган кишининг динига етказган зарари цуй тудасига оралаган икки бурининг етказган зараридан ошиб тушади ".

Куръони Каримда "Биз уаётий дунёда инсонларнинг ораларидан маишатларга берилувчиларини тацсимладик ва баъзиларини хизматкор цилиб олишлари учун айримларининг даражаларини айримларидан устун цилиб цуйганмиз..."дея, таъкидланади (Зухруф 32).

Мазкур ояти каримадан шундай маъно келиб чикадики, бу дунёда хар бир инсоннинг жамиятдаги урни турлича булади, уларнинг орасида кимдир иктисодий жихатдан кудратли булади ва куплаб инсонларни уз кул остида

Central Asian Research Journal for Interdisciplinary Studies (CARJIS) «Психологические особенности развития современной "Жамиятнинг баркарор ижтимоий-иктисодий

личности в годы устойчивого социально- ривожланиш йилларида замонавий шахс

экономического развития общества» ривожланишининг психологик хусусиятлари"

ишлатади, яна бошка бир тоифалари эса шахс сифатида уз эхтиежларини кондириш максадида у еки бу инсоннинг, бугунги кунда ташкилот еки муассасанинг буйрукларини бажаради ва шу оркали хаетда уз урнини топишга интилади.

Колаверса, Пайгамбар соллаллоху алайхи васаллам "Ун киши бирга саёуат цилганда, бирларини бошлиц цилишлари керак", деганлар. Шунингдек, Эй, иймон келтирганлар! Аллоуга итоат цилинг, Пайгамбарга ва узингиздан булган ишбошиларга итоат цилинг...(Нисо суръаси 59).

Юкоридаги оят ва хадисларнинг мазмунида жамоаларда бошкарувчи шахсининг кай даражада мухим эканлиги аен булади. Бунинг сабаби жамоада умумий максад мавжуд булса хам агар, уша максадга олиб борадиган йулни танлашда бир фикрга келинмаса, жамоада хамжихатлик асосидаги фаолият булмайди ва окибатда максад факат орзулигича колиши мумкин деган, гоя етади. Шунинг учун хам Куръон оятида ишбошиларга буйсуниш лозимлиги ва Расулуллох соллаллоху алайхи васалламнинг хадисларида жамоанинг бирлигини сакловчи ва уларни манзилга сог-омон етиб боришини таъминловчи шахс яъни, бошлик булиши лозимлиги таъкидланади. Уз навбатида бундай ваколатларнинг жавобгарлиги ва мавжудлиги куйидаги хадислар асосида еритиб берилади.

Расулуллох (соллаллоху алайхи ва саллам) хадисларида: "Огоу булинг! Хаммангиз раубарсиз ва уаммангиз цул остингиздагиларга масъулдирсиз. Бас, амир цул остидаги инсонларга раубар ва уларга масъулдир, эркак уз оиласида раубар ва уларга масъулдир". (Имом Бухорий ва Муслим ривояти).

"Абу Зарр розияллоху анху айтади: "Эй Аллохнинг Расули, мени омил килмайсизми?", дедим. Бас у зот елкамга ура туриб: "Эй Абу Зарр, сен заифсан, у омонатдир. Албатта, у циёмат куни хорлик ва надомат булгай. Магар, ким уни уацци ила олса ва ундаги уз бурнини адо этса, бундан мустасно ", дедилар ". (Имом Муслим ва Абу Довуд ривояти).

Бошкарувчи еки бошликка кундалик хаети ва кул остидагиларнинг самарали фаолиятини таъминлаш учун зарур ва фойдали булган хадислардан яна бири куйидаги хадис булиб, унда Пайгамбар соллаллоху алайхи васаллам шундай деганлар: "Одамларнинг энг хайрлиси инсонларга фойдали булганидир. Одамларнинг энг ёмони инсонларга зарарли булганидир". Бундан куринадики, агар рахбарнинг максади ва бутун хатти-харакатлари шахсий манфаатларига еки узидан баландрок лавозимда турувчи бошка бир шахсга екиш учун эмас, балки айнан уз жамоасига ва муассасасига фойда келтиришга йуналтирилган

Central Asian Research Journal for Interdisciplinary Studies (CARJIS) «Психологические особенности развития современной "Жамиятнинг баркарор ижтимоий-иктисодий

личности в годы устойчивого социально- ривожланиш йилларида замонавий шахс

экономического развития общества» ривожланишининг психологик хусусиятлари"

булса, бундай жойда келгусида яхши натижаларга эришиш эхтимоли сезиларли даражада юкори булади.

Бошлик шахсига куйилган талаблар ва мажбуриятлар борасида Имом Газзолий узининг "Мукошофатул кулуб" (Калблар кашфиёти) деб номланган асарида куйидаги маълумотларни келтиради. "Даруацицат, Аллоу омонатини уз эгаларига топширишингиз ва одамлар уртасида уукм цилганингизда адолат билан уукм цилишингизга буюрар. Албатта, Аллоу сизларга яхшигина насиуат цилур. Албатта, Аллоу эшитгувчи ва кургувчи зотдир " (Нисо 58).

Муфассирлар фикрига кура, бу оят бир неча шаръий асосларни уз ичига олади. Хусусан, идора этувчилар ва барча амалдорлардан ушбу оятга кулок солиш талаб этилади. Шу билан бирга, "уларга мазлумларни куллаш ва уларнинг хакларини химоя килиш мажбуриятини юклайди, бу улар учун омонатдир. Яна, мусулмон ахлининг, айникса, етимларнинг мол-мулкини тажовузлардан асраш хам идора этувчиларга вожибдир.

Ислом манбаларида бошкарув жараёни ва умуман хар кандай бошкарув фаолияти нафакат рахбарнинг саъйи-харакатларига, балки уша жамоада фаолият юритувчи барча шахсларнинг мехнат фаолияти ва унга муносабати билан бевосита богликдир дейилади. Шу боисдан хам улуг сахобалардан бири Абу Дардо (розияллоху анху) куйидагиларни ривоят килган: "Эй инсонлар, сиз одамларни яхшиликка ундаб, ёмонликдан кайтаринг. Йукса Аллох золим хукмдорни бошингизга бало килиб юборади. Бу золим на катталарингизни хурмат килади, на кичикларингизга рахм килади. Орангизда колган яхши одамлар дуо киладилар, аммо дуолари кабул булмайди. Аллохдан нажот тилайдилар, аммо нажот келмайди. Афв сурайдилар, аммо афв килинмайдилар". Сахобанинг бу сузларидан шуни тушуниш мумкинки, бошликнинг кандай булиши, жамоа азоларининг хулк-атворига хам бевосита боглик булиб, жамоа аъзолари кай даражада уз вазифасини сидки дилдан бажарса, бу жараёнда касбдошларининг хам манфаатларига зарар етказмаса бундай жойда муаммоларнинг юзага келиш камрок, иш жараёнида ёки шахслар уртасидаги келишмовчиликларни хал килиш ва самарадорликка эришиш мумкин булган салбий таъсирларнинг даражаси хам камрок булади. Аксинча булса эса, жамоада ички зидиятлар ва келишмовчиликларнинг сони жуда юкори булади.

Кузатишларимизга караганда, айрим касб эгалари уртасидаги зиддиятлар аксар холларда касбдошининг муваффакиятини куролмаслик, унинг урнини турли хил хийла-найранглар асосида эгаллашга интилиш натижасида юзага

Central Asian Research Journal for Interdisciplinary Studies (CARJIS) «Психологические особенности развития современной "Жамиятнинг баркарор ижтимоий-иктисодий

личности в годы устойчивого социально- ривожланиш йилларида замонавий шахс

экономического развития общества» ривожланишининг психологик хусусиятлари"

келади. Бу борада Расулуллох соллаллоху алайхи васаллам бундай деганлар: "Хийлагарлар ва хоин киши жаханнамдадир".

Имом Газзолий эса, уз асарида куйидаги хикояни келтирадилар:"Нух (алайхиссалом) Аллохнинг амрига кура, хар жонивордан бир жуфтдан олгач, кемага чикади. Бир махал караса, кеманинг бурчагида у танимаган бир чол утирган эмиш. Ундан сени бу ерга ким чикарди, деб сурайдилар. Чол "Узим чикдим. Сенинг одамларингнинг калбига васваса солиб, калбларини узим билан, танларини эса сен билан колдириш учун" - деди. Нух (алайхиссалом) унинг шайтон эканини англаб: "Даф бул бу ердан! Аллохнинг душмани! Лаънати!" - дедилар. Шунда Иблис бу сузларни айтади: "Беш нарса борки, мен ушалар билан инсонларни тугри йулдан чикараман. Буларнинг факат учтасини айтай сенга! Колганини айтмайман". Шу аснода Аллох Нухга (алайхиссалом) вахий юбориб, учтасига эхтиежи йуклиги ва колган иккисини айтишни билдиради. Сунг Нух (алайхиссалом) иккитасини айтишингни истайман, дейдилар. Шунда шайтон дейди: "Иккитаси шундай нарсаки, мени хеч ким ёлгончига чикара олмайди. У икки нарса шундай хислатга эгаки, биров мени ташлаб кетолмайди. Шу икки нарса билан мен мулжалга тугри ураман. Шу икки нарса билан мен инсонларни халок этаман. Хирс ва хасад! Хдсад сабабли мен Аллохнинг лаънатига учрадим, кувгин булдим. Хирс масаласига келсак, жаннатда Одамга бир дарахтдан бошка хар нарсани тотишга изн берилган эди. Мен хирс ердамида ниятимга етдим: Одам хирс оркасидан такикланган мевага караб борди".

Хулоса урнида шуни таъкидалашимиз мумкинки, бошкарув жараенлари, жамоа ва бошкарувчи шахси феноменларининг долзарблиги ва жамиятнинг ривож топиши, инсонларнинг камолотга эришиши еки аксинча заволга юз тутишидаги урнини тугри бахолаган холда ислом оламида бу масалага жуда катта эътибор берилган булиб гарчанд, менежмент деган алохида фан сифатида номланмаган булсада, бу фан сохасига доир маълумотлар ва курсатмалар ислом таълимоти ва амалиетида етарли даражада мавжуд булганлиги ва бу турли манбаларда мавзуларга монанд тарзда еритиб борилганлигининг гувохи буламиз.

REFERENCES

1. Шайх Абдулазиз Мансур. Куръон Карим маъноларининг таржима ва тафсири. Тошкент ислом университети нашриет-матбаа бирлашмаси. Тошкент, 2014, 617 б.

Central Asian Research Journal for Interdisciplinary Studies (CARJIS) «Психологические особенности развития современной "Жамиятнинг баркарор ижтимоий-иктисодий

личности в годы устойчивого социально- ривожланиш йилларида замонавий шахс

экономического развития общества» ривожланишининг психологик хусусиятлари"

2. Шайх Мухаммад Содик Мухаммад Юсуф. Тафсири Х,илол, 2-жуз. "Hilol-Nashr". Тошкент, 2017, 608 б.

3. Шайх Мухамммад Содик Мухамммад Юсуф. Расулуллох. "Hilol-Nashr". Тошкент, 2016, 448 б.

4. Еаззолий. Абу Х,омид, Мукошафатул кулуб, I-жуз. Еофур Гулом номидаги нашриёт-матбаа ижодий уйи. Тошкент, 2018, 288 б.

5. Умарова, Н. Ш. (2021). ШАРК МУТАФАККИРЛАРИНИНГ ИКТИСОДИЙ ИЖТИМОИЙЛАШУВ ХДКИДАГИ КАРАШЛАРИ. Academic research in educational sciences, 2(11), 1225-1233.

6. Umarova, N. S. (2019). Economic socialization of the individual in the context of

age periods. Bulletin of Science and Education,(22-3 (76)).

7. Умарова, Н. Ш. (2021). СОЦИАЛЬНО-ПСИХОЛОГИЧЕСКИЕ ВОПРОСЫ

СПОРТИВНОЙ МАРКЕТИНГОВОЙ ДЕЯТЕЛЬНОСТИ.

8. УМАРОВА, Н. (2020). СПОРТЧИЛАРНИ ПСИХОЛОГИК ТАЙЁРЛАШ ЖАРАЁНИДА ИРОДА КУЧИНИ НАМОЁН БУЛИШИНИНГ ТЕМПЕРАМЕНТАЛ ХУСУСИЯТЛАРИ. Фан-Спортга, (3), 42-44.

9. Умарова, Н. Ш., & Каримова, В. М. (2020). ШАХС ЩТИСОДИЙ ИЖТИМОИЙЛАШУВИДА ПУЛГА БУЛГАН УСТАНОВКАЛАРИНИ АНЩЛАШНИНГ ИЖТИМОИЙ-ПСИХОЛОГИК ТАДЛИЛ. Science and

Education, 1 (Special Issue 4), 51-63.

10. Умарова, Н. Ш. (2019). Экономическая социализация личности в контексте

возрастных периодов. Вестник науки и образования, (22-3 (76)), 60-64.

11. Atabaeva, N. B. (2019). Psychological factors affecting the development of altruism in humans. Central Asian Journal of Education, 3(1), 98-119.

12. Атабаева, Н. Б. (2018). Психологические особенности проявления альтруизма у детей. Вестник интегративной психологии, 27-30.

13. Taskarevna, N. Z., Yuldibaevna, B. G., Batirovna, A. N., & Ziyodullayevna, J. D. (2020). National features which are necessary to be developed in a person. International Journal of Psychosocial Rehabilitation, 24(6), 548-564.

14. Атабаева, Н. Б. (2020). The formation of altruism as a national feature in students. In Актуальные проблемы психологии и педагогики в современном образовании (pp. 176-177).

15. Атабаева, Н. Б. (2020). ДИНАМИКА РАЗВИТИЯ АЛЬТРУИЗМА КАК НАЦИОНАЛЬНОЕ СВОЙСТВО У МОЛОДЁЖИ. In ИННОВАЦИОННЫЕ ПОДХОДЫ В СОВРЕМЕННОЙ НАУКЕ (pp. 37-40).

Central Asian Research Journal for Interdisciplinary Studies (CARJIS) «Психологические особенности развития современной "Жамиятнинг баркарор ижтимоий-иктисодий

личности в годы устойчивого социально- ривожланиш йилларида замонавий шахс

экономического развития общества» ривожланишининг психологик хусусиятлари"

16. Atabaeva, N. B. (2019). THE GENDER DIFFERENCES OF ALTRUISM BUILDING UP IN A PERSON. In ИННОВАЦИОННЫЕ ПОДХОДЫ В СОВРЕМЕННОЙ НАУКЕ (pp. 168-172).

17. Абдуллаева, Д. У. (2021). Психокоррекция во взаимоотношениях матери и подростка. Наука и образование сегодня, (4 (63)), 114-115.

18. Ubaydullayevna, A. D. (2019). IMAGINATIONS OF MOTHER ABOUT WOMAN SOCIAL ROLES AS A FACTOR OF ATTITUDES TOWARDS CHILDREN. European Journal of Research and Reflection in Educational Sciences Vol, 7(12).

19. Абдуллаева, Д. У. (2018). ДЕТСКО-РОДИТЕЛЬСКИЕ ОТНОШЕНИЯ КАК

ФАКТОР РАЗВИТИЯ КРЕАТИВНОСТИ ДЕТЕЙ. In Развитие

интеллектуально-творческого потенциала молодежи: из прошлого в

современность (pp. 335-336).

20. Абдуллаева, Д. У., & Маткаримова, Н. Б. (2017). ВЗАИМОДЕЙСТВИЕ

ПСИХОЛОГА-ПЕДАГОГА В ИНФОРМАЦИОННОЙ СОЦИОКУЛЬТУРНОЙ

СИТУАЦИИ XXI ВЕКА. Актуальные проблемы гуманитарных и

естественных наук, (6-2), 127-130.

21. Абдуллаева, Д. У. (2016). Взаимодействие психолог-педагог: от парадигмы

исследования к парадигме обеспечения. Актуальные проблемы гуманитарных и

естественных наук, (5-4), 11-13.

22. Абдуллаева, Д. У. (2016). СУЩНОСТИ И ЗАКОНОМЕРНОСТИ ПРОЦЕССА СОЦИАЛЬНО-ПСИХОЛОГИЧЕСКОГО ОБЕСПЕЧЕНИЯ ДЕЯТЕЛЬНОСТИ ПЕДАГОГА. Актуальные проблемы гуманитарных и естественных наук, (5-6), 64-66.

23. Махмудова, Д. А. (2017). ОСОБЕННОСТИ ПСИХОТЕРАПЕВТИЧЕСКИХ МЕТОДОВ ПРИ РАБОТЕ С ЖЕРТВАМИ ТОРГОВЛИ ЛЮДЬМИ. Наука и мир, 2(5), 96-97. '^VLQQYil* *

24. Махмудова, Д. А., & Зуфарова, М. Х. (2016). ОСОБЕННОСТИ ПРИМЕНЕНИЯ ПСИХОТЕРАПИИ ПРИ РЕАБИЛИТАЦИОННОЙ РАБОТЕ С ЖЕРТВАМИ ТОРГОВЛИ ЛЮДЬМИ. Наука и мир, 3(1), 130-132.

25. Махмудова, Д. А., & Зуфарова, М. Х. (2016). ПСИХОЛОГИЧЕСКИЕ ОСОБЕННОСТИ РАБОТЫ С НЕВРОЗАМИ У ДЕТЕЙ. Наука и мир, 3(6), 4142.

26. Эгамбердиева, Н. М., & Махмудова, Д. А. (2013). ПСИХОЛОГИЧЕСКИЕ ОСОБЕННОСТИ ОЩУЩЕНИЯ СЧАСТЬЯ ОДАРЕННЫХ ДЕТЕЙ В УЧЕБНОЙ ДЕЯТЕЛЬНОСТИ. SCIENCE AND WORLD, 77.

Central Asian Research Journal for Interdisciplinary Studies (CARJIS) «Психологические особенности развития современной "Жамиятнинг баркарор ижтимоий-иктисодий

личности в годы устойчивого социально- ривожланиш йилларида замонавий шахс

экономического развития общества» ривожланишининг психологик хусусиятлари"

27. Махмудова, Д. А. (2013). ОСОБЕННОСТИ ПСИХОЛОГИЧЕСКОЙ РАБОТЫ С ЖЕРТВАМИ ТОРГОВЛИ ЛЮДЬМИ. SCIENCE AND WORLD, 116.

28. Реджабаева, М. З., Махмудова, Д. А., & Газиханова, Ш. ПСИХОЛОГИЧЕСКИЕ ОСОБЕННОСТИ ОКАЗАНИЯ КОМПЛЕКСНОЙ ПОМОЩИ ОДАРЕННЫМ ДЕТЯМ.

29. Khasanova, A. R., & Ismailova, N. I. Mutual coordination of sensorimotor activity for physical development of children with autism spectrum disorders.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.