Научная статья на тему 'ЖИЗЗАХ ВИЛОЯТИ ХУДУДИДА ТАРҚАЛГАН ЕР ОСТИ СУВ РЕСУРСЛАРИ КИМЁВИЙ ТАРКИБИНИНГ ШАКЛЛАНИШИ'

ЖИЗЗАХ ВИЛОЯТИ ХУДУДИДА ТАРҚАЛГАН ЕР ОСТИ СУВ РЕСУРСЛАРИ КИМЁВИЙ ТАРКИБИНИНГ ШАКЛЛАНИШИ Текст научной статьи по специальности «Науки о Земле и смежные экологические науки»

124
17
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
грунт сувлар / қатламлар орасидаги босимли сувлар / гидрогеологик / гидрогеохимик / гидродинамик хусусиятлар.

Аннотация научной статьи по наукам о Земле и смежным экологическим наукам, автор научной работы — М. Н. Позилов, Ж. Қ. Исомиддинов, Ш. Дж. Джалолиддинов, Г. Ю. Саттaрова

Ушбу мақолада Жиззах вилояти ҳудудидаги ер ости сувлари, умумий сув ресурслари, аҳолини тоза ичимлик суви билан таъминлаш билан боғлиқ жараѐнлар ва асосан Жиззах вилояти ҳудудида тарқалган ер ости сув ресурсларининг кимѐвий таркиби ҳақида маълумотлар келтириб ўтилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «ЖИЗЗАХ ВИЛОЯТИ ХУДУДИДА ТАРҚАЛГАН ЕР ОСТИ СУВ РЕСУРСЛАРИ КИМЁВИЙ ТАРКИБИНИНГ ШАКЛЛАНИШИ»

Academic Research in Educational Sciences VOLUME 2 | ISSUE 10 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor 2020-21: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2021-10-816-821

ЖИЗЗАХ ВИЛОЯТИ ХУДУДИДА ТАР^АЛГАН ЕР ОСТИ СУВ

РЕСУРСЛАРИ КИМЁВИЙ ТАРКИБИНИНГ ШАКЛЛАНИШИ

М. Н. Позилов

Жиззах педагогика институти доценти

Ж. Исомиддинов

Жиззах педагогика институти ассистенти

Ш. Дж. Джалолиддинов

Жиззах педагогика институти студенти

Г. Ю. Саттaрова

Жиззах педагогика институти магистрант Javohirmirzo7375@mail .ru

АННОТАЦИЯ

Ушбу маколада Жиззах вилояти худудидаги ер ости сувлари, умумий сув ресурслари, ахолини тоза ичимлик суви билан таъминлаш билан боглик жараёнлар ва асосан Жиззах вилояти худудида таркалган ер ости сув ресурсларининг кимёвий таркиби хакида маълумотлар келтириб утилган.

Калит сузлар: грунт сувлар, катламлар орасидаги босимли сувлар, гидрогеологик, гидрогеохимик, гидродинамик хусусиятлар.

КИРИШ

Жиззах вилояти худуди ер ости сувлари бу ердаги умумий сув ресурсларининг бир кисми сифатида минтаканинг ривожланишида мухим ахамиятга эга. Чунки ахолини тоза ичимлик сув билан таъминлаш асосан ер ости сувлари хисобига амалга оширилади. Вилоят худуди комплекс табиий шароитлари - геологик тузилиши, рельефи, иклими, таркалган тог жинсларини литологик таркиби ва табиатнинг бошка омиллари тогларда ёрик-карст сувлар, тог олди зоналарда дарё конус ёйилмаларда ва дарё узанларида грунт сувлари, катламлари орасидаги босимли сувлар пайдо булиши, шаклланиши, харакатланиши ва таркалиши жихатдан ва вилоят иктисодиётини турли сохаларида техник-иктисодий томонидан фойдаланиш имконини берадиган ер

Academic Research in Educational Sciences VOLUME 2 | ISSUE 10 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor 2020-21: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2021-10-816-821

ости сув конларини пайдо килган. Вилоят худудида хар хил гидрогеологик, гидрогеохимик, гидродинамик ва бошка хусусиятларга эга булган бир нечта ер ости сув конлари ва 3 та минерал иссик шифобахш сув кони (Хаудог, Гагарин ва Маржонбулок) мавжуддир [1-4].

Вилоят худуди хар хил гидрогеологик, гидродинамик, гидрогеохимик ва бошка хусусиятларга кура С.Ш.Мирзаев (1974) томонидан 3 та гидрогеологик район ва уларни ичида 12 та ер ости сув конлари мавжудлиги аникланган, уларни табиий ресурслари ва келажакда ишлатишга молик булган эксплуатацион захиралари хисобланган. Мирзачул гидрогеологик район таркибида 6 та ер ости сув кони аникланган. Булар жумласига Тог олди, Сангзор, Равот, Зомин, Ховос, Юкори плиоцен ва Дустлик ер ости сув конлари киради[3].

АДАБИЁТЛАР ТАХЛИЛИ ВА МЕТОДОЛОГИЯ

Жиззах вилояти ер ости сув конлари негизида ишга туширилган сув олиш иншоатларида ер ости сувларини сифат узгариши урганилди. Ер ости сувларини сифати таснифи 1-жадвалда келтирилган.

1-жадвал

Жиззах вилояти сув олиш иншоатларида ер ости сувларини сифати таснифи

№ Сув олиш Сув олиш NO3, NH4, SO4, Шурли- Умумий

иншоатини иншоатини мг/л мг/л мг/л ги, мг/л каттик-

номи ишга туширилган йили лиги, . 3 ммольдм

1 Тошлок 1991 12,1 0 158,1 625 2,8

2 Галлаорол 1993 10,6 0 160,2 600 8,7

3 Сангзор(кишлок) 1991 0 0 545,9 1222 11,0

4 Амир Темур 1989 64,3 0 157,8 510 6,2

5 Гагарин 1989 0 0 595,1 1152 4,6

6 Даштобод 1981 0 0 598,3 1382 9,8

7 Гагарин(Ержар) 1987 0 0 480,8 1152 4,6

8 Маржонбулок 1990 2,1 0 132,2 444 5,2

9 ^уйтош(тог олди) 1988 6,2 0 259,1 680 7,2

10 Узункудук 1990 6,1 0 228,9 576 5,8

11 Узбекистон 1991 0 0 158,2 500 6,8

12 Зомин 1990 0,1 0 120,8 400 4,9

Academic Research in Educational Sciences VOLUME 2 | ISSUE 10 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor 2020-21: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2021-10-816-821

Сув таркибидаги моддалар микдори узгариши динамикасини урганиш оркали шу нарса аникландики, ер ости сув таркибидаги моддалар микдори йилдан йилга интенсив равишда ошиб бормокда. Айникса, сув таркиби йил фаслларини узгариши билан узгариб туради.

Урганилган минтакани хар хил гидрогеологик, гидродинамик, гидрогеохимик ва бошка хусусиятларга эг эканлигидан келиб чикиб ер ости сув конларида сув таркибининг узгариши турлича содир булади.

Tqf олди ер ости сув кони шимолий шаркдан Х,айдаркул техноген объекти ва жанубда Нурота тоFлари билан чегараланган. Ер ости сувлари неоген-туртламчи даврга мансуб булган проллювиал шаFал тоF жинсларида таркалган. Коннинг ер ости сувлари шимолий Нурота tof тизмаси ён баFридаги вактинчалик окувчи сойлар сувларнинг шимилишидан пайдо булади. Ер ости сув коннинг суви сифати коникарли, лекин Хдйдаркул-Тузкон кулининг якин жойларида шурлиги 1,6-3,2 г/л ташкил этади. Бу конга Хдйдаркул-Тузкон кулининг таъсири йилдан-йилга ошиб бормокда.

Жиззах вилоятида узининг ресурслари куплиги ва сувнинг сифати жихатдан салмокли уринга эга булган Сангзор дарёси конус ёйилмасида жойлашган Сангзор ер ости сув конидир. Бу конда ер ости сувлари туртламчи даврнинг харсанг-шаFал ёткизикларида таркалган. Бу коннинг сувлари Сангзор дарёсининг суви шимилишидан пайдо былади ва кондан лойищадаги талабларга риоя килмасдан сув олинса, дарё окар суви камайиб кетиб умумий сув баланси бузилишига олиб келади. Ер ости сувларнинг сифати яхши, аммо конус ёйилманинг чекка кисмларида ер ости сувлари шуррокдир ва шурлиги 1,4-1,5 г/л дан ошади. Шу билан биргаликда коннинг ер ости сувлари каттиклик даражаси юкори булиб, 9-10 мг.экв/л ташкил этади. Бу ерда ер ости сув конининг сувларини Fаллаорол шахридан окиб чиккан кайтарма зах сувлар ифлослантирмокда.

Равот ер ости сув кони Жиззах ва Зарбдор туманлар худудида жойлашган. Ер ости сувлар Равотсой конус ёйилмасида неоген-туртламчи давр проллювиал кумтош-шаFал ёткизикларида таркалган. Коннинг сувлари Равот дарёси, Молгузар тоFининг шимолий ёнбаFридаги сойлар, жилFалар суви сизилиши ва суFориладиган майдонлардаги сувларни шимилишидан пайдо булган. Ер ости сув коннинг Fарбий кисмида шурлиги 1,3-1,5 г/л гача булган ер ости сувлари таркалган булиб, колган кисмида ер ости сувини сифати яхши.

Academic Research in Educational Sciences VOLUME 2 | ISSUE 10 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor 2020-21: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2021-10-816-821

МУХОККАМА ВА НАТИЖАЛАР

Зомин тумани худудида Зомин ер ости сув кони жойлашган. Ер ости сувлари Зомин дарёсини конус ёйилмасида неоген-туртламчи даврга мансуб проллювиал харсанг-кумтош, шагал ёткизикларида таркалган. Конда сув жанубий томонда Зоминсув дарёси ва сойларни сувини шимилишидан, шимолий томонда каналлар ва сугориладиган майдонларда сувни сизилишидан пайдо булган. Ер ости сув конининг сувини сифати яхши, бирок шимолий кисмида шурлиги 1,3-1,8 г/л булган сувлар щам таркалган.

Вилоятни шаркий кисмида Ховос ер ости сув кони жойлашган. Ер ости сувлар тог олди зонасининг неоген-туртламчи даврининг кумтош-шагал ёткизикларида таркалган. Конда сув Туркистон тог тизмасининг шимолий ён багридаги сойларнинг сувини сизилишидан ва канал, сугориладиган майдонларда сувнинг шимилишидан пайдо булади. Коннинг сувини табиий ресурси 380 минг м /кунга тенг, лекин бу сувларнинг шурлиги 1,5 г/л ва ундан юкори булгани учун минтака иктисодиёти учун ахамиятга эга эмас.

Вилоятнинг шимолида Мирзачул туманида «Марказий» ер ости сув кони жойлашган. Чучук ер ости сувлар Сирдарёнинг унг киргогидан ер ости сувлар окими хисобидан пайдо булган ва 200-400 м чукурликда ётган аллювиал кумларда таркалган. Аммо бу коннинг пайдо булиш манбаи булган Сирдарё суви кундан-кунга шурланиб, ифлосланиб бораётгани учун хозирги кунда коннинг сувини сифати ёмонлашмокда.

Вилоятнинг марказий кисмида Дустлик ер ости сув кони мавжуддир. Ер ости сувлар неоген-туртламчи даврига мансуб булган аллювиал кум ёткизикларида таркалган. Ер ости сувлар асосан канал, сугориладиган майдонларда сувларни шимилишидан ва Сирдарё унг киргогидан ер ости суви окимлари хисобига пайдо булади. Чучук ер ости сувлар коннинг шимолий бир булагида сакланган холос. Коннинг колган жойларида сувларни шурлиги 1,53,0 г/л дан 15 г/л гача боради.

Нурота - Туркистон гидрогеологик район таркибида юкори Сангзор, Галлаорол ва Куйтош ер ости сув конлари мавжуддир [3].

Юкори Сангзор ер ости сув кони Fаллаорол ва Бахмал туманлари худудида Сангзор дарёсининг водийсида жойлашган. Ер ости сувлар туртламчи даврга мансуб булган аллювиал, проллювиал кум, кумтош ва шагал ёткизикларда таркалган. Кон Сангзор дарёсини, Эскитуятортар каналини ва

Academic Research in Educational Sciences VOLUME 2 | ISSUE 10 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor 2020-21: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2021-10-816-821

ЧумкортоF сойларининг сувларининг сизилишидан пайдо булган. Ер ости сувларини сифати яхши.

Fаллаорол туманида шу номли ер ости сув кони жойлашган. Ер ости сувлар неоген-туртламчи даврга мансуб харсанг-кумтош, шаFал ёткизикларида таркалган. Ер ости сувлар асосан Fубдун тоFидан ва юкори Сангзор ер ости сув конидан окиб келадиган ер ости сув окими, хамда Сангзор дарёсининг сувини сизишилидан пайдо булади. Ер ости сувлари сифати коннинг марказий кисмида меъёрдан юкори булиб, йилдан-йилга ортиб бормокда.

Вилоятнинг жанубий^арбий кисмида Фориш ва Fаллаорол тумани чегарадош булган жойда Куйтош ер ости сув кони жойлашган. Коннинг ер ости сувлари неоген-туртламчи даврга мансуб булган проллювиал шаFал-кумтош ёткизикларида таркалган. Ер ости сувлар асосан шимолий Нурота тоFининг Fарбий-жанубий ён баFрида сойлар ва жи^алар сувини шимилиши хисобига шаклланади. Коннинг хамма жойида ер ости сувларининг сифати бир хил эмас. Чучук ер ости сувлар асосан коннинг Fарбий кисмида таркалган булиб, колган кисмида шурлиги 1,5 г/л гача булган сувлар таркалган.

Жиззах вилоятининг шимолида Кизилкум сахроси жойлашган, худудда Шаркий Кизилкум гидрогеологик райони ажратилган ва унинг таркибида устма-уст ётган иккита ер ости сув конлари аникланган[5].

Шаркий Кизилкум грунт сувлар ер ости сув кони Хайдаркул-Арнасой техноген объектини шимолида жойлашган. Ер ости сувлар плиоцен туртламчи давр ёткизикларида линза тарзида таркалгандир. Сувларнинг шурлиги техноген объектга якин жойларда (1,0-3,0 км кенгликда) 1,5-3,0 г/л тенг булиб, ундан кейин чучук ва 1,5 г/л (харорати 11-12 0С)дан кам шур булган ер ости сувлар таркалгандир.

Шаркий Кизилкум босимли ер ости сув кони бур даврга мансуб ёткизикларда тар=алгандир. Ер ости сувларни шурлиги 3,0 г/л га етиб боради.

ХУЛОСА

Хулоса шундан иборатки, Жиззах вилояти худудида хозирги кунда 12 та ер ости сув кони мавжуд булиб, уларнинг факатгина 3 тасида ер ости сувларнинг шурлиги ва каттиклиги белгиланган меъёрдан юкоридир. Хозирги кунда минтакавий фойдаланиш захирасини умумий микдори 938,3 м /кун ташкил этади. Шундан шурлиги 1,0 г/л гача булган сувлар 632,45 минг

3 3

м /кунга, 1,5-3,0 г/л гача - 259,2 минг м /кунга ва 3,0-5,0 г/л гача булган сувлар

Academic Research in Educational Sciences VOLUME 2 | ISSUE 10 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor 2020-21: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2021-10-816-821

46,6 минг м /кунга тенгдир. Кейинги йилларда вилоятни шимолий худудида ер ости сув конларининг хрлатига Хдйдаркул-Арнасой-Тузкон техноген объектини таъсири сезилмокда ва бу эса объектни таъсирини бахрлаш учун кенг куламли кузатув ва илмий-тадкикот ишлари бажарилишини таказо этади.

REFERENCES

1. Волков В.П. Пинсахов Б.М. Геология и гидрогеология верхнего кайназоя Голодный степи и восточных Кизилкум. Т.:Фан, 1985.

2. Ишанкулов Р. Норов А.Т. Перспектевы получения подземных вод для водоснабжения сельских населенных пунктов Зааминского района Джизакской области. Тр. Гидроингое. Ташкент, САИГИМС, 1992.

3. Мирзаев С.Ш. Запасы подземных вод Узбекистана. Ташкент: Фан, 1974.

4. Ишанкулов Р. и др. Концепция оценки последствий экологической опасености воздействия на окружаюшую среду Айдаркульского техногенного объекта. Сб. ДжизПи. Джизак, 2000.

5. Позилов М.Н., Камолова Ш.М. -Структурно- гидрогеологический анализ формирования подземных вод. // Замонавий тадкикотлар, инновациялар, техника ва технологияларнинг долзарб муаммолари ва тенденсиялари. Илмий-техник анжуман материаллари. Жиззах 2019, 85-бет.

6. Гулбоев, Я. И., & Исомиддинов, Ж. (2021). КРИСТАЛЛИЧЕСКАЯ И МОЛЕКУЛЯРНАЯ СТРУКТУРА ДИМЕРА УРАНА. Журнал естественных наук, 1(2).

7. Isomiddinov, J. (2021). ALYUMINIY VA UNING QOTISHMALARIDAGI OKSIDLI PLYONKALARNING HIMOYAVIY XUSUSIYATLARINI OSHIRISH. Журнал естественных наук, 1(3).

8. Исомиддинов, Ж., & Нурмонов, С. (2020). БЕНЗОТРИАЗОЛНИ ГОМОГЕН СИСТЕМАДА КАТАЛИТИК ВИНИЛЛАШ. Журнал естественных наук, (1).

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.