Научная статья на тему 'ЖАМОАТ ТАШКИЛОТЛАРИНИНГ ЁШЛАР ТОЛЕРАНТ ДУНЁҚАРАШИНИ ШАКЛЛАНТИРИШДАГИ АҲАМИЯТИ'

ЖАМОАТ ТАШКИЛОТЛАРИНИНГ ЁШЛАР ТОЛЕРАНТ ДУНЁҚАРАШИНИ ШАКЛЛАНТИРИШДАГИ АҲАМИЯТИ Текст научной статьи по специальности «СМИ (медиа) и массовые коммуникации»

CC BY
53
10
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Ўзбекистон / ёшлар / толерантлик / ёшлар ташкилотлари / янги Ўзбекистон / Камолот / сиёсий партиялар / маънавият / жамоа / ижтимоий ташкилотлар. / Uzbekistan / youth / tolerance / youth organizations / new Uzbekistan / Kamolot / political parties / spirituality / community / social organizations.

Аннотация научной статьи по СМИ (медиа) и массовым коммуникациям, автор научной работы — Мамиров, Азизжон Ниязмухамедович

Мақолада бугунги кунда Ўзбекистон ёшларининг дунёқарашида толерантлик тушунчаларини шакллантиришда турли ижтимоий ташкилотларнинг аҳамияти ёритиб берилган. Толерант дунёқарашнинг ёшлар ижтимоий ҳаётидаги аҳамияти ва роли мисоллар билан очиб берилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE IMPORTANCE OF COMMUNITY ORGANIZATIONS IN FORMING YOUNG TOLERANT IDEAS

The article highlights the role of various public organizations in shaping the concept of tolerance in the worldview of the youth of modern Uzbekistan. The examples illustrate the importance and role of a tolerant worldview in the social of young people.

Текст научной работы на тему «ЖАМОАТ ТАШКИЛОТЛАРИНИНГ ЁШЛАР ТОЛЕРАНТ ДУНЁҚАРАШИНИ ШАКЛЛАНТИРИШДАГИ АҲАМИЯТИ»

ЖАМОАТ ТАШКИЛОТЛАРИНИНГ ЁШЛАР ТОЛЕРАНТ ДУНЁКАРАШИНИ ШАКЛЛАНТИРИШДАГИ АХДМИЯТИ

d https://doi.org/10.24412/2181-1784-2022-23-1037-1047

Мамиров Азизжон Ниязмухамедович

Тошкент давлат иктисодиёт университети таянч докторанти (PhD)

Aziz_m@list.ru

АННОТАЦИЯ

Мацолада бугунги кунда Узбекистон ёшларининг дунёцарашида толерантлик тушунчаларини шакллантиришда турли ижтимоий ташкилотларнинг ауамияти ёритиб берилган. Толерант дунёцарашнинг ёшлар ижтимоий уаётидаги ауамияти ва роли мисоллар билан очиб берилган.

Калит сузлар. Узбекистон, ёшлар, толерантлик, ёшлар ташкилотлари, янги Узбекистон, Камолот, сиёсий партиялар, маънавият, жамоа, ижтимоий ташкилотлар.

ABSTRACT

The article highlights the role of various public organizations in shaping the concept of tolerance in the worldview of the youth of modern Uzbekistan. The examples illustrate the importance and role of a tolerant worldview in the social of young people.

Keywords: Uzbekistan, youth, tolerance, youth organizations, new Uzbekistan, Kamolot, political parties, spirituality, community, social organizations.

КИРИШ

Узбекистон Республикаси мустакилликни кулга киритганидан буён утган давр ичида турли сохаларда ислохотлар амалга оширилиб келинмокда. Жамиятнинг деярли барча сохаларида жуда катта ютуклар кулга киритилмокда. Мамлакатимизнинг ижтимоий, сиёсий, иктисодий ва хукукий барча йуналишларида утказилиб келинаётган узгаришлар Узбекистон Республикаси Биринчи президенти Ислом Каримов томонидан белгилаб берилган эди. Узбекистон Республикасининг ёшларга оид давлат сиёсати, мамлакатимизнинг бош устивор йуналиши булиб, уз олдига асосий максад килиб ёшларнинг ижтимоий шаклланиб камол топиши, уларда ижодий иктидорни ривожлантириш, бу имкониятларни жамият ривожи йулида фойдаланиш учун имкон борича - иктисодий, хукукий, ташкилий жихатдан шаароит яратиш ва бу шароитларни кафолатлашдан иборат булди. Бу шароитларни амалиётда куллаш

ва руёбга чиккариш эса хукукий, маърифий, икктисодий ва ижтимоий йуналишлар олдига мухим вазифаларни куймокда.

АДАБИЁТЛАР ТАХДИЛИ ВА МЕТОДЛАРИ

Бугунги кунда толерантлик тушунчаси жамиятда инсонлар уртасида бир-бирига узаро хурмат, тенглик, багрикенглик каби гояларни ёшлар онгида шакллантиришда ижтимоий институтларнинг роли нихоятда катта булиб, нафакат Узбекистон микёсида балки Оврупа олимларининг хам дикккат марказидаги масала хисобланади. Хусусан, толерантлик тушунчасини илмий объект сифатида Днепрова Т.П.[1], Фромм Э [2], Елисеев С.М [3], Джон Локк [4] уз тадкикотларида баён этиб утган. Шунингдек, Профессор И.С.Саифназаров [5], проф. Р.Х,. Муртазаевалар[6] томонидан толерантликнинг жамиятга таъсири ва унинг инсоният хаётидаги роли ва урни фалсафий жихатдан тахлил килинган.

Мазкур маколада урганилаётган мавзу илмий тадкикотнинг анализ ва синтез, таккослаш, умумлаштириш, кетма-кетлик, тарихийлик ва мантиккийлик каби методлар асосида ёритилишга харакат килинган.

МУХ,ОКАМА ВА НАТИЖАЛАР

Бугунги кунда янги Узбекистон ибораси халкимиз орасида кундалик кадрият сифатида шаклланиб бормокда. Президентимиз Шавкат Мизиёев рахбарлигида ишлаб чикилган Узбекистон Республикасини ривожлантиришнинг бешта устивор йуналишлари буйича Хдракатлар стратегияси давлат дастури доирасида амалга оширилаётган ижтимоий-иктисодий ва маънавий-маърифий ислохотлар жамиятимиз хаёти янгиланишини янги боскичга олиб чикмокда.

Ёшлар деб - уз тенгдошлари ёшларига нисбатан умумийлиги билан ажралиб турувчи, узига хос ижтимоий психологик жихатларни узида мужассамлаштирган, ижтимоий демографик гурухга айтилади [7].

Ёшларнинг ижтимоийлашув жараёни, ижтимоий жараённи актив харакатларини урганиш оркали ижтимоий демографик гурухлар билан мулокот ва мунособатга киришиш жараёнида содир булади[8].

"Таъкидлаш керакки, Янги Узбекистонни барпо этиш - бу шунчаки хохиш-истак, субъектив ходиса эмас, балки туб тарихий асосларга эга булган, мамлакатимиздаги мавжуд сиёсий-хукукий, ижтимоий-иктисодий, маънавий-маърифий вазиятнинг узи таказо этаётган, халкимизнинг асрий интилишларига мос, унинг миллий манфаатларига тула жавоб берадиган объектив заруратдир. Янги Узбекистон - демократия, инсон хукуклари ва эркинликлари борасида

1038

умумъэтироф этилган норма ва принципларга катъий амал килган холда, жахон хамжамияти билан дустона хамкорлик тамойиллари асосида ривожланадиган, пировард максади халкимиз учун эркин, обод ва фаровон хаёт яратиб беришдан иборат булган давлатдир"[9].

Хрзирда ёшларда маънавий-инсоний хукуклари уз мехнатлари самарасини куриш, яъни узларининг кизикишларини ишга солган холда моддий бойликлар яратиш, бу ишлардан энг аввало уз оиласини ва жамиятни манфаатдор этиш каби маънавий бурчларини бажариш - энг аввало, хар бир ёш авлодни виждони олдидаги вазифасидир. Бу омиллар инсоннинг асосий хукукини ташкил килиб, ушбу хукукий омилни амалиётда тадбик килиш учун шароит яратиш хар бир демократик томойилларни олдинги уринга куйган давлатнинг асосини ташкил килади. Кайд этилган шароитда ёшларда толерант дунёкараш шакллантирилса бу холат уларда маънавий-ижтимоий фаоллик карор топади. Агар тарихга назар ташлайдиган булсак, буюк аждодларимиз эришган оламшумул ютуклар замирида аввало она Ватанга, халкка хизмат килишдек олижаноб максад мужассам эканлигини курамиз. Масалан, Абу Райхон Беруний, Мирзо Улугбек сингари улуг алломалар, Алишер Навоий, Бобур мирзо каби шоир ва мутафаккирлар, Абдулла Авлоний, Фитрат, Абдулла Кодирийдек маърифатпарвар адиб ва олимлар машхур илмий кашфиётларини, улмас бадиий асарларини айнан камолот ёшида яратганларини хаммамиз яхши биламиз ва бу билан фахрланамиз[10].

Мустакил давлатимизда турли сохаларда амалга оширилаётган ижтимоий-иктисодий, ижтимоий-маънавий сохаларда олиб борилаётган купгина ислохотлар ёшлар толерант дунёкарашини шакллантиришда улар олдига турли талаблар куймокда. Жамиятда бугунги кунда карор топаётган янгича муносабатлар таълим-тарбия тизимида хам бир канча янгича ислохотларга таянган узгаришлар килишга олиб келди. Ёшларни хар томонлама баркамол килиб вояга етказишда, шунингдек ёшларни барча сохада ижтимоий мунособатларга таёрлаш, уларда бу жараённи ташкиллаштиришда фаол иштирок этиш, ташаббускор, мустакил фикрга эга булиш каби сифатларни узида мужассам этиш бугунги куннинг асосий талабига айланиб бормокда.

Ёшларни бугунги кунда дунёкарашида толерантлик тамойилини шакллантиришда юртимизда фаолият олиб бораётган турли ташкилотларнинг роли ва урни бекиёсдир. Мумлакатимизда бозор муносабатларининг чукурлашуви, халк хаётининг барча сохаларида демократик бошкарув йулга куйилаётган шароитда ёшлар ташкилотларининг ёшлар хаётига кириб

боришини таъминлаш, ташкилотлар ва ёшлар орасида рухий якинликни карор топтиришга эришиш, ёшлар ташкилотларининг бу борада хукук ва вазифаларини такомиллаштиришга алохида эътиборни каратиш лозим.

Бизнинг назаримизда бир канча вазифаларни ижобий хал этилиши ёшлар ташкилотларининг хозирги ёшлар орасида обрусини оширади ва ёшлар ташкилотларига нисбатан ишонч ва хурматни карор топтирган булар эди.

1. Ёшлар орасида уларнинг кизикишлари ва энг мухим эхтиёжларини ижтимоий суровлар оркали урганиш ва уларда маънавий-ижтимоий фаоллик даражасини аниклаб олиш.

2. Ёшларнинг муаммолари ва уларда ижтимоий фаолликлар даражасини урганувчи психологик марказий бюроси (булими)ни ташкил этиш.

3. Мазкур марказ фаолиятини юкори савияда ташкил этиш учун кучли малакага ва стажга эга булган психолог, социолог ва педагогларни жалб килиш.

4. Ёшлар орасида нотиклик санаътига кизикадиган дунёкараши кенг, ахлокли, билимли, узининг багрикенглиги билан обру таратган, нутк махоратига эга булган фаолларини танлаб олиб, уларда беш дастур асосида таълим бериш оркали, улар ёрдамида маънавий-ижтимоий таргибот, ташвикот ишларини кенг йулга куйиш.

5. Узбекистон Республикаси Олий Мажлиси кошида фаолият юритувчи "Ёшлар ишлари кумитаси" ва "Камолот" ёшлар жамгармаси уртасида ижодий ва маънавий хамкорликни йулга куйиш, шу билан бирга Узбекистон Республикасининг "Узбекистон Республикасида ёшларга оид давлат сиёсати асослари тугрисида"ги Крнуннинг талабларини амалда кай даражада ижроси таъминланаётганлигини тахлил килиб бориш.

6. Ташаббускор, илмли, ижодкор, шижоатли ёшларни имкониятларидан ва кучидан фойдаланган холда, уларда психологик билимларни шакллантирган холда келажакка ишонч, уз имкониятини ва иктидорини тугри бахолай олишлаёкатларини шакллантиришга каратилган турли хил ижтимоий тадбирларни ташкил килиш.

7. Мамлакатимизга фан техника ривожланиши сабаб кириб келаётган турли хил ахборотлар орасида инсон рухияти, тарбияси ва онгига салбий таъсир килувчи, ахлокини узгартирувчи, уруш ва турли хил салбий гоявий йуналтирувчи ахборотларни ажратиб олиш ва уларни шахс ривожидаги салбий окибатларга олиб келувчи ролини илмий асословчи назарий методик кулланма яратиш яратиш ва уни жамиятга тадбик этиш.

1040

8. Tana6anap ypTacuga uhcoh HMKOHHaTnapHHH HaKagap HeKcronuruHu Kypcara6 Sepumra xu3MaT KunyBnu caHtaT Ba Saguun acapnap HaMonumuHu KeHr nynra KyHHffl.

EmnapHH ^aMH^Tga h^thmohh ^aonnaTHHH puBo^naHTupumga ynapHH Kac6nH HyHanTHpnm MyxuM axaMu^T Kac6 этн6 KenraH. 3epo ynap ^aMH^Tga h^thmohh MyHoco6araapHu maKmaHTupumga MyryxaccncnHK ^aonnaTHHH TamKHn этнm 6unaH Karaamagunap.

MyTaxaccHcnHK - maxcHuHr 6upop coxaga эpнmraн MKopu gapa^agaru ^aonnaT coxacu eKH Kac6u geMaKgup. By AHa 6om^a KypuHumga - y3 HrnHHHHr ycTacH, Kac6u 6yHHna WKcaK MaxopaT эracн ge6 xaM TymyHTupum MyMKHH. Emnapga Kac6 6yHHna MaxoparnuHr my gapa^ara KyTapum ynyH y3 coxacu 6yHHna HyHanumnapHH Tap6uanam Ba puBO^naHTupum KepaK. Y3 KH3HKHmnapuHH puBO^naHTupum, aManun umnapHH 6a^apum op^anu my HyHanumgaru yKHTum puBO^naHTHpunagu Ba maкмaнтнpнпagн. YKuTum umnapu эca y3 HaB6araga coxacu SyHuna aManun ^aonutfraapHu 6a^apa onum naeKarn Ba aManun ^aonu^T acocugaru umnapHu 6a^apum cu^arngup. YKyB npo^ccuHu 6om^apum KypuHumu my coxara KrouKumHuHr KaHgan gapa^aga HaMoeH Synumugagup. YKyB эca xap KuMga Typnuna gapa^aga Ba KypuHumga 6ynagu. MacanaH, MatnyM 6up ^aHnapra uhcoh emnuK nanraga KrouKagu, MacanaH: 3-4 emuga metp e3umra, pacM nroumra Ba x.K. BaKT yra6 6y KrouKum ypHuHu 6omKa KrouKumnap эraмamн Ba 6y ^aonu^T oxup oKuSaT Kac6 gapa^acura KyTapunumu MyMKuH. By gapa^ara эpнmнm ynyH xap 6up emga eTapnuna mapT-mapouT Synumu KepaK. fflapouT эca y3 ypHuga -Moggun Ba MatHaBun 6ynagu. Hhcoh yKyB coxacugaru кнзнкнmннн ronaHumnap Ba ManaKacuHu omupum opKanu Kac6 gapa^acura KyTapum ynyH 6y unMnapHu Ha3apuH Ba aManun эraмamн ho3um. Ohuh gaproxra Kupu6 y3 MyTaxaccucnurura эra 6ynum, Kac6 eKu xyHap ypraHum, KucKa Kypcnapga yKum opKanu 6upop ^aonu^T HyHanumuHu y3namTupum. HnMga HyHanumnap acocaH ynra SynuHagu:

- uHcoHnapHuHr y3 MyTaxaccucnuru SyHuna Ha3apuH Ba aManun ^aHnap,

-my MyTaxaccucnuKHuHr н^тнмoнн-нктнcogнн MyHocoSaraapuHu Ba

TanaSnapuHu ypraHyBnu ^aHnap,

- MyTaxccuc HyHanumu SyHuna мatнaвнн-н^тнмoнн ^aHnap.

MyTaxaccuc y3 HyHanumu SyHuna coxacuHu nyxTa эгaмaгaн xonga my

coxaHuHr ucTuKSonnapuHu Ha3apuH Ba aManun TatMuHna6 6epa onumu 3apyp. MacanaH MaTeMaTuKa eKu ^rouKa KacSuHu MyTaxaccucuHu oncaK, onun yKyB wpTuHu TyraTraH MyTaxaccuc, y3 Kac6u SyHuna yKyB wpTura Kupu6 y epga 6unuM

бериш оркали янги мутахассисни етишиб чикишига хиссасини кушади. Албатта етишиб чиккан муттахассис хам ижтимоий мунособатлардаги муаммоларни яхши англаши ва жамоа билан муносабатга киришиб кета олиши лозим. Бундан хулоса киладиган булсак, юкори малакали, уз ишининг устаси булган кадр мамлакатнинг энг катта бойлиги хисобланади.

Республикамизда ташкил этилган "Камолот" ёшлар жамгармаси ёшларнинг мутахассислик малакасини ошириш, узлари кизиккан касбга ва хунарга эга булишга имкон кадар имконият яаратиб бермокда. Хрзирги ёшларда бошка миллатларга багрикенглик нуктаи назардан карашга ундаш максадида тил урганиш, турли миллат вакилларига хунар ургатиш каби вазифалар бу ташкилотнинг устивор йуналиши хисобланади.

Шу пайтгача утган давр шуни курсатадики, хозиргача "Камолот" жамгармасининг 1000 дан ортик жамоа марказлари, барча туман ва шахарлардаги 240 га якин булимлар ва ундан ташкари мактаб ва олий укув юртларида фаолият олиб бормокда. 1996 йил сентябрь ойида жамгарманинг туман ва шахар марказлари рахбар ходимларни таёрлаш максадида "Камолот жамгармаси" Республика бошкаруви буйруги билан "Ёшлар муаммолари" институти ташкил килинди.

Ёшлар муаммолари институти асосан учга булиниб фаолият олиб боради:

1. Ёшлар муаммоларини урганиш булими;

2. "Камолот" жамгармаси ходимларининг малакасини ошириш булими;

3. Чет тиллари ва кампютерни укитиш булими;

Ёшлар муаммоларини урганиш булимида бевосита ёшларга хос булган муаммоларни куриб чикиб, урганилиб уларга ечим топишга харакат килинади. Хусусан, бу булимда лаборотория, социологик сиёсатшунослик булимлари мавжуд булиб, миллий мерос, кадриятлар ва маънавит-маърифат сохасида фаолият олиб бориб, ёшларни Ватанга садокат, уни севиш, унга садокат рухида тарбиялаш сохасида социологик тадкикотлар олиб боради. Шу билан бирга ёшларнинг муаммолари, уларнинг бандлиги, ёшларни иш билан таъминлаш, ишсизлар сони ва уларнинг келиб чикиш сабабларини урганиш каби вазифаларни уз олдига максад килиб куяди ва уларга ечим топишга харакат килади. Бундан ташкари Республикамизда ёшлар толерант дунёкарашини шакллантириш жараёнида сиёсий партияларнинг хам ролини алохида таъкидлаш лозим.

1042

Сиёсий пaртиялaрнинг энг мyxим мон^ди, 6у - мaнфaaтлaрини Узи кондириши лозим булган ижтимоий кaтлaмлaр воколотлорини сиёсий тизимдо ифодо этишидир. Шртиялор турли ижтимоий гyрyxлaр, к;aтлaмлaрнинг монфоотлор воколотлорини жшиятнинг сиёсий тизимидо ифодо этиш йули билон довлот Ba жомият уртосидоги боFловчилик Ba воситочилик функциялорини божороди, шу билон бир воктдо угар жомиятнинг яxлитлиги во бир бутунлигини тaъминлaйди[11]. Олимнинг келтирган фикрига кушилгон XOлдa ята шуни кушимчо килиш мумкинки, жомиятдо сиёсий тартиялорнинг урни утарнинг сони билон эмос, болки узлорининг сиёсий достурлорининг кучлилиги во жомият xaётидaги ижобий тоъсири орк&ли белгилоноди.

Моълумки, Узбекистон мустокилликни кулга киритгонидон кейин xaр бир фукдро суз эркинлиги, эътикод эркинлигига xaмдa уз имкониятлорини жомиятдо эркин тамойиш килиш имкониятига эта булди. Республикомиздо фукдролик жомияти куриш узининг ом^ий axaмиятигa эта булди. "Биз учун фукдролик жомияти - дейди Ислом Гримов - ижтимоий мокон. Бу мокондо конун устивор булиб, y инсоннинг уз-узини комол топтиришига монелик килмойди, оксинчо, ёрдш бероди. Шaxс монфоотлори, унинг xy^y^ во эркинликтари туло дорвжодо руёбга чикишига кyмaклaшaди"[12].

Бундон келиб чикддики, инсон xyкyкдaри во демокротия сингари умумбошорий кодриятлор довлот бошкдрувидо xокимият органлорининг тошкилотчилик фоолиятини ом^га оширишдо, инсон фоолиятнинг борчо конунлор во воситотар билон кaфолaтлaнишигa тоъсир курсотоди. "Бу xy^y^™ ом^га ошириш - довлот во жомиятни демокротлоштиришнинг энг мyxим шортидир"[13].

Довлотимиз мустокилликко эришганидон сунг Узбекистондо биринчидж, соxтa, xaр xил мофкуролор фоолияти во яккaxокимлигигa чек куйилди. Уз миллий моъновиятимиз во модониятимиз рyxигa корилган бaFрикенглик ососидо шaкллaнтирилгaн миллий мофкурога кенг йул очилди. Иккинчидон -Узбекистон Республикосидоги сиёсий институтлор, жомоот тошкилотлори во мофкуролор во турли фикрлор ососидо риожлжиши во xaр к^ндой мофкуро довлот мофкуроси бута олмослиги белгилоб берилди. Бундон тошкдри xaр бир инсон xaёти, эркинлиги, кодр-киммоти, шоъни во бошкд дaxдсиз xyкyкдaри олий кддрият xисоблaнaди во конун томонидон xимоялaнaди. Демокротик довлот борпо этиш учун бу xy^y^™ осослор жудо когта axaмиятгa эгадир. Читаем демокротия фукоролорнинг толеронтлик томойиллори ососидо,

1043

TeHrnuK Ba SarpuKeHrauK TymyHnanapu SyHuna ^uKpnamra, uhcoh Ta^aKKypuHuHr o3og Synumura Kyn ^uxargaH SorauKgup.

'YMyMun TaMonunnapHu Ba MetepnapHu ypraHMan TypuS, geMoKparuK uHcTmyraapHu maKmaHTupum, ^yKaponuK ^aMuaTu acocnapuHu aparum MyMKuH эмac"[14].

OaH aManueTuga "^eMoKparna" cy3uHuHr Ky-MaHunumu:

- ^aBnar Ty3yMuHu TaBcu^namga;

- xpkumuat MaHSau cu^arnga KynnunuK u^ogacuHu эtтнpo$ этнm;

- ^yKaponapHuHr эpкннпнкпapн Ba TeHrxyKyKguKnapuHu u^oga Kunumga;

- CuecuH napraanap Ba ^aMoaT TamKunoTnapuHu TamKun этнm Ba ynap ponu omuS SopumuHuHr geTepMuHaHTu cu^araga;

- XanK oMMacu, u^tumouh rypyxnap, ^yKaponapHuHr cuecuH xokumuatuhu aManra omupumga MuKgop Ba cu^ar ^нxaтgaн^aoпнaтннн u^oganamga;

- OyKaponap xyKyKgapu Ba эpкннпнкпapннннг cuhohumu cu^araga;

- CuecuH MagaHuaT Ba u^tumouh xapaKaT cu^arnga;

- Hm,нмoнн-cнecнн TatnuMoraap cu^araga;

- CuecuH xokumuathu TamKun этнm Ba yHu ugopa этнm cu^araga;

- Озннпнкнннг ^uKpu xypMaTga Ba yHu эpкнн Tap3ga onnoзнцнara yTum xyKyKuHu эtтнpo$ этнm opKanu aHuK y3 u^ogacuHu Tongu;

Brora MatnyMKu, geMoKparuaHuHr ^aMuaTga MapKcucTuK, nneSu^uTap, nnwpanucTuK, эпнтap KypuHumnapu MaB^yg SynuS, ynap Typnu MaMnaKaraap xaeTuga Ba ^aonuaTnapuga y3 u^ogacuHu TonMoKga.

Munnun мycтaкнппнrнмнзнннr gacraaSKu HunugaH SomnaS ropraMroga uHcoHnapBap, geMoKparuK, xyKyKKH gaBnar Sapno этнmra KaparnnraH cTpareruK Ba3u^a SenrunaHgu[15]. Y3SeKucTOH xyKyKKH ^yKaponuK, geMoKparuK Ba SarpuKeHrnuK TaMonunnapra TaaHraH ^aMuaT Kypum HynuHu TaHnamu, Sy ^aMuaTga SynaeTraH y3rapumnapgaH KenuS hukuS, Munnun KagpuaraapuMrora TaaHraH xonga TapaKKKeTuMroHuHr acocun HyHanumnapugaH Supura annaHgu.

Y3 ypHuga geMoKTapuK oHr maKmaHumu ^aMuaTga emnapHuHr cuecuH oHruHu maKnnaHumura onuS Kenagu. Arap uhcoh cuecar SunaH myrynnaHMaca, anSaTTa cuecar y SunaH myrynnaHumuHu xaeTHuHr y3u KypcaruS TypuSgu. ffly ypuHga aHTum MyMKuHKu ^aMuaTga cuecuH oHrHu maK^naHTupum Ba cuecuH uHcTmyraapHu TaKoMunnamTupum, myHuHrgeK gaBnar Ba ^aMuaT ypTacugaru MyHocaSaraapHuHr TamKun KunuHum ^apaeHura xan KunyBnu Ba Tatcup

yTKa3yBHH oMun xucoSnaHagu. fflyHuHr ynyH ^aMuaT cnecHH oHruHu ycrapum Ba geMoKTparnaHu maKnnaffrapum gaBnaTga Typnu xun Ba3H^anapHH , cnecHH, h^thmohh, HKTHCogHH ucnoxpTnapHu Sa^apumga Ba aManra omupumga MyxuM xucoSnaHagu. ByHgan MaKcagra эрнmнm ynyH энг aBBano:

- Ouna, OAB, cuecHH napraanap, cuecHH HHCTHTyTnap Ba SomKa h^thmohh TH3HMnap ^aMuaT cuecuH OHrHHH omupumga Kama pont yHHamnapu KepaK. EyHHHr ynyH ^aMuaTga ^aMoaT TamKHnoTnapuHHHr, HogaBnaT cuecuH Ba ^y^aponuK HHCTHTyTnapHHHHr puBO^naHumura KeHr HMKOHuaTnap ohh6 Sepum Ba ynapHHHr ^aonnurura gaBnaT TOMOHugaH KyMaK Sepum 3apyp.

- gaBnaTga cuecuH OHrauHr maKnnaHumu yTa MypaKKa6 Ba gaBnarauHr uhku знggнaтн, oSetKTuB Ba cySteKTuB OMunnap, Typnu xun u^SuM Ba canSun Kapamnap, Saxpnamnap, KoHyH-Kouganap Tatcupuga pyn SepaguraH ^apaeH SynuS, 6y xoguca энг aBBano ^aMuaTga KaHnanuK gapa^aga geMoKparnK cuecuH tu3um

MaB^ygnurura Ba maKnnaHraHnurura SornuKgup. X,ap KaHgan ^aMuaTga SyHgan

tu3um maKnnaHTupunMaca, x£h KaHgan geMoKparnK cuecuH oHr maKnnaHumu MyMKuH эмac.

- ^aMuaTga xyKyKuH oHr Ba axnoKuH oHr SunaH Supra ynryHnamraH xpnga 6нp-6нpнгa Tatcup yTKasumu mapT. Hhcohhuot ^aMuaTgaru axnoKun HopManapuHuHr maKnnaHumu Kyn ^uxaTgaH ynapga cuecuH oHrHuHr KaHnanuK gapa^aga puBo^naHraHnurura SornuK.

"CuecuH oHru Ba cuecuH MagaHuaTu cycT SynraH uhcoh cuecaTga oHrnu paBumga umTupoK этa onMangu. ByHgan Ba3uaT ^aMuaT cuecuH coxanapuHuHr puBo^naHumura TycuK Kyagu"[16].

X,o3upga aTpo^uMroga cogup SynaeTraH geMoKparnK ^apaeHnapHu puBo^naHTupum, ^yKaponuK ^aMuaraHu Kapop Tonumu, uhcoh Kagp-KuMMaraHu KyTapum Me3oHnapu puBo^naHaeTraH Sup gaBpga ^^tumour TamKunoTnapHu SapKapopnamTupum Ba MycTaxKaMnamga Sat3u Sup KypcaTKunnapra cyaHagu. 3Hr aBBano TapuxaH maKnnaHraH - MunnaT, aHtaHa, MagaHuaT Ba KagpuaT, Matpu^aT Ba Ta^aKKyp Tap3uHu maKnnaHTupum Ba y3uga caKnamHu TanaS этyвнн Me3oHnapHu y3uga My®;accaM этгaн TamKunoTnap. By ^uxaTgaH Ma3Kyp TamKunoTnap unrapu cypraH Ba3u^anap Ba nopa-TagSupnapHu ^aMuaT xoxum ucTarura MocnaS, xaeTra moc KenaguraH aManun umnapHu nynra Kyftum KepaK. H^tumouh TamKunoTnap y3 ^aonuara gaBoMuga ^aMuaTgaH geMoKpaTuK ^apaeHnapHu ^agan cypaTga onuS SopumHu TanaS этagн. ^ap Sup н^тнмoнн TamKunoTnap aManra omupaeTraH ^aonuaTuga y3uga geMoKpaTuK Ba axnoKuft, SarpuKeHrnuK TaMoHunnapuHu maKnnaHTupcaruHa uHcoHnapBapnuK, TuHnnuK, uhcoh oMunuHu KyTapum KaSu

омилларнинг жамиятда карор топишига эришилади. Шу жумладан бугунги кунда ёшларнинг жамият ислохотларига кириб бораётганлиги, улар орасида ватанпарварликни шаклланаётганлиги, уз халкининг утмиши ва маданий кадриятларини яхши билаётганлиги, уларда миллий гурурнинг шаклланиши ва толерант дунёкарашнинг ривожланиб бораётгани шундан далолат беради. Хрзирда Узбекистон ёшлари уз мамлакатларига мухаббат, ундан фахрланиш, уни химоя килиш, унинг шухратини ва обрусини ошириш, жамиятда миллат ва элатларнинг тенглиги ва уларнинг багрикенглик тамойиллари асосида фаолият юритиши, Ватанимиз маданиятини чукур урганишдан ижтимоий-маънавий манфаатдор ва жамиятда олиб борилаётган ислохотларда узларида дахлдорлик хиссини туймокда. Бугунда ёшлар орасида ватанпарварлик факатгина Ватанга булган мухаббатда эмас балки, маънавий-маърифий ва иктисодий ислохотларда ёшларнинг хам фаол иштирок этишида куринмокда.

ХУЛОСА

Хулоса урнида шуни айтиш керакки, Республикасмизда ёшлар ташкилотларининг урни хозирда ёшларда багрикенглик, тенглик каби тушунчаларни шакллантиришда жуда каттадир. Хрзирги глобаллашув тобора шиддат билан авж олаётган бир даврда багрикенглик тамойилларини шакллантириш ва уни ёшлар онгида ривожлантириш шубхасиз республикамиз ривожида ва ундаги хамдустлик тушунчаларини ёшлар уртасида янада мустахкамлайди.

REFERENCES

1. Днепрова Т.П. Педагогический анализ понятий «Национальная толерантность», «Этническая толерантность» и «Межнациональная толерантность» // Педагогические образование в России. -2010. №2. -С.88-98

2. Фромм Э. Инсоният анатомияси. - М.: ООО Изд-во АСТ-ЛТД, 1998. 670 с

3. Елисеев С.М. Особенности политической толерантности студенчества С.М.Елисеев, И.В.Устинова // Социол. Ислед. -2010. -№6. -С. 45-51.

4. Джон Локк. Сочинение трёх томах. Т. 3. -М.: Мысль, 1985.-668 с.

5. Узбекистонда миллатлараро мунособатлар тарихидан. Масъул мухаррир: проф. Р.Х,. Муртазаева. - Тошкент, Университет, 1998. -104 б

6. Саифназаров, И., Саифназарова, Ф. (1997). Маънавиятимизнинг умрбокий сарчашмалари.-Тошкент: Мехнат, 110 б

7. Молодежь как социальная группа [Электронный ресурс]. Обществознание. Универсальный справочник.

8. Плугарь О. А. Молодежь как социальная группа: определение, социально-демографические характеристики и перспективные направления исследования [Электронный ресурс] // Современные проблемы науки и образования. 2015. № 2-2. Режим доступа: "Янги Узбекистон" газетаси, 2021йил 17август, №165(421)

9. Мирзиёев Ш. Янги Узбекистон стратегияси.-Т.:"Узбекистон",,. 2021й.

10. ^иргизбоев М. Фукаролик жамияти: сиёсий партиялар, мафкуралар, маданиятлар. -Т.,1998.

11. Ижтимоий фикр-инсон хукуклари. 2003 йил. №3.

12. Каримов И.А. Узбекистон буюк келажак сари. Т.:Узбекистон., 1998. 554-б.

13. Каримов И.А. Узбекистоннинг уз истиклол ва тараккиёт йули. Т.1,-Т., 1996. 79-б.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

14. Султонов Т. ва бошк. Президент И. Каримовнинг "Узбекистон XXI аср бусагасида: хавфсизликка тахдид баркарорлик шартлари ва тараккиёт кафолатлари" асари буйича маърузалар матни. Т.,2000.-76-б.

15. Узбекистон Республикаси Конституцияси.-Т.: Узбекистон, 2003. 8-б.

16. Ижтимоий фикр-инсон хукуклари. 2003 йил. №3. 172-б.

17. Saifnazarov, I., Muhtarov, A., Sultonov, T., Tolibov, A. (2020) Religious tolerance, unity of knowledge and faith issues highlighting in Imam Bukhari Hadiths. International Journal of Advanced Science and Technology 29 (5), pp. 1846-1853.

18. Саифназаров, И. (2019). Толерантлик—комил инсон белгиси. Архив научных исследований.

19. Umarjonov, S.S. (2021). Ijtimoiy - gumanitar fanlarni o'qitishda Fahriddin Roziyning ontologik qarashlarining o'rni va ahamiyat. Oriental renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences, 1(9), 1029-1038.

20. Saifnazarov, I., Xujayev, M. (2018) Axmad Zaki Validiy islamic culture. Экономика и социум, 2, 55-57.

21. Саифназаров, И., Обидов, А. (2019). Динлараро хамжихатлик - ижтимоий баркарорлик омили. - Тошкент : Innovatsion rivojlanish nashriyot-matbaa uyi, -142 б.

22. Umarjonov, S.S., Safarov, M.K. (2021). Fahriddin Roziyning "Latoif ul-g'iyosiyot" qo'lyozma asarida aql va e'tiqod masalasining qo'yilishi va uning diniy-falsafiy germenevtik tahlili. Oriental renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences, 1(5), 1058-1068.

1047

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.