Научная статья на тему 'ЖИНОЯТ ПРОЦЕССИДА ЖАБРЛАНУВЧИНИНГ ҲУҚУҚ ВА ҚОНУНИЙ МАНФААТЛАРИНИ ҲИМОЯ ҚИЛИШГА ДОИР ХАЛҚАРО СТАНДАРТЛАРНИ МИЛЛИЙ ҚОНУНЧИЛИККА ТАДБИҚ ҚИЛИШ МАСАЛАЛАРИ'

ЖИНОЯТ ПРОЦЕССИДА ЖАБРЛАНУВЧИНИНГ ҲУҚУҚ ВА ҚОНУНИЙ МАНФААТЛАРИНИ ҲИМОЯ ҚИЛИШГА ДОИР ХАЛҚАРО СТАНДАРТЛАРНИ МИЛЛИЙ ҚОНУНЧИЛИККА ТАДБИҚ ҚИЛИШ МАСАЛАЛАРИ Текст научной статьи по специальности «Науки о Земле и смежные экологические науки»

CC BY
150
21
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
жиноят процесси / жабрлаанувчи / жабрланувчини қўллаб-қувватлаш / жабрланувчига етказилган зарарни қоплаш / компенсация / реституция ва реабилитация.

Аннотация научной статьи по наукам о Земле и смежным экологическим наукам, автор научной работы — Ислом Марксов

Ушбу мақола орқали хорижий давлатлар тажрибасини ўрганиш асосида жабрланувчининг ҳуқуқ ва манфаатларини муҳофаза қилиш ҳолати таҳлил қилинган, шу асосда жиноят натижасида жабрланувчиларга компенсация, реституция ва реабилитация шаклларида ҳимояланиш механизми ўрганилади.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «ЖИНОЯТ ПРОЦЕССИДА ЖАБРЛАНУВЧИНИНГ ҲУҚУҚ ВА ҚОНУНИЙ МАНФААТЛАРИНИ ҲИМОЯ ҚИЛИШГА ДОИР ХАЛҚАРО СТАНДАРТЛАРНИ МИЛЛИЙ ҚОНУНЧИЛИККА ТАДБИҚ ҚИЛИШ МАСАЛАЛАРИ»

Scientific Journal Impact Factor (SJIF 2022=4.63) Passport: http://sjifactor.com/passport.php?id=22230

ЖИНОЯТ ПРОЦЕССИДА ЖАБРЛАНУВЧИНИНГ ХУКУК ВА КОНУНИЙ МАНФААТЛАРИНИ ХИМОЯ КИЛИШГА ДОИР ХАЛКАРО СТАНДАРТЛАРНИ МИЛЛИЙ КОНУНЧИЛИККА ТАДБЩ КИЛИШ

МАСАЛАЛАРИ

Ислом Марксов

Узбекистан Республикаси Бош Прокуратураси академияси "Инсон хукукларига оид халкаро хукук" йуналиши магстратура тингловчиси

Ушбу макола оркали хорижий давлатлар тажрибасини урганиш асосида жабрланувчининг хукук ва манфаатларини мухофаза килиш холати тахлил килинган, шу асосда жиноят натижасида жабрланувчиларга компенсация, реституция ва реабилитация шаклларида химояланиш механизми урганилади.

Асосий тушунчалар: жиноят процесси, жабрлаанувчи, жабрланувчини куллаб-кувватлаш, жабрланувчига етказилган зарарни коплаш, компенсация, реституция ва реабилитация.

Бугунги кунда мамлакатимизда хурматли Давлатимиз Рахбари Ш.М.Мирзиёевнинг ташаббуслари билан суд-хукук тизимида тарихий ислохотлар утказилмокда.

Хусусан, мазкур йуналишда фукароларнинг хукук ва эркинликларини, энг аввало, жиноий тажовузлардан химоя килишнинг ишончли кафолатларини таъминлашга, шунингдек, инсон шаъни ва кадр-киммати камситилишига, конуний манфаатлари чекланишига йул куймасликка каратилган кенг куламли ишлар амалга оширилмокда.

Айникса, суд-хукук тизимида билиб-билмасдан жиноят йулига кириб колган йигит-кизларимиз ёки аёлларимиз ишлари давлат ва жамоат ташкилотлари кафиллиги асосида куриб чикилиши ижобий натижаларни бермокда.

Яна бир ахамиятли жихат: жиноят ишини кушимча тергов юритиш учун кайтариш институти бекор килинди ва далилларга бахо бериш институти такомиллаштирилди. Бу, уз навбатида, иш буйича барча холатлар судда хар томонлама текширилиб, далилларга холисона бахо берилган холда оклов хукмлари купайишига асос яратди.

Буни БМТ Инсон хукуклари буйича кенгашининг Судьялар ва адвокатлар мустакиллиги масалалари буйича махсус маърузачиси Диего Гарсия-Саян хам алохида эътироф этди.

АННОТАЦИЯ

Scientific Journal Impact Factor (SJIF 2022=4.63) Passport: http://sjifactor.com/passport.php?id=22230

Айтиш лозимки, Янги Узбекистонда амалга оширилаётган ислохотлар жараёнида халкаро хукук нормаларининг устуворлигига хам алохида ахамият берилмокда.

Бу борада Узбекистон Республикаси Президенти Ш.Мирзиёев БМТ Бош Ассамблеясининг 72-сессиясида килган нуткида шундай деб таъкидлаган эди: "Хдракатлар стратегиясининг мазмун-мохияти Бирлашган Миллатлар Ташкилотининг Баркарор ривожланиш максадлари билан тула хамоханг эканини таъкидлашни истардим. Умумхалк мухокамасидан сунг беш йилга мулжалланган Узбекистонни ривожлантириш стратегияси кабул килинди. Бу стратегияни ишлаб чикишда биз узимизга четдан назар ташлаб, салохият ва имкониятимизни холис бахолаш билан бирга, хато ва камчиликларимизни хам атрофлича танкидий тахлил килдик"1.

Хукукшунос олим, академик А.Саидовнинг фикрича, мамлакатимиз суд-хукук тизимида амалга оширилаётган ислохотлар жараёнида халкаро хукук нормаларининг миллий конунчиликка имплементация куйидаги йуналишларда амалга оширилмокда:

биринчидан, суд хокимиятини демократлаштириш, барча фукароларнинг конун олдида тенглиги, инсонпарварлик, адолат тамойилларини хаётга татбик этиш, суд хокимияти мустакиллигини, ахолининг одил судловга булган ишончини ошириш, "хабеас корпус" институтини кенгайтириш, суд тизимини мустахкамлаш, шунингдек, тергов жараёнида суд назоратини кучайтириш буйича самарали чора-тадбирлар курилди;

иккинчидан, фукароларнинг хукук ва эркинликларини таъминлаш, низоларни судгача хал этиш, тарафларни яраштиришда адвокатларнинг ваколатлари кенгайди. Суд ишларининг адолатлилиги, очиклиги ва ошкоралигини таъминлаш учун "электрон адолат" тизими жорий этилди;

учинчидан, жабрланувчилар, гувохлар ва жиноят процессининг бошка иштирокчиларини химоя килиш тизими яратилди. Нодавлат суд-экспертиза ташкилотларини тузишга йул очилди. Бугунги кунда тинтув, вокеа жойида олинган курсатмаларни текшириш, тергов эксперименти каби процессуал харакатларни видеотасвирга олиш оркали мажбурий кайд этиш талаблари конун билан мустахкамланди;

туртинчидан, маъмурий, жиноий, жиноий-процессуал, жиноий-ижроия, фукаролик ва иктисодий конунчилик такомиллаштирилмокда. Жамоат бирлашмалари кафолати остида шахсларни афв этиш ва жазодан озод килишнинг

1 Узбекистон Президенти Ш.М.Мирзиёевнинг БМТ Бош Ассамблеясининг 72-сессиясидадаги нутки. https://president.uz/uz/lists/ view/1063

CENTRAL ASIAN ACADEMIC JOURNAL ISSN: 2181-2489

OF SCIENTIFIC RESEARCH VOLUME 2 I ISSUE 6 I 2022|

Scientific Journal Impact Factor (SJIF 2022=4.63) Passport: http://sjifactor.com/passport.php?id=22230

MyTnaKo aHru th3hmh ^opufi этнngн. ^acnuK uxTucocnamTupunraH KonoHuacuHuHr enunumu MyxuM BoKea Syngu;

ßemHHHHgaH, ^yKaponapuMro xyKyKnapu Ba MaH^aaraapuHu, Kaepga SynumnapugaH KaTtu Ha3ap, xuMoa Kunum Ba ynapHuHr Y3ÖeKHCT0Hra KafiTumu ynyH SapHa 3apyp mapouTnap aparanraH. Mucon cu^arnga ^kuh fflap; Ba A^FOHHCTOHgarn Kyponnu Mo^aponap xygygnapugaH 541 $y;apoMH3, acocaH, aennap Ba Sonanap BaTaHHMH3ra KafiTapuS KenTupunraHHHH afiTum MyMKHH .

ro^opuga afiTunraHugeK, ucnoxoTnap ^apaeHuga ^aSpnaHyBHuHuHr xyKyKnapuHu xuMoa Kunum Sopacuga MaMnaKarnMrogaru ;oHyH xy^^araapu gouMHH paBumga TaKoMunnamTupuS SopunMoKga.

^yMnagaH, Y3ÖeKHCToH PecnySnuKacu npe3ugeHTHHHHr 2020 fiun 10

aBrycTgaru «Cyg-TeproB ^aonuaraga maxcHHHr xyKyK Ba эpкннnнкпapнн umoHnnu xuMoa Kunum Ka^onaraapuHu aHaga KyHafiTupum Hopa-TagSupnapu TyFpucuga^ru nO-6041-coHnu OapMoHu xaMga 2018 fiun 14 Mafigaru n^-3723-coH «^uhoat Ba ^RHoaT-npo^ccyan KoHyHHunuru тнзнмннн TySgaH TaKoMunnamTupum Hopa-TagSupnapu TyFpucuga^ru Kapopuga ^RHoaTgaH ®:aSpnaHraH maxcnapra eTKa3unraH 3apapHu Konnamra KyMaKnamumHuHr caMapanu MexaHroMnapuHu ypHaram, ^yKaponapHuHr xyKyKnapu, эpкннnнкnapн Ba KoHyHufi MaH^aaraapura Ta«:oBy3 Kunum xonaraapu ^acugaH 3ygnuK SunaH 3apyp Hopanap Kypum; ^ucMoHufi Ba ropuguK maxcnapHuHr Mypo^aaraapuHu y3 BaKTuga xan этнm, Mypo^aaraapHu KypuS HuKumga caHcanopnuK Ba Se^apK MyHocaSaTga Synum xonaraapura fiyn KyfiraHnuK yHyH ^MHoufi ^aBoSrapnuKKaHa SynraH ^aBoörapnuKHuHr MyKappapnuruHu TatMuHnam, myHuHrgeK Sy3unraH xyKyKnapHu TuKnam SyfiuHa SapHa 3apyp HopanapHu Kypum Basu^acu SenrunaS Sepungu.

2019 fiun 14 aHBapt KyHu KaSyn KunuHraH «^aSpnaHyBHunapHu, ryBoxnapHu Ba ^KHoaT пpoцeccннннг SomKa umTupoKHunapuHu xuMoa Kunum тyFpнcнga»гн YPK-515-coHnu KoHyHu ^aSpnaHyBHunapHuHr xaeTu, coFnuFu, Kagp-KuMMara xuMoacuHu Ka^onaraafiguraH Hopa-TagSupnap Ma^MyuHu y3uga My^accaMnamTupraH aManufi мeхaннзмнннг umnaS HuKunumu Ba ynapHuHr aManufi TatcupHaHnuruHu TatMuHnamga MyxuM KagaM Syngu.

Kafig KunuHraH ucnoxoTnap ^apaeHuga Sнзнннг ^uKpuMroHa, ^aSpnaHyBHuHuHr xyKyKufi MaKoMura goup xanKapo cTaHgapTnapHu Munnufi KoHyHHunuKKa roHun TagSuK KunuS Sopum MyxuM ypuH TyTagu.

AfiTum noзнмкн, ^aSpnaHyBHuHuHr xyKyKufi MaKoMura goup xanKapo cTaHgapTnap uHuga 1948 fiun 10 geKaSpga KaSyn KunuHraH Hhcoh xyKyKnapu

CaugoB A.X. Ogun Ba MycTaKnn cyg-aнгнУз6eкнcтoн nofigeBopu

//https://parliament.gov.uz/uz/events/opinion/37449/?sphrase_id=8056309

Scientific Journal Impact Factor (SJIF 2022=4.63) Passport: http://sjifactor.com/passport.php?id=2223Q

умумжахон декларацияси, 1966 йилда кабул килинган Фукаролик ва сиёсий хукуклар тугрисидаги Халкаро пакт хамда 1985 йил 29 ноябрда Бирлашган миллатлар ташкилотининг Бош Ассамблеяси томонидан кабул килинган Жиноят ва хокимият суиистеъмолининг курбонлари учун одил судловнинг асосий принциплари тугрисидаги декларация мухим ахамиятга эга.

1948 йилда кабул килинган Инсон хукуклари умумжахон декларациясининг 8-моддасига мувофик, хар бир шахс унинг конституция ва конунлар билан такдим килингна хукуклари бузилган такдирда тегишли миллий судлар оркали узининг ушбу бузилган хукукларини самарали равишда тиклаш хукукига эга.

1966 йил декабрда кабул килинган Фукаролик ва сиёсий хукуклар тугрисидаги халкаро пактнинг 7-моддасига мувофик, хеч ким азоб-укубатга солинмаслиги ва унга нисбатан шафкатсиз, ноинсоний ёки кадр-кимматини хурловчи муомала килинмаслиги ёки жазоланмаслиги керак.

Жиноят процессида жабрланувчининг хукукларини химоя килишга оид халкаро стандартлар ичида 1985 йил 29 ноябрда Бирлашган миллатлар ташкилотининг Бош Ассамблеяси томонидан кабул килинган Жиноят ва хокимият суиистеъмолининг курбонлари учун одил судловнинг асосий принциплари тугрисидаги декларация мухим ахамиятга эга булиб, ушбу хужжатда жиноят курбони тушунчаси, жиноят курбонларининг одил судлов ва адолатли муносабатга эга булиши, жиноят курбонларига компенсация ва ижтимоий ёрдам курсатиш билан боглик стандартлар курсатиб утилган. Декларация узининг мазмунига кура, жиноят курбонларининг хукук ва конуний манфаатларини химоя килишда мухим ахамиятга эга. Хусусан, декларациянинг 14-бандида жиноят курбонларига моддий, тиббий,психологик ва ижтимоий ёрдамларни хукумат ва махаллий даражада курсатиш лозимлиги кайд этилган.

Жабрланувчилар хукукларига доир халкаро стандарлар талаблари минтакавий даражада хам такомиллаштириб келинмокда. Хусусан, 1955 йилда кабул килинган Инсон хукуклари ва асосий эркинликларини химоя килиш тугрисидаги Европа конвенциянинг 13-моддасига мувофик конвенцияда кафолатланган хукук ва эркинликлари бузилган хар бир инсон, хатто буни расмий шахслар содир этган такдирда хам, давлат органи олдида хукукий химояланишнинг самарали воситаларидан фойдаланиш хукукига эга. Европа Иттифоки Вазирлар Кумитасининг 2000 йил 6 октябрдаги R (2000) Тавсиясига мувофик, жабрланувчилар давлат айбловчиларининг таъкибни тухтатиш хакидаги карорлари устидан судга шикоят килиш имконига эгадирлар.

Scientific Journal Impact Factor (SJIF 2022=4.63) Passport: http://sjifactor.com/passport.php?id=2223Q

Хулоса урнида шуни айтиш мумкинки, дунёдаги купгина мамлакатларда жабрланувчиларнинг хукуклари билан боглик масалалар хар томонлама узгариб ва ривожланиб бормокда. Бирок, бизнинг диккат марказимизда халкаро амалий тажриба мухим урин эгаллайди. Бу борадаги купгина принциплар БМТнинг "Хркимият ваколатини суиистеъмол килиш ва жиноят курбонлари учун одил судловнинг асосий принциплари тугрисида"ги Декларация (Declaration of Basic Principles of Justice for Victims of Crime and Abuse of Power)сидан келиб чикади ва улар куйидагилар:

- уар доим жабрланувчиларга уамдардлик билан муносабатда булиш ва цадр-цимматини уурмат цилиш;

- жабрланувчиларнинг адолатли, арзон ва тезкор булган одил судлов механизмларидан тулиц фойдаланиши;

- жабрланувчиларга компенсация талаб цилиш ууцуцлари мавжудлиги уацидаги тегишли маълумотлар билан хабардор этиш;

- жабрланувчиларнинг суд мууокамасидаги иштироки ва суднинг якуний царорлари уацида хабардор этиш;

- суд мууокамаси жараёнида жабрланувчиларга тегишли равишда узларининг фикр ва мулоуазаларини баён этиш имкониятини тула яратиш;

- давлат жабрланувчилар уаёти ва соглиги учун муайян даражада хавф тугрисида булганда, уларнинг шахсий уаёти ва хавфсизлигини таъминлаш юзасидан барча чора тадбирлар куриш;

- жабрланувчиларга суд мууокамасининг барча босцичларида тегишли ууцуций ёрдам курсатиш;

Келгусида мамлакатимиз хукукий тизимида жабрланувчининг хукукий макомига доир халкаро стандартлар талабларини янада чукуррок тадбик килиш учун ушбу стандартлар талабларини урганиш буйича халкаро ташкилотлар вакиллари билан махсус укув машгулотларини олиб бориш лозим булади.

REFERENCES

1. Узбекистон Президенти Ш.М.Мирзиёевнинг БМТ Бош Ассамблеясининг 72-сессиясидадаги нутки. https://president.uz/uz/lists/ view/1063

2. Саидов А.Х. Одил ва мустакил суд-ЯнгиУзбекистон пойдевори //https://parliament.gov.uz/uz/events/opinion/37449/?sphrase_id=8056309

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.