Научная статья на тему 'ДАСТЛАБКИ ЭШИТУВ ЎТКАЗИШНИНГ ПРОЦЕССУАЛ АСОСЛАРИ'

ДАСТЛАБКИ ЭШИТУВ ЎТКАЗИШНИНГ ПРОЦЕССУАЛ АСОСЛАРИ Текст научной статьи по специальности «Право»

CC BY
1
1
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Дастлабки эшитув асослари / жиноят ишини тўхтатиб туриш / тугатиш / прокурорга юбориш / жиноят ишларини бирлаштириш / ажратиш / номақбул далилларни ишдан чиқариб ташлаш / суд ажрими / айбланувчи / ҳимоячи судья / прокурор / The foundations of preliminary hearings / suspension of criminal proceedings / termination / referral to the prosecutor / consolidation of criminal cases / separation / exclusion of inadmissible evidence from the case / judicial decision / defendant / defense attorney / judge / prosecutor

Аннотация научной статьи по праву, автор научной работы — Esanaliyev S.N

Мақолада дастлабки эшитувнинг процессуал асослари (жиноят иши бўйича иш юритишни тўхтатиб туриш, тугатиш, жиноят ишини айблов далолатномасини, айблов хулосасини ёки тиббий йўсиндаги мажбурлов чорасини қўллаш тўғрисидаги қарорни тасдиқлаган прокурорга юбориш, жиноят ишларини бирлаштириш, ажратиш, номақбул далилларни ишдан чиқариб ташлаш) тартиб-таомиллари, судьянинг ташаббуси ҳамда тарафларнинг илтимосномаси, дастлабки эшитув муддатлари, мақсад ва вазифалари, процесс иштирокчиларининг асосий ҳуқуқ ва мажбуриятлари, бу борада олимларнинг қарашлари илгари сурилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

PROCEDURAL BASICS OF PRELIMINARY HEARING

The article outlines the foundations of preliminary hearings (suspension of criminal proceedings, termination of the case, referral of the criminal case to the prosecutor for approval of the indictment, accusatory conclusion, or decision on the application of compulsory medical measures, consolidation or separation of criminal cases, exclusion of inadmissible evidence from the case), procedures, the judge's initiative and motions from the parties, the timeframes for conducting preliminary hearings, the goals and objectives, the main rights and duties of the participants in the process, as well as scholars' views on this issue

Текст научной работы на тему «ДАСТЛАБКИ ЭШИТУВ ЎТКАЗИШНИНГ ПРОЦЕССУАЛ АСОСЛАРИ»

é

Ws,

PROCEDURAL BASICS OF PRELIMINARY HEARING

Esanaliyev S.N.

Law Enforcement Academy independent researcher https://doi.org/10.5281/zenodo.13833269

ARTICLE INFO

ABSTRACT

Received: 17th September 2024 Accepted: 23th September 2024 Online: 24th September 2024

KEYWORDS The foundations of preliminary hearings, suspension of criminal proceedings, termination,

referral to the prosecutor, consolidation of criminal cases, separation, exclusion of inadmissible evidence from the case, judicial decision, defendant, defense attorney, judge, prosecutor.

The article outlines the foundations of preliminary hearings (suspension of criminal proceedings, termination of the case, referral of the criminal case to the prosecutor for approval of the indictment, accusatory conclusion, or decision on the application of compulsory medical measures, consolidation or separation of criminal cases, exclusion of inadmissible evidence from the case), procedures, the judge's initiative and motions from the parties, the timeframes for conducting preliminary hearings, the goals and objectives, the main rights and duties of the participants in the process, as well as scholars' views on this issue.

AACTAAEKH ЭmHТУВ yTKA3HmHHHr nPO^CCyAA ACOCAAPH

C.H3caHa.AHeB

Y36eKHCTOH Pecnyö^HKacH X,yKyK;HH Myx,o$a3a ^H^nm AKageMH^cH MycTa^H^ H3^aHyBHHCH

https://doi.org/10.5281/zenodo.13833269

ARTICLE INFO

ABSTRACT

Received: 17th September 2024 Accepted: 23th September 2024 Online: 24th September 2024

KEYWORDS flacmAaSxu эmumye acocAapu, wuHonm umuHu myxmamu6 mypum, myeamum, npoxypopea w6opum, wuHonm umAapuHu 6upAammupum, awpamum, H0MaK,6yA daAuAAapHu umdaH nu^apu6 mamAam, cyd awpuMu,

Ma^oAada dacmAaÔKu эmumyeнuнг npo^ccyaA acocAapu [wuHonm umu öyüuna um wpumumHu myxmamuö mypum, myгamum, wuHonm umuHu aüÖAoe daAOAamHOMacuHu, aüÖAoe xyAocacuHu ëKu muööuü üycuндaгu MawöypAoe nopacuHu KyAAam myFpucuдaгu fyapopHu macдuцAaгaн пpoкypopгa rnöopum, wuHonm umAapuHu öupAammupum, awpamum, HOMafyôyA daAuAAapHu umdaH nu^apuö mamAam) mapmuö-maoMuAAapu, cydbXHu^ mamaôôycu yaMda mapa$AapHu^ uAmuMocHOMacu, dacmAaÖKu эmumye MyddamAapu, Ma^cad ea ea3u$aAapu, npo^cc ummupoKnuAapuHu^ acocuü xyxyx, ea

айбланувчи, щмоячи судья, прокурор.

мажбуриятлари, бу борада олимларнинг царашлари илгари сурилган.

Узбекистон Республикасининг 18.02.2021 йилдаги "Жиноят х,амда Жиноят -процессуал кодексларига узгартиш ва кушимчалар киритиш тугрисида"ги УР^-675-сонли К^онунига кура, Жиноят-процессуал кодексига дастлабки эшитув утказишнинг тартиби белгиланди1. Жиноят ишлари буйича дастлабки эшитув жиноят иши судга келиб тушгандан сунг утказиладиган суд жараёнининг узгача процессуал боскичи х,исобланади. Суд амалдаги ЖПК 4053-моддасининг иккинчи кисмида назарда тутилган асослар мавжуд булганда, иш буйича тарафларнинг илтимосномасига кура ёки уз ташаббуси билан жиноят иши буйича дастлабки эшитув утказиш тугрисида ажрим чикаради2. Жиноят иши буйича дастлабки эшитув судья томонидан иш буйича дастлабки эшитувни тайинлаш тугрисидаги ажрим чикарилган пайтдан эътиборан беш суткадан кечиктирмай бошланиши, унинг давомийлиги дастлабки эшитув бошланган кундан эътиборан ун суткадан ошмаслиги керак3.

Амалдаги ЖПКнинг 4053-моддаси, 2-кисмига кура, дастлабки эшитув жиноят иши буйича иш юритишни тухтатиб туриш, тугатиш, жиноят ишини айблов далолатномасини, айблов хулосасини ёки тиббий йусиндаги мажбурлов чорасини куллаш тугрисидаги карорни тасдиклаган прокурорга юбориш, жиноят ишларини бирлаштириш, ажратиш, номакбул далилларни ишдан чикариб ташлаш тугрисида тарафлардан бирининг илтимоси мавжуд булса, ушбу далилларни чикариб ташлаш буйича утказилиши кайд этилди. Ушбу асосларни бирма-бир тах,лил килиб чикишни жоиз деб биламиз.

Жиноят иши буйича иш юритишни тухтатиб туриш.

Статистик маълумотларга караганда4, амалдаги ЖПКнинг 40 53-модда, 2-кисми, 1-банди яъни жиноят иши буйича иш юритишни тухтатиб туриш буйича судлар томонидан 2021 йилда ишлар курилмаган булса, 2022 йилда 2 та иш буйича 2 та шахсга нисбатан, 2023 йилда 13 та иш буйича 13 та шахсга нисбатан жиноят ишлари дастлабки эшитув тарзида куриб чикилган.

Маълумки, дастлабки эшитув боскичида жиноят иши буйича иш юритишни тухтатиб туриш миллий конунчилигимизга кура, иккита асосга кура амалга оширилади.

Биринчидан, амалдаги Жиноят-процессуал кодексининг 4057-моддасига кура, агар жиноят иши буйича дастлабки эшитувни утказиш чогида айбланувчининг яширинганлиги аникланса, судья ушбу айбланувчига нисбатан иш юритишни тухтатиб туриш ва унга нисбатан кидирув эълон килиш тугрисида ажрим чикариши ва

1 Узбекистон Республикасининг 18.02.2021 йилдаги "Жиноят хамда Жиноят-процессуал кодексларига узгартиш ва кушимчалар киритиш туFрисида"ги УРК.-675-сонли Конуни. [Электрон ресурс], каралган вакти 17.02.2024 йил.

2 Узбекистон Республикаси Олий суди Пленумининг Карори. Жиноят ишларини биринчи инстанцияда куриб чикишга тайёрлаш буйича суд амалиёти туFрисида. Тошкент ш., 2022 йил 14 май, 6-сон. [Электрон ресурс], каралган вакти 27.08.2024 йил. https://www.lex.uz/docs/6033146

3 Узбекистон Республикасининг Жиноят-процессуал кодекси. [Электрон ресурс], каралган вакти 17.02.2024 йил. https://old.lex.uz/docs/163629

4 Жиноят ишлари буйича судлар томонидан 2021-2023 йиллар давомида курилган дастлабки эшитувлар туFрисидаги маълумот. Олий суди раиси уринбосарининг 02.02.2024 йилдаги 07/13-1048-75-сонли алок,а хати.

é

Ws,

5 Узбекистон Республикасининг Жиноят-процессуал кодекси. [Электрон ресурс], к,аралган вак,ти 04.09.2024 йил. https://www.lex.uz/docs/111460#5305764

6 Johnson, R. (2003). Procedural Fairness in Criminal Justice. Cambridge University Press, pp. 67-72

7 Packer, G. (1968). The Limits of the Criminal Sanction. Stanford University Press, pp. 110-115.

8 Barabashev, A. S. (1997). Pre-Trial Procedures in Criminal Cases. Moscow State University Press, pp. 32-38.

Innovative Academy Research Support Center UIF = 8.1 | SJIF = 7.899 www.in-academy.uz

тажрибага юзланадиган булсак, АКШ, Буюк Британия, Германия хамда Францияда дастлабки эшитув босцичида жиноят ишини тухтатиш учун судья ёки прокуратура ташаббус курсатиши мумкин. Россия Федерацияси ЖПКга кура, судья томонлардан бирининг илтимосномаси ёки уз ташаббуси билан, агар жиноий ишни тухтатиш ёки тугатиш учун барча асослар мавжуд булса, дастлабки эшитув утказиш буйича ажрим чицариши мумкин.

Бизнингча, миллий цонунчилигимизда дастлабки эшитувнинг х,ар бир асослари шу жумладан, жиноят ишини тухтатиш кимларнинг ташаббусига ва цандай тартибда утказилиши аницлаштирилиши мацсадга мувофиц деб биламиз.

Бундан ташцари, амалдаги ЖПКга мувофиц, жиноят ишини дастлабки эшитув босцичида тухтатиб туриш асослари фацатгина иккита холатда амалга оширилса, Россия Федерацияси ЖПКга кура, айбланувчи цочиб кетган ва унинг турган жойи номаълум булганда, айбланувчи огир касал булганда ва бу касаллик тиббий хулоса билан тасдицланган булса, суд томонидан Россия Федерациясининг Конституциявий судига цонуннинг тугри цулланилиши буйича суров юборилиши, айбланувчининг турган жойи маълум булган, аммо унинг суд мухокамасида иштирок этиши мумкин булмаган холатларда тухтатиб турилиши курсатилган.

Узбекистон Республикасининг "Конституциявий суди тугрисида"ги К^онунининг 4-моддасига кура, Узбекистон Республикаси Олий судининг муайян ишда цулланилиши лозим булган норматив -хуцуций хужжатларнинг Узбекистон Республикасининг Конституциясига мувофицлиги тугрисида судлар ташаббуси билан киритилган мурожаатини куриб чициши цайд этилган9. Келгусида, дастлабки эшитув босцичида судлар томонидан Конституциявий судга цонуннинг тугри цулланилиши буйича суров юборилиши холати юзага келган холларда суд цайси хуцуций нормага асосланишини мунозарали деб биламиз.

Фикримизча, амалдаги ЖПКга дастлабки эшитув босцичида жиноят иши буйича иш юритишни тухтатиб туриш асосларига судлар томонидан Конституциявий судга цонуннинг тугри цулланилиши буйича суров юборилиши холатини киритишни мацсадга мувофиц деб биламиз. Шунингдек, амалдаги цонунчилигимизда дастлабки эшитув босцичида иш юритишни тухтатиб туриш тартиб-таомиллари такомиллаштирилиши, бу борада асослантирилган ечимлар ишлаб чицилиши мацсадга мувофиц.

Шу уринда савол тугилади. Хуцуцни цуллаш амалиётида кузатилаётган холат сифатида ЖКнинг 167-моддаси, 3-цисми билан айбли деб топилган уч нафар айбланувчилардан фацатгина бир нафари цочиб кетган булса, иш холати буйича дастлабки эшитув (иш юритишни тухтатиб туриш) утказишга тулиц асос булгани холатида мазкур жиноят иши тухтатиб турилиши керакми? Агар мазкур жиноят иши буйича цолган айбланувчиларга нисбатан ишни давом эттириш (умумий суд мухокамасини олиб боришга) имконияти мавжуд булмаган холлардачи?

9 Узбекистон Республикасининг "Конституциявий суди т^рисида"ги Конуни. (Конунчилик маълумотлари миллий базаси, 28.04.2021 й., 03/21/687/0380-сон; 13.01.2024 й., 03/24/895/0025-сон; 02.03.2024 й., 03/24/917/0170-сон). [Электрон ресурс], к,аралган вак,ти 17.02.2024 йил. https://www.lex.uz/docs/5391934

Innovative Academy Research Support Center UIF = 8.1 | SJIF = 7.899 www.in-academy.uz

Бизнингча, ;очиб кетган судланувчига нисбатан жиноят иши буйича иш юритишни тухтатиб туриш, у топилгунига ;адар бош;а судланувчиларга нисбатан жиноят иши буйича суд жараёнини давом эттириш мумкин. Алох,ида суд жараёни жиноят ишини куриб чи;ишга тус;инлик ;илган х,олларда ишни тули; тухтатиб туриш ёки иш буйича дастлабки эшитув утказиш учун бош;а асослар булмаган х,олларда, умумий суд мух,окамасини тайинлаш тугрисида ажрим чи;ариш масалаларини ;онунчиликда акс эттириш лозим. Шунингдек, дастлабки эшитув бос;ичида судья х,ар бир жиноят иши буйича айбланувчининг суд мух,окамасида иштирок эта олмаслик сабабларини синчковлик билан ани;лаши керак.

Эндиликда, дастлабки эшитув бос;ичида жиноят ишини тухтатиш асослари борасида хорижий мамлакатлар тажрибасига тухтатиб утишни жоиз деб биламиз. Дастлабки эшитув бос;ичида жиноят ишини тухтатиш асослари бош;а мамлакатлар хуку;ий тизими ва ;онунчилик асосларига боглик;. А^Шда жиноят ишларини дастлабки эшитув бос;ичида тухтатишнинг хуку;ий асослари х,ар бир штатнинг ;онунчилиги ва федерал ;онунлар билан тартибга солинади10. А^Шда дастлабки эшитув бос;ичида айбланувчининг соглиги ёки ацлий уолати, мууим гувоу ёки далиллар етишмаслиги, айбланувчининг уозир булиши учун имконият йуцлиги, процессуал цонунбузилишлар ёки цонуний масалалар жиноят ишини тухтатиш асослари сифатида белгиланган11.

Буюк Британияда жиноят ишларини дастлабки эшитув бос;ичида тухтатиш асосларига айбланувчининг соглиги ёки ацлий уолати, айбланувчининг уозир булиши учун имконият йуцлиги, ишни давом эттириш учун янги далилларни топиш зарурати, ишдаги процессуал цонунбузилишлар киритилган12.

Германияда жиноят ишларини дастлабки эшитув бос;ичида тухтатиш асослари Германия Жиноят-процессуал кодекси (Strafprozessordnung, StPO) билан тартибга солинади. Бу асосларга :

Айбланувчининг cofaubu ёки ацлий уолати: Агар айбланувчининг жисмоний ёки а;лий соглиги ишни давом эттиришга имкон бермаса, иш ва;тинча тухтатилиши мумкин. Бу х,олатда суд согли;ни тиклаш ёки даволаш учун ва;тинча тухтатиб туради (StPO § 205). Агар айбланувчи соглигини тикласа, иш ;айтадан куриб чи;илади. Ишни объектив та^лил цилиш учун янги далилларни топиш зарурати: Агар ишни давом эттириш учун мух,им далиллар етишмаслиги ёки янги далиллар топилиши кераклиги ани;ланса, иш ва;тинча тухтатилиши мумкин (StPO § 205). Суд янги далилларни топиш учун ва;т бериш ма;садида ишни тухтатиб туриши мумкин. Айбланувчининг чет элда булиши: Агар айбланувчи чет элда булса ва унинг х,озир булиши иш учун мух,им булса, лекин унинг Германияга ;айтиши имконсиз ёки ;ийин булса, суд ишни ва;тинча тухтатиб туради (StPO § 205). К,онунбузарликларнинг бир-бирига боFЛUЦЛиги: Агар бир нечта жиноят ишлари узаро богли; булса ва битта иш буйича ;арор ;абул

10 O^gepcoH, E. Criminal Procedure: Law and Practice. 10th ed., Cengage Learning, 2016, p. 145.

11 LaFave, Wayne R., et al. "Criminal Procedure". 2020, p 300-305.

12 Blackstone's Criminal Practice 2021, p 145-150 (Criminal Procedure Rules (CrimPR).

;илинмагунча бош;а ишни давом эттириш мумкин булмаса, иш ва;тинча тухтатилиши мумкин (StPO § 20 5)13.

Францияда жиноят ишларини дастлабки эшитув бос;ичида тухтатиш асослари Франция Жиноят-процессуал кодексида (Code de procédure pénale) белгиланган14. Ушбу асосларга айбланувчининг соглиги ёки ацлий холати, гувох ёки далилларнинг хозир булмаслиги, ишдаги цонунбузарликлар ёки хукуций масалалар, жиноят ишларинингузаро боглицлигини киради.

Жиноят иши буйича иш юритишни тугатиш.

Амалдаги ЖПКнинг 40510-моддасига кура, Кодекснинг 83-моддасида, 84-моддасининг биринчи ;исмида назарда тутилган холатлар мавжуд булганда суд жиноят ишини тугатади15. Дастлабки эшитув бос;ичида жиноят ишини тугатиш ха;идаги суднинг ажримида жиноят ишини тугатиш асослари, эхтиёт чоралари, шунингдек, фуцаровий даъвони таъминлаш чораларини бекор цилиш хацидаги, ашёвий далиллар тугрисидаги масалалар хал этилади. Жумладан, суд амалдаги ЖПКнинг 84-моддаси, бешинчи ;исмида назарда тутилган асослар буйича ишни тугатишга хам ха;ли хисобланади. Жиноят ишини тугатиш тугрисидаги ажримнинг кучирма нусхаси ажрим чи;арилган кундан эътиборан беш сутка ичида прокурорга юборилиши, узига нисбатан иш тугатилган шахсга ва жабрланувчига топширилиши белгиланган.

Статистик маълумотларга ;араганда16, ЖПКнинг 4053-модда, 2-;исми, 2-банди яъни, жиноят иши буйича иш юритишни тугатиш буйича 2021 йилда 9 та (10 та шахс), 2022 йилда 9 та (9 та шахс), 2023 йилда 14 та иш (19 та шахс) буйича ажримлар чи;арилган.

Эндиликда, дастлабки эшитув бос;ичида жиноят ишини тугатиш асослари ха;ида олимлар илгари сурилган фикрларга тухталиб утишни жоиз деб биламиз. Бир гурух олимлар А.С.Барабаш, Л.М.Володина17, Е.А.Хабарова18, Д.С.Киратсев19, М.А.Чельцов20,

13 Meyer-Goßner, Lutz; Schmitt, Bertram. "Strafprozessordnung: Kommentar". 2021, 624-628 б.

14 Левассёр, Ж. French Criminal Procedure. 4th ed., LexisNexis, 2015, p. 147.

15 Узбекистан Республикасининг Жиноят-процессуал кодекси. [Электрон ресурс], каралган вак,ти 04.08.2024 йил. https://www.lex.uz/docs/163629

16 Жиноят ишлари буйича судлар томонидан 2021-2023 йиллар давомида курилган дастлабки эшитувлар туFрисидаги маълумот. Олий суди раиси уринбосарининг 02.02.2024 йилдаги 07/13-1048-75-сонли алок,а хати.

17 Барабаш А. С., Володина Л. М. Прекращение уголовных дел по нереабилитирующим основаниям в стадии предварительного расследования. Томск, 1986. С. 37.

18 Хабарова Е.А. Прекрашение уголовных дел по нереабилишрующим основаниям: система оснований и гарантии прав участников npo^cca. Дисс . ... канд. юрид. Наук. Тюмень, 2004. С. 19.

19 Киратсев, Д.С. "Предварительное слушание в уголовном процессе: теоретические и прикладные аспекты". Издательство Юридического института МГЮА. 2016 г, С. 113.

20 Чельцов, М.А. "Уголовное право и процесс зарубежных стран" Москва: Норма. 2019 г. с. 212.

Booth.M, Hutton.N21, Л.Кинг22, Ж.Фишер23, Р.Джонсон24 "дастлабки эшитув босцичида жиноят ишини тугатишни асосли" деб фикр билдирган булсалар, бошка гурух олимлар Д.Грин25, У.Беккер26, Durnas, Markus27, Lawrence, Jennifer28, Smith, John29, Hanson, Elizabeth30 "дастлабки эшитув босцичида жиноят ишини тугатиш адолатсиз ёки ноурин" эканлигини таъкидлаганлар.

Юкорида олимлар А.С.Барабаш, Л.М.Володина, Е.А.Хабарова, Д.С.Киратсев, М.А.Чельцов, Booth.M, Hutton.N, Л.Кинг, Ж.Фишер, Р.Джонсон фикрларига кисман, Д.Грин, У.Беккер, Durnas, Markus, Lawrence, Jennifer, Smith, John, Hanson, Elizabeth фикрларига кушиламиз ва ушбу фикрларга муносабат билдиришдан аввал дастлабки эшитув боскичида жиноят ишини кайси асосларга кура тугатиш масаласини аниклаб олиш мацсадга мувофик деб биламиз. Масалан, амалдаги ЖПКнинг 40510-моддасига кура, суд ЖПКнинг 83-моддасида, 84-моддасининг биринчи кисмида, 84-моддасининг бешинчи кисмида назарда тутилган асослар буйича ишни тугатишга хакли эканлиги кайд этилган.

Бизнингча, дастлабки эшитув боскичида жиноят ишини суд томонидан ЖПКнинг

83-моддасига кура тугатишни мунозарали деб биламиз. Сабаби, дастлабки эшитув боскичида жиноят ишини тугатиш суд жараёнининг тулик ва адолатли карор кабул килишга путур етказиши мумкин. Чунки, дастлабки эшитув боскичида киска муддатда (ун сутка) айбланувчининг айби тулик аникланмаслиги мумкин. Карашимизча, суд томонидан жиноят ишини амалдаги ЖПКнинг 84-моддасининг биринчи кисми хамда

84-моддасининг бешинчи кисмида назарда тутилган асослар буйича ишни тугатишга кушиламиз.

Фикримизча, амалдаги ЖПКнинг 40510-моддасининг биринчи кисмини "Ушбу Кодекснинг 83-моддасида, 84-моддасининг биринчи цисмида назарда тутилган уолатлар мавжуд булганда суд жиноят ишини тугатади" деган жумлани "Ушбу Кодекснинг 84-моддасининг биринчи цисмида назарда тутилган уолатлар мавжуд булганда суд жиноят ишини тугатади" деб кайд этиш максадга мувофик.

Олимлар Д.Грин, У.Беккер, Durnas, Markus, Lawrence, Jennifer, Smith, John, Hanson, Elizabeth фикрларига кушиламиз. Чунки, амалдаги ЖПКнинг 83-моддасига кура, иш буйича жиноий ходиса юз бермаган бермаганлиги, шахс килмишида жиноят таркиби

21 Booth, M. & Hutton, N. (2016). "Preliminary Hearings in Criminal Cases: A Comparative Analysis." Journal of Comparative Law, 11(2), 75-102., p. 87

22 Кинг, Л. Criminal Procedure and the Constitution: A Case Study Approach. 2nd ed., Oxford University Press, 2013, p. 97. Кинг, Л. Criminal Procedure and the Constitution: A Case Study Approach. 2nd ed., Oxford University Press, 2013, p. 97.

23 Фишер, Ж. Understanding Criminal Law. 5th ed., LexisNexis, 2015, p. 145.

24 Джонсон, Р. Principles of Criminal Procedure. 3rd ed., Thomson Reuters, 2016, p. 184.

25 Грин, Д. Criminal Justice Ethics: Theory and Practice. 4th ed., Sage Publications, 2014, p. 223.

26 Беккер, У. Prosecutorial Misconduct and Judicial Review. 3rd ed., Cambridge University Press, 2017, p. 179.

27 Durnas, Markus. "Preliminary Hearings and the Termination of Criminal Proceedings: A Critical Analysis". 2018, p 123130.

28 Lawrence, Jennifer. "The Right to a Fair Trial: Preliminary Hearings and Their Implications". 2020, p 201-207.

29 Smith, John. "Judicial Independence and the Dangers of Premature Termination of Criminal Cases". 2017, p 89-95

30 Hanson, Elizabeth. "Public Safety and the Premature Termination of Criminal Proceedings". 2019, p 314-320.

ä#

Ws,

31 Strafprozessordnung (StPO), § 170 Abs. 2.

32 LaFave, W.R., Israel, J.H., King, N.J., & Kerr, O.S. (2015). "Criminal Procedure" 5th Edition. West Academic Publishing, p. 946.

33 LaFave, W.R., Israel, J.H., King, N.J., & Kerr, O.S. (2015). "Criminal Procedure." 5th Edition. West Academic Publishing, p. 946.

34 Hall, D.E., & Feldmeier, J. (2017). "Criminal Law and Procedure." 7th Edition. Cengage Learning, p. 225.

35 Dressler, J., & Thomas, G.C. (2019). "Criminal Procedure: Principles, Policies, and Perspectives." 6th Edition. West Academic Publishing, p. 1098.

Innovative Academy Research Support Center UIF = 8.1 | SJIF = 7.899 www.in-academy.uz

Жиноят ишини айблов далолатномасини, айблов хулосасини ёки тиббий йусиндаги мажбурлов чорасини цуллаш т^рисидаги царорни тасдицлаган прокурорга юбориш.

Амалдаги ЖПКнинг 40512-моддасига кура, судья жиноят ишининг суд томонидан куриб чицилишига доир тусцинликларни бартараф этиш учун уни тарафларнинг илтимосномасига кура ёки уз ташаббуси билан цуйидаги холларда прокурорга юборади, агар:

1) айблов далолатномаси ёки айблов хулосаси ЖПКнинг талаблари бузилган холда тузилган булса ва бу мазкур айблов далолатномаси ёки айблов хулосаси асосида суд томонидан хукм ёки бошца царор чицариш имкониятини истисно этса;

2) тиббий йусиндаги мажбурлов чорасини цуллаш тугрисидаги царор билан бирга судга юборилган жиноят иши буйича айблов далолатномасини ёки айблов хулосасини тузиш зарурати булса;

3) жиноят ишларини бирлаштириш учун ЖПКнинг 332-моддасида назарда тутилган асослар мавжуд булса;

4) айбланувчи жиноят иши материаллари билан танишиш чогида унга ЖПКнинг 375 ва 38113-моддаларида назарда тутилган хуцуцлар тушунтирилмаган булса;

5) айблов далолатномасида ёки айблов хулосасида, жиноят ишини тиббий йусиндаги мажбурлов чорасини цуллаш учун судга юбориш тугрисидаги царорда баён этилган хациций холатлар айбланувчининг, узига нисбатан тиббий йусиндаги мажбурлов чорасини цуллаш тугрисида иш юритилаётган шахснинг хатти-харакатларини огирроц жиноят, ижтимоий хавфли цилмиш сифатида малакалашучун асослар мавжудлигидан далолат берса ёки бундай холатлар мавжудлиги дастлабки эшитув жараёнида аницланган булса.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

Амалдаги ЖПКнинг 40512-моддаси, биринчи цисмининг 5-бандида назарда тутилган асосларга кура, жиноят ишини прокурорга юборишда суд айбланувчининг, узига нисбатан тиббий йусиндаги мажбурлов чорасини цуллаш тугрисида иш юритилаётган шахснинг хатти-харакатларини огирроц жиноят, ижтимоий хавфли цилмиш сифатида тавсифлаш учун асос булган холатларни курсатиши шарт36. Бунда суд жиноятни ёки ижтимоий хавфли цилмишни Узбекистон Республикаси Жиноят кодекси махсус цисмининг цайси моддаси билан тавсифлаш лозимлигини курсатишга, шунингдек, далилларни бахолаш тугрисида, айбланувчининг айбдорлиги хацида хулоса цилишга х,ацли эмас. Жумладан, судья жиноят ишини прокурорга юборишда айбланувчига нисбатан эхтиёт чораси тугрисидаги масалани хал этиб, зарур булган тацдирда судья айбланувчини цамоцда сацлаш муддатини тергов ишларини юритиш ва бошца процессуал харакатларни бажариш учун ЖПКнинг 245-моддасида назарда тутилган муддатларни инобатга олган холда узайтиради.

36 Узбекистон Республикасининг Жиноят-процессуал кодекси. [Электрон ресурс], к,аралган вак,ти 04.08.2024 йил. https://www.lex.uz/docs/163629

Статистик маълумотларга Караганда37, ЖПКнинг 4053-модда, 2-кисми, 3-банди яъни жиноят ишини айблов далолатномасини, айблов хулосасини ёки тиббий йусиндаги мажбурлов чорасини куллаш тугрисидаги карорни тасдиклаган прокурорга юбориш буйича 2021 йилда 38 та иш (60 та шахс), 2022 йилда 98 та иш (148 та шахс), 2023 йилда 171 та иш 247 та шахсга нисбатан ишлар куриб чикилган.

Шу уринда савол тугилади. Дастлабки эшитув боскичида айблов далолатномасини, айблов хулосасини ёки тиббий йусиндаги мажбурлов чорасини куллаш тугрисидаги карорни суднинг ташаббусига кура прокурорга юбориш канчалик асосли? Судья жиноят ишини дастлабки эшитув боскичида уз ташаббусига кура прокурорга юбориши суднинг айблов позициясига утиб колишига сабаб булмайдими?

Вахоланки, амалдаги ЖПКнинг 25-моддаси, 2-кисмига кура, иш судда курилаётганда айблаш, х,имоя килиш ва ишни хал килиш вазифалари бир-биридан алохида бажарилиб, айнан бир орган ёки айнан бир мансабдор шахс зиммасига юклатилиши мумкин эмаслиги, ушбу модданинг 5-кисмида суд айблов ёки ;имоя тарафида турмаслиги ;амда уларнинг бирон-бир манфаатларини ифодаламаслиги курсатилган. Шу жумладан, суд холислик ва бегаразликни саклаган холда тарафлар процессуал мажбуриятларини бажаришлари ва берилган хукукларини амалга оширишлари учун зарур шароитлар яратиб бериши кайд килинган. Бундан ташкари, амалдаги ЖПКнинг 416-моддасида янги айблов дастлабки айблов билан узвий боглик булган ва уларни алохида-алохида куриш имконияти булмаган холларда, судланувчини янги айблов буйича жиноий жавобгарликка тортиш асосларини аниклаш тартиби давлат айбловини куллаб-кувватловчи прокурорнинг ёки жабрланувчининг, унинг вакилининг ёхуд судланувчининг, унинг уимоячисининг, цонуний вакилининг илтимосномасига кура амалга оширилади.

Бизнингча, судьянинг жиноят ишини прокурорга кайтариш тугрисидаги ажримини айблов хусусиятидан холи килиш учун, судья ушбу ажримни уз ташаббуси билан эмас, балки томонлардан бирининг илтимосномаси асосида кабул килишини зарур деб биламиз.

Фикримизча, амалдаги ЖПКнинг 40512-моддасининг биринчи кисмини "Судья жиноят ишининг суд томонидан куриб чицилишига доир тусцинликларни бартараф этиш учун уни тарафларнинг илтимосномасига кура ёки уз ташаббуси билан цуйидаги уолларда прокурорга юборади" деган жумлани "Судья жиноят ишининг суд томонидан куриб чицилишига доир тусцинликларни бартараф этиш учун уни тарафларнинг илтимосномасига кура цуйидаги уолларда прокурорга юборади" деб кайд этиш жоиз.

Бу борада хорижий мамлакатлар тажрибасига юзланадиган булсак Буюк Британияда дастлабки эшитув боскичида агар далиллар етарли булмаса, иш кайта

тергов килиш учун каитарилиши мумкин

38

37 Жиноят ишлари буйича судлар томонидан 2021-2023 йиллар давомида курилган дастлабки эшитувлар туFрисидаги маълумот. Олий суди раиси уринбосарининг 02.02.2024 йилдаги 07/13-1048-75-сонли алока хати.

38 Ormerod, D., & Laird, K. (2015). "Smith, Hogan, and Ormerod's Criminal Law." 14th Edition. Oxford University Press, p. 308-310.

Германия39 х,амда Францияда40 судья дастлабки эшитув босцичида агар ишда кушимча далиллар талаб этилса ёки тиббий йусиндаги мажбурлов чорасини цуллаш зарур булса жиноят ишини прокурорга юбориш х,ак;ида царор цабул цилиши мумкин.

Жиноят ишларини бирлаштириш.

Амалдаги ЖПКнинг 332-моддасига кура, битта тергов ёки суд иш юритувига фацат бир неча шахснинг бир ёки бир неча жиноятни биргалашиб содир этганликда айбланишига доир ишлар ёхуд бир шахснинг бир неча жиноятни содир этганликда айбланишига доир ишлар бирлаштирилиши мумкин. Шу жумладан, бир ёки бир неча жиноятни биргалашиб содир этишда айбланаётган шахсларга нисбатан ишни ажратишга, башарти бу иш хрлатлари буйича зарур булиб ;олса х,амда бундай ажратиш суриштирувнинг, дастлабки терговнинг ва суд томонидан ишни куриб чицишнинг тули; ва холисона булишига таъсир цилмаса, йул куйилади41. Ишларни бирлаштириш ва ажратиш дастлабки эшитув босцичида суднинг ажрими билан амалга оширилади.

Статистик маълумотларга цараганда42, жиноят ишларини бирлаштириш буйича яъни амалдаги ЖПКнинг 4053-моддаси, 2-цисми, 4-банди буйича 2021 йилда 25 та иш (58 та шахс), 2022 йилда 665 та иш (1333 та шахс), 2023 йилда 839 та иш (1643 та шахс)лар буйича ишлар куриб чицилган.

Эндиликда, дастлабки эшитув босцичида жиноят ишларини бирлаштириш х,амда ажратиш буйича хорижий мамлакатлар тажрибасига юзланадиган булсак, АКШда жиноят ишларини бирлаштириш (joinder) ва ажратиш (severance) жараёни судьянинг ваколатига киради. Жиноят ишини бирлаштириш (ажратиш) суднинг самарадорлигини ошириш ва цонунийликни таъминлаш учун мух,им ах,амиятга эга. Яъни, бир неча иш бир-бири билан боглиц булган хрлатларда, улар бирлаштирилиши мумкин43. Масалан, АКШда бир неча шахс бир хил жиноят содир этган булса, иш бир суд жараёнида курилиши мумкин. Агар бирлаштириш айбланувчиларга ёки суд жараёнига салбий таъсир курсатса, ишлар ажратилиши мумкин44.

Буюк Британияда агар бир неча ишлар узаро боглиц булса, улар бирлаштирилади. Бу бир суд жараёнида купроц айбловларни куришга имкон беради. Айрим хрлатларда, агар айбланувчиларнинг манфаатлари туцнашса ёки бирлаштирилган иш адолатли суд мух,окамасига халал берса, ишлар ажратилади45.

39 Meyer-Goßner, H. (2018). "Strafprozessordnung: Mit GVG und EMRK." 61. Auflage. Beck Verlag, p. 314-316.

40 Hodgson, J. (2005). "French Criminal Justice: A Comparative Account of the Investigation and Prosecution of Crime in France." Hart Publishing, p. 205-208.

41 Узбекистан Республикаси Жиноят-процессуал кодекси. [электрон ресурс], царалган вацти 06.09.2024 й. https://www.lex.uz

42 Жиноят ишлари буйича судлар томонидан 2021-2023 йиллар давомида курилган дастлабки эшитувлар туFрисидаги маълумот. Олий суди раиси уринбосарининг 02.02.2024 йилдаги 07/13-1048-75-сонли алока хати.

43 LaFave, W.R., Israel, J.H., King, N.J., & Kerr, O.S. (2015). "Criminal Procedure." 5th Edition. West Academic Publishing, p. 834-840.

44 Dressler, J., & Thomas, G.C. (2019). "Criminal Procedure: Principles, Policies, and Perspectives." 6th Edition. West Academic Publishing, p. 896-903.

45 Ormerod, D., & Laird, K. (2015). "Smith, Hogan, and Ormerod's Criminal Law." 14th Edition. Oxford University Press, p. 410-413.

ä#

Ws,

46 Meyer-Goßner, H. (2018). "Strafprozessordnung: Mit GVG und EMRK." 61. Auflage. Beck Verlag, p. 354-357.

47 Жиноят ишлари буйича судлар томонидан 2021-2023 йиллар давомида курилган дастлабки эшитувлар туFрисидаги маълумот. Олий суди раиси уринбосарининг 02.02.2024 йилдаги 07/13-1048-75-сонли алока хати.

48 Узбекистон Республикасининг Жиноят-процессуал кодекси. [Электрон ресурс], каралган вакти 04.08.2024 йил. https://www.lex.uz/docs/163629

49 Резник Г.М. Внутреннее убеждение при оценке доказатещств. М., 1977. С. 27.

s#

Ws,

50 Научно-практический комментарий к УПК РФ 1 Под общ. ред В. М. Лебедева. М., 2002. с. 166.

51 Узбекистон Республикаси Олий суди Пленумининг Карори. "Далиллар макбуллигига оид жиноят-процессуал конуни нормаларини куллашнинг айрим масалалари туFрисида". Тошкент ш., 2018 йил 24 август,

24-сон.

52 Симмонс, Д. Criminal Evidence: Principles and Cases. 7th ed., Cengage Learning, 2018, pp. 221-222.

53 Фридман, Л. The Logic of Law: A Structural Approach to Legal Reasoning. 3rd ed., Harvard University Press, 2015, p. 143.

54 Лангбейн, Ж. The Origins of Adversary Criminal Trial. 2nd ed., Oxford University Press, 2003, p. 235.

55 Кассел, П. Criminal Justice: The Limits of Exclusionary Rules. 1st ed., Cambridge University Press, 2014, pp. 112-113.

Innovative Academy Research Support Center UIF = 8.1 | SJIF = 7.899 www.in-academy.uz

мумкинки, дастлабки эшитув босцичида далилни номацбул деб топишда ишга синчковлик билан ёндашилмаслик оцибатлари келгусида адолатли царор цабул цилишда цийинчиликларни юзага келтириши мумкин. Тугри, дастлабки эшитув босцичининг мацсади жинят ишини адолатли ва тезкор хал этиш, лекин, номацбул далилларни истисно цилиш баъзан суд жараёнини мураккаблаштириши мумкин. Чунки, номацбул деб топилган далилларнинг урнини янги далиллар эгаллаши ва цушимча суд тергов харакатлари утказилишини тацозо этиши табиий. Олим узининг юцоридаги фикри билан суд жараёнидаги олтин мувозанатни курсатиб берган десак булади. Яъни, бир томондан, цонун устуворлигини таъминлаш мацсадида номацбул далилларни жиноят ишидан чицариш цоидаси зарур булса, бошца томондан, мазкур цоида суд жараёнининг самарадорлигига хамда суд томонидан адолатли царор чицарилишига салбий таъсир курсатиши мумкин. Тугри, далилни жиноят иши материалларидан чицариб ташлаш масаласини судья хал цилади, у дастлабки эшитув босцичида тарафларнинг барча далилларини бахолайди, зарурат булса, гувохларни курсатма бериш учун чацириб, жиноят иши материалларини текширади ва далилни чицариб ташлаш хацидаги илтимосни цаноатлантириш ёки рад этиш тугрисида хулосага келади. Бироц, амалдаги ЖПКда илгари номацбул деб топилган ва чицариб ташланган далилни мацбул деб топиш масаласи процессуал жихатдан тартибга солинмаган. Фикримизча, цонунчиликда дастлабки эшитув босцичида номацбул деб топилган ва чицариб ташланган далилни мацбул деб топиш тартиб-таомилларини цатъий белгилаш мацсадга мувофицдир.

П.Девлиннинг фикрича, дастлабки эшитув босцичида далилларни истисно цилиш айрим холларда адолатни таъминлаш урнига, аслида цонунийликни бузган шахсларнинг жазодан цутулишига сабаб булиши мумкин56. Олимнинг ушбу фикрларига цисман цушилмаймиз. Тугри, хуцуцни цуллаш амалиётида процессуал хато ва камчиликларга йул цуйилиши мумкин. Лекин, дастлабки эшитув босцичида суд хужжати нисбатан тарафларнинг эътирози мавжуд булган холларда хусусий шикоят (прокурор хусусий протест) цилиниши мумкин. Масалан, амалдаги ЖПКнинг 40515-моддасига кура, судьянинг ажрими устидан у чицарилган кундан эътиборан етмиш икки соат ичида апелляция тартибида хусусий шикоят, хусусий протест берилиши мумкинлиги цайд этилган.

Бундан ташцари, амалдаги ЖПКга кура, номацбул далилларни чицариб ташлаш буйича дастлабки эшитув утказиш ташаббускорлари фацатгина тарафлар хисобланади. Яъни, тарафларнинг илтимосномалари мавжуд булган холлардагина дастлабки эшитув утказишга асос булади. Судьянинг узи эса мустацил равишда дастлабки эшитув утказиш ташаббусига эга эмас. Бизнингча, мазкур цоидаларни такомиллаштириш хам мацсадга мувофиц хисобланади.

Юцоридаларга асосан, дастлабки эшитув натижаларига кура, судья томонидан цуйидаги ажримлардан бири цабул цилинади ёки рад этилади:

1) жиноят иши буйича иш юритишни тухтатиб туриш хацида;

56 Девлин, П. Judges and the Law. 3rd ed., Oxford University Press, 1981, p. 168.

Innovative Academy Research Support Center UIF = 8.1 | SJIF = 7.899 www.in-academy.uz

2) wumxm umu öyüuna um wpumumHu myeamum yaKuda;

3) wuHonm umuHu aüÖAoe daAOAamHOMacuHu, aüÖAoe xyAocacuHu ëxu muööuü üycuHdaeu MawöypAoe nopacuHu KyAAam myrpucudaeu kapopHu macdu^AaeaH npoKypopea wöopum yaKuda;

4) wuHonm umAapuHu öupAammupum ëKu awpamum yaKuda;

5) HOMarfyA daAuAAapHu umdaH nuKapuö mamAam myrpucuda.

ByHgafi a^puM^ap äup-äupugaH a^para^raH öy^uö, y^apHHHr x,ap ßupu y3 Ma3MyHH öyfiHHa acocufi Ba MycTa^H^ a^aMHHTra эгa. ^acT^aÖKH эmнтyв acoc^apHHHHr y3Hra xoc xycycHHT^apHHH x,uco6ra o^raH x,o.flga, cygbfl Tapa^ap u^THMOcura ßuHoaH ëKH y3 Tama66ycH 6u^aH gacT^aÖKH эmнтyвнн TafiuH^am Tyrpucugaru a^puMga KypcaTH^MaraH maxc^apHH ryBOx, cu^araga Harçupumra xarç-flu.

ro^opugaru^apra Kypa, gacT^aÖKu эmнтyв öockuhu ^mhoat пpoцеccннннг ago^aT^u Ba KOHyHufi Tap3ga yткaзн^нmннн TaiMuH^am ynyH Myx,uM ax,aMuflT Kac6 этagн. ^acT^aÖKu эmнтyв yTKa3umHuHr npo^ccya.« acoc^apu K^yHufi^uK Ba ago^aT TaMOHu^^apura Ta^Hagu, 6y эca cyg ^apaëHuHuHr нmoнн^н^нгн Ba xo^uc^uruHu TaiMuH^amra xu3MaT K^agu.

^acT^aÖKu эmнтyв yTKa3umHuHr пpoцеccya^ acoc^apuHuHr y3ura xoc xycycuHT^apu cu^araga KyHugarRflapHu Ke^rapuß yTum MyMKuH.

EHpHHHHgaH, ymßy öoc^unga eTap^ufMa^ßy^) ga^u^^ap MaB^yg^uru aHurç^aHagu;

HKKHHMHgaH, gacT^aÖKu эmнтyв öoc^uHuga ^mhoat um^apuHuHr KefiuHru Tarçgupu Kucrça MyggaT^apga x,a.fl этн^agн;

YHHHHHgaH, MaH^aTgop maxc^apHuHr xyKyK^apu, эpкнн^нк^apн Ba rçoHyHufi MaH^aaT^apuHu caMapa^u ^umoa ^u^um umkohuhtu npaTu^agu, gacT^aÖKu TeproB ëKu cypumTupyB öoc^unuga maxc xynyK^apu 6y3u^raH ëKu эlтн6оpгa o^uHMaraH 6y^ca, afiHaH gacT^aÖKu эmнтyв öoc^uHuga rçoHyH ycTyBop^uru TaiMuH^aHagu;

TypTHHHHgaH, gacT^aÖKu эmнтyвga npo^ccya.« MyggaT^ap ca6a6cu3 нyзн^нmннннг o^gu o^uHagu.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.