Научная статья на тему 'ЖИНОЯТ ПРОЦЕССИДА ТЕЗКОР-ҚИДИРУВ ФАОЛИЯТИ НАТИЖАЛАРИДАН ФОЙДАЛАНИШ МУАММОЛАРИ'

ЖИНОЯТ ПРОЦЕССИДА ТЕЗКОР-ҚИДИРУВ ФАОЛИЯТИ НАТИЖАЛАРИДАН ФОЙДАЛАНИШ МУАММОЛАРИ Текст научной статьи по специальности «Право»

CC BY
0
0
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Область наук
Ключевые слова
Тезкор-қидирув фаолияти / жиноят-процессул ҳуқуқий муносабатлар / тезкор-қидирув фаолияти натижалари / тезкор-қидирув тадбирлари / исботлаш / қонунийликка риоя этиш / тергов ҳаракатлари / жиноят ишини қўзғатиш. / Operational investigative activities / criminal procedural legal relations / results of operational investigative activities / operational investigative activities / evidence / compliance with the law / investigative actions / initiation of a criminal case.

Аннотация научной статьи по праву, автор научной работы — Убайдуллаев Камолиддин Нуриддинович

Мақолада тезкор-қидирув фаолиятида жиноят-процессул ҳуқуқий муносабатлар, тезкор-қидирув фаолияти натижаларидан терговга қадар текширув, жиноят процессининг турли (ишни судга қадар юритиш ва суд) босқичларида фойдаланиш, уларнинг шарт-шароитларини таҳлил қилиш, бу жараёнда юзага келаётган муаммолар ва уларни бартараф этиш ҳақида сўз юритилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

AFFAIRS PROBLEMS OF USING THE RESULTS OF OPERATIONAL INVESTIGATIVE ACTIVITIES IN CRIMINAL PROCEEDINGS

In the article, criminal-procedural legal relations in operational search activity, investigation from the results of operational search activity to investigation, use at different stages of the criminal process (trial and pre-trial proceedings), analyzes their conditions, problems arising in this process and talked about them elimination.

Текст научной работы на тему «ЖИНОЯТ ПРОЦЕССИДА ТЕЗКОР-ҚИДИРУВ ФАОЛИЯТИ НАТИЖАЛАРИДАН ФОЙДАЛАНИШ МУАММОЛАРИ»

APPLIED SCIENCES

Innovative Academy Research Support Center UIF = 8.3 | SJIF = 7.984 www.in-academy.uz

Щ /

Aiém

t v .Ä4 i

mm

s i « <■ V.

а к-лИ ЯК-

щ f %g

LAW, FINANCE AND

jglpUED SCIENCES

AFFAIRS PROBLEMS OF USING THE RESULTS OF OPERATIONAL INVESTIGATIVE ACTIVITIES IN CRIMINAL

PROCEEDINGS Ubaydullaev Kamoliddin Nuriddinovich

Lecturer at the Department of Operational Investigative Activities of the Academy of the Ministry of Internal https://doi.org/10.5281/zenodo.10985881

ARTICLE INFO

ABSTRACT

In the article, criminal-procedural legal relations in operational search activity, investigation from the results of operational search activity to investigation, use at different stages of the criminal process (trial and pre-trial proceedings), analyzes their conditions, problems arising in this process and talked about them elimination.

Received: 09th April 2024 Accepted: 16th April 2024 Online: 17th April 2024

KEYWORDS Operational investigative

activities, criminal procedural legal relations, results of operational investigative

activities, operational

investigative activities,

evidence, compliance with the law, investigative actions, initiation of a criminal case.

ПРОБЛЕМЫ ИСПОЛЬЗОВАНИЯ РЕЗУЛЬТАТОВ ОПЕРАТИВНО-РОЗЫСКНОЙ ДЕЯТЕЛЬНОСТИ В УГОЛОВНОМ ПРОЦЕССЕ Убайдуллаев Камолиддин Нуриддинович Преподаватель кафедры оперативно-розыскной деятельности Академии МВД https://doi.org/10.5281/zenodo.10985881

ARTICLE INFO

ABSTRACT

Received: 09th April 2024 Accepted: 16th April 2024 Online: 17th April 2024 KEYWORDS

Оперативно-розыскная деятельность, уголовно-процессуальные правоотношения, результаты оперативно-розыскной деятельности, оперативно-розыскные мероприятия, доказывания, соблюдение законности, следственные действия, возбуждение уголовного дела.

В статье рассмотрена правоотношения в

уголовно-процессуальные оперативно-розыскной деятельности, использование результатов оперативно-розыскной деятельности, в

доследственной проверки, в разных стадиях уголовного процесса (судебном и досудебном процессе), анализируются их условия, проблемы, возникающие в этом процессе и говорили об их устранении.

APPLIED SCIENCES

Innovative Academy Research Support Center UIF = 8.3 | SJIF = 7.984 www.in-academy.uz

ЖИНОЯТ ПРОЦЕССИДА ТЕЗКОР-^ИДИРУВ ФАОЛИЯТИ НАТИЖАЛАРИДАН ФОЙДАЛАНИШ МУАММОЛАРИ

Убайдуллаев Камолиддин Нуриддинович

ИИВ Академияси Тезкор-кидирув фаолияти кафедраси укитувчиси https://doi.org/10.5281/zenodo.10985881 ARTICLE INFO__ABSTRACT

Received: 09th April 2024 Accepted: 16th April 2024 Online: 17th April 2024 KEYWORDS

Тезкор-цидирув фаолияти, жиноят-процессул хукуций муносабатлар, тезкор-

цидирув фаолияти

натижалари, тезкор-

цидирув тадбирлари,

исботлаш, цонунийликка риоя этиш, тергов харакатлари, жиноят ишини цузгатиш.

Республикада жиноятчиликка карши курашишда жиноятларни исботлашнинг замонавий усул ва методларини куллаш, тезкор-кидирув фаолияти натижаларидан фойдаланишда жиноят процесси иштирокчиларининг хукук ва эркинликлари, шунингдек конуний манфаатларини таъминлаш, муайян турдаги жиноятларни тергов килишнинг замонавий услубларини ривожлантириш каби мухим вазифаларнинг ечими устида илмий тадкикотлар амалга оширилмокда.

Айницса, бугунги кун амалиётининг объектив бахоланиши ва унинг эхтиёжларини хисобга олган холда жиноятларни тергов килишда тезкор-кидирув имкониятлари, унинг натижаларидан фойдаланиш институтини ривожлантириш, жиноий ишларни исботлашда тезкор-кидирув фаолияти натижаларидан фойдаланиш, жиноят процесси иштирокчиларининг хукукларини химоя килиш кафолатларини таъминлаш борасида илмий тадкикотлар олиб бориш устувор ахамият касб этмокда.

Узбекистонда 2022-2026 йилларга мулжалланган Тараккиёт стратегияси асосида суд-хукук тизимини ислох килиш, шахс хукук ва эркинликларига риоя этилишини хамда конун устуворлигини таъминлаш, жиноятчиликка карши курашиш, жавобгарлик мукаррарлигини таъминлашга каратилган изчил ислохотлар амалга оширилмокда.

Жиноятчиликка карши курашнинг тугри ташкил этилиши, жиноятларни олдини олиш ва фош килиш, жиноят содир этган шахслар учун жазонинг мукаррарлигини таъминлаш, бу борадаги барча куч ва воситаларни ишга солиш, хукукни мухофаза килувчи органларнинг саъй-харакатларини мувофиклаштириш каби бир катор тадбирларнинг амалга оширилишини такозо этмокда. Бу холат жиноятларга карши

Мацолада тезкор-цидирув фаолиятида жиноят-процессул хукуций муносабатлар, тезкор-цидирув фаолияти натижаларидан терговга цадар текширув, жиноят процессининг турли (ишни судга цадар юритиш ва суд) босцичларида фойдаланиш, уларнинг шарт-шароитларини та%лил килиш, бу жараёнда юзага келаётган муаммолар ва уларни бартараф этиш хацида суз юритилган.

APPLIED SCIENCES

Innovative Academy Research Support Center UIF = 8.3 | SJIF = 7.984 www.in-academy.uz

курашиш фаолиятида тезкор-кидирув фаолияти натижаларидан унумли фойдаланиш ва уларни тартибга солувчи конунчилик нормалари ва конунни куллаш амалиётини чукур ва танкидий урганилиши зарурлигини намоён этади.

Шуни алохида таъкидлаш жоизки, ички ишлар органларининг тезкор-кидирув фаолиятида жиноят-процессуал хукукий муносабатлар мухим хисобланиб, ушбу муносабатлар жиноят содир этилганлиги хакида ариза ва хабар келиб тушган вактдан бошлаб, жиноят процессининг барча боскичларида жиноятни фош этишга каратилган тезкор-кидирув тадбирлари ва тергов харакатларини амалга ошириш жараёнида юзага келади. Яъни, тезкор-кидирув фаолиятининиг натижаларидан процессуал карорлар кабул килишда яъни, жиноят ишини кузгатишдан рад этиш, жиноят ишини кузгатиб, суриштирув ва тергов жиноят ишларини юритишда фойдаланиш тезкор-кидирув фаолияти ва жиноят-процессуал хукукий муносабатларни вужудга келтиради. Хорижлик хукукшунос олимлар тезкор-кидирув фаолиятида жиноят-процессул хукукий муносабатлар тезкор-кидирув фаолияти натижаларидан терговга кадар текширув, жиноят процессининг турли (ишни судга кадар юритиш ва суд) боскичларида фойдаланиш натижасида юзага келади деб хисоблашади.

Хусусан, М.П.Котухов, Н.В.Изотовалар, тезкор-кидирув фаолиятида жиноят-процессуал хукукий муносабатлар асосан жиноий суд ишларини юритиш чогида тезкор-кидирув маълумотларни далил сифатида такдим этилиши яъни, исботлаш жараёнини таъминлаш воситаси сифатида тезкор-кидирув тадбирларнинг утказилишида намоён булади, деб таъкидлашади[15].

Тезкор-кидирув фаолияти натижаларидан исботлаш жараёнида фойдаланиш масаласи кейинги йилларда процессуалист, криминолог ва бошка юридик соха олимлари томонидан турли тадкикотлар утказиш учун долзарб мавзуга айланди. Мазкур олимларнинг барчаси уз тадкикотларида бу жараённи тартибга солиш учун жиноят процессуал ва тезкор-кидирув конунчилиги коидаларини мувофиклаштириш заруриятига уз эътиборларини каратишган.

Куриб чикилаётган муаммони тугри хал килиш учун, авваламбор, исботлаш предметини аник белгилаб олиш зарур, чунки, терговчи далилларни текшириш буйича бутун ишини ана шу асосда кура олиши керак. Агар исботлаш предмети аник белгиланмаган булса, исботлаш жараёнининг узи бузилади, чунки исботланадиган холатларни танлашда аник мулжал булмайди. Акс холда ишга алокаси йук холатлар текширилиши мумкин, исботлаш жараёнининг узи эса чузилиб кетади ва сансалорлик юз беради.

Колаверса, исботлаш предмети доимий, котиб колган нарса эмас. Ахир, исботлаш давомида предмет узгариши, кенгайиши ёки аниклашиши ва торайиши эхтимоллари мавжуд, сабаби процесс давомида янги, илгари номаълум булган холатлар вужудга келиши ёки уз тасдигини топмаслиги мумкин.

Жиноят-процессуал конун хужжатларида аник белгилаб куйилганидек, «ижтимоий хавфли килмишнинг юз берган-бермаганлигини, шу килмишни содир этган шахснинг айбли-айбсизлигини ва ишни тугри хал килиш учун ахамиятга молик бошка холатларни суриштирувчининг, терговчининг ва суднинг конунда белгиланган

APPLIED SCIENCES

Innovative Academy Research Support Center UIF = 8.3 | SJIF = 7.984 www.in-academy.uz

тартибда аниклашига асос буладиган хар кандай хукукий маълумотлар жиноят иши буйича далил хисобланади»[1].

Исботлаш жараёнида, аввало, ишни хал килишда конунийликка риоя этиш, шахс хукук-эркинликлари ва конундаги манфаатлари кафолати сифатида далилларнинг макбуллиги ва алокадорлиги нуктаи назаридан текширишга эътибор берилади. З.З. Зинатуллиннинг фикрича, "Тезкор-кидирув тадбирлари конунда белгиланган барча коидаларга риоя этган холда утказилган ва унинг натижалари мустахкамланган булса, бундай йул билан олинган маълумотлар баъзан исботлашда фойдаланилиши мумкинлиги, аммо далилларнинг бошка турига (манбаси буйича) тааллукли килиб фойдаланилиши мумкин"[6]. Масалан, жиноят иши кузгатилгунча курсатуви олинган шахснинг курсатмаларига ариза ёки тушунтириш хати сифатида каралиши мумкин. Бу борада Н.В.Сибилева "Конунда белгиланган манбадан, лекин ушбу тергов харакатини юритиш хукукига эга булмаган субъект томонидан олинган ахборот процессуал жихатдан макбул далил сифатида тан олиниши мумкин эмас", таъкидлайди[7] ва бу фикрга кушилиш мумкин.

Далилни макбул далил деб тан олиш шартларидан бири уларнинг жиноятпроцессуал конун хужжатларида бевосита курсатилган манбалардангина олиниши кераклиги хисобланади. Жиноят-процессуал конун хужжатларида ушбу манбаларнинг руйхати келтирилган булиб, гувох ва жабрланувчининг курсатувлари ана шундай манбалар булиши мумкин. Агар далил конунда назарда тутилмаган манбадан олинган булса, у номакбул далил хисобланади.

Юкорида таъкидлаганимиздек, далиллар факат конунда назарда тутилган манбалардан олиниши мумкин. Бир катор холларда конунда далилларни олиш манбаи аник курсатиб куйилади. Масалан, Узбекистон Республикаси Жиноят-процессуал кодексининг 173-моддасида кайси маълумотлар факат экспертиза утказиш йули билан олиниши мумкинлиги аник курсатиб куйилган. Уларга улим сабаблари ва етказилган тан жарохатларининг хусусияти, акли-хуши жойида эканлиги шубха тугдирганда -айбланувчи ёки гумон килинувчининг рухий холати хакидаги ва бошка маълумотлар киради.

Жиноят-процессуал конунда далилларни туплашнинг муайян тартиби белгиланган. «...исботлаш буйича амалга ошириладиган харакатларнинг процессуал шакли аник белгилаб куйилган булиб, унинг хар битта бузилиши жиноят процесси иштирокчиларининг хукуклари бузилишига олиб келади» [1].

Далилни процессуал расмийлаштириш (мустахкамлаш) далилларни туплашнинг мажбурий элементи булиб, амалдаги процессуал конунда белгиланган меъёрлар асосида олинмаса, далил номакбул деб топилади.

Фикримизнинг тасдиги сифатида Б.А.Раджабовнинг «...далилларни мустахкамлаш — исбот килишнинг далилларни туплаш боскичини ташкил этувчи элементидир» -деган фикрини келтириб утамиз. Айрим муаллифлар «...исбот килишнинг далилларни туплаш боскичини элемент сифатида эътироф этадилар»[9]. Лекин бу билан исбот килишнинг мазмун-мохияти узгармайди деб уйлаймиз. Олимлар томонидан «...далилларни туплаш деганда - турли хил далилларни топишга, мустахкамлашга, олиш ва саклашга каратилган харакатлар мажмуаси тушунилади» деган фикрлар хам

APPLIED SCIENCES

Innovative Academy Research Support Center UIF = 8.3 | SJIF = 7.984 www.in-academy.uz

мавжуд. Ушбу фикрга якинрок фикрни кейинчалик ПАЛупинская, И.М.Гуткин ва А.Х.Рахмонкуловлар хам билдирганлар.

Аввало, тергов харакатлари манфаатлари учун кулланиладиган тезкор-кидирув фаолияти натижаларини таърифлаш лозим. Тезкор-кидирув фаолиятининг максадидан келиб чи;иб - бу жиноятчиликка ;арши курашиш сохасида тезкор-кидирув тадбирлари ёрдамида кулга киритиладиган ва тупланадиган тезкор ахборотдир.

Мазкур масалада жиноят ишлари буйича исбот килиш давомида тезкор-кидирув фаолияти натижаларидан фойдаланишнинг мавжуд методикасини тахлил килиш зарур.

Терговчи тезкор-кидирув фаолияти натижалари акс этган, такдим килинган ва талаб ;илиб олинган материалларни жиноят иши буйича тадбик килишнинг конуний йулларига эга.

Биринчидан, процессуал-хукукий ва тактик карорлар кабул килиш:

а) жиноят ишини кузгатиш тугрисида;

б) жиноят иши кузгатишни рад килиш тугрисида;

в) материалларни терговга тегишлилигига кура юбориш тугрисида;

г) ушлаб туришни утказиш х,а;ида;

д) тергов килиш ва айрим тергов харакатларини утказишнинг тактика ва методикасига тегишли;

е) кушимча тезкор-кидирув тадбирлари утказиш зарурати тугрисида;

ж) тинтув утказиш тугрисида;

з) фукароларнинг Конституцияда белгилаб куйилган хукукини чеклаш билан богли; тезкор-кидирув тадбирларини утказиш зарурлигини асослантириш учун;

и) хорижий давлатларнинг хукукни мухофаза килувчи органларини хабардор килишнинг максадга мувофиклиги тугрисида карорлар кабул килишда ишлатиши.

Иккинчидан, жиноят иши буйича далил сифатида фойдаланишга хакли. Бунда Ш.Иномжоновнинг «...жиноят ишлари буйича исбот килишда тезкор-кидирув фаолияти натижаларидан фойдаланишнинг методологик асоси булиб жиноят процессига далил сифатида кирувчи ахборотни туплаш, текшириш ва бахо бериш каби категориялар билан боглик булган билим назарияси коидалари хизмат килиши лозим»[13] - деган фикрини келтириб утиш жоиз.

Зеро, утказилган тезкор-кидирув тадбирларининг натижалари тезкор хизмат хужжатларида акс этади. Амалиётда уларнинг айримлари тезкор-кидирув тадбирлари баённомалари деб номланади. Табиийки, бу хужжатларнинг юридик табиати мустакил далил турларидан бири булган тергов харакатлари баённомаларидан фарк килади.

Тезкор-кидирув тадбирлари баённомаларининг тергов харакатлари баённомаларидан асосий фарки шундан иборатки, тергов харакатлари баённомалари асосида тегишли тергов ёки суд харакати шароитида жиноят процесси иштирокчиларининг жиноят ишида ахамиятга эга холатлар ва фактларни бевосита идрок этиши ётади. Айнан шу натижалар жиноят процессида далиллар мазкур турининг мазмунини ташкил килади.

APPLIED SCIENCES

Innovative Academy Research Support Center UIF = 8.3 | SJIF = 7.984 www.in-academy.uz

Иш учун ахамиятга эга булган холатлар ва фактларни бевосита идрок этиш натижалари, шунингдек, тезкор-кидирув тадбирлари баённомаларини хам ташкил килади. Лекин, мазкур бевосита идрок этиш процесс катнашчилари томонидан ёки тергов ва суд харакатини утказиш боскичида эмас, балки Тезкор-кидирув тадбирларини утказиш жараёнида юз беради. У ва бу баённомаларни тузувчи субъектлар уртасида хам фарк бор. Гарчи Е.А.Доля «ишончли аргументлар келтирса хам, бундай нуктаи назар, яъни субъектлар уртасидаги фарк унга, шубхасиз куринмайди». Унинг фикрича, «тергов харакатларини утказишда холислар иштироки мажбурийдир, судда тугри, бевосита идрок этиш кафолати булиб тарафлар иштироки, суд мухокамасининг ошкоралиги майдонга чикади, бу нарса тезкор-кидирув фаолиятида йук ва булиши хам мумкин эмас, чунки бу унинг табиатига, унинг предметига, тамойиллари ва вазифаларига мутлако зид келади» [4].

Бунда биринчи муаммо, бизнингча тезкор-кидирув тадбирлари натижаларини тегишли шаклда кайд килган куздан кечириш баённомалари, техник воситаларни куллаш баённомалари, жисмоний шахсларнинг тушунтириш хатлари, ёзма аризалари, огзаки аризаларни кабул килиш баённомалари, турли хисобларнинг расмий маълумотномалари, суров жараёни ва натижалари тугрисидаги якуний маълумотномалар, хатланган ва уралган намуналар, видео, фототасвир, аудиоёзув материаллари, сотиб олинган, уралган ва мухрланган товарлар, предметлар, ашёлар хакидаги якуний маълумотномалар деб номланувчи тезкор хизмат хужжатларининг кейинги такдири кандай булади?, деган саволнинг ечимида амалдаги тартибга мувофик тезкор-кидирув фаолияти амалга оширувчи орган бошлиги тезкор-кидирув тадбири натижалари акс эттирилган материалларни терговчига такдим этиш тугрисида такдимнома чикариб, бу материалларни терговчига ЖПКнинг 198 ва 200-моддаларига биноан такдим килади. Терговчининг узи хам тезкор-кидирув фаолияти натижалари буйича бу фаолият субъектидан материалларни УзР ЖПКнинг 199 ва 203-моддаларида белгиланганидек талаб килиб олиши хам мумкин.

Терговга кадар текширув органи, суриштирувчи, терговчи ёки прокурорга тезкоркидирув фаолият натижаларини жунатиш тартиби (почта оркали юбориш, шахсан кулига ёки бошка усуллар) алохида хар бир холатда иш юритиш тартибини белгиловчи норматив-хужжатлар талаблари асосида тезкор-кидирув фаолиятини амалга оширувчи орган томонидан танланади. Бу иккинчи муаммо.

Тезкор-кидирув фаолияти тугрисидаги конунга мувофик хужжатлаштириш деганда, "тезкор-кидирув иш юритуви ишлари доирасида амалга ошириладиган маълумотларни туплаш ва тизимлаштириш, тезкор-кидирув фаолияти натижаларини текшириш ва бахолаш (18-модда), шунингдек уларнинг асосида тезкор-кидирув фаолиятини амалга оширувчи органнинг тегишли карорларини кабул килиш жараёни тушунилади"[2].

Тезкор-кидирув фаолияти натижалари юзасидан тупланган хужжатларга жиноятпроцессуал конунчиликка мувофик далилий ашё сифатида эътироф этиш учун тезкоркидирув тадбири натижасида олинган (тайёрланган) фотосуратлар, фонограммалар, видеоёзувлар, компьютер ахборот ташувчилар, чизмалар, режалар, схемалар, маълумотлар, шунингдек бошка моддий объектлар хам илова килиниши

APPLIED SCIENCES

Innovative Academy Research Support Center UIF = 8.3 | SJIF = 7.984 www.in-academy.uz

мумкин. Илова килинаётган материаллар, хужжатлар ва бошка объектларнинг олинган вакти, жойи ва шароити тугрисидаги маълумот жиноят аломатлари аникланганлиги буйича ёзилган билдирги ёки маълумотномада акс эттирилиши лозим. Курсатилган материаллар, хужжатлар ва бошка объектларнинг якка (хусусий) белгиларини тавсифлаш зарур булганда маълумотномага алохида илова тарзида ифода этиш мумкин. Бу учинчи муаммо.

Тезкор-кидирув тадбирлари давомида олинган материаллар, хужжатлар ва бошка объектларни суриштирувчи, терговчи ёки прокурорга такдим этишга, тайёрлаш ва расмийлаштириш вактида тезкор-кидирув фаолиятини олиб борувчи идора томонидан уларнинг туликлиги ва бутунлигини (деформациядан саклаш, магнитланиш, нурланиш, учиб кетмаслик ва х.к.) таъминлаш чораларини куришлари лозим.

Тезкор-кидирув тадбирлари натижасида олинган материаллар, хужжатлар ва бошка объектларнинг нусхаларини (кучирмаларини), шунингдек энг ахамиятли кисмларини (сузлашувлар, сюжетлар) ягона ахборот ташувчига кучириш оркали хам такдим этишга рухсат берилади ва бу хакида такдим этилаётган маълумотномада курсатилиши шарт.

Бундай холларда тезкор-кидирув тадбирлари натижасида олинган материаллар, хужжатлар ва бошка объектларнинг асл нусхалари терговга кадар текширув, суриштирув, тергов идоралари ёки прокурор талабига кура олинмаган булса, жиноят иши якунлангунга ва суднинг хукми конуний кучга киргунга ёхуд жиноят иши тугатилгунга кадар тезкоркидирув тадбирларини амалга оширган органда сакланади. Мазкур холат туртинчи муаммо булиб, шу билан бирга асосий муаммони ташкил этади.

Мазкур муаммоларнинг хусусиятлари хакида суз юритиладиган булса, такдим этилган тезкор-кидирув фаолияти натижаларидан фойдаланиш, энг аввало, узида муайян ахборотни акс эттириши керак.

Жиноят ишини кузгатиш масаласини хал этиш учун такдим этилаётган тезкор-кидирув фаолияти натижаларида жиноят аломатларини курсатувчи маълумотлар етарлича булиши, яъни: каерда, качон ва кайси жиноят белгилари аникланганлиги, улар кандай шароитларда вужудга келганлиги, мазкур жиноий ходисани содир этган шахс ва гувохлар хакидаги ахборотлар, далилий ахамиятга эга булиши мумкин булган предметлар ва хужжатларнинг турган жойи тугрисида, жиноят иши кузгатиш масаласини хал этишдаги ахамиятга эга хар кандай вокеа ва ходисаларни узида акс эттириши керак.

Тергов харакатларини утказишга тайёргарлик куриш ва утказиш учун такдим этилаётган тезкор-кидирув фаолияти натижаларида - суриштирув, тергов органлари ва суддан яшириниб юрган, жиноий жазодан буйин товлаётган, жиноят иши юзасидан ходиса ва вокеалар тафсилоти тугрисида маълумотга эга булган шахслар, исботлашда фойдаланиш мумкин булган далил манбалари, аник муайян иши буйича процесссуал харакатлар утказишнинг хажмини ва тартибини аниклаб олиш, тергов харакатларининг энг самарали тактикасини танлаш, терговнинг макбул услубларини тузиш учун зарур маълумотлар булиши керак.

APPLIED SCIENCES

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

Innovative Academy Research Support Center UIF = 8.3 | SJIF = 7.984 www.in-academy.uz

^hhoht um^apu öyfiHHa HcöoTflam y^yH Ta;gHM этн^аётган Te3Kop-;HgupyB ^ao^HHTH HaTH^a^apu ^HHoHT-npo^ccya.« ^OHyHHH^HKHHHr ga^H^apra KyfiH^raH Ta^aö^apura ^aBoö öepaguraH Ba y^apHH maK^aHTHpum hmkohhhh öepaguraH Ma^^yMOT^apHH y3Hga aKC эттнpгaн öy^umu KepaK.

W.C.ny^aTOB Ba A.K.3aKyp^aeB^apHHHr ^HKpuna «...xyK;yK;HH Myxo$a3a ^H^Hm opraH^apHHHHr Te3Kop-;HgupyB ^ao^HHTHgaru 6y ^apaëH ^HHoHTra Tafiëprap^HK KypaëTraH, cogup этaётгaн, cogup этгaн Ba my Kaöu xp^aTflapga maxc^apHHHr Ho^oHyHHH

XapaKaT^apHHH xy^^aTflamTHpHm cu^araga ^apa^HmH MyMKHH».

Pe^a^amTHpH^raH um^apuHH öa^apum y^yH TeproBHH Te3Kop-;HgupyB ^ao^HHTH HaTH^a^apHHH Tagöu; ^H^HmHHHr Terum^H ycyfl^apura эгagнp. MyaHHH Te3Kop-;HgupyB Tagöupura ;apaö y^ap y3^apHHHHr HKyHHH Ma;oMHra эгa öy^agu^ap.

W^opHgarH^apHH xucoöra o^raH xo^ga, Te3Kop-;HgupyB ^ao^HHTH HaTH^a^apu y^apHHHr ^hhoht HmHHH HCöoT^am ^apaëHHra Kymu^umu Hy;Tau Ha3apHgaH Te3Kop-;HgupyB ^ao^HHTH TyFpucugarH ;oHyH Ta^aö^apura MyBo^u; BaKo^aT^H opraH^ap ToMoHHgaH ^hhoht cogup этнmгa Tafiëprap^HK Kypum, cogup этнm ëKH yHHHr H3^apuHH Hmupum TyFpucugarH Ma^^yMoT^apu, yHH Tafiëp^aëTraH ëKH cogup этгaн maxc^ap TyFpucuga ^nKga öe^ru^aHraH TapTHöga TeproBra ;agap TeKmupyB, cypumTHpyB Ba TeproB opraH^apura Ta;gHM этн^нmн MyMKHH öy^ca Ma^^yMoT^ap Ba ^hhoht umura Terum^H öom;a xo^aT^apgaH uöopaT.

fflaK^^aHTHpu^raH Ta^pu$ Te3Kop-;HgupyB ^ao^HHTH HaTH^a^apHHHHr y3Hra xoc xycycHHT^apHHH ga^H^apHH maK^aHTHpum y^yH acoc cu^araga aKc эттнpyвнн KyfiugarH xycycuHT^apHH aHHK^amra hmkoh öepagu:

- cyö^eKTHHHr, axöopoTHH o^um y^yH acoc^ap Ba mapT^apHHHr ^nK Ta^aö^apura MyBo^HK^uru;

- Taiïëp^aHaëTraH, cogup этн^гaн ëKH cogup этн^aëтгaн ^hhoht a^oMaT^apu, yHH Tafiëp^aëTraH ëKH cogup этгaн maxc^ap, TeproBra ;agap TeKmupyB, cypumTHpyB Ba TeproB opraH^apura Ta;gHM этн^нmн MyMKHH^uru, myHHHrgeK ^hhoht umu öyfiHHa ucöoT^am npegMeTHra KHpuTH^raH öom;a xo^aT^ap TyFpucuga ^aKTHK Ma^^yMoT^apHHHr MaB^yg^uru;

- o^HHraH Ma^^yMoT^apHH Te3Kop Ba pacMHH xy^^aTflapga, Te3Kop-;HgupyB Tagöup^apHHH yTKa3Hm ^apaëHHga o^HHraH öyroM^ap Ba xy^^aT^ap öupHKTupu^raH MoggHH TamyBHH^apga MaxKaM^am.

^hhoht um^apu öyfiHHa hcöot K;H.flHmga Te3Kop-;HgupyB ^ao^HHTH HaTH^a^apugaH ^ofiga^aHHm mapT-mapoHTflapHHH Tax^H^ Tag;u; этн^aëтгaн MyaMMo moxhhth

ro3acugaH ;oHyHHH Ba acoc^H ;apop ;aöy^ Ba TaBcHH^ap öepumra hmkoh öepagu.

ffly caöaö^H öyHgafi ;apopga axaMHHTra эгa xo^aT^apHH aHH;^am y^yH 3apypufi Ma^^yMoT^apHHHr umra a^o;agop^uru xaMga Ma3Kyp Ma^^yMoT^apHHHr ^hhoht пpoцeccнгa KupyBHH BocHTa öy^uö xH3MaT ;u^aguraH ga^H^ TypuHH TaH^am Maca^a^apura öepu^aguraH h^oöhh ^aBoö^apruHa эмac, öa^KH hcöot ;u^umga TeproB Ba cygga Terum^H ga^H^^apHH Tyn^am Ba maK^^aHTHpum, TeKmupum Ba öaxo öepumga 3apyp öy^aguraH Ma^^yMoT^apHH Ta;gHM STHm öu^aH öof^h; Maca^a^ap xaM aKc эттнpн^нmн Ma;cagra MyBo^u; öy^agu.

APPLIED SCIENCES

Innovative Academy Research Support Center UIF = 8.3 | SJIF = 7.984 www.in-academy.uz

References:

1. Узбекистон Республикасининг Жиноят-процессуал кодекси. https://lex.uz/docs/111460. (мурожат вацти: 2024 йил 14 апрель).

2. Узбекистон Республикасининг "Тезкор-кидирув фаолияти тугрисида"ги Конуни. https://lex.uz/docs/2107763. (мурожат вацти: 2024 йил 14 апрель).

3. Убайдуллаев К. Н., Эргашев Ш. Т. Трансмиллий уюшган жиноятчиликка карши курашнинг айрим масалалари //Pedagog. - 2022. - Т. 5. - №. 7. - С. 778-782.

4. Асракулов М. М., Машарипов Т. Э. Сущность оперативной техники и правовая основа ее использования в борьбе с преступностью //Pedagog. - 2022. - Т. 5. - №. 7. - С. 770-777.

5. Каримов В. Тезкор-кидирув фаолияти ва инсон хукуклари. - Т., 2019.

6. Зинатуллин З.З. Уголовно-процессуальное доказывание: Учебное пособие. -Ижевск 1993.

7. Мирсалихова, Г. (2022). Ички ишлар органлари тезкор кидирув фаолияти тизимида амалга оширилаётган маъмурий-хукукий ислохотлар истикболлари. Евразийский журнал права, финансов и прикладных наук, 2 (10 Special Issue), 214-217.

8. Мухитдинов Ф.М. Жиноят-процессуал шакл: назарий ва методологик муаммолар: Юрид. фан. док. дис. - Т., 2005.

9. Раджабов Б.А., Турдиев Л.З. Собирание доказательств в уголовном процессе Республики Узбекистан, - С. 62-66

10. Убайдуллаев К. Н. Айрим хориж давлатларида тезкор-кидирув фаолиятини амалга оширувчи органлар ва тергов булинмаларининг узаро хамкорлиги масалалари //Евразийский журнал права, финансов и прикладных наук. - 2022. - Т. 2. - №. 12 Special Issue. - С. 70-78.

11. Миренский Б.А., Асомутдинов А.Х., Камолходжаев Д.Ю. Жиноят процессида далиллар назарияси муаммолари. - T. 2002.

12. Таштемиров А. А. и др. Хукукбузарлик содир этилишининг сабаблари ва шароитларини аниклаш ва бартараф этиш фаолиятини такомиллаштириш йуналишлари //So 'ngi ilmiy tadqiqotlar nazariyasi. - 2023. - Т. 6. - №. 12. - С. 454-461.

13. Иномжонов Ш.Х. Жиноят-процессуал исбот килишда тезкор-кидирув фаолияти натижаларидан фойдаланиш муаммолари: Монография/Масъул мухаррир ю.ф.д. Б.Х. Пулатов. - Т., 2005.

14. Закурлаев А.К., Пулатов Ю.С. Тезкор-кидирув фаолияти: укув кулланма. - Т., ТДЮУ, 2014.

15. Tashtemirov A., Po'latov A. Ayollar jinoyatchiligining oldini olish chora-tadbirlari //Инновационные исследования в науке. - 2024. - Т. 3. - №. 1. - С. 75-78.

16. Мирсалихова, Г. А. (2022). Вояга етмаганлар жиноятчилигига карши курашишда айрим процессуал тергов харакатларини утказишнинг узига хослиги. Евразийский журнал права, финансов и прикладных наук, 2(12 Special Issue), 141-146.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.