Научная статья на тему 'ДАСТЛАБКИ ТЕРГОВДА ЖАБРЛАНУВЧИНИНГ ҲУҚУҚ ВА ҚОНУНИЙ МАНФААТЛАРИНИ ҲИМОЯ ҚИЛИШ МАСАЛАЛАРИ'

ДАСТЛАБКИ ТЕРГОВДА ЖАБРЛАНУВЧИНИНГ ҲУҚУҚ ВА ҚОНУНИЙ МАНФААТЛАРИНИ ҲИМОЯ ҚИЛИШ МАСАЛАЛАРИ Текст научной статьи по специальности «История и археология»

CC BY
79
8
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
жиноят процесси / жабрлаанувчи / жабрланувчини қўллаб-қувватлаш / жабрланувчига етказилган зарарни қоплаш / компенсация / реституция ва реабилитация.

Аннотация научной статьи по истории и археологии, автор научной работы — Ислом Марксов

Ушбу мақола орқали хорижий давлатлар тажрибасини ўрганиш асосида жабрланувчининг ҳуқуқ ва манфаатларини муҳофаза қилиш ҳолати таҳлил қилинган, шу асосда жиноят натижасида жабрланувчиларга компенсация, реституция ва реабилитация шаклларида ҳимояланиш механизми ўрганилади.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «ДАСТЛАБКИ ТЕРГОВДА ЖАБРЛАНУВЧИНИНГ ҲУҚУҚ ВА ҚОНУНИЙ МАНФААТЛАРИНИ ҲИМОЯ ҚИЛИШ МАСАЛАЛАРИ»

Scientific Journal Impact Factor (SJIF 2022=4.63) Passport: http://sjifactor.com/passport.php?id=22230

ДАСТЛАБКИ ТЕРГОВДА ЖАБРЛАНУВЧИНИНГ ХУ^УК ВА КОНУНИЙ МАНФААТЛАРИНИ ХИМОЯ КДЛИШ МАСАЛАЛАРИ

Ислом Марксов

Узбекистон Республикаси Бош прокуратураси Академияси Магистратура булими

тингловчиси

Ушбу макола оркали хорижий давлатлар тажрибасини урганиш асосида жабрланувчининг хукук ва манфаатларини мухофаза килиш холати тахлил килинган, шу асосда жиноят натижасида жабрланувчиларга компенсация, реституция ва реабилитация шаклларида химояланиш механизми урганилади.

Асосий тушунчалар: жиноят процесси, жабрлаанувчи, жабрланувчини куллаб-кувватлаш, жабрланувчига етказилган зарарни коплаш, компенсация, реституция ва реабилитация.

Жиноятчиликка карши курашда самарали натижаларга эришиш, унинг микдорини энг паст даражагача тушириш, салбий окибатларини камайтириш учун жиноятчиликнинг жамиятда булишини, ривожланишини такозо килувчи, белгилаб берувчи, таъсир килувчи, сабаблари сифатида харакат килувчи ходисалар, вокеалар ва жарёнларни, улар уртасидаги салбий богланишни урганиш керак. Жамиятдаги жиноятчиликнинг сабабларини ижтимоий хаётнинг барча сохаларидан излаш керак эканлигини хаётнинг узи курсатмокда.

Жиноятчиликни олдини олиш авваламбор унинг сабаб ва шарт-шароитларини тулик аниклаш ва бартараф килиш, кучсизлантириш учун керакли булган максадли чора-тадбирларни амалга оширишни талаб килади. Демократик жамиятда жиноятчиликка карши кураш факат жиноий-хукукий чоралар оркали эмас, балки жиноятларнинг олдини олиш, унинг сабаб ва шароитларини бартараф килиш, кучсизлантириш, уларга тускинлик килиш чора-тадбирларини комплекс куллаш оркали амалга оширилади.

Бундай вазифани амалга ошириш эса жиноятчиликнинг сабаб ва шароитлари хакидаги барча масалаларни чукур илмий асосланган холда тахлил килишни, жамиятда жиноятчиликни озиклантириб турувчи ижтимоий хаётнинг барча сохаларидаги ходиса, вокеа ва жараёнларни аник билишни талаб килади.

Жиноий хатти-харакатларнинг ижтимоий хавфлилиги ва турига караб, хукукни мухофаза килувчи органларнинг хар бири алохида, бир-бирига

АННОТАЦИЯ

CENTRAL ASIAN ACADEMIC JOURNAL ISSN: 2181-2489

OF SCIENTIFIC RESEARCH VOLUME 2 I ISSUE 7 I 2022

Scientific Journal Impact Factor (SJIF 2022=4.63) Passport: http://sjifactor.com/passport.php?id=22230

буйсунмасдан, узига юклатилган вазифалар доирасидан келиб чиккан холда, идоравий усул ва воситалар оркали жиноятчиликка карши кураш олиб боради.

Жиноятчиликка карши кураш борасидаги давлат сиёсатини самарали амалга оширишда тергов органларининг жавобгарлик учун жазо мукаррарлигини таъминлаш ва жиноятдан жабрланган шахсларнинг хукук ва конуний манфаатларини химоя килиш борасидаги фаолияти мухим урин тутади.

Хукукни мухофаза килувчи органлар фаолиятининг бугунги кундаги тахлили мазкур йуналишда тергов органларининг фаолиятини такомиллаштириш борасида хал килиниши лозим булган масалалар мавжудлигини курсатмокда.

Хусусан, биргина утган 2021 йилда мамлакатимизда жиноятчиликка карши кураш борасида амалга оширилган прокурор назорати тадбирлари давомида 6 462 та жиноятни хисобдан яшириш холатлари аникланиб, барчаси хисобга куйилган

хамда жиноятларни касддан яширган масъул ходимларга нисбатан 44 та жиноят

1

иши кузгатилган .

Айтиш лозимки, жиноятларни тергов килиш боскичида жабрланувчининг иштироки - унинг жиноят иши буйича иш юритувга таъсир этиш ва хукукларини химоя килишда асосий воситаларидан бири хисобланади. Жабрланувчи дастлабки тергов боскичининг асосий иштирокчиларидан бири хисобланади, айникса жиноят шахсга нисбатан содир этилганда. Шунинг учун, "жабрланувчига нисбатан булган муносабатни узгартирган холда уни жиноят процессининг мустакил ва тенг хукукли иштирокичиси сифатида бахолаб, унинг манфаатларини максимал даражада химоя килиш лозим" 2.

Жабрланувчи ва унинг юкорида кайд килинган хукук ва мажбуриятларини уз ичига олган жиноят-процессуал сохадаги хукукий макоми буйича юридик фанда турлича карашлар мавжуд .

Бу борада хукукшунос олим Т.Безлепкиннинг фикрича, жабрланувчи деб жисмоний, маънавий, мулкий ёки бошка бир турли зарар етказилган, жиноят конунчилигида кузда тутилган бошка жиноий килмиш содир этилиши туфайли конуний хак-хукуклари чекланган шахс тан олиниб, у факат жисмоний шахс булиши лозим4.

1 Бош прокурорнинг 2021 йилдаги фаолияти тугрисидаги хисоботи// https://senat.uz/uz/lists/view/4289

2 Аширбекова М.Т. Публичность уголовного процесса // Новая идеология в законодательстве. 2004. - № 1. - С.243.

3 Базарова Д.Б. Жиноят процессида жабрланувчилар хукукларининг процессуал кафолатлари// YURISPRUDENSIYA | ЮРИСПРУДЕНЦИЯ |JURISPRUDENC.№1.2022.14 б.

4Безлепкин Б.Т. Комментарий к Уголовному процессуалному кодексу Российской Федерации. Кнорус -М.: 2004. -С.71

Scientific Journal Impact Factor (SJIF 2022=4.63) Passport: http://sjifactor.com/passport.php?id=2223Q

Демак, юкоридаги фикрларга асосланган холда айтиш мумкинки, жабрланувчининг хукукий макоми тегишли хукукни мухофаза килувчи органлар ва суд томонидан белгиланиши лозим булади.

Ушбу масала буйича В.П.Божьевнинг фикрича, "...жиноят ишларини юритишда жабрланувчини фаол иштирокчи сифатида жалб этилиши икки максадни кузлайди: жабрланувчига уз хукук ва конуний манфаатларини ваколатли субъектлар билан биргаликда химоя килишни кучайтиришга имкон яратиш хамда одил судловни амалга оширишга ёрдам бериш"5.

Узбекистон Республикаси жиноят-процессуал конунчилиги нормаларининг тахлили шуни курсатадики, жабрланувчи дастлабки тергов боскичларида хамиша хам фаол иштирок этиш имконига эга булавермайди, яъни у таъминланган айрим хукукларидан терговчининг рухсати булгандагина фойдаланиши мумкин.

Жумладан, УзР ЖПКда жабрланувчи томонидан шахсни айбланувчи тарикасида жалб килиш тугрисидаги карор нусхасини олиш хукукини таъминловчи нормалар мавжуд эмас. Жабрланувчининг ушбу хужжатга эга булиши, иш буйича расмий айбловни билиш имконини яратади.

Амалдаги жиноят-процессуал конунчиликдаги тартиб буйича, жабрланувчи шахсга эълон килинган айбловни билиш максадида терговчи ёки прокурорга мурожаат килиши ва улар уз навбатида айбловни мазмунини тушинтириб беришлари лозим. Шу уринда таъкидлаш жойизки, терговчи ва прокурор, шахсни айбланувчи тарикасида жалб килиш тугрисидаги карорни кабул килгандан сунг, жабрланувчининг хукук ва мажбуриятлари хамда айбловни мазмуни билан таништиришни мажбурий тартибини жорий этилишини асосли деб хисоблаймиз. Бу каби кушимчаларни ЖПКда жорий этилиши жабрланувчи хукукларини таъминланшнинг кафолати булиб хизмат килади.

Масалан, жабрланувчининг шунга ухшаш хукуклари Озарбайжон Республикаси ЖПКнинг 87-модда 6.1-кисми, Белорус Республикаси ЖПКнинг 50-модда 6-банди, ^озогистон Республикаси ЖПКнинг 75-модда 6-банди, ^иргизистон Республикаси ЖПКнинг 50-модда 1-кисми, Молдова Республикаси ЖПКнинг 60-модда 1-кисми, Россия Федерацияси ЖПКнинг 42-модда 2-кисмлари билан таъминлаб берилган.

ЖПКда жабрланувчи томонидан дастлабки терговда жиноят ишини тухтатиш тугрисида кабул килинган карор ва ушбу иш материаллари билан танишиш хукуки белгиланмаган. Бундай холатда жабрланувчи уз хукук ва конуний манфаатларини химоя килиш имконига эга булмайди. Шуни хам

5 Божьев В. К вопросу об обеспечении потерпевшему доступа к правосудию. Уголовное право. 2003. - № 3. -С.80.

Scientific Journal Impact Factor (SJIF 2022=4.63) Passport: http://sjifactor.com/passport.php?id=22230

TatKuggam ^oh3kh, Kyn xogaraapga afiSgu h^thmohh xaB^gu KugMum oKuSaruga ®:aSpgaHraH maxcHH MygKH cyrypTagaHraH Sygumu MyMKHH Ba cyrypTa TygoBgapuHH ogum ynyH TyxraragraH ^mhoat umu M3acugaH MatgyMoTHoMa TaKguM этнm 3apyp Sygagu. YmSy xogar ^mhoat Hara^acuga ^aSpgaHyBHura eTKa3ugraH 3apapHH y3 BaKTuga Kongam hmkohhhh SepMafigu.

^acTnaÖKH TeproBga ^mhoat umu TyxTarugraH xogaraapga TeproBHH ^nKHuHr 369-Mogga 2-KucMHra MyBa^HK 6y xaKga SomKa umTupoKHugap KaSu ^aSpgaHyBHHHH xaM xaSapgop Kugagu. ^tHH, SegrugaHraH TapTuS SyfiuHa Terumgu Kapop HycxacuHH ogum ynyH ^aSpnaHyBnu gacraaSKH TeproBHH oguS SopyBHH MaHcaSgop maxcra ugTHMocHoMa SugaH Mypo^ar Kugumu Ba $aKar myHgaH cyHrruHa yHu ogumu MyMKHH.

ffly caSaSgu, ®:aSpgaHyBHM xyKyKgapu Ka^ogaraapuHH TatMHHgam MaKcaguga TeproBHH ToMoHugaH SomKa umTupoKHugap KaSu ^aSpgaHyBHHHH ^aKarruHa xaSapgop KuguS KogMacgaH, SagKH Terumgu Kapop HycxagapuHH roSopumHH Ma^SypufiguruHH TatMHHgoBHu HopMagapHH ^nKra KupuTugumuHH MaKcagra MyBo^uK geS xucoSgafiMH3.

OHKpHMH3Ha, aMHucTHA aKTHHH Kyggam xaKugaru MacagaHH KypuS HHKumga ^aSpgaHyBHHHHHr ^mkpmhm эtтнSopгa oguHumu go3HM, HyHKH ^mhoat umuHu Tyrarum Hara^acuga yHHHr MygKufi xyKyKgapu Sy3MgumM ëKH xucoSra oguHMafi Kogumu, AtHH ^mhoat oKuSaruga eTKa3ugraH 3apap MHKgopu KongaHMafi Kogumguru MyMKHH.

KefiuHru xogar myHgaH uSopaTKH, ^nKHuHr 388-Mogga 2-KucMHra MyBo^HK npoKypop ëKH yHHHr ypuHSocapu afiSgaHyBHura Ba xuMoAHura afiSgoB xygocacu Ba yHra KHHHHraH ugoBagapHHHr TacguKgaHraH HycxagapuHH wSopagu, ^aSpgaHyBHura эca afiSgoB xygocacuHHHr Hycxacu ^aKarruHa yHHHr ugTHMocHoMacura acocaH Sepugumu MyMKHH. fflyHgafi xogaraap xaM yHpafiguKH, yHga ^aSpgaHyBHH ropuguK MatgyMoTra эгa SygMacguru Ba y ^mhoat npoцeccм xaKuga yMyMufi TacaBBypra эгa Sygumu MyMKHH. ^aHaKa KuguS Sy KaSu ^aSpgaHyBHH afiSgoB xygocacu Ba yHH Kaficu xogaTgapga Ty3MgumM xaKuga Sugumu MyMKHH? YmSy Ba3HATga ^aSpgaHyBHura afiSgaHyBHH SugaH SapaBapura afiSgoB xygocacuHH ugoBagapu SugaH TaKguM этмgмmмнм Ma^Sypufi KuguS Segrugam TyrpucHga ^nKra KymuMHa KupuTugumu go3HM Sygagu.

REFERENCES

1. Bom npoKypopHHHr 2021 fiuggaru ^aoguATH TyrpHcHgarH xhcoSoth// https://senat.uz/uz/lists/view/4289

Scientific Journal Impact Factor (SJIF 2022=4.63) Passport: http://sjifactor.com/passport.php?id=2223Q

2. Аширбекова М.Т. Публичность уголовного процесса // Новая идеология в законодательстве. 2004. - № 1. - С.243

3. Базарова Д.Б. Жиноят процессида жабрланувчилар хукукларининг процессуал

|JURISPRUDENC.№1.2022.14 б.

4. Безлепкин Б.Т. Комментарий к Уголовному процессуалному кодексу Российской Федерации. Кнорус -М.: 2004. - С.71

5. Божьев В. К вопросу об обеспечении потерпевшему доступа к правосудию. Уголовное право. 2003. - № 3. -С.80.

кафолатлари//

YURISPRUDENSIYA

ЮРИСПРУДЕНЦИЯ

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.