Научная статья на тему 'Значение дискуссионного метода в развитии аргументативной компетентности у студентов'

Значение дискуссионного метода в развитии аргументативной компетентности у студентов Текст научной статьи по специальности «Науки об образовании»

CC BY
46
11
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Общество и инновации
ВАК
Область наук
Ключевые слова
Спор / Образование / Истина / Доказательства / Конструктивная дискуссия / Аргументативная компетентность / Логический компонент / Навыки / Обсуждения. / Debate / Education / Truth / Evidence / Constructive / Debate / Argumentative competence / Logical and psychological components discussion skills..

Аннотация научной статьи по наукам об образовании, автор научной работы — Севара Туробова

В этой статье обсуждается важность использования научных споров в качестве метода обучения при освоении ключевых технологий для улучшения аргументативной компетентности учащихся. При этом способность конструктивно аргументировать трактуется как способность совершать различные аргументативные действия для обоснования или опровержения определенных точек зрения. В статье представлены характеристики аргументированных навыков, а также условия формирования логической и психологической составляющих дискуссии, являющейся одним из специфических проявлений аргументации.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

The importance of the discussion method in the development of argumentative competence in students

This article discusses the importance of using debate as a teaching method in mastering key technologies to improve students’ argumentative competence. At the same time, the ability to argue constructively is interpreted as the ability to perform various argumentative actions to substantiate or refute certain points of view. The article presents the characteristics of argumentative skills, as well as the conditions for the formation of logical and psychological components of debate, which is one of the specific manifestations of argumentation.

Текст научной работы на тему «Значение дискуссионного метода в развитии аргументативной компетентности у студентов»

Жамият ва инновациялар Общество и инновации -

Society and innovations

Journal home page: https://inscience.uz/index.php/socinov/index

The importance of the discussion method in the development of argumentative competence in students

Sevara TURABOVA 1

Termez State University

ARTICLE INFO

Article history:

Received September 2020 Received in revised form 15 September 2020 Accepted 25 September 2020

Available online 1 October 2020

Keywords:

Debate

Education

Truth

Evidence

Constructive

Debate

Argumentative competence Logical and psychological components discussion skills..

ABSTRACT

This article discusses the importance of using debate as a teaching method in mastering key technologies to improve students' argumentative competence. At the same time, the ability to argue constructively is interpreted as the ability to perform various argumentative actions to substantiate or refute certain points of view. The article presents the characteristics of argumentative skills, as well as the conditions for the formation of logical and psychological components of debate, which is one of the specific manifestations of argumentation.

2181-1415/© 2020 in Science LLC.

This is an open access article under the Attribution 4.0 International (CC BY 4.0) license (https://creativecommons.org/licenses/by/4.0/deed.ru)

Taлaбaлapнинг apгyмeнтaтив кoмпeтeнтлигини pивoжлaнтиpишдa бaxc-мyнoзapa мeтoдининг axaмияти

Калит сузлар:

Бадс-мунозара Таълим Х,а;ик;ат Далил

Конструктив мунозара

Аргументатив

компетенция,

АННОТАЦИЯ

Ушбу мaк;oлaдa тaлaбaлapнинг apгyмeнтaтив кoмпeтeнтлигини тaкoмиллaштиpишнинг acocий тexнoлoгиялapини yзлaштиpишдa бax,c мyнoзapaдaн укув мeтoди cифaтидa фoйдaлaнишнинг ax,aмияти мyx,oкaмa килитади. Бyндa кoнcтpyктив тapздa бax,c-мyнoзapa юpитa oлиш кyникмacи мaълyм биp нук^и нaзapлapни acocлaш ёки paд этиш учун тypли хил apгyмeнтaтив x,apaкaтлapни

1 PhD, Termez State University, Termez, Uzbekistan Email: turobova.sevara@mail.ru

бажариш цобилияти сифатида талцин цилинади. Мацолада аргументатив куникмаларнинг характеристикаси, шунингдек, аргументлашнинг хусусий куринишларидан бири булган бахс-мунозаранинг мантиций ва психологик таркибий цисмларини шакллантириш шартлари берилган.

Значение дискуссионного метода в развитии аргументативной компетентности у студентов

АННОТАЦИЯ

В этой статье обсуждается важность использования научных споров в качестве метода обучения при освоении ключевых технологий для улучшения аргументативной компетентности учащихся. При этом способность конструктивно аргументировать трактуется как способность совершать различные аргументативные действия для обоснования или опровержения определенных точек зрения. В статье представлены характеристики аргументированных навыков, а также условия формирования логической и психологической составляющих дискуссии, являющейся одним из специфических проявлений аргументации.

Аргументатив компетенция мухокама юритувчи томонидан тезисни илгари суриш ва асослаш, аргументлаш схемалари ва усулларидан тугри ва онгли фойдаланган х,олда реципиентни воцеа ёки вазиятнинг муайян жихатларига ишонтира олиш цобилиятир [1, 13]. Аргументлаш стратегиялари аргументлаш жараёнида маълум бир коммуникатив мацсадларни амалга ошири тимсоли сифатида амалга оширилади. Ушбу мацола талабаларнинг аргументатив компетентлигини ривожлантириш муаммосига багишланганлиги сабабли, биз бахс-мунозарани "уцув жараёнини фаоллаштирадиган метод" сифатида куриб чицамиз. Шуни айтиш керак-ки аргументлаш ва бахс-мунозара юритиш масалаларининг айнан бир тадцицот доирасида бирлаштирилиши уларнинг коммуникация воситалари сифатида узаро чамбарчас боглицлиги билан асосланади. Аргументлаш мулохаза юритиш усули булиб, исботлаш ва рад этишни цамраб олади, бу жараёнда тезиснинг чинлиги ва антитезиснинг хатолигига пропонентда хам, унинг оппонентларида хам ишонч хосил цилинади.

Бахс аргументлашнинг хусусий куриниши сифатида унинг энг жиддий ва кескин шаклидир. Хусусан, рус мантицшуноси С.И.Поварнин [2,] аргументлашнинг мохиятини бахсда беллашишда, деб тушунади. Х,ар цандай далил-исбот уз предмети ёки мавзусига эга булади, бахс эса айнан бир объект ва ходиса хацида узаро мос келмайдиган тасаввурлар мавжудлиги билан характерланади. Аргументлаш муаммосини тадциц этиш бевосита бахс-мунозара масаласини куриб чициш ва уни олиб бориш цоидаларини ифодалашга уринишлар билан боглиц кечади. Чунки далиллаш купинча айнан бахс жараёнида цулланилади.

Бахс юритиш аргументлашнинг деярли барча турларида намоён булади. Шунинг учун куп холларда аргументлаш турлари бахс турлари билан

Мантилий ва психологик таркибий к;исмлар, Мунозара Куникмалари

Ключевые слова: Спор

Образование Истина

Доказательства

Конструктивная

дискуссия

Аргументативная

компетентность,

Логический компонент

Навыки

Обсуждения.

|Бс1епсе

(А^иуА Ь'м а*ч/ ср*.се

алмаштирилиб юборилади [3, 50]. Шунингдек, баъзан бахснинг хусусий куринишлари булган дискуссия, полемика, диспут, дебатлар уртасидаги тафовутлар етарли даражада очиб берилмайди, уларнинг узаро муносабатлари яхши аницланмай цолади.

Биз конструктив бахс хусусида мулохаза юритиб, конструктив бахсга дастлабки ишчи таъриф сифатида куйидагича изох берамиз: конструктив бахс узининг мантиций характерига кура муаммоларни таджик; цилиш жараёнида мухокама цилиш йули билан хацицатни излашга мулжалланган мулоцотнинг энг уюшган ва тизимли шаклидир. Конструктив бахсда, бахс-мунозаранинг бошца содда шаклларидан фарцли равишда доимий тарзда хар иккала томон учун далил излаш, уларни тасдицлаш ёки инкор этиш, мацбулларини танлаш ходисаси мухим роль уйнайди.

Бахс-мунозарани конструктив ва самарали олиб бориш цобилияти амалиётнинг куплаб йуналишлари учун мухимдир. Зеро конструктив бахс-мунозараларнинг асосий мацсади муаммони хал цилиш йулларини топиш ва унинг ечимига эришиш учун царама-царши тарафлар уртасида узаро келишув ва хамкорлик излашдир. Бахс-мунозара орцали илмий билиш жараёнида аник жавобни дархол олиш имкони булмаган холларда саволга жуда куп жавоблар бера оладиган моделларни яратиш ва уларни апробациядан утказиш шаклидаги тадцицот усули амалга оширилади. Билишнинг юцорида курсатилган шаклдаги ривожида бахснинг тадцицот функцияси амалга оширилади. Шунинг учун конструктив бахс-мунозаранинг самарадорлиги муаммонинг ечимини топишда турли хил позициядан туриб ёндаша олиш мумкинлигида, куплаб профессионалларнинг илмий салохиятидан максимал даражада фойдаланишда, баъзи нуцтаи назарларнинг мутлоцлаштирилиши ёки чегараланиш холатидан йироцлашиш имконияти борлиги билан асосланади.

Бахс-мунозараларнинг объективлиги (бахснинг дискуссиядан ташцари дебат, полемика, диспут каби бир цатор хусусий куринишлари хам мавжуд) урганилаётган объектлар, ходисалар ва жараёнларга хос булган царама-царши хусусият, муносабатларнинг мавжудлиги билан хам белгиланади. Улардаги аввал-бошдан табиатан хос булган царама-царшилик хусусиятлари, царама-царши фикрлар, фаразлар, назарияларнинг пайдо булишига олиб келади.

Бахсларнинг келиб чициш сабаблари идрокка хос зиддиятлар, парадокслар, антиномияларга асосланган. Бахслар турли хил мацсадларга эришиш, хусусан: муаммони аницлаштириш ва цуйиш, ечимини топиш, илгари сурилган нуцтаи назарни бахолаш, уларнинг хацицат даражасини аницлаш, далилларни ва фикрлашнинг мантиций тугрилигини текшириш, муаммонинг янги цирраларини кашф цилиш ва хоказолар учун цулланилади. Бахсда "хацицат масаласи исботлаш муаммоси билан узвий боглицдир. Бу, айницса, фанда, унинг илмий цонунларини урнатишга царатилган интилишда яхши англанади [4, 98].

Бахс-мунозарани тадциц этишда турли хил ёндашувлар мавжуд, уларнинг хар бири бахс-мунозаранинг узига хос хусусиятларни урганишга царатилган. Масалан, бахс-мунозаранинг мантиций тузилиши куриб чициладиган булса бунда бахс-мунозара юрита билиш цобилияти маълум бир позицияни асослаш ёки рад этишда аргументатив харакатларни бажариш куникмаси сифатида изохланади. Муаммоли уцитиш усулларидан бири сифатида бахс-мунозара усули касбий

йуналтирилган уцув машгулотларида тобора долзарб булиб бормоцда. Шуни таъкидлаш жоизки, бахс мунозара усули аргументатив мулоцотга ургатишнинг энг мухим шаклларидан бири хисобланади. Мунозара усулидан фойдаланиш нотицлик санъатининг асосий куникмаларини шакллантириш ва умуман коммуникатив компетенцияни ривожлантириш учун самарали восита булиб хизмат цилади, чунки бахс-мунозара тугридан-тугри тил куникмаларини ривожлантириш билан бир цаторда огзаки нутцнинг асосларини акс еттирувчи рефлексиф тафаккурни шакллантиришга хам ёрдам беради.

Энди бахс-мунозаранинг мантиций ва психологик таркибий компонентларига тухталиб утамиз. Бахс-мунозаранинг мантиций компоненти танцидий мунозара босцичларидан утиш билан боглиц мантиций куникмаларни уз ичига олади. Бу мантиций куникмалар цуйидагилардир:

а) тезисни аницлаш ва антитезни шакллантира билиш;

б) тезис ва антитезани мухокама цила билиш;

в) тезис ва антитезиснинг аргументатив кучини бахолай билиш;

г) мухокама натижаларини белгилай олиш куникмаларидир.

Ппсихологик компонент. Н.И. Махновская профессионал нотицлик

сохасидаги педагогик аргументация муаммосини урганиш жараёнида психологик компонентни мулоцот жараёнининг турли томонлари билан боглиц психологик махорат деб билади [5]. Тадцицотчининг фикрига кура, психологик компонент цуйидагиларни уз ичига олади:

1) ташци куриниш ва узини намоён цила олиш эвазига ижобий таассуротни яратиш цобилияти;

2) нутцни композицион тарзда туза олиш цобилияти;

3) сухбатдош учун тушунарли ва образли лексикадан фойдалана олиш цобилияти;

4) фикрни асослашда тана тили ва овоз хусусиятларидан фойдаланиш цобилияти;

5) мавжуд келишмовчиликларни тугри бахолашнинг зарур шарти сифатида рацибин тинглаш цобилияти;

6) мунозарали масала буйича умумий ягона фикрни ёки узаро мацбул ечимни топиш учун мотивация доирасида цола билиш. Сухбатдош мунозарали масалани конструктив мухокама цилишни истамаганда унинг мотивациясига бахо бера олиш ва мунозарадан чициб кета билиш цобилияти ;

7) мухокама цилинаётган мавзуни чуцур асосли тахлил цила билиш ва сухбатдошни мазмунли тахлил цилишга ундай олиш цобилияти;

8) уз хис-туйгуларини жиловлай билиш шунингдек сухбатдошининг хиссий холатини хам тартибга сола билиш цобилияти.

Шундай цилиб, 1-4 куникмалар ишонтириш нутци цобилиятлари, 5-7 куникмалар эса конструктив узаро таъсир цилиш куникмаларидир. Мухокаманинг асосий босцичларини самарали кечиши яъни аргументлашнинг кучини курсата олиш ишонарли нутц цобилиятлари мавжудлиги билан боглиц. Ишонарли нутц у ёки бу аргументациянинг мацбуллигини, аргументнинг тезис ёки антитезисга цабул цилиниш ёки цилинмаслигини таъминлайди. Конструктив мулоцот куникмалари мухокаманинг барча босцичларининг муваффациятли утишига ва босцичларнинг белгиланган кетма-кетлигини таъминлашга ёрдам беради. Шундай

цилиб, бахс характеридаги мулоцотнинг самарали тузилиши шакллантирилган коммуникатив нутц цобилиятига боглиц. Биз бахснинг мазмунли тузилиши билан мантиций фикрлашнинг бирлигини биринчи навбатда, бахсли саволнинг аниц цуйилиши ва бахс мавзусининг тугри шакллантириши, фикрларни асосли тарзда цура билиш куникмалари ва бошловчи позициясининг интеграционналлиги билан белгиланади деб хисоблайдиган тадцицотчиларнинг фикрини цуллаб-цувватлаймиз. [6]. Дискурсив формулалардан бохабар булиш мухокама юритиш малакасининг ажралмас цисмидир, бу бизга сухбатдошнинг баёнотларини мазмун-мохиятини аницроц тушуниш ва мацсадини олдиндан пайцаш имконини беради.

Шуни таъкидлаш керакки, мунозарали мулоцот талабаларнинг мустацил фикрлаши ва билим олиш фаоллигини оширади ва бу билимлардан шахсий хаёт тажрибасида фойдаланиш имкониятини яратади. Рационал мулоцот меъёрларини ва мунозара цоидаларини узлаштириш, нутцца масъулиятли муносабатни шакллантиради шунингдек узгарувчан информацион оцимларда тез ориентир олиш ва уларни бошцара олиш куникмаларини яратишга ёрдам беради. Замонавий мутахассис учун бу энг мухим талаблардан биридир. Буларнинг барчаси олий таълим муассасаларида талабаларнинг аргументатив компетентлигини ривожлантиришнинг асосий мотивларини рагбатлантиради Шундай цилиб, бахс -мунозарани уцув методи сифатида тадциц этилиши талабаларда аргументатив компетентликни ва танцидий фикрлашнинг интеллектуал цобилиятларини ривожлантиришнинг самарали усули деган хулосага келишимизга имкон беради. Натижада, талабалар далилларга асосланган мулоцотнинг асосий технологияларини, шунингдек манипуляцион таъсирлардан узларини химоя цилиш куникмаларини эгаллайдилар.

Фойдаланган адабиётлар руйхати

1. Гаврилова А.Н. Формирование письменно-речевой аргументативной компетенции у студентов гуманитарных специальностей : Автореф. дис. ... канд. пед. наук. СПб., 2011.

2. Поварнин С.И. Искусство спора: О теории и практике спора. - М., 1993. (Воспроизведено по 2-му изд. Петроград., 1923). Гл.Х. - С. 42.

3. Туробова С. Илмий бахс (дебат, дискуссия, полемика,диспут)нинг мантиций-эпистемик тахлили. Монография. Сурхон-Нашр. -Термиз, 2020 й.

4. Шарипов М. Диалектик мантицда хацицат ва исботлаш масаласи. Алишер Навоий ва фалсафа тарихининг долзарб муаммолар.// Илмий туплам. - Т.: Турон замин зиё, 2016. - Б. 98.

5. Махновская Н. И. Методика обучения дискуссии и дискуссионной речи студентов: Автореф. дис. ... канд. пед. наук. М., 1992.

Морозова И.Г. Использование дискуссии на занятиях иностранного языка в рамках проблемного обучения при подготовке современных спе- циалистов № 1. Тезаурус, 2010

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.