Научная статья на тему 'МИЛЛИЙ МАЪНАВИЯТ РИВОЖИ – ЖАМИЯТ МАЪНАВИЙ ТАРАҚҚИЁТИНИНГ АСОСИДИР'

МИЛЛИЙ МАЪНАВИЯТ РИВОЖИ – ЖАМИЯТ МАЪНАВИЙ ТАРАҚҚИЁТИНИНГ АСОСИДИР Текст научной статьи по специальности «История и археология»

CC BY
250
33
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
маънавият / тараққиёт / маънавий таҳдидлар / ижтимоий муҳит / ислохот / моддий ва маънавий ҳаёт / маънавий мерос / цивилизация / spirituality / development / spiritual threats / social environment / reform / material and spiritual life / spiritual heritage / civilization.

Аннотация научной статьи по истории и археологии, автор научной работы — Мирзалиев, Санжар Махаматжон Ўғли, Адашова, Махсума Маҳмудбоевна

Мазкур мақолада жамият маънавий тараққиётини таъминлашда маънавиятнинг ўрни ҳамда унинг ўзига хос хусусиятлари ёритиб берилган. Шунингдек, жамият маънавий тараққиётига таҳдид солаётган маънавий таҳдидлар ва уларга қарши курашишнинг ижтимоий зарурияти тўғрисида маълумотлар берилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

DEVELOPMENT OF NATIONAL SPIRITUALITY IS THE BASIS OF SPIRITUAL DEVELOPMENT OF SOCIETY

This article highlights the role of spirituality in ensuring the spiritual development of society and its specific features. It also provides information on the spiritual threats to the spiritual development of society and the social necessity of combating them.

Текст научной работы на тему «МИЛЛИЙ МАЪНАВИЯТ РИВОЖИ – ЖАМИЯТ МАЪНАВИЙ ТАРАҚҚИЁТИНИНГ АСОСИДИР»

"Yangi O'zbekiston: barqaror R VOLUME 2 | SPECIAL ISSUE 23

rivojlanishning ijtimoiy-falsafiy, q ISSN 2181-1784

iqtisodiy-siyosiy va huquqiy masalalari" SJIF 2022: 5.947 | ASI Factor = 1.7

МИЛЛИЙ МАЪНАВИЯТ РИВОЖИ - ЖАМИЯТ МАЪНАВИЙ ТАРАККИЁТИНИНГ АСОСИДИР

d https://doi.org/10.24412/2181-1784-2022-23-793-802

Мирзалиев Санжар Махаматжон ртли Тошкент давлат иктисодиёт университети фалсафа доктори, PhD

s .mirzaliev@tsue. uz

Адашова Махсума Ма^мудбоевна

Тошкент Давлат Идтисодиёт Университети "Ижтимоий-гуманитар фанлар" кафедраси таянч докторанти mahsumaadashova@gmail .com

АННОТАЦИЯ

Мазкур мацолада жамият маънавий тарацциётини таъминлашда маънавиятнинг урни уамда унинг узига хос хусусиятлари ёритиб берилган. Шунингдек, жамият маънавий тарацциётига таудид солаётган маънавий таудидлар ва уларга царши курашишнинг ижтимоий зарурияти тугрисида маълумотлар берилган.

Калит сузлар: маънавият, тарацциёт, маънавий таудидлар, ижтимоий мууит, ислохот, моддий ва маънавий уаёт, маънавий мерос, цивилизация.

АННОТАЦИЯ

В данной статье освещается роль духовности в обеспечении духовного развития общества и ее специфические черты. Также даются сведения о духовных угрозах духовному развитию общества и социальной необходимости борьбы с ними.

Ключевые слова: духовность, развитие, духовные угрозы, социальная среда, реформа, материальная и духовная жизнь, духовное наследие, цивилизация.

ABSTRACT

This article highlights the role of spirituality in ensuring the spiritual development of society and its specific features. It also provides information on the spiritual threats to the spiritual development of society and the social necessity of combating them.

Keywords: spirituality, development, spiritual threats, social environment, reform, material and spiritual life, spiritual heritage, civilization.

КИРИШ

"Янги Узбекистонни барпо этиш устунларидан бири - кучли маънавиятдир!"[1; 1]

Шавкат Мирзиёев

Тараккиётнинг мохияти хамда унинг жадал суръатлар билан юксалиб бориши мавжуд ижтимоий-маънавий мухитнинг савияси ва камолот даражасига боликдир. Кайси жамиятда маънавий тараккиёт даражаси юксак булса, билинки, шу мухитда яшовчи инсонларнинг интелектуал салохияти хам юкори булади. "Нега инсоният хар доим маънавиятга зарурият сезиб яшайди?, Маънавиятнинг шахс камолотида кандай урни бор?, Маънавиятсиз яшаш мумкинми? Мана шу каби саволлар олим ва уламоларнинг илм йулида машаккат чекишига хамда инсоният жамиятини яхшилаш учун хизмат килишига ундаган."[2;992] Маънавият - одамнинг рухий ва аклий имкониятларини юзага чикарувчи, инсон калбини энг покиза туйгулар билан бойитувчи хамда уни эзгу максадлар сари етакловчи бекиёс кучдир. Маънавият инсон ва жамият маданиятининг негизи, инсон ва жамият хаётининг мухим йуналишларини белгилаб берувчи бош омилдир. Маънавият инсонларнинг рухий оламини бойитиб, мавжуд жамиятнинг маънавий киёфасини курсатиб берувчи мезондир. Маънавият инсонларнинг ижтимоийлашув жараёнига туртки бериб, аник максадлар сари харакатга чорловчи куч хисобланади. Шуни унутмаслик лозимки, маънавиятсиз жамият инсоният оламини буткул таназзулга етаклайди.

АДАБИЁТЛАР ТАХЛИЛИ ВА МЕТОДЛАР

Маълумки, инсон ва жамият - бир-бири билан узвий алокада ва муайян конун-коидалар асосида ривожланиб боради. Инсон жамиятдан ташкарида узининг хакикий мохиятини йукотади. Бирок жамият инсонларнинг шунчаки йигиндисидангина иборат эмас. Жамият одамлар уртасида амал киладиган реал муносабатларни хам камраб олади. Бундай муносабатлар кишиларни оила, уруг, кабила, миллат, давлат ва нихоят, инсоният хамжамиятига бирлаштиради. Одамлар йигиндисини хис этиш, хамда кузатиш мумкин. Буни иложи бор. Бирок одамлар уртасидаги ижтимоий-маънавий муносабатларни куриш, кузатиш ёки аник хулоса бериш мураккаб холат хисобланади, чунки улар яширин характерга эга булиб, жисмсиз, номоддий куринишдадир. Жамият хаётида ана шундай муносабатлар хал килувчи рол уйнайди. Демак, инсонлар бир-бирини инкор этиши, узларини ягона хар нарсани англагувчи, бошкалардан акллирок ва тугри фикр юритувчи, жамиятдан алохида индивидуал шахс

794

сифатида мавжуд деб уйлашлари мумкин. Лекин хар кандай шароитда хам улар ижтимоийлик муносабатлари ичида коладилар ва жамиятнинг гоялари билан бирга яшайдилар. Ана шу жараёнда муайян бир жамиятда яшаётган кишилар уртасидаги ижтимоий муносабатларни тартибга солувчи ягона восита сифатида маънавият масаласи юзага келади. Бундай муносабатларни йулга солувчи ягона восита маънавият экан, бу тушунчага кун сайин ортиб бораётган зарурият ва эхтиёжнинг ошиб бораётганлиги бугунги кунда дунёда булаётган вокеа-ходисалар мисолида хам яккол кузга ташланмокда. Жамият маънавий тараккиётини таъминлаш борасида давлатимиз томонидан хам куплаб ислохотлар амалга оширилиб келинмокда. Хусусан, "Мамлакатимизни 2017 — 2021 йилларда ривожлантиришнинг бешта устувор йуналиши буйича Хдракатлар стратегияси доирасида утган давр мобайнида давлат ва жамият хаётининг барча сохаларини тубдан ислох этишга каратилган 300 га якин конун, 4 мингдан зиёд Узбекистон Республикаси Президенти карорлари кабул килинди."[3;1] Бундан ташкари, "2022 — 2026 йилларга мулжалланган янги Узбекистоннинг тараккиёт стратегияси" ва унинг V боби "Маънавий тараккиётни таъминлаш ва сохани янги боскичга олиб чикиш" масалаларига багишланган булиб, 71-78-максадлар доирасида жамият маънавий тараккиётини таъминлаш борасида амалга оширишимиз лозим булган вазифалар белгилаб берилди. Жамиятнинг маънавий киёфасини сифат жихатдан яхшилаш хамда ахолининг маънавий камолот даражасини янада ошириш давлатимиз сиёсатининг мухим йуналишларидан хисобланади. Узбекистон Республикасининг Президенти Ш.Мирзиёев 2021 йил 19 январ куни утказган "Маънавий-маърифий ишлар тизимини тубдан такомиллаштириш" мавзусидаги видеоселекторда шундай таъкидлаган эди:

"Агар жамият хаётининг танаси иктисодиёт булса, унинг жони ва рухи маънавиятдир. Биз янги Узбекистонни барпо этишга карор килган эканмиз, иккита мустахкам устунга таянамиз. Биринчиси - бозор тамойилларига асосланган кучли иктисодиёт. Иккинчиси - аждодларимизнинг бой мероси ва миллий кадриятларга асосланган кучли маънавият"[4;1]

Дархакикат, маънавий етуклик даражаси иктисодий баркарорликка эришишнинг энг мухим йулларидан саналади. Чунки, жамиятнинг моддий ва маънавий хаётидаги уйгунлик хам иктисодий хам маънавий жихатдан фаровонликни белгилаб беришга туртки булади.

Маълумки, инсон, жамият аъзоси, турли гурух ва жамоаларнинг вакили сифатида доимо уларнинг таъсири остида булади. Яъни хар бир шахснинг

^etn-areopuga, xaTra-xapaKaraapuga y MaHcy6 6ynraH Mannar, xara;, npo^eccuoHan TOH^a, ®;aMoa Ba ounaHuHr h^;o6hh Skh can6uH Tatcupu 6ynagu. TapnxHH mapT-mapoHT, gaBp, gaBnar Ty3HMH Ba yma ^aMuflTgaru cnecHH, HKTHCogHH Ba Ma^KypaBun Tatcupnap yHuHr gyHeKapamu, ^HKpnam Tap3u, Ta^aKKypuga y3 aKCHHH Tonagu. EyHgan TatcupnapHuHr 3 xun KypuHumu MaB^yg:

Muupo OocKfUndazu mabcupnap - 6y 6eBocura uhcoh 6onacu TyFunu6 ycaguraH ouna, TatnuM Ba Tap6na MacKaHnapu, Mexpar ^aMoacu, Manama Ba gycraap MyxuTugaru Tatcupnap.

Maupo 6ocKuudazu mabcupnap - 6y h^thmohh, MatHaBun, cuecuH x,aMga H^THCogHH My^HT Tatcupnapu.

Meza 6ocKunda2U mabcupnap - 6y KeHr MH^ecga xan^apo MangoHga aB^ onu6 6opaeTraH raaBHH Tatcupnap.

MuKpo, MaKpo Ba Mera 6ocKHHgaru Tatcupnap HHCOHHHHr H^THMOunnamyB ^apaeHura apanamu6, yHHHr Munnun, MHHTaKaBHH x,aMga xan^apo MangoHgaru ypHHHH 6enrunamra ca6a6 6ynagu. MatHaBun Tatcupnap 6eBocma Moggun Tatcupnap 6unaH ynryHnuKga puBo^naHu6 6opagu. ^yHKu, ^aMu^THuHr Moggun Ba MatHaBun tomohnapuhu yHFyHnamTupum u^tumouh TapaKKueTHuHr acocu xuco6naHagu. hhcoh MatHaButfrahu WKcanTupum opKanuruHa uKTucogun puBo^naHumra эpнmнm MyMKuH. ^yHKu uKTucogun HetMaraapgaH yHyMnu ^onganaHurn x,aMga ynapHu oKunoHa cap^nam ^apaeHnapuga maxcHuHr MatHaBun KaMonoTu acocun TypTKu Basu^acuHu yTangu. hhcohhuot xaKKKuH Mo^n^ra

моддий эхтиёжларни маданий шаклларда кондирилишида яккол намоён булади. Инсон акдли мавжудот сифатида моддий эхтиёжларини маданий шаклларда кондириш учун табиат ва жамият мохиятини билишга, табиат ва жамиятни уз максадларига мос равишда узгартиришга харакат килади. Илм-фан ва техника инсоннинг маънавий ва моддий эхтиёжларини кондириш куроли, мухим воситаси булиб хизмат килади. Юксак маънавият туфайлигина инсон уз эхтиёжларини маданий шаклларда окилона ва туларок кондириш имконига эга булади. Х,ар кандай жамият хаётида маънавият, маънавий ишлаб чикариш хал килувчи рол уйнайди. Кишилар маънавий ишлаб чикариш жараёнида оламни, атроф-мухитни туларок биладилар, ижтимоий хаёт коидаларини узлаштирадилар, бир-бирлари билан инсонларча муносабатда булишни урганадилар. Маънавий ишлаб чикариш жараёнида илгор гоя, назария ва таълимотлар яратилади. Бу эса ижтимоий-сиёсий баркарорлик, тотувликни таъминлашда мухим рол уйнайди, Илм-фан ва техника тараккиёти жамиятнинг моддий фаровонлигини янада яхшилаш учун замин яратади. Таълим-тарбия тизими хам жамият маънавий хаётида мухим урин тутади. Хдётга кириб келаётган ёш авлоднинг маънавий киёфаси, маданияти, хаётга ва одамларга булган муносабати таълим муассасаларида шаклланади. Санъат, адабиёт, маданият, илм-фан арбобларининг мехнати жамиятнинг юксалишида алохида урин тутади, шу боисдан хам уларнинг мехнати кадрланади. Жамиятнинг моддий ва маънавий сохалари кишиларнинг моддий ва маънавий эхтиёжлари билан узвий боглик равишда вужудга келади.

НАТИЖАЛАР

Жамиятнинг моддий ва маънавий хаётини бир-биридан фарклаш ижтимоий хаёт мохиятини чукуррок билишга имкон беради. Аслида реал хаётда улар бир-бири билан чамбарчас боглик холда кечади. Илмий иазария ва амалиётда жамиятнинг моддий ва маънавий хаётини бир-биридан ажратиш, улардан бирини мухимрок, бошкасини номухим деб хисоблаш жамиятнинг табиий-тарихий ривожланишини издан чикаради.

Жамиятнинг маънавий-интеллектуал тараккиёти учун иктисодий замин яратиш канчалик мухим булса, моддий фаровонликни таъминлаш учун маънавий-интеллектуал салохиятни кучайтириш хам шунчалик мухимдир. Аммо, бугунги кунда инсонлар орасида маънавий таракккиётнинг изчил ривожланишига тусик булаётган бир канча маънавий тахдидлар мавжуд булиб, улар кун сайин инсонлар калбида чукур илдиз отиб бормокда. Масалан, космополитизм гояларининг ёшлар маънавиятига таъсирини олиб курсак.

797

Мазкур тушунча "Дунё фукароси" деган мазмунга эга булиб, шахс онгида узининг миллий менталитети, давлат суверенитети, миллий урф-одат ва анъаналарига нисбатан ишончсизлик, миллатининг тарихи, маданияти ва истикболига нисбатан бепарволик кайфиятини уйготувчи хамда шахсни ватанпарварлик туйгуларидан воз кечишга таргиб килувчи маънавий тахдид хисобланади. Унинг бош гояси "^аерда яхши шароит булса, уша жой Ватан". Космополистлар мана шу гоя атрофида ёшларни бирлаштириб, эгоистик тушунчаларни уларнинг онгига жойлаб, буткул бефарк ва хиссиз инсонга айлантиришни уз олдиларига максад килиб олишган. Фалсафа тарихида Александр Македонский ва Марк Аврелий каби сиёсатшунослар бу гояларни янги худудларни кулга киритиш харакатларида курган булса, стоиклар - Зенон ва Китиона космополитизм идеалини кишиларнинг хаётини ягона, умумжахон конунлари оркали амалга ошириш имконини берувчи ижтимоий шаклни излаш деб билган. Яна бир тахдидлардан бири абсурдизм гояси булиб, у XX аср жахон адабиётида хаётнинг айрим томонларини беъмани ва мантиксиз эканини тасвирловчи оким сифатида вужудга келган. Мазкур гоя инсонга уз хаётини, умрини бемани вокелик сифатида акс эттиришга ундайди. Инсон томонидан содир этилаётган барча хатти-харакатларда мантиксизлик, энг жирканч ишларни килиб машхурлик даражасига етишиш, моддий манфаат учун рухий мувозанатни бузувчи саъи-харакатлар килиш каби холатлар абсурдизмнинг бош гояларидан хисобланади. Бугунги кунда ижтимоий тармокларда кенг таркалаётган ёвузлик ва агрессияни таргиб килувчи уйинлар, ^кТокегчилар томонидан юкланаётган абсурд видеолавхалар, Instagram, Facebook ёки Twitteгдаги куплаб гаразли максадларни кузловчи сохта ва илмий асосга эга булмаган маълумотлар энг катта маънавий тахдидлар сифатида эътироф этилмокда. Жамиятдан бегоналашув гояси хам кун сайин кенгайиб бораётган тахдидлар сафига киради. Инсоннинг ёлгизлашуви ва бегоналашуви феномени мутахассислар орасида жиддий ташвиш уйготмокда. Бу феномен кишиларнинг ёлгиз яшашга интилишида, оилавий ва умуман, ахлокий кадриятларни инкор этишида хамда индувидуализм ва эгоцентризм туйгуларининг ривожланишида намоён булмокда. Бунга мисол тарикасида йигитларнинг 30 ёшдан утса хам оила куришга шошилмаслиги ёки кизларнинг уз карьераси учун турмушга чикишдан воз кечиш холатлари, натижада миллат генафондининг тадрижий ривожланишига салбий таъсир этаётганликлари маънавий билимлар савиясининг пасайиб бораётганлигидан далолат беради. Олимларнинг таъкидлашича, жамиятнинг маънавий жихатдан таназзулга юз тутишига

Kyftugaru 6ynagu:

OMHnnap

ca6a6

ffly ypuHga "^aMuarauHr xuMoa th3hmh MaB^ygMu?", geraH caBon TyFHnHmH Ta6HHH. "X£H HKKHnaHMaCgaH aHTum MyMKuHKu, ^aMH^THHHr xuMoa th3hmh - yHHHr MatHaBHaTH"[5;82]gnp. ^yHKH MycTaxKaM MatHaBuH xuMoa TH3HMHHHHr MaB^yg 6ynnmH Ta^0By3K0p FoanapHHHr napnanuHuS KeTumura onu6 Kenagu. "X,ap KaHgafi Kygparau gaBnaT y3 xanKHHHHr y3ura xoc xycycuaTnapuHu aKC эттнpгaн y3aK, yK Foa acocuga 6yHeg 6ynagu. Ma3Kyp gaBnaTga ycTyBop 6ynraH TypMym Tap3u, MeHTanuTeT, MagaHuaT ym6y Foara moc, yHra MyTaHOcn6, y 6nnaH Mypocaga 6ynagu. AKCHHna, ym6y Foa eKH ugeanra nyTyp eTrygeK 6ynca, gaBnaT xaM TaHa33ynra W3 TyTagu. TapuxuH xaKuKaT myHH KypcaTagHKH, цнвнпнзaцнaнн ymna6 TypraH MatHaBuH Ba MagaHHH ycTyHnap HypaH 6omnamu 6unaH yHHHr 3aBon Tona 6omnaraHu xaKuga xyKM HHKapca 6ynagu".[6;3] ^apxaKHKaT, MatHaBuH Ba MagaHHH ycTyHnapHHHr MycTaxKaMnuru Munnuft 6upnuK TyrnyHnacHHHHr WKcanumura onu6 Kenagu, aKcuHna, ynapHHHr Hypa6 6opumu Munnufi TapKoK^uKHuHr W3ara Kenumura mapouT apara6 6epagu. EyryHru KyHga "KuMragup KapaM Kunum" Foacu xaM aB^; onu6 6opaeTraH MatHaBuH TaxgugnapgaH caHanagu. ""KuMragup KapaM Kunum" Taxgugu...HaxoTKu, 6y Taxgug gyHega aHtaHaBuft uMnepuanap Ky^araH Ba MycTaMnaKanunuK tu3umu eMupunraHura xen KaHna BaKT yTMaH aHa 6om KyTapca? HaxoTKu, uMnepuanroM cuecara 6yTKyn fiyKonMafi, Sop-fiyFu TamKu Kue^acuHu y3rapTupraH 6ynca?" [7;505] X,aKuKaraH xaM gyHeHu KaHTa 6ynu6 onumra ypuHum cuecaraHuHr aB^ onu6 6opumu xa^K^ap TypMym Tap3uHuHr eMoHnamyBura xaMga uHcoHuaT

маънавиятининг паймол булишига олиб келмокда. А^Шнинг Югославия, Ливия, Ирок, Сурия ва Афгонистонда олиб борган харбий юришлари, Озарбайжон ва Арманистон уртасидаги тогли Кррабог худуди учун олиб борилган харбий юришлар ёки шу кунларда Россия Федерациясининг Украина давлати билан олиб бораётган шиддатли жанглари канчадан-канча бегунох одамларнинг улимига, давлатларнинг иктисодий инкирозига, сиёсий тузумининг бузилишига энг дахшатлиси ёш болалар онгида кучли куркув хамда эртанги кунига нисбатан ишончсизлик ва хадик туйгуларининг пайдо булишига, тинчлик деб аталмиш буюк неъматнинг йуколиб кетишига олиб келмокда. Мана шу мудхиш жараёнлар инсоният тафаккур тарзининг бузилишига, миллатлараро тотувликнинг йуколишига, диний багрикенглик ва ижтимоий хамкорлик тамойилларининг паймол этилишига сабаб булмокда. Биз, узбек миллатининг муносиб фарзанди сифатида халкимизнинг, миллатимизнинг маънавий савиясини, жамиятимизнинг манавий тараккиётини янада юксалтириш учун аввало миллий маънавий тараккиётга эришиш борасида давлатимиз томонидан олиб борилаётган ислохотларнинг самарадорлигини янада оширишимиз, аник максад ва катъий режа асосида Ватанимиз ва миллатимиз равнакига хисса кушадиган масъулиятли вазифаларни хар бир фукаро сидкидилдан бажариши талаб этилади.

МУ^ОКАМА ВА ТАКЛИФЛАР

Жамият маънавий тараккиётини таъминлаш хамда халкимизнинг маънавий салохиятини ошириш максадида мамлакатимизда бир катор мутасадди ташкилотлар уз фаолиятини амалга оширмокдалар, хусусан, "Республика маънавият маркази", "Оила илмий-амалий маркази", "Махалла" жамгармаси ва бошкалар. Аммо бир нарсани унутмаслик керакки, маънавиятнинг дастлабки тугилиш, шаклланиш хамда ривождланиш даврлари бевосита оила, махалла ва дустлар даврасида сайкал топади. Демак, маънавият она алласи, ота намунаси ва аждодлар угити оркали инсон онги ва калбига йиллар давомида сингиб борувчи ботиний тарбия омилларига таянади. Узбекистон Республикасининг президенти Ш.Мирзиёев рахбарлигида 2021 йил 19 январ куни утказилган "Маънавий-маърифий ишлар тизимини тубдан такомиллаштириш мавзусидаги видеоселектор"да шундай таъкидлаган эди: "Агар кимдир, маънавият масаласи - бу факат Маънавият маркази ёки тегишли вазирлик ва идораларнинг иши, деб уйласа, хато килади. Буларнинг барчаси олдимизда турган энг асосий, энг мухим вазифалардан биридир." [1;1] Шу боис

800

жaмият мaънaвий тaрaк,киётини тaъминлaш Ba уни сифaт жихэтдэн яхшилaш борaсидa бир кднчэ тaвсиялaрни тaклиф сифaтидa киритишимиз мумкин:

1. Бугунги мyрaккaб Ba тэхликэли зaмондa ёшлaрни Уз холига тaшлaб куйиш, yлaрни бегонaлaр кулига топшириш, эртaмиз эгaлaрининг дyшмaн куролига aйлaнишигa сaбaб бyлaётгaн хдр к^ндой вок;еa, ходисэ Ba жaрaёнлaргa 6эрхэм бериш;

2. Ёшлaрнинг виртуол олaмнинг aсиригa aйлaниб колиши мумкин булгж холaтлaрини уз Barçi^a эниклэш Ba олдини олиш ишлорини ом^га ошириш;

3. Дин никоби остидэ Faрaзли моксодлорни ом^га ошироётган турли гурух Ba сектолорнинг ноконуний хaрaкaтлaрини фош этиш Ba утарнинг фоолиятлорига чек куйиш;

4. Бугунги вокелик, отроф-мухитдо содир булоётгон вок;еa-ходисaлaргa янгичэ кдрош, терм мушохэдэ юритиш, хдр бир жороённи тyFри идрок этиш буйичо миллотимиз онгидэ Ba кэлбидо мaфкyрaвий иммунитет тyЙFyлaрини ривожлaнтириш;

5. Миллий мaънaвий меросимизнинг янги х&ли урганилмоган кирролорини кэшФ этиш;

6. Диний Ba дyнёвийлик мyвозaнaтини тyFри бошкдриш;

1. Вэтэнимиз торихига хурмот Ba эртонги кунига булган юксэк ишонч тyЙFyлaрини янэдэ кучойтириш;

S. Тоълим-торбия жороёнидо кэтъий коидэлэр Ba эхлок мезонлоридон четга чикмослик;

9. "Оммaвий мэдэният"нинг хор кдндэй куринишлоридон воз кечиш;

10. Илмий солохиятни оширишга эътиборни кучойтириш Ba бошкдтар.

ХУЛОСА

Хулосо килиб aйтгaндa, жэмият мaънaвий тороккиётини тaъминлaшдa хор бир муроббий, хор бир тaрFиботчи, журнвлист, отэ-онэ, мохэлло, тэълим мyaссaсaси узининг мустэхкэм мaфкyрaвий иммунитети, профессионвл мэхорэти хэмдэ фукдролик позицияси билон мэзкур жороённи фaоллaштиришдa тэянч вaзифaсини утоб бериши м^адта мyвофикдир. Зеро, жомиятнинг мaънaвиятгa, эхлокдй торбияга булган мунособотини бутунлой yзгaртирмaсдaн туриб, сохэни тубдж токомиллоштириш мумкин эмэс. Чунки жэмият оъзолорининг мaънaвий боркомоллик дорожоси истикболдоги жaрaёнлaрнинг дебочосидир.

801

REFERENCES

1. Sputnik Узбекистан. Мирзиёев: Янги Узбекистонни барпо этиш устунларидан бири - кучли маънавиятдир. 20:11 19.01.2021

2. Adashova, M. M. (2022). ABU MANSUR MOTURIDIY FALSAFIY MEROSIDA SHAXS MA'NAVIYATINI YUKSALTIRISH MASALALARI. Oriental renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences, 2(1), 991-997.

3. Газета.^. 19 январ 2021 22:08

4. Мирзиёев Ш. Маънавий-маърифий ишлар тизимини тубдан такомиллаштириш мавзусидаги видеоселектор. 2021 йил 19 январь.

5. Бегматов А. Маънавият фалсафаси ёхуд Ислом Каримов асарларида янги фалсафий тизимнинг яратилиши. Т.; "Шарк" 2000. - 82-бет.

6. Гаджиев К.С. Политическая философия. - М."Экономика", 1999.

7. ^Назаров, И.Эргашев ва бошкалар. Миллий гоя ва рахбар масъулияти. -Т.; Г.Гулом номидаги нашриёт-матбаа ижодий уйи, 2007.

8. Saifnazarov, I., Xujayev, M. (2018) Axmad Zaki Validiy islamic culture. Экономика и социум, 2, 55-57.

9. Safarov, M.K., Umarjonov, S.S. (2021). Abu Bakr ar-Roziy etikasida befoyda o'y surish va ochko'zlik muhokamasi. Oriental renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences, 1(5), 1045-1049.

10. Umarjonov, S.S., Safarov, M.K. (2021). Fahriddin Roziyning "Latoif ul-g'iyosiyot" qo'lyozma asarida aql va e'tiqod masalasining qo'yilishi va uning diniy-falsafiy germenevtik tahlili. Oriental renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences, 1(5), 1058-1068.

11. Saifnazarov, I., Muhtarov, A., Sultonov, T., Tolibov, A. (2020) Religious tolerance, unity of knowledge and faith issues highlighting in Imam Bukhari Hadiths. International Journal of Advanced Science and Technology 29 (5), pp. 1846-1853

12. Umarjonov, S.S. (2021). Ijtimoiy - gumanitar fanlarni o'qitishda Fahriddin Roziyning ontologik qarashlarining o'rni va ahamiyat. Oriental renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences, 1(9), 1029-1038.

Электрон ахборот ресурслари:

13. http://www.edu.uz - Узбекистон Республикаси Олий ва урта махсус таълим вазирлиги сайти.

14. http : //www.Ziyo.net

15. http : //www.kun. uz

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.