Научная статья на тему 'ЖИНОЯТ ПРОЦЕССИСИДА ЛАВОЗИМДАН ЧЕТЛАШТИРИШ ПРОЦЕССУАЛ МАЖБУРЛОВ ЧОРАСИ ТУШУНЧАСИ ВА АМАЛГА ОШИРИШ ТАРТИБИ'

ЖИНОЯТ ПРОЦЕССИСИДА ЛАВОЗИМДАН ЧЕТЛАШТИРИШ ПРОЦЕССУАЛ МАЖБУРЛОВ ЧОРАСИ ТУШУНЧАСИ ВА АМАЛГА ОШИРИШ ТАРТИБИ Текст научной статьи по специальности «Право»

CC BY
0
0
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Область наук
Ключевые слова
Процессуал мажбурлов / лавозимдан четлаштириш / чора / жиноят иши / суд / айбланувчи ва судланувчи. / Procedural coercion / removal / remedy / criminal case / trial / defendant / and defendant.

Аннотация научной статьи по праву, автор научной работы — А А. Хамидов

Ушбу мақоладалавозимданчетлаштириш процессуал мажбурлов чорасининг мазмун-моҳияти ва ижтимоий-ҳуқуқий зарурати бўйича фикр-мулоҳазалар юритилиб, уни амалга ошириш тартиби баён қилинган. Шунингдек, мажбурий келтириш процессуал мажбурлов чорасини такомиллаштириш юзасидан таклиф ва тавсиялар ишлаб чиқилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

REMOVAL FROM OFFICE IN CRIMINAL PROCEEDINGS IS THE CONCEPT OF A PROCEDURAL COERCIVE MEASURE AND THE PROCEDURE FOR ITS IMPLEMENTATION

This article describes the procedure for its implementation, reflecting on the content and essence of the procedural coercion measure of removal from office and the Socio-Legal need. Also, proposals and recommendations have been developed to improve the measure of compulsory citation procedural coercion.

Текст научной работы на тему «ЖИНОЯТ ПРОЦЕССИСИДА ЛАВОЗИМДАН ЧЕТЛАШТИРИШ ПРОЦЕССУАЛ МАЖБУРЛОВ ЧОРАСИ ТУШУНЧАСИ ВА АМАЛГА ОШИРИШ ТАРТИБИ»

APPLIED SCIENCES

Innovative Academy Research Support Center UIF = 8.3 | SJIF = 7.984 www.in-academy.uz

REMOVAL FROM OFFICE IN CRIMINAL PROCEEDINGS IS THE CONCEPT OF A PROCEDURAL COERCIVE MEASURE AND THE PROCEDURE FOR ITS IMPLEMENTATION

A.A.Khamidov

Current reserve of personnel of the Ministry of Internal Affairs Senior Lieutenant https://doi.org/10.5281/zenodo.11104507

ARTICLE INFO

ABSTRACT

Received: 24th April 2024 Accepted: 29th April 2024 Online: 30th April 2024

KEYWORDS Procedural coercion, removal, remedy, criminal case, trial, defendant, and defendant.

This article describes the procedure for its implemen tation, reflecting on the content and essence of the procedural coercion measure of removal from office and the Socio-Legal need. Also, proposals and recommendations have been developed to improve the measure of compulsory citation procedural coercion.

ЖИНОЯТ ПРОЦЕССИСИДA ЛABОЗИМДAН ЧЕТЛAШТИРИШ ПРОЦЕССУAЛ МAЖБУРЛОB ЧОРAСИ ТУШУНЧAСИ BA AМAЛГA

ОШИРИШ ТAРТИБИ

A.A.Xaмидов

Ички ишлaр вaзирлиги кaдрлaрининг aмaлдaги зaхирaси ^ira лейтетант https://doi.org/10.5281/zenodo.11104507

ARTICLE INFO

ABSTRACT

Received: 24th April 2024 Accepted: 29th April 2024 Online: 30th April 2024 KEYWORDS

Процессуал мажбурлов, лавозимдан четлаштириш, чора, жиноят иши, суд, айбланувчи ва судланувчи.

Уш6у мацолада лавозuмдан нетлаштuрuш проце^ал мажбyрлов нораcuнuнг мазмyн-мо^uятu ва uжтuмоuй-xyцyцuй зарyратu буйша фuкр-мyло^азалар юрuтuлuб,yHu амалга ошuрuш тартuбu баён цuлuнган. Шyнuнгдек, мажбyрuй келтuрuш проце^ал мажбyрлов нораcuнu такомuллаштuрuш юзатдан таклuф ва тавшялар uшлаб нuцuлган.

Сунгги йиллaрдa мaмлaкaтимиздa суд-хукук; тизимидa кенг кyлaмли HCfloxp^ap aмaлгa оширилмокда. XycycaH, жиноят Ba жиноят-процессуaл конунчилик нормaлaридa шaхснинг хукук; Ba эркинликлaрини химоя килишга к;aрaтилгaн юздaн ортик; нормaтив-хукукий хужжaтлaр1нинг к^бул к^лин^нли™ Ba aмaлиётгa жорий этил^нлигини фикримизни исботидир.

Жиноят Ba бошк^ хук;ук;бузaрликлaрнинг олдини олиш, жиноят содир этиш, унгa суик^сд ;илиш ёки содир этишга тaйёргaрлик кyрилaётгaни тyFрисидaги aризa Ba хaбaрлaрни текшириш хaмдa тегишличa жиноятни aник;лaш, ундa aйбли шaхслaрни

Узбекистон Республикаси К,онун хужжатлари маълумотлари миллий базаси. // https://www.lex.uz/

APPLIED SCIENCES

Innovative Academy Research Support Center UIF = 8.3 | SJIF = 7.984 www.in-academy.uz

фош этиш ва айб учун жавобгарлик мукаррарлигини таьминлаш демократик-хукукий давлат органларининг мухим вазифаларидан биридир. Жиноят ишини кузгатиш, суриштирув ва дастлабки тергов харакатларини олиб бориш, шунингдек ишни судда мазмунан хал этиш бир катор конуний чора-тадбирларни амалга оширишни назарда тутади. Шу жумладан, ишнинг адолатли ва холисона хал этилишини таьминлаш максадида суриштирувчи, терговчи, прокурор ва суд шахснинг хукук ва эркинликларини чеклаш билан боглик процессуал мажбурлов чораларини куллашига тугри келади.

Амалдаги жиноят-процессуал конунчилигига мувофик, шахс, жамият ва давлат манфаатларига зарар етказган, яъни, жиноят содир этган шахсларга нисбатан давлат томонидан белгиланган тартибда ва шаклда таъсир чоралари тегишли органларнинг мансабдор шахслари томонидан мажбурий тартибда кулланиши мумкин. Ушбу холатда давлат процессуал мажбурловининг шакли булган процессуал мажбурлов чоралари кулланилади. Ушбу мажбурлов чораларини куллашдан асосий максад процесс иштирокчиларининг зиммасидаги мажбуриятлар бажарилишини таъминлаш хамда жиноят ишларини конуний хал этиш учун зарур булган шароитларни яратишдир.

Узбекистон Республикаси Конституциясининг 20-моддасида, "Инсоннинг Конституция ва конунларда мустахкамлаб куйилган хукук ва эркинликлари дахлсиздир хамда улардан суд карорисиз махрум этишга ёки уларни чеклаб куйишга хеч ким хакли эмас.", - деб таъкидланган. Ушбу конституциявий коида умумеътироф этилган халкаро хукукий нормаларда хам алохида банд сифатида белгиланганлигини хам таъкидлаш лозим.

Жумладан, 1966 йил 19 декабрда кабул килинган "Фукаролик ва сиёсий хукуклар тугрисидаги халкаро пакт"нинг 9-моддасида "Х,ар бир инсон эркинлик ва шахсий дахлсизлик хукукига эга. Бу хукуклар факатгина суд карори оркалигина чекланиши мумкин" лиги, - кайд этилган.

Айтиш мумкинки, муайян бир жиноят ишини юритишда фукароларнинг конституциявий хукук ва эркинликларини турли даражада чекловчи мажбурлов чоралари кулланилади. Чунки, мазкур чораларни кулламасдан адолат мезонига эришиб булмайди. Содир этилган жиноят учун тайинланадиган жазо чоралари инсоннинг табиий хукукларини жиддий даражада чеклайди. Шахснинг айбдорлиги уз исботини топган холларда эса суд карорига асосан жиноий жазо чораларини куллаш давлатнинг адолатли ва асосланган харакатларидан бири хисобланади. Бундай холларда давлат инсон хукукларини чеклашга нафакат хакли, балки мажбур хам хисобланади.

Шуни таъкидлаш керакки, процессуал мажбурлов чоралари деганда, жиноят процессуал конунчиликда назарда тутилган мажбурлов хусусиятидаги воситалар тушунилиб, улар жиноят иши юритилиши учун масъул булган давлатнинг ваколатли органлари ва мансабдор шахслари томонидан факатгина конунда белгиланган тартибда ва асослар мавжуд булган такдирдагина кулланилади. Жиноят-процессуал мажбурлов чоралари, конун талабларини бажармайдиган шахсларга нисбатан ёки муайян хукукбузарликнинг олдини олиш учун давлат мажбурловини куллаш имкониятини назарда тутади.

APPLIED SCIENCES

Innovative Academy Research Support Center UIF = 8.3 | SJIF = 7.984 www.in-academy.uz

Шу сабабли, муайян шахслар хулк-атворига таъсир этиш усуллари сифатида кулланиладиган процессуал мажбурлов чоралари "Жиноят-процессуал мажбурлов чоралари" - деб, аталади. Процессуал мажбурлов чоралари давлат функсияларининг ажралмас ;исми сифатида конун устуворлигини амалга оширишни таъминлаш учун мулжалланган.

Жиноят процессуал конунчилигида белгиланган холатларда давлатнинг мажбурлаш чоралари, шунингдек, уларнинг ёрдами билан процесс иштирокчиларининг жиноят процесси манфаатларини кафолатлаши учун тугри хатти-харакатларини таъминлаш ма;садида тарбиявий ва тушунтириш характеридаги чоралардан катъий назар кулланилади. Процессуал мажбурлов чоралари Узбекистон Республикаси Конституциясида белгиланган инсон ва фукароларнинг хукуклари ва эркинликларини сезиларли даражада чеклаш билан богликлигини хисобга олсак, жиноят процессида факат конун билан катъий белгиланган холларда, конунийлиги ва унинг кулланилишининг асослилиги кафолатланган такдирда, йул куйилади.

Жиноят-процессуал мажбурлов чоралари - бу иш буйича иш юритаётган органларнинг жиноят процессуал конунчилигида кузда тутилган карорлари ва харакатлари булиб, процесснинг бошка иштирокчиларининг уз хохишларига карши хукукларини чеклайди.

Узбекистон Республикаси жиноят-процессуал кодекси (кейинги уринларда ЖПК)нинг туртинчи булимида процессуал мажбурлов чоралари белгиланган булиб, улар куйидагилардан иборат:

- ушлаб туриш;

- эхтиёт чоралари;

- паспортнинг (харакатланиш хужжатининг) амал килишини тухтатиб туриш;

- лавозимдан четлаштириш;

- мажбурий келтириш;

- шахсни тиббий муассасага жойлаштириш;

- процесс иштирокчиларининг хавфсизлигини таъминлаш;

- суриштирув, дастлабки тергов ва судда процессуал мажбуриятлар хамда тартибни бузганлик учун жавобгарлик2.

Шахснинг хукук ва эркинликлари, унинг дахлсизлигини бирор даражада чекланиши мажбурлов хисобланиб, у ижтимоий таъсир курсатишнинг аник, уткир ва катъий воситасидир. Процессуал мажбурлов инсоннинг хар хил куринишдаги эркинликларини чеклаб, унга давлат томонидан таклиф этилаётган шароитдан бошка холатларни танлаш имкониятини колдирмайди. Шундай булса-да, мажбурлов хукукни тартибга солиш механизмининг зарурий элементидир. Процессуал мажбурлов -давлатнинг ваколатли органлари ва мансабдор шахсларининг шахс, жамият ва давлат манфаатлари йулида харакат килишга буйсундириш (мажбурлаш) максадида шахсга нисбатан рухий, моддий ва жисмоний таъсир утказишдир.

2 Узбекистон Республикасининг Жиноят-процессуал кодекси // https://lex.uz/docs/111460 (Узбекистон Республикаси Конун хужжатлари маълумотлари миллий базаси).

APPLIED SCIENCES

Innovative Academy Research Support Center UIF = 8.3 | SJIF = 7.984 www.in-academy.uz

Жиноят-процессуал мажбурлов деганда, жиноят процессининг вазифалари самарали руёбга чикарилишини таъминлаш, одил судловни амалга оширишга тахдид тугдирувчи ноконуний килмишларнинг олдини олиш максадида, конунда белгиланган асослар мавжуд булганда ва белгиланган тартибда ваколатли субъектлар томонидан жиноят процессининг иштирокчиларига нисбатан кулланиладиган шахсий, мулкий ва ташкилий тавсифдаги хукукий чекловлар куринишидаги давлатнинг таъсир чоралари йигиндиси тушунилади3.

Жиноят процессида кулланиладиган мажбурлов чоралари конуннинг бажарилишини таъминлашга каратилган хукукий мажбурлов чораларининг тури сифатида факат конунда курсатилган холларда, шахсга нисбатан ишонтириш чораси фойда бермаган вактда кулланилиши мумкин. Мажбурлов деярли барча холларда жисмоний куч ишлатишни эмас, шахснинг хохишига карши, унинг манфаатларига зид равишда куриладиган чора-тадбирлардан иборат булади.

Жиноят ишлари буйича суриштирув, дастлабки тергов харакатлари олиб бориш ва ишни судда куриш вактида жиноят содир этган шахс уз мажбуриятларини бажаришдан бош тортиши, одил судловдан буйин товлашга ва шу максадда жиноятни холисона тергов килиш ва судда куриб чикишга монелик килишга харакат килиши мумкин. Бундай холатларнинг олдини олиш ва бартараф этишни ташкил этиш хамда одил судловни таьминлаш максадида конун чикарувчи суриштирув, дастлабки тергов ва суд органларига жиноят содир этган шахсларга нисбатан кулланиладиган мажбурлов тартибини бирма-бир тартибга солади ва уларни куллаш холатларини хам назарда тутади. Бундай процессуал мажбурлов чораларидан бири жиноят содир этишда айбланаётган ва судланаётган шахсларни лавозимдан четлаштиришдир.

Узбекистан Республикаси ЖПКнинг 255-моддасида айбланувчи ва судланувчини лавозимдан четлаштириш асослари ва муддатлари курсатилган булиб, унга кура, "Башарти айбланувчи, судланувчи уз иш жойида колса, жиноят иши буйича хакикатни аниклашга ёки жиноят окибатида етказилган зарарнинг урнини коплашга тускинлик килади ёхуд жиноий фаолиятини давом эттиради, деб хисоблашга етарли асослар мавжуд булса, улар лавозимидан четлаштирилиши мумкин 4" деб белгилаб утилган.

Мазкур моддада жиноят иши буйича айбланувчи деб эьтироф этилган шахслар ва судланувчиларни лавозимидан четлаштириш процессуал мажбурлов чораси тергов харакатлари давомида ва суд иш юритуви давомида мазкур процессуал мажбурлов чорасини куллаш учун асос булган холатлар бекор булгунига кадар утган вакт мобайнида кулланилиши лозимлиги, мажбурлов чораси куланилиши лозим булган процесс иштирокчилари доираси чекланган эканлиги, ушбу мажбурлов чораси факатгина айбланувчи деб эьтироф этилган шахслар ва судланувчига нисбатан кулланилиши мумкинлиги, бевосита лавозимдан четлаштириш тегишли суд ажрими томонидан хал этилиши кайд килиб утилган.

3 Жиноят-процессуал хукук,: Дарслик // юридик фанлар доктори, професор М.А.Ражабова тахрири остида. -Тошкент: Узбекистон Республикаси ИИВ Академияси, 2018. - Б. 256.

4 Узбекистон Республикасининг Жиноят-процессуал кодекси // https://lex.uz/docs/111460 (Узбекистон Республикаси Конун хужжатлари маълумотлари миллий базаси).

APPLIED SCIENCES

Innovative Academy Research Support Center UIF = 8.3 | SJIF = 7.984 www.in-academy.uz

Жиноят процессуал хукукида хар бир атаманинг мазмун-мохиятини чукур англаш ва тушуниб етиш учун авваломбор атаманинг узбек тилида кулланишидаги том маъносини, яъни этимологик жихатдан маьносига эътибор каратиш уринли деб хисоблаймиз. А.Мадвалиев тахрири остидаги узбек тилининг изохли лугатида "Четлаш" сузи узоклашмок, ётлашмок, бегоналашмок, иштирок этмай катнашмай куймок, узоклашмок5 маъноларини ифодалайди. Шунга кура "четлаштириш" сузи ихтиёрсиз бажарилиши, яьни шахснинг узига боглик булмаган сабабларга кура бошка шахс томонидан бирон-бир иш ёки юмушдан четлатилганлиги6 маъносида ифодаланган.

"Лавозим" сузи эса муассаса, ташкилот ва идораларда бирон-бир расмий вазифани бажариш билан боглик булган урин (штат), вазифа урни, амал, мансаб маъноларини ифодалаши курсатилган7. Демак, "Лавозим" сузи шахс томонидан хак ёки ойлик иш хакки олиш имконини берувчи ва маьлум вазифаларни бажаришга мулжалланган иш урни маъносида ифодаланади.

Лавозимдан четлаштириш процессуал мажбурлов чорасининг бир катор узига хос умумий ва хусусий жихатлари мавжуд булиб, умумий жихатлар куйидагилардан иборат:

- махсус ваколатли давлат органи томонидан кулланиладиган мажбурлов чораси;

- етарли асослар булгандагина кулланилади;

- лавозимдан четлатилаётган шахснинг жиноят содир этганлиги тугрисида асосли шубхалар мавжуд булади;

Бундан ташкари, унинг куйидаги хусусий жихатлари мавжуд:

- мажбурлов чорасини куллаш учун бир нечта дифференциаллашган асослар белгиланган;

- лавозимдан четлаштириш турли давлатларда турли субьектлар томонидан кулланилади. Масалан, бир давлатда прокурор томонидан кулланилса, бошка давлатларда суд томонидан кулланилади;

- мажбурлов чорасининг мазмуни турлича белгиланган. (муайян лавозимни эгалламаслик, мансаб ваколатларини бажармаслик, муайян фаолият билан шугулланмаслик);

- мажбурлов чораси кулланилганлиги устидан шикоят килиш тартиби белгиланган;

- мажбурлов чорасини куллашнинг хукукий окибатлари кайд этилган.

1948 йил 10 декабрда кабул килинган инсон хукуклари умумжахон декларациясининг 23-моддасида "Хар бир шахс мехнат килиш, касб танлаш, кулай иш шароитларини талаб килиш ва ишсизликдан химоя килиниш хукукига эга", - эканлиги таъкидлаб утилган.

Ушбу норма Конституциямизнинг 42-моддасида хам уз ифодасини топган булиб, хусусан, унга кура хар ким муносиб мехнат килиш, касб ва фаолият турини эркин танлаш, хавфсизлик ва гигиена талабларига жавоб берадиган кулай мехнат шароитларида ишлаш, мехнати учун хеч кандай камситишларсиз хамда мехнатга хак тулашнинг белгиланган энг кам микдоридан кам булмаган тарзда адолатли хак олиш,

5 Узбек тилининг изошли луFати. А.Мадвалиев тахрири остида. - Т. http://n.ziyouz.com.

6 Узбек тилининг изохли луFати. А.Мадвалиев тахрири остида. - Т. http://n.ziyouz.com.

7 Узбек тилининг изохли луFати. А.Мадвалиев тахрири остида. - Т. http://n.ziyouz.com.

APPLIED SCIENCES

Innovative Academy Research Support Center UIF = 8.3 | SJIF = 7.984 www.in-academy.uz

шунингдек ишсизликдан конунда белгиланган тартибда химояланиш хукукига эга эканлиги ;айд этилган.

Узбекистон Республикаси ЖПКнинг 29-боби лавозимдан четлаштириш мажбурлов чорасига багишланган булиб, ушбу турдаги мажбурлов жиноят-процессуал мажбурлов чоралари орасида алохида урин тутади. Яъни, шахс ва фукаронинг мехнат хукукларини бевосита чеклайди. Айтиш жоизки, ушбу мажбурлов чораси фа;ат мансабдор шахсларга эмас, балки хар кандай тоифадаги шахсларга нисбатан кулланилиши мумкин. Мазкур процессуал мажбурлов чораси эхтиёт чораларига жуда якинлашади, лекин у процессуал мажбурлов чораларининг муста;ил тури хисобланади. Чунки у эхтиёт чораларига мансуб булган эркинлик ва шахсий дахлсизликни эмас, балки фаолият тури ва касб танлаш каби конституциявий хукукни чеклайди холос.

Жиноят-процессуал ;онунчилик айбланувчи ёки судланувчини мулкчилик шаклидан ;атъи назар, хар кандай корхона ва ташкилотда (давлат, хусусий) эгаллаб турган хар кандай лавозимидан четлаштириш мумкинлиги белгилаб беради. Лавозимдан четлаштириш ва;тинча кулланадиган чора булиб, у фа;ат дастлабки тергов ва судда мухокамаси даврида кулланилади.

Лавозимдан четлаштириш уз табиатига кура, Узбекистон Республикаси Жиноят кодексининг 47-моддасида назарда тутилган хизмат буйича чеклашга хам кисман ухшайди, лекин улар кулланиш ма;садлари буйича бир-биридан кескин фар; килади.

Хизмат буйича чеклаш жазо чораси булиб, у фа;ат харбий хизматчиларга нисбатан кулланилса, лавозимдан четлаштириш хар кандай айбланувчи, судланувчига нисбатан кулланадиган процессуал мажбурлов чораси хисобланади.

Лавозимдан четлаштириш мажбурлов чорасини куллаш бир нечта процессуал боскичларни уз ичига олган булиб, уни куллаш амалдаги конунчилик нормаларига асосан, суд тартибида амалга оширилади[

Айбланувчини лавозимидан четлаштириш тугрисидаги масала дастлабки тергов ва суриштирув органи томонидан, судланувчини лавозимидан четлаштириш хакидаги масала эса жиноят иши курилаётган тегишли суд томонидан ЖПКнинг 423, 438-моддалари тартибида хал килинади.

Ушбу мажбурлов чораси айбланувчини, судланувчини лавозимидан четлаштириш мажбурлов чорасини куллаш учун асос булган юкорида кайд этилган холатлар бекор булгунига кадар утган вакт мобайнида амалда булади ёхуд кулланилади.

Ушбу мажбурлов чорасини бекор килишда уни куллаган судни хабардор килиш лозим булади. Бунда, лавозимидан четлаштириш тарзидаги процессуал мажбурлов чораси ушбу карорни чикарган судни албатта хабардор этган холда суриштирувчи, терговчи, прокурор, суд томонидан бекор килинади.

Суд органлари тегишли коидалар бузилганда ёки ушбу мажбурлов чорасини куллаш учун асослар етарли булмаган такдирда ёки лозим булмаганда айбланувчини лавозимидан четлаштириш тарзидаги процессуал мажбурлов чорасини куллашни рад килиши ва бу тугрида ажрим чикариши мумкин. Бундай холларда, айнан мазкур айбланувчига нисбатан шу масала буйича такроран судга мурожаат килиш мумкин. Бирок, бунда лавозимдан четлаштириш учун асос буладиган янги холатлар юзага келган булиши талаб этилади.

APPLIED SCIENCES

Innovative Academy Research Support Center UIF = 8.3 | SJIF = 7.984 www.in-academy.uz

Айбланувчини лавозимидан четлаштириш учун асослар мавжуд булганда прокурор, терговчи ва суриштирувчи айбланувчини лавозимидан четлаштириш тугрисида илтимоснома кузгатиш хакида мазкур процессуал мажбурлов чорасини куллаш асосларини баён этган холда карор чикаради.

Айбланувчини лавозимидан четлаштириш тугрисида илтимоснома кузгатиш хакидаги карорда: лавозимидан четлаштириладиган шахс хакидаги маълумотлар; унинг иш жойи; лавозимдан четлаштириш асослари курсатилади. Карорга илтимосномани асословчи зарур материаллар илова килинади.

Суриштирувчининг, терговчининг айбланувчини лавозимидан четлаштириш тугрисида илтимоснома кузгатиш хакидаги карори ва зарур материаллар тегишли туман-шахар прокурорига юборилади.

Прокурор айбланувчини лавозимидан четлаштириш тугрисидаги илтимосноманинг асослилиги ва конунийлигини текшириб, унга рози булган такдирда, айбланувчини лавозимидан четлаштириш тугрисида илтимоснома кузгатиш хакидаги карорни уз имзоси ва мухр билан тасдиклаб, ушбу карор ва зарур материалларни судга юборади.

Лавозимидан четлаштириш тугрисидаги илтимоснома суриштирув ёки дастлабки тергов юритилаётган жойдаги жиноят ишлари буйича туман (шахар) судининг, худудий харбий суднинг судьяси томонидан, мазкур судларнинг судьяси булмаган ёхуд айбланувчини лавозимидан четлаштириш тугрисидаги материални куриб чикишда унинг иштирокини истисно этувчи холатлар мавжуд булган такдирда, ^оракалпогистон Республикаси суди, вилоят, Тошкент шахар суди, Узбекистон Республикаси Х,арбий суди раисининг курсатмасига биноан бошка тегишли суднинг судьяси томонидан якка тартибда куриб чикилади.

Айбланувчини лавозимидан четлаштириш тугрисидаги илтимоснома ёпик суд мажлисида, материаллар келиб тушган пайтдан эътиборан кирк саккиз соатдан кечиктирмасдан куриб чикилади. Ушбу суд мажлиси ёпик булганлиги сабабли иштирок этувчилар тоифаси чекланади.

Суд мажлисида прокурор, айбланувчи, шунингдек, агар ишда катнашаётган булса, химоячи ва конуний вакил иштирок этади. Зарур булганда суриштирувчи, терговчи судга чакирилиши мумкин.

Суд мажлисининг жойи, санаси ва вакти хакида лозим даражада хабардор килинган шахсларнинг келмаганлиги айбланувчини лавозимидан четлаштириш тугрисидаги илтимосномани куриб чикиш учун монелик килмайди.

Лавозимидан четлаштириш тугрисидаги илтимосномани куриб чикиш прокурорнинг маърузаси билан бошланади, у мазкур процессуал мажбурлов чорасини куллаш заруратини асослаб беради. Сунгра айбланувчи, химоячи, судда хозир булган бошка шахслар эшитилади, такдим килинган материаллар текширилади. Шундан кейин судья ажрим чикариш учун алохида хонага киради.

Судья айбланувчини лавозимидан четлаштириш тугрисидаги илтимосномани куриб чикиб, айбланувчини лавозимидан четлаштириш тугрисида ёки айбланувчини лавозимидан четлаштиришни рад килиш хакида ажрим чикаради.

APPLIED SCIENCES

Innovative Academy Research Support Center UIF = 8.3 | SJIF = 7.984 www.in-academy.uz

Судьянинг айбланувчини лавозимидан четлаштириш тугрисидаги ажримида: лавозимидан четлаштириладиган шахс хакидаги маълумотлар; унинг иш жойи; лавозимдан четлаштириш асослари; айбланувчини лавозимидан четлаштириш тугрисида тегишли корхона, муассаса, ташкилот рахбарига куйиладиган талаб курсатилади.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

Судьянинг айбланувчини лавозимидан четлаштиришни рад килиш хакидаги ажрими асослантирилган булиши керак.

Судьянинг айбланувчини лавозимидан четлаштириш тугрисидаги ажрими у укиб эшиттирилган пайтдан эътиборан кучга киради. Ажрим тегишли корхона, муассаса, ташкилот рахбарига ижро учун, прокурорга, айбланувчига, химоячига эса маълумот учун такдим этилади.

Судьянинг ушбу модда биринчи кисмида назарда тутилган ажрими устидан у чикарилган кундан эътиборан етмиш икки соат ичида айбланувчи, унинг химоячиси ва конуний вакили, лавозимидан четлаштирилган айбланувчи ишлаган тегишли корхона, муассаса, ташкилот рахбари томонидан апелляция тартибида шикоят берилиши ёхуд прокурор томонидан протест билдирилиши мумкин. Шикоят, протест ажримни чикарган суд оркали берилади, мазкур суд кирк саккиз соат ичида уларни материаллар билан бирга апелляция инстанцияси судига юбориши шарт. Шикоят ёки протест бериш суднинг айбланувчини лавозимидан четлаштириш тугрисидаги ажрими ижросини тухтатиб куймайди. Апелляция инстанцияси суди ушбу материалларни шикоят ёки протест билан бирга улар келиб тушган пайтдан эътиборан етмиш икки соатдан кечиктирмасдан куриб чикиши керак.

Апелляция инстанцияси суди апелляция шикоятини, протестини куриб чикиб, уз ажрими билан:

судьянинг ажримини узгаришсиз, шикоятни ёки протестни эса каноатлантиришсиз колдиришга;

судьянинг ажримини бекор килиш ва айбланувчига нисбатан лавозимидан четлаштириш тарзидаги процессуал мажбурлов чорасини куллашга ёки мазкур процессуал мажбурлов чорасини бекор килишга хакли.

Суднинг айбланувчини, судланувчини лавозимидан четлаштириш тугрисидаги ажрими корхона, муассаса, ташкилот рахбари учун мажбурий булиб, рахбар ажримни олиши билан дархол уни ижро этиши хамда бу хакда суриштирувчини, терговчини, прокурорни ва судни хабардор килиши шарт.

ЖПКнинг 260-моддаси, лавозимдан четлаштирилаётган шахсларнинг хукукий кафолатларидан бири булиб, унга мувофик, шахснинг лавозимидан конунга хилоф равишда четлаштирилгани окибатида етказилган зиён, башарти кейинчалик унга нисбатан оклов хукми чикарилган ёки жиноят иши Узбекистон Республикаси Жиноят-процессуал кодексининг 83-моддасида назарда тутилган асосларга кура тугатилган булса, тула хажмда копланиши кайд етилган. Мазкур норма мамлакатимизда хукук сохаларининг инсон хукукларини кай даражада юксак кадирлашини, инсон кадри хар кандай холатда хам улугланишини курсатади.

APPLIED SCIENCES

Innovative Academy Research Support Center UIF = 8.3 | SJIF = 7.984 www.in-academy.uz

CygflaHyBHHra HHcöaTaH cyg TOMOHHgaH afiöflOB ëKH OKflOB xyKMH HHKapuflraHga yHra HHcöaTaH KyflflaHHflraH flaBO3HMgaH HeTflamTHpum Ma^öypflOB Hopacu 6eKop KHflHHagu Ba 6y cyg xyKMHHHHr ;apop KucMHga KypcaTHö yTHflagu.

fflyHH Ta^KHgflam KepaKKH, aMaflgaru ^HHOAT-npo^ccyafl KOHyHHHflHKga afiöflaHyBHH, cygflaHyBHHHH flaBO3HMugaH HeTflamTHpum yHyH aHH; acocflap öeflruflaHMaraH. ^ihh, ^nKHHHr 255-MoggacHga KypcaTHflraH acocflap ^yMflagaH, afiöflaHyBHH, cygflaHyBHH y3 Hm ^»fiuga ;oflca, ^hhoht HmH öyfiHHa x,a;HK;aTHH aHHKflamra ëKH ^hhoht OKHöaTuga eTKa3HflraH 3apapHHHr ypHHHH ;onflamra TycKHHflHK KHflumu ëxyg ^hhohh ^ao^HHTHHH gaBOM эттнpнmн Kaöu acocflap öapHa Ma^öypflOB Hopaflapu yHyH yMyMHH öyfluö, Ma^öypflOB HopaflapuHHHr aflox,uga Typflapuga MacaflaH, flaBO3HMgaH HeTflamTHpumga Ma3Kyp acocflap afipHM Tap3ga öeflruflaHMaraH. HyHKH, ym6y Ma^öypflOB HopacHHH Ky^am acocflapu afloxuga-afloxuga ;afig этн.flнm flO3HM.

BH3ra Mab^yMKH, ^nKHHHr 255-MoggacHga afiöflaHyBHH Ba cygflaHyBHHHH ^aBO3HMHgaH HeTflamTHpum acocflapH Ba MyggaTflapu ;afig этн.flгaн öyfluö, 6yHga ^a;aTrHHa Myafi^H flaBO3HMra эгa öyflraH maxcflap Ha3apga TyTHflraH.

Bupo;, ^hhoht HmH öyfiHHa afiöflaHyBHH ge6 эbтнpо$ этнflгaн maxc Ba cygflaHyBHH MyafiHH flaBO3HMga ëKH um ^ofiuga ;oflum op;aflH эмac, 6aflKH, Myafi^H ^aoflHHT öuflaH myFyflflaHHmu Hara^acuga (MacaflaH, TagöupKopflHK ^aoflHHTu) x,aM ^hhoht umu öyfiHHa xa;H;aTHH aHHKflam Ba ^hhoht HaTH^acuga eTKa3HflraH 3apapHH öapTapa^ этнmгa Tyc;HHflHK KHflumu ëKH y3HHHHr ^hhohh ^aoflHHTHHH gaBOM эттнpнmн MyMKHH.

fflyHgafi öyflca-ga, ^nKga ymöy Ma^öypflOB Hopacu Myafi^H flaBO3HMra эгa öyflraH maxcflap goupacu öuflaH Herapaflaö KyfiuflraH.

ŒyHaa acocaH Ma3Kyp MawöypAoe nopacuea oud WnKHUHe 29-6o6u "Aaeo3UMdaH nemAammupum" ypHuea "Aaeo3UMdaH ëKU MyaünH Kacöuü ëxyd öom^a fiaoAunmdaH ea^muma nemAammupum" de6 6aëH эmuAumu maecun эmuAaдu.

ByHgaH Tam;apu, flaBO3HMgaH HeTflamTHpum Ma^öypflOB Hopacu KyflflaHHflraH maxcra ëxyg yHHHr OHflacura HHcöaTaH ymöy Ma^öypflOB Hopacu KyflflaHHflraH gaBp MOöafiHHga 3apyp öyflraH H^THMOufi TabMHHOT öuflaH TabMHHflam Macaflaflapu KOHyHHHflHKga ;afig этнflмaгaн. By эca, nroHa öoKyBHH öyflraH maxcra HHcöaTaH ymöy Hopa KyflflaHHflraH Ba;Tga yHHHr y3H ëxyg OHflacuHH 3apypufi O3H;-OB;aT MaxcyflOTflapu öuflaH TabMHHflamHH hmkohch3 ;ufluö Kyfiumu MyMKHH.

ŒyHea Kypa, 6y xoAamHu 6apmapa$ эmum Ma^caduda WÜKea Aaeo3uMdaH nemAammupum эxmuёm nopacu KyAAaHuAeaH daepda aüÖAaHyenu ea cydAaHyenuea yaMda yAapHuHe ouAa ab30Aapuea uwmuMouü Ka$OAamAap ma^duM эmuAumu Ma^cadea Myo$u%.

^Kopugaru y3rapTHpumflap flaBO3HMgaH HeTflamTHpum пpоцeccyafl Ma^öypflOB HopacHHH TaKOMHflflamTHpum öuflaH öupra, ymöy Ma^öypflOB HopacuHH onTHMaflflamTHpum Ba fluöepaflflamTHpumra Ba ^hhoht umflapu goupacuga xa;H;aTHH aHHKflam Ba KOHyH ycTyBopfluruHH TabMHHflamra ëpgaM öepagu.

References:

1. Y3öeKHcTOH PecnyöflHKacu ^OHyH xy^^aTflapu Ma^flyMOTflapu MHflflufi öa3acu. // https://www.lex.uz/

APPLIED SCIENCES

Innovative Academy Research Support Center UIF = 8.3 | SJIF = 7.984 www.in-academy.uz

2. Узбекистон Республикасининг Жиноят-процессуал кодекси // https://lex.uz/docs/111460 (Узбекистон Республикаси Конун хужжатлари маълумотлари миллий базаси).

3. Жиноят-процессуал хукук: Дарслик // юридик фанлар доктори, професор М.А.Ражабова тахрири остида. - Тошкент: Узбекистон Республикаси ИИВ Академияси, 2018. - Б. 256.

4. Узбек тилининг изохли лугати. А.Мадвалиев тахрири остида. - Т. - Б. 347, 552. // http://n.ziyouz.com.

5. Кушбо;ов, Ш., & Самадов, М. (2023). Ички ишлар органлари томонидан хукукбузарликлар профилактикасини амалга оширишда маъмурий хукукбузарликлар тугрисидаги ишларни урни. Science and innovation in the education system, 2(13), 73-76.

6. Кушбо;ов, Ш., & Самадов, М. (2023). Хукукбузарликлар профилактикасини амалга оширувчи ички ишлар органлари томонидан маъмурий хукукбузарликлар тугрисидаги ишларни юритишда мавжуд муаммолар ва уларнинг ечими. Solution of social problems in management and economy, 2(13), 95-98.

7. Кушбо;ов, Ш. (2022, September). Жазони ижро этиш муассасалари фаолиятида тадбиркорликнинг урни. In Международная конференция академических наук (Vol. 1, No. 27, pp. 16-20).

8. Qushboqov, S., & Mamatova, D. (2023). yangi O'zbekistonda huquqbuzarlik profilaktikasining o'rni. current approaches and new research in modern sciences, 2(10), 37-39.

9. Qushboqov, S., & Tilabov, S. (2023). Axborot xavfsizligi hamda muhofazasi ta'minlashda huquqbuzarlik profilaktikasining roli. Science and innovation in the education system, 2(11), 4547.

10. Кушбо;ов, Ш., & Хосилжонов, М. (2023). Оилавий (маиший) зуравонлик хукукбузарлигини малакалашдаги муаммолар. Development of pedagogical technologies in modern sciences, 2(9), 29-31.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.