Научная статья на тему 'Жамоат транспортида йўловчи ташиш самарадорлиги'

Жамоат транспортида йўловчи ташиш самарадорлиги Текст научной статьи по специальности «Механика и машиностроение»

CC BY
175
33
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
йўловчи / автобус / шаҳар транспорти / жамоат транспорти / ташиш ҳажми. / пассажирский / автобус / городской транспорт / общественный транспорт / объем перевозок.

Аннотация научной статьи по механике и машиностроению, автор научной работы — Тўхтабаев М. А., Мамиров У. Х., Турғунов З. Х.

Мақолада жамоат транспортида йўловчи ташиш самарадорлиги ошириш ҳамда баҳолаш бўйича ўрганилган ва олинган натижалар келтирилган. Бунда Наманган вилоятидаги 2021-2022 йиллар мобайнидаги йўловчи ташиш ҳажмининг ўсиши таҳлил қилинган. 2021 йил давомидаги ташилган йўловчиларнинг миқдори 2022 йилнинг июнь ойигача бўлган муддатда 28536,3 йўловчига ошиб ташишнинг ўсиши 8 фоизни ташкил этди.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по механике и машиностроению , автор научной работы — Тўхтабаев М. А., Мамиров У. Х., Турғунов З. Х.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Эффективность пассажирских перевозок в общественном транспорте

В статье представлены исследованные и полученные результаты по совершенствованию и оценке эффективности пассажирских перевозок на общественном транспорте. При этом проанализирован рост пассажиропотока в Наманганской области за 2021-2022 годы. Количество перевезенных пассажиров в 2021 году увеличилось на 28 536,3 пассажира в период до июня 2022 года, прирост перевозок составил 8 процентов.

Текст научной работы на тему «Жамоат транспортида йўловчи ташиш самарадорлиги»

УДК. 656.13

ЖАМОАТ ТРАНСПОРТИДА ЙУЛОВЧИ ТАШИШ САМАРАДОРЛИГИ

Тухтабаев Мирзохид Ахмаджанович НамМКИ, доцент, +998977600462, mirzoxidt_2011@mail.ru

Мамиров Улугбек Хабибуллаевич Наманган вилоят транспорт бошкармаси тендерларни утказиш булим бошлиги,

+998945044333, ulugbekmamirov3555@gmail.com

Тургунов Зокиржон Хошимбоевич НамМКИ, укитувчи, +998993225961

Аннотация. Маколада жамоат транспортида йуловчи ташиш самарадорлиги ошириш хамда бахолаш буйича урганилган ва олинган натижалар келтирилган. Бунда Наманган вилоятидаги 2021 -2022 йиллар мобайнидаги йуловчи ташиш хажмининг усиши тахлил килинган. 2021 йил давомидаги ташилган йуловчиларнинг микдори 2022 йилнинг июнь ойигача булган муддатда 28536,3 йуловчига ошиб ташишнинг усиши 8 фоизни ташкил этди.

Аннотация. В статье представлены исследованные и полученные результаты по совершенствованию и оценке эффективности пассажирских перевозок на общественном транспорте. При этом проанализирован рост пассажиропотока в Наманганской области за 2021-2022 годы. Количество перевезенных пассажиров в 2021 году увеличилось на 28 536,3 пассажира в период до июня 2022 года, прирост перевозок составил 8 процентов.

Abstract. The article presents the researched and obtained results on improving and evaluating the efficiency of passenger transportation in public transport. In this, the growth of passenger traffic in Namangan region during 2021-2022 was analyzed. The number of transported passengers in 2021 increased by 28,536.3 passengers in the period until June 2022, and the increase in transportation was 8 percent.

Калит сузлар: йуловчи, автобус, шахар транспорти, жамоат транспорти, ташиш хажми.

Ключевые слова: пассажирский, автобус, городской транспорт, общественный транспорт, объем перевозок.

Key words: passenger, bus, urban transport, public transport, volume of transport.

Кириш. Жамоатчилик йуловчи транспорти бу мамлакат иктисодиётини ривожлантиришнинг мухим омили хисобланади. Аммо агар шахарда корхоналар, савдо марказлари, турли хизмат курсатиш жойларининг худуддаги жойлашув зичлиги паст даражада булса, унда шахсий транспортни ахамияти ошади. Аксинча, агар мазкур зичлик юкори даражада булса, унда жамоатчилик йуловчи транспортини куллаш юкори иктисодий самарадорликни таъминлайди [1-6].

Йуловчилар айланмаси дейилганда бажарилиш лозим булган иш хажми ёки йуловчилар ташиш буйича бажарилган транспорт иши тушунилади. Йуловчилар айланмаси курсатгичи бажарилган йуловчи километрларда улчанади. Бажарилган йуловчи айланмаси микдори ахолининг серкатновлиги (йил давомида бир яшовчига тугри келувчи транспортдаги катновилар сони) ва йуловчилар катновининг уртача масофа микдорига богликдир. Ахолининг серкатновлигига шахарнинг планировкаси (жойлашуви) кулами, ахолининг асосий йуловчилар хосил булувчи ва йуловчилар катнови магистралларига

нисбатан жойлашуви характерига, транспорт шахобчаларининг ривожланганлик даражасига, харакатнинг мунтазамлиги, кира хаки микдори ва бошкалар билан богликдир. Йуловчилар айланмасининг уз конуниятлари бор ва уларни йуловчилар ташишни тугри ташкил этиш хамда ахоли талабларини тула кондириш максадида доимо урганилиб турилиши лозим [3,4,7-10].

Шахар кичик туманлари ёки йирик транспорт узелларидаги катта пассажирлар окими пассажир йуллари ёки маршрутларини ташкил этиш асоси булиб, улар биргаликда шахар транспорт тармогини ташкил этади. Мавжуд йирик шахарларда пассажирларга хизмат килувчи шахар транспорти турлари (метро, трамвай, тролейбус ва автобус) ичида энг куп таркалгани автобус транспортидир. Пассажирлар ташувчи транспортларнинг у ёки бу турини куллаш, энг аввало, унинг ташиш хусусияти, бошлангич капитал харажатлар микдори ва ташиш таннархига богликдир. Йирик шахдрларда пассажирлар ташиш транспортининг барча турларидан фойдаланиш максадга мувофик булади. Техник-эксплуатацион курсаткичларига кура пассажирлар транспорти хар кайси турининг энг окилона ишлатилиш жойлари бор. Жуда катта кувватли пассажирлар окими мавжуд булганида, айникса, марказий жойларда ер усти транспорти ишини енгиллаштиришда метронинг хизмати бекиёсдир; метронинг бир йуналиши соатига 50-60 минг кишилик пассажирлар окимига хизмат кила олади [1,3,11-13]. Трамвай мухим ахамиятли, катта кувватли пассажирлар окимига хизмат килади; метро йуналишининг давоми сифатида шахар туманларини шахар атрофи билан боглашда купинча трамвайдан фойдаланилади. Бир трамвай йули, ундаги вагонлар сонига кура, соатига 15-18 минг пассажирларга хизмат кила олади. Суткасига камида 5 минглик пассажирлар окими булгандагина трамвай йулларини куриш максадга мувофикдир. Троллейбус пассажирлар окими кам булмаган холларда трамвайни шахарнинг асосий йуналишларида алмаштиришда хамда шахарни унинг атрофи билан бирлаштиришда кулланилади; бир троллейбус йули соатига 5-9 минглик пассажирлар окимига хизмат этиши мумкин [3,14-16].

Тадкикот усули. Йуловчининг манзилига етиб бориш вактини рационаллаштириш учун унга таъсир этувчи барча омилларни, яъни, йуловчининг уйидан бекатгача етиб олишга сарфлайдиган, бекатда транспортни кутишга сарфлайдиган, транспортда катновга сарфлайдиган, бошка транспортга кайта утиришга сарфлайдиган, бекатдан тушгандан манзилига етиб олиш учун сарфлайдиган вактлари ва уларга таъсир этувчи параметрларни алохида-алохида тадкикот килиш лозим.

Йуналишлардаги автобусларнинг ташиши мумкин булган йуловчилар хажми билан хакикий йуловчилар хажми уртасида тафовут булиши, уларни оралик бекатларда колиб кетишига ёки аксинча булса, автобусларнинг самарасиз ишлашига олиб келади. Ташишларни ташкил этишда йуналишлардаги автобусларнинг ташиши мумкин булган йуловчилар хажми билан хакикий йуловчилар хажми орасида фарк канчалик катта булса, йуловчиларнинг узгарувчанлиги янада ортишига сабаб булади. Бунинг учун йуналишларда ташиш учун талаб канчалигини билиш лозим булади [11,12].

Натижалар. Йуловчилар томонидан булган талаблар тугрисидаги маълумотлар улар эхтиёжини кондириш учун асос булиб хизмат килади. Шу сабабдан йуналишларда автобуслар ишини тугри ташкил этиш учун тадкикотлар олиб бориш зарур, яъни, курилаётган давр учун йуловчиларнинг окими узгаришининг конуниятларини аниклаш, келажакда кандай хажмда булишини башорат килиш хисобига зарур автобуслар сони ва турини режалаштириш мумкин [4,7].

Республикамизда транспортнинг барча турлари буйича йуловчи ташиш 2020 йилга нисбатан 2021 йилда 696,1 млн. кишини ортишига, йуловчи айланмаси эса 136,7 млрд. йуловчи-кмга етиб, 13,3 % га усди (1-жадвал).

2021 йил давомида автомобиль транспортида жами 28,5 трлн. сумлик хизматлар бажарилган булиб, транспортнинг барча турларида жами бажарилган ишларнинг 53 фоизига тугри келади. Шунингдек, автомобиль транспортида курсатилган хизматлар хажми ЯИМ нинг 4,9%, жами курсатилган хизматларнинг эса 12,9 фоизини ташкил этди.

1-жадвал

№ Асосий фаолият тури буйича курсаткичлар Улчов бирлиги 2020 йил 2021 йил

1 Йуловчи ташиш минг. йуловчи 5233100,6 5929177,3

темир йул транспорти 6 200,0 7666,3

хаво транспорти 1 902,1 5 414,1

автомобиль транспорти 5 192 944,1 5 758 400,6

метрополитен 38 800,0 155 125,0

трамвай 1 225,0 2 257,0

троллейбус 131,5 314,3

2 Йуловчи айланмаси млн. йуловчи/км 120687,5 136740,6

темир йул транспорти 2422,1 2994,9

хаво транспорти 6355,1 18089,21

автомобиль транспорти 111 595,9 129 570,0

метрополитен 282,8 1130,95

трамвай 1,225 2,257001

троллейбус 5,0 11,0

Бугунги кун холатига йуловчи ташиш фаолиятини амалга оширувчи жами 105499 та автотранспорт воситалари лицензияланган булиб, шундан 94299 таси енгил автомобиль, 7980 та автобусга, 3220 таси микроавтобусга тугри келади.

Транспорт турлари буйича йуловчи ташиш таркибида автомобил транспорти етакчилик килмокда. Унинг жами йуловчи ташиш хажмидаги улуши - 97,12 %ни ташкил этди (1-расм).

] W I О О 97,12 % АйшщЬй

4Х 0^0 w J

ш 0,13% Temir уо'1

2,66 % Elektr transport] R

0,1 %

1-расм. Transport turlari bo'yicha yo'lovchilarni tashish tarkibi, % (2021 yil yanvar-dekabr oylari uchun) Мух,окамалар. Транспорт тизимини холатини бахолаш унинг ривожланиш истикболлари ва тенденцияларнинг тахлил этиш буйича тадкикотларни олиб бориш тармокнинг узок муддатли стратегиясига жорий сиёсатига бевосита таъсир этади хамда молиявий ишчи кучи ва моддий-техник ресурсларга булган эхтиёжни аниклашга хамда уни ривожлантириш режасини ишлаб чикишга асос булади .

Транспорт тармоги мамлакат иктисодиётининг кон томири хисобланади. Шунинг учун транспорт тармогини мамлакат иктисодиётига мос холда ривожлантириш лозим акс

холда мамлакат иктисодиётини ривожланишига транспорт тармогидаги муаммолар салбий таъсир курсатади.

Транспорт хизматлари курсатиш ижтимоий хизматлар ишлаб чикариш сохасида етакчи уринни эгаллаб, нафакат унинг ЙИМдаги улишининг узгариши, балки натурал куринишдаги фаолият курсаткичларининг узгаришини хам тахлил килиш мухим ахамиятга эга. Чунки транспорт тизимининг ривожланиши иктисодиёт ва ижтимоий соханинг бошка тармоклари ривожланиши билан узвий боглик булиб, унга ушбу тармоклар томонидан, юк ва йуловчилар ташиш хажми ханда сифатига куйилувчи талаблар билан бир каторда, соханинг уз-узини ривожлантира олиш имкониятлари, уларни етарлича даромад олиш ва унинг хисобидан сохага инвестициялар жалб кила олиш талаблари куйилади. Ташиш тезлиги ва сифатнинг ошиши, транспорт хизмати бахосининг арзонлашуви транспорт-иктисодиёт алокалари ривожланишини рагбатлантиради, ахоли харакатчанлиги ва турмуш шароийитинг яхшиланишига олиб келади [8].

2-жадвал

Республика буйича худудлар кесимида жамоат транспортида (автобус) бир кунлик уртача ташиладиган йуловчилар т^рисида МАЪЛУМОТ

(минг киши)

№ худудлар Актив ахоли жами йуловчи шу жумладан

шахарларда туманларда

Жами: 1179,8 699,3 480,5

1 Коракалпогистон 57,7 6,0 51,7

2 Андижон 90,1 60,0 30,1

3 Бухоро 122,0 100,0 22,0

4 Жиззах 76,2 59,6 16,6

5 Кашкадарё 87,4 70,7 16,7

6 Навоий 16,0 7.2 8,8

7 Наманган 1 998,0 107,1 95,2 11,9

8 Самарканд 148,2 110,1 38.1

9 Сурхондарё 72,4 62,0 10.4

10 Сирдарё 36,9 15,0 21,9

11 Тошкент в. 92,3 27,6 64,6

12 Фаргона 179,9 17,5 162,4

13 Хоразм 93,7 68,4 25,3

Юкоридаги тахлилардан келиб чиккан холда, Наманган вилоятида автомобил транспорта буйича 2021 йил январь-декабрь, шунингдек, 2022 йил январь-август ойларида йуловчи ташиш хизматлари буйича маълумотларни 2-3-жадвалларда курсатиб утилган.

3-жадвал

Наманган вилояти 2021 йил январь-декабрь ойларида йуловчи ташиш _хизматлари [8]_

Вилоят буйича Автомобил транспорти

Ташилган йуловчилар, Усиш суръати, (фоизда) йуловчи айланмаси, Усиш суръати, (фоизда)

(минг киши) (минг йуловчи-км)

217757,3 105,1 8743408,8 110,7

4-жадвал

Наманган вилояти 2022 йил январь-июн ойларида йуловчи ташиш хизматлари

Вилоят буйича Автомобил транспорти

Ташилган йуловчилар, (минг киши) Усиш суръати, (фоизда) йуловчи айланмаси, (минг йуловчи-км) Усиш суръати, (фоизда)

246293,6 113,1 9889200,636 112,7

Юкоридаги жадваллардан куриш мумкинки, автомобил транспортида Республикамизда йуловчи ташиш хажми 5,8 млрд. йуловчи (108,6 фоиз), йуловчи айланмаси 129,6 млрд. йуловчи/км.ни (109,5 фоиз) ташкил этди.

Миллий иктисодиёт усишининг замонавий тенденцияларига кура, ялпи ички махсулот (ЯИМ) таркибида хизматлар баркарор усиб бормокда ва бу усиш кейинг ун йилликда умумжахон микёси даражасига етиши мумкин. Бунда хизматлар курсатишнинг умумий хажмида транспорт хизматларининг юкори улуши сакланиб колмокда, транспорт хизматлари хажмининг ошиши эса бошка ижтимоий хизматлар курсатиш сохаларининг хам жадал усиб боришини таъминлайди.

Транспорт тизими фаолиятининг ривожланишини тахлил килиш ва унинг мамлакат иктисодиётидаги ривожланишидаги урнини бахолашга оид куплаб изланишлар хорижий ва мамлакатимиз олимлари томонидан амалга оширилган булиб, уларда транспортда ташиш конуниятлари шаклланиши ва уни бошкариш усулларини тадкик этиш, иктисодиётнинг бошка тармоклари учун хам мухим ахамиятга эга.

Демак, 2021 йил давомидаги ташилган йуловчиларнинг микдори 2022 йилнинг бошидан июнь ойигача булган муддатда 28536,3 йуловчига ошиб ташишнинг усиш суръати 8 фоизни ташкил этди. Будан келиб чикадики, доимий равишда йуловчи транспортида ташишни ривожлантириш ва такомиллаштириш талаб этилади.

АДАБИЁТЛАР

1. B.Abdullayev, Yo'lovchilarni tashishning zamonaviy texnologiyalari. Toshkent-2021,

208 b.

2. Tukhtabayev M. A., Nuriddinov A. D., Tumanbayeva B. I. Transport and pedestrian traffic at intersection of j. manguberdi and go „zal narrow streets/Scientific and technical journal of NamIET/NamMTI ilmiy-texnika jurnali //Наманган: НамМТИ. - 2021. - Т. 6. - №. 3. - С. 221-228.

3. Булавина Л.В. Проектирование и оценка транспортной сети и маршрутной системи в городах. - Екатеринбург: Издателство Уралского университета, 2014. - 48 с.

4. Normirzaev A. R., Tukhtabayev M. A., Mamirov U. X. Implementation of innovative ideas in digitization of the transport sector in Namangan region/Scientific and technical journal of NamIET/NamMTI ilmiy-texnika jurnali //Наманган: НамМТИ. - 2021. - Т. 6. - №. 3. - С. 127-132.

5. Akhmadjanovich M. T. X. et al. Namangan shahrining navoi va qo 'qon chorrahasidagi tirbandlik //Механика и технология. - 2022. - Т. 2. - №. 7. - С. 87-92.

6. Тухтабаев М. А., Тургунов И. Б. Пробки на пересечении улиц Навои и Коканд //Естественнонаучный журнал «Точная наука. - 2022.

7. Мамиров У., Тухтабаев М., Рахмонов Б. Важность развития проекта

велодорожки в Намангане //Естественнонаучный журнал «Точная наука. - 2022. - Т. 5.

8. https://mintrans.uz/

9. Солиев Х. и др. Организация скоростных пассажирских маршрутов //Естественнонаучный журнал «Точная наука. - 2022. - №. 129. - С. 9-11.

10. Tokhtaboyev M. A., Mekhmonaliyev I., Mamasoliyev Kh O. Establishment of intercity transportation system. Образование и наука в XXI веке //Кемерово. - 2021. - Т. 13.

- №. 3. - С. 770-773.

11. To'xtaboyev M., Ataxanov X. X. R. Chorrahalardagi tirbandlikni oldini olish. Транспорт и логистика: Цифровые технологии в развитии транспортно-транзитного потенциала республики: Сборник материалов Республиканской научно-технической конференции. - 2021.

12. ^r^^ev A. R., To'xtaboyеv M. A., Abdurazza^v J. B. Yo 'lovchi tashishda innovatsion texnologiyalarni qo 'llash //Ta'lim va rivojlanish tahlili onlayn ilmiy jurnali. - 2022.

- Т. 2. - №. 8. - С. 78-84.

13. ^r^^ev A. R., To'xtaboyеv M. A., Abdurazza^v J. B. Namangan shahridagi Irvadon-Chorsu yo 'nalish bo 'yicha yo 'tovchi tashish tizimini tahlili //Ta'lim va rivojlanish tahlili onlayn ilmiy jurnali. - 2022. - Т. 2. - №. 7. - С. 100-108.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

14. Raximberdiyevich N. A. et al. Farg 'ona halqa yo 'lida I. Karimov va Kosonsoy ko 'chalari bilan kesishgan chorrahalardagi tirbandlikni oldini olish //Механика и технология. -2022. - Т. 3. - №. 8. - С. 113-119.

15. To'xtaboеv M. Namangan shahrining Navoi va Qo 'qon chorrahasidagi tirbandlik //Механика ва технология илмий журнали. - 2022.

16. Raximberdiyevich N. A., Akhmadjanovich T. X. M., o'g'li R. B. D. Namangan shahrida veloyo 'lak tashkil etishning samarasi //Механика и технология. - 2022. - Т. 2. - №. 7. - С. 80-97.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.