Научная статья на тему 'ËШЛАР ФАОЛЛИГИНИ ШАКЛЛАНТИРИШ МЕХАНИЗМЛАРИ: МУАММО ВА ЕЧИМЛАР'

ËШЛАР ФАОЛЛИГИНИ ШАКЛЛАНТИРИШ МЕХАНИЗМЛАРИ: МУАММО ВА ЕЧИМЛАР Текст научной статьи по специальности «СМИ (медиа) и массовые коммуникации»

CC BY
102
21
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Ёшлар / ёшлар фаоллиги / ижтимоий-сиёсий / институционал механизмлар / фаоллик / сиёсий фаоллик / ижтимоий фаоллик. / Youth / youth activism / socio-political / institutional mechanisms / activism / political activism / social activism.

Аннотация научной статьи по СМИ (медиа) и массовым коммуникациям, автор научной работы — Маматқулов, Шуҳрат Туробович

Ушбу мақолада ёшлар фаоллигининг ижтимоий-сиёсий жараёнларга таъсири, уларнинг давлат бошқаруви тизимини замонавий кўринишларини амалиётга тадбиқ қилишлари билан боғлиқ илмий тадқиқотларга алоҳида аҳамият берилган. Амалга оширилаётган тадқиқотлар таркибида ёшлар фаоллигини кашф қилиш, қўллаб-қувватлаш ҳамда ёшлар фаоллигини шакллантиришнинг янги институционал механизмларини ишлаб чиқиш бўйича устувор даражада тадқиқотлар амалга оширилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

MECHANISMS OF FORMATION OF WORK ACTIVITY: PROBLEMS AND SOLUTIONS

This article focuses on scientific research on the impact of youth activism on socio-political processes, their application of modern forms of public administration. Priority research has been conducted to explore and support youth activism and to develop new institutional mechanisms for shaping youth activism.

Текст научной работы на тему «ËШЛАР ФАОЛЛИГИНИ ШАКЛЛАНТИРИШ МЕХАНИЗМЛАРИ: МУАММО ВА ЕЧИМЛАР»

ЁШЛАР ФАОЛЛИГИНИ ШАКЛЛАНТИРИШ МЕХАНИЗМЛАРИ:

МУАММО ВА ЕЧИМЛАР

d https://doi.org/10.24412/2181-1784-2022-23-985-993

Маматкулов Шухрат Туробович

Тошкент давлат иктисодиёт университети "Ижтимоий-гуманитар фанлар" кафедраси катта укитувчиси фалсафа доктори (PhD)

АННОТАЦИЯ

Ушбу мацолада ёшлар фаоллигининг ижтимоий-сиёсий жараёнларга таъсири, уларнинг давлат бошцаруви тизимини замонавий куринишларини амалиётга тадбиц цилишлари билан боглиц илмий тадцицотларга алоуида ауамият берилган. Амалга оширилаётган тадцицотлар таркибида ёшлар фаоллигини кашф цилиш, цуллаб-цувватлаш уамда ёшлар фаоллигини шакллантиришнинг янги институционал механизмларини ишлаб чициш буйича устувор даражада тадцицотлар амалга оширилган.

Калит сузлар: Ёшлар, ёшлар фаоллиги, ижтимоий-сиёсий, институционал механизмлар, фаоллик, сиёсий фаоллик, ижтимоий фаоллик.

ABSTRACT

This article focuses on scientific research on the impact of youth activism on socio-political processes, their application of modern forms ofpublic administration. Priority research has been conducted to explore and support youth activism and to develop new institutional mechanisms for shaping youth activism.

Keywords: Youth, youth activism, socio-political, institutional mechanisms, activism, political activism, social activism.

КИРИШ

Дунё мамлакатлари тараккиёти ва истикболини белгилаб беришда ёшлар мухим ресурс хисобланганлиги сабабли жахон мамлакатлари сиёсатида ёшлар фаоллиги масаласи мухим стратегик ахамият касб этмокда. Дунёда 30 ёшгача булган 3,5 миллиард одам яшайди, улар сон жихатидан тарихдаги энг катта сонли ахолини ташкил килади. Куп мамлакатларда ёшлар (18-30 ёш) ахолининг ярмидан купини ташкил этади, бирок купинча ёшлар узларини сиёсат ва карорлар кабул килишдан четда колгандек хис киладилар, натижада бу холат ёшларнинг буш колдириши хамда давлатга ишончсизлик туйгусини уйготиши мумкин. Шу жихатдан бугунги кунда кадрлар сиёсатини юритишда жахон

мамлакатларида ёшлар фаоллигини шакллантиришнинг институционал механизмларини амалий жихатдан такомиллаштириш ва жорий килиш долзарб булиб бормокда.

АДАБИЁТЛАР ТА^ЛИЛИ ВА МЕТОДЛАР

Ёшлар дунёкарашини юксалтириш, уларда ижтимоий фаолликни шакллантиришга барча даврларда алохида эътибор каратилган. Хусусан, юнон файласуфи Сукрот жамиятнинг энг катта муаммоси ёшларнинг онги ва уларнинг ахлокида жамият тараккиётига дахлдорлик туйгусини тарбиялашдан иборат деб таъкидлаган. Арастунинг бахт-саодат келтирувчи инсоний хислатларни узида яхлит холда акс эттирувчи акдий фазилатлар яхши хулк-одатлардир , деган гояси ёшларнинг ахлокий тарбиясида билимнинг кадриятли мулжалларини тугри белгилашни такозо этади. Ёшлар фаоллигини ижтимоий-фалсафий юксалтириш ахамияти тугрисида Абу Наср Форобий, Абу Райхон Беруний, Ибн Сино ва бошка мутафаккирлар ижодида очиб берилган. Жумладан, ёшларни хар томонлама жамият корига хизмат киладиган инсон килиб тарбиялашда жамият маънавий ва маданий тизимининг урни хам бекиёс хисобланади. Яъни, жамиятдаги кенг микёсли узгаришлар маънавият, маданиятдаги ислохотлар билан узвий боглик. Муаммонинг ушбу жихати билан боглик айрим масалаларни Тожибоева Х.М, М. Маматов, О. М.Гайбуллаев, Э.М.Абзалов, А.Мухтаров каби олимлар илмий ишларида тадкик этилганини кайд этиш мумкин.

Мазкур маколада урганилаётган мавзу илмий тадкикотнинг тарихийлик ва мантикийлик, анализ ва синтез, умумлаштириш, таккослаш каби мантикий методлари асосида ёритилишга харакат килинди.

МУХ,ОКАМА ВА НАТИЖАЛАР

Х,ар кандай жамиятда ижтимоий хаётнинг марказида - кон-томирад ёшлар ва уларнинг келажаги, эртанги кунга ишончи ва максад-манфаатлари ётади. Бу омила хозирги глобаллашув жараёнлари жадал кечаётган бугунги кунимизда хам узига тарзда намоён булмокда. Миллий мафкурага содик, билим ва кенг дунёкарашга эга, ташаббускор ва айни дамда, маънавий дунёси бой, яшашдан умиди катта ва ишончи юксак ёшларга кенг имконият ва кулайлик яратиб бериш Узбекистон жамиятнинг ижтимоий сиёсатидаги бирламчи масалалардан хисобланади. Шу боисдан хам давлатимиз рахбари Шавкат Мирзиёев "БМТнинг Ёшлар стратегиясида таъкидланганидек, "ёшлар

сиймосида энг кимматли ва ута мухим ресурслар мужассам топган булиб, унга хар канча инвестиция киритса арзийди, чунки бу сармоялар бир неча баробар зиёда булиб кайтади" [1]. Мен гоят мухим ушбу фикрга тулик кушиламан. Ёшлар ижтимоий-сиёсий фаоллигининг фукаролик жамиятини шакллантиришдаги мухим омил сифатидаги урни ва ахамиятини тахлил этишда, энг аввало, унга оид илмий категорияларни урганиш максадга мувофик булади. Хусусан, бунда "фаоллик", "сиёсий фаоллик", "ижтимоий- сиёсий фаоллик", "хукукий фаоллик" каби сиёсий-хукукий категорияларнинг мазмун мохиятини хамда улар уртасидаги узаро алокадорлик масалаларини урганиш мухим ахамият касб этади.

"Фаоллик" тушунчаси, асосан, "фаолият" тушунчасининг синоними сифатида хам кулланилади. Инсоннинг фаоллиги атроф мухитни уз эхтиёжлари, карашлари, максадларига мувофик узгартириш кобилияти сифатида алохида мазмун-мохият касб этади. Тегишли адабиётларда шахс фаоллигининг бир катор белгилар буйича фаркланиши хакида суз боради" [2]. Бу борадаги ёндашувларни умумлаштирган холда фаолликнинг куйидаги шаклларини курсатиб утиш мумкин:

"фаоллик" ва "фаолият" тушунчаларининг мохиятан ягоналигидан далолат берувчи фаолият шакли сифатидаги фаоллик;

инсонда уз ички муносабати вужудга келган, унинг индивидуал тажрибаси акс этган фаолият сифатидаги фаоллик;

атроф мухитни узгартиришга каратилган фаолият сифатидаги фаоллик; шахсий ахамиятга молик фаолият; инсоннинг уз шахсиятини намоён этиш куринишидаги фаоллиги хамда узини куршаган мухит билан узаро таъсирга киришиш махсули сифатидаги фаоллик.

Узбекистонда янгича фикрлайдиган, уз келажагини узи яратишга харакат килаётган, жамиятда демократик кадриятларни мустахкамлаш билан, давлатнинг тараккиётига узига хос муносиб хисса кушаётган янги авлод вакилларининг ижтимоий хаётга кириб келиши мухим ахамият касб этмокда [3]. Бугунги кунда жамият барча сохалари уз фаоллигини кенгайтириб бормокда. Ёшлар мамлакат ижтимоий-сиёсий хаётида хал килувчи куч сифатида намоён булмокда. Шунинг учун хам Узбекистон рахбарияти эзгу максад ва вазифалар самарали булишида ёшларнинг иштирокига бевосита суянади. Айни пайтда, ёшларда мавжуд булган фаол бунёдкорликни куллаб-кувватлаш оркали уларни жамият ижтимоий-сиёсий хаётини баркарорлаштириш ишида кумак беради. Шу сабабдан хам давлатимизнинг мазкур объектив жараёнда самарали

nrnnapHH aManra omupumu xo3upru gaBpHuHr gon3apS MacananapugaH Supura annaHHfflH 3apyp. MaMnaKaraMro 6o3op HKTHCogneTHra yTaeTraH Sup gaBpga emnap TapSuacu gaBnaT cuecarnHuHr ycTyBop HyHanHmnapngaH Supu xucoSnaHagu. 3epo npe3HgeHTHMH3 fflaBKaT Mup3ueeB "EmnapHu yKuTum, ynapHH MatHaBHH Ba axnoKUH TapSuanam, ynapHHHr 6hhhm onumu Ba y3HHH-y3H KaMonra eTKa3umra HHTHnnmHHH maKmaHTupumra aroxuga эtтнSоp Kaparam ho3hm" [4] geS TatKugnaftgu.

^aMuaTga emnapra oug MyaMMonapHuHr naHgo Synumu ynapHHHr MyaMMonapura эtтнSopcнзпнкgaн SomnaHagu. By emnapHHHr y3ura SynraH umoHHura canSuft Tatcup KypcaTagu. ByryHru KyHga emnapra oug gaBnaT cuecaTHHHHr MoxuaTuHu TymyHMaraH exyg ucnoxoraapra mySxa SunaH KaparaH, SoKuMaHga, y3 KoSuFura ypanuS KonraH, ^yga SynMaca, Sup ftunga ohtu oh, xarroKu, Sup Hena fiunnap neT эппapga ennaHMa umnu SynuS umnaS, Supop xyHapHuHr SomuHu TyTMaraH, Kena^aru ynyH KafirypMafi, MexHaT Kunum naeKarara эгa Synca xaM oTa-oHacuHuHr Maomura KyH KypaguraH emnap KynHunuKHu TamKun этгaнн anuHapnugup.

OuKpuMrona, 6y KaSu canSuft xonaraapHu SapTapa^ этнm ynyH Kyннgaгнпapнн aManra omupum KepaK.

BnpHHHHgaH, MaMnaKaraMro paxSapu "ByryHru KyHga MaMnaKarnMroHu aHrunam Ba мogepннзaцнa Kunum, yHu нннoвaцнoн acocga puBo^naHTupum, y3 onguMrora KyHraH Kyn Kuppanu Ba MypaKKaS Basu^anapHu aManra omupum MaKcaguga 3aMoHaBuH Ba KpearnB ^uKpnafiguraH, xap KaHgafi Ba3uaTga xaM MactynuaTHu y3 3uMMacura onumra Kogup, FafipaT-mu^oarau, uHTenneKTyan canoxuaTu WKcaK, BaTaHnapBap em Kagpnapra gaBnaT Ba ^aMuaT SomKapyBuga MyxuM вaзн$aпapнн umoHuS TonmupMoKgaMro" geS TatKugnaS, xap Sup paxSap эtтнSopннн emnap MyaMMonapura ycTyBop Tap3ga KapaTunumuHu TanaS Kungu.

2017-2021 fiunnapga Y3SeKucToH PecnySnuKacuHu puBo^naHTupumHuHr SemTa ycTyBop fiyHanumu Syfiuna X,apaKaraap cTpaTeruacu geMoKparaK gaBnaT Kypum Ba ^yKaponuK ^aMuaraHu puBo^naHTupum Sopacugaru ucnoxoraapga emnap ^aonnuruHu omupum SunaH Sofhuk MyxuM Ba3u$anap SenrunaHraH Synca xaM, BunoaT Ba TyMaHnapga yHuHr u^pocu TynuK TatMuHnaHMaanTu. YKumHu TaMoMnaraH emnapHuHr aKcapuaTu y3u xoxnaraH эмac, Kaepga TaHumu Synca, yma epra umra ^ofinamagu. Kagpnap canoxuaTu TyFpu SaxonaHMaraH, y3 KacSuHuHr SunuMgoHu SynMaraH xap KaHgafi TamKunoT eKu SupnamMa uHKupo3ra MaxKyM. ^oKuMuaT tu3umu SomKapyB Ha3apuacugaH HupoK TatnuM gaproxuga yKuraH, Kypunum, MyxaHgucnuK, KumnoK xy^anuru, aBToMoSunt HyHanumu coxanapuHu

тамомлаган ёшлар билан тула. Тизимда фаолият олиб бораётган айрим ёшлар муомала маданияти куникмаларига эга эмас.

Фикримизча, олийгохларнинг ижтимоий йуналишларида таълим олаётган ёшлар бошкарув тизимида ишлашлари максадга мувофик.

Иккинчидaн, Узбекистонда ёшлар ахолининг 60%дан зиёдини ташкил килади, мамлакат ахолисининг уртача ёши эса 25 ёшдир. Шу боис, кушимча иш жойлари хамда турмуш фаровонлигини ошириш учун имконият яратиш оркали ёшларни куллаб-кувватлашга жиддий эътибор бериш зарур.

Ислохотларнинг муваффакияти, мамлакатимизнинг дунёдаги ривожланган, замонавий давлатлар каторидан муносиб урин эгаллаши, аввало, илм-фан ва таълим-тарбия сохасининг ривожи билан, бу борада бизнинг дунё микёсида ракобатдош була олишимиз билан узвий боглик. Афсуски хали хам ёшларнинг оммавий тарзда кушни мамлакатларга иш излаб кетиши давом этмокда. Бандлик хизмати фаолияти ночор, иш уринлари ташкил этиш режалари когозда колиб кетмокда.

Назария амалиётга айланмас экан, ижтимоий жараёнларда усиш булмайди. Бунинг учун когозбозликка чек куйиш, реал вазиятдан келиб чикиб хулоса чикариш ва холатни объектив бахолаш хамда амалий фаолиятга утиш лозим. Х,аёт тухтаб турмайди, тарих гилдирагини оркага айлантириб булмайди. Жамият тараккиётида ижтимоий онг жиддий ахамиятга эга. Чунки тузумни инсон узгартиради, ислохотни инсон амалга оширади. Х,ар кандай узгариш инсон, унинг манфаатлари билан боглик булмас экан, масъулият хисси йуколади.

Учинчидaн, Узбекистонда етмишдан ортик олий укув даргохлари мавжуд, лекин бу мамлакатдаги барча ёшлар катламини камраб олмайди. Ёшлар укишга, келажакка булган иштиёки сунган, яъни етарли балл туплай олмай, укишдан йикилган йигит-кизлар хасга ёпишса ёпишадики, ёшлар иттифоки ташкилотига ишонч билдириб, ёрдам сурамайди. Ёки хорижга ишлагани кетади, ёки тушкунликка берилиб, хаётдан кунгли колади. Улар уз келажагини "Ёшларга оид давлат сиёсат"да курганида эди, узига берилган имкониятларни тугри мушохада килиб, максади сари олга интилган, бир йил мобайнида хам ишлаб, хам хунар урганиб, хам укишга киришга улгурган булар эди.

Туртинчидан, хозирга кадар ёшлар уртасида жиноятчилик содир этилиши камаймади, ёшлар орасида келажакка ишонч рухи урнига локайдлик, эътиборсизлик, уйин-кулгуга берилиш, дангасалик, хеч нарсага кизикмаслик,

ишончсизлик, бyйсyнмaслик, менсимaслик, тездa бойиб кетишни xoхлaш, воктни бехудо сaрфлaш кaби иллaтлaр мaвжyд.

Бешинчидан, ёшлaр oрaсидa сoFлoм турмуш тaрзини тaрFиб килиш, вoягa етмaгaнлaр орaсидa хуку^бузорлик вa жинoятлaр содир этшнинг олдини олиш, бaркaмoл aвлoдни тaрбиялaшдa oммaвий axбoрoт вoситaдaри вa зaмoнaвий axбoрoт-кoммyникaция теxнoлoгиялaридaн сaмaрaди фoйдaдaниш, ёшлaр интилишлaрини кУллaб-кyввaтлaш, yлaрни мaънaвий вa жисмоний кaмoл топтириш, турли ёт FOялaрни тaрFиб килиб келaётгaн вa таст сaвияли "оммовий мaдaният" тaъсиридaн aсрaш кaби мaсaдaдaр дoлзaрблигини йукотмвяпти.

"Oммaвий мaдaният" тохдиди фок^т четдж - Faрбдaн кириб келади, десж, jairas; aдaшaмиз. Юртимиздa ношр этилaётгaн aйрим гaзетa-жyрнaдлaр, китoблaр, сyрaтгa oлинaётгaн бaъзи клип вa кинoлaр, эфиргa берилaётгaн куши^ вa рок^орни кyзaтиб, сoFлoм фикрлaйдигaн хдр кдндой oдaм шундой xyлoсaгa келиши тобиий.

Kолaверсa, х1озирдa aйрим Faрб дaвлaтлaри томонидaн уз миллий мaнфaaтлaрини кенгaйтиришдa «демокрaтия экспорти», «рaнгли инк,илоблaр» вa «оборот xyрyжи» кaбилaр aсосий воситaгa aйлaнмокдa. Faрaзли мaк;сaдгa эгa булгж кyчлaр yзлaрининг FOялaрини турли xил нодaвлaт тaшкилотлaр, лойи^йтар, фондлaр воситaсидa aмaдгa оширишга yринaдилaр. Бyндaй сиёсaтни aмaдгa оширишдa yлaр axборотнинг энг кyлaй вa энг тезкор, энг сaмaрaди восшй вa yсyллaридaн фойдaдaнмокдaдaр. Аxборот aйрим Faрб дaвлaтлaри хдмдa xaдк;aро террористик тaшкилотлaр кyлидa aсосий вa дax1шaтли курол воситaсигa aйлaниб бормокдa. Глобaллaшyв жaрaёни бевоситa axборот билaн боFлик. Шу нукгаи нaзaрдaн кaрaгaндa, бугунги кyндa axборот омили хдм сиёсий, хдм иктисодий жихдтдaн вйрим кyчлaр мaнфaaтигa aйлaниб бормокдa.

Шиддaт билaн yзгaриб борaётгaн дyнёдa миллaтлaр уз кaдрятлaрини сaкдaб колишлaри вa келгуси aвлодлaргa етк&зиши билж боFлик мaсyлият долзaрб мaсaдaгa aйлaниб булди.

Олтинчидан, ото-онолор уз орзу-хдвослорининг курбони бугаё^^, бaдoFaтгa етиб-етмaгaн кизлор келaжaги хеч кимни кизиктирмойпти. Коллежни хдм томомломогон кизлорни турмушга берган ото-онолор форзондлорининг но хутар, но косбга эта булмой, турмуш зaрбaдaригa чидой олмой, бир ёки икки форзжди билон ожрошиб кетaётгaнлaридaн, мyрFaк гудок келожогидон xaвoтир олмойдилор. Оилодо комситилган, жисмоний жaзoлaнгaн, моътавий xyрлaнгaн, куллорчо мунособот курган ёш он^тарнинг кисмоти ёшлорга оид довлот

990

gacTypuga SenrunaHraH Ba3u$anap ^oftnapga y3 u^pocuHu TatMuHHaHMaeTraHuHu KypcaTagu.

ETTHHHHgaH, SyryHru KyHga emnapHuHr xap ®:aSxaga $aon, u^ogKop Ba ronaHyBnaH Synumu, эpтaнгн Kena^aK ynyH SyryHgaH MycTaxKaM noHgeBop KyHumnapu зapypпнгннн gaBpHuHr y3u TaKo3o этмoкцa. HaBKupoH aBHog BaKunnapuHu BaTaHra cagoKaT, Munnuft aHtaHa Ba KagpuaTHapra xypMaT pyxuga TapSuanam, SaHgnuruHu TatMuHHam, xyKyK Ba MaH^aaraapuHu xuMoa KunumgeK ycTyBop BaBu^anapHu aManra omupum, emnapHuHr TatnuM, знeпнпнк gapa^acu, uHTenneKTyan canoxuaTu, ogoS-axnoKu, 3yKKonuru, xapaKaTnaHnuru Ba mu^oara, y3rapumnapra Tafiepnuru ^aMuarauHr yMyMuft TapaKKueT gapa^acuHu SenrunaHgu.

Y3SeKucToH PecnySnuKacu npe3ugeHTu ffl.Mup3ueeB TatKugnaraHugeK, KUM SynumugaH KaTtu Ha3ap, yKmyBHuMu, gaBHaT xu3Mara xoguMuMu, mu^oKopMu, umnuMu, xyHapMaHgMu, xap Sup MunnaT ^gog^u ^aonuaraga TaHKuguft Taxnun, KaTtuH TapTuS-uHTu3oM Ba maxcufi ^aBoSrapnuK KyHganuK Kougara aftnaHumu ho3UM.

OuKpuMrona, ^aH-TexHuKa, axSopoT TexHonoruacu ®:agan puBo^naHaeTraH ^aMuaTga aKcapu emnapHuHr Typnu MyaMMonapra ypanuS KonumuHuHr caSaSu ynapHuHr gyHeKapamu, oHru Ba Ta^aKKypu SunaH Sofhuk. MaMnaKarnMroHuHr xap Sup xygygugaru emnap MyaMMonapu Ba TamaSSycnapuHu ypraHum mapT Ba 3apyp. HeraKu, Sapna emnapHu н^тнмoнн $aon geHum TyFpu эмac. Emnap TapSuacu xaM gaBnarauHr, xaM ^aMuaTHuHr umugupKu, Sy ounagaH SomnaS, ^yKaponuK ^aMuaTuHuHr Sapna TamKunoTnapurana ycTyBop Ba3u$a xucoSnaHagu. "Bu3Hu xaMuma yнпaнтнpнS KenaguraH MyxuM Macana - emnapHuHr ogoS-axnoKu, ropum -Typumu, gyHeKapamu SunaH Sofhuk. ByryH 3aMoH muggaT SunaH y3rapamu. By y3rapumnapHu xaMMagaH xaM KynpoK xuc этagнгaн - emnap. Emnap y3 gaBpu TanaSnapu SunaH yHFyH SyncuH. ^eKuH yзннгннн xaM yHymacuH. "Bu3 kummu3", "KaHgafi ynyF 3oTHapHuHr aBnoguMro" geraH gatBaT ynapHuHr KanSuga gouMo aKc-cago SepuS, y3Hurura coguK Konumra yHgaS TypcuH. ByHra HuMaHuHr xucoSugaH эpнmaмнз? TapSua, TapSua Ba $aKaT TapSua xucoSugaH"[5].

Emnapra oug gaBHaT cuecara emnapHuHr ^m^MouM maKHHaHumu Ba KaMon Tonumu, u^ogufi uKTugopu ^aMuaT MaH^aaraapu fiynuga Tyna-TyKuc pyeSra nuKumu ynyH н^тнмoнн-нктнcogнн, xyKyKuH, TamKuHufi mapT-mapouT apaTum xaMga ynapHu Ka^onaTHamra HyHaHTupuHraH.

^03upga emnap ^aoHHuruHuHr axaMuaTu my SunaH Seнгннaнaцнкн, ynapHuHr н^тнмонн xaeTga y3 ypHuHu TonuS onumnapu ynyH eTapnu acocnap

шакллантирилиши ёшлар сиёсатини амалга ошириш боскичларида улар кайфиятлари, орзу-истаклари, умидлари, хаётий максадлари, интилишлари ва кандай яшашга кизикишларини илмий урганиш, улардан тугри хулосалар чикариш, ёшлар интилишларини ижобий ва бунёдкорлик ишларига йуналтиришга эришиш ута долзарб стратегик вазифаларни келтириб чикарганлигини курсатади [6].

ХУЛОСА

Хулоса килиб айтиш лозимки, бугунги кунда давлат ва жамият бошкарувида фукароларнинг айникса, ёшларнинг иштироки уларнинг объектив вокеликка айланди. Ёшларнинг жамият сиёсий хаётида уз урнига эга булиши, ижтимоий, сиёсий, иктисодий максад ва манфаатларининг кондирилиши хамда, уларни амалга ошириш йулидаги харакатлар асосида юз беради. Буларнинг барчаси жамиятда янгича муносабатлар таркиб топаётган хозирги даврда ёшларнинг ижтимоий-сиёсий хаётда фаол иштирок этиш имкониятлари кенгайиб бормокда.

REFERENCES

1. Мирзиёев Ш.М. Конун устуворлиги ва инсон манфаатларини таъминлаш-юрт тараккиёти ва халк фаровонлигининг гарови.-Т.: Узбекистон, 2016 -12-бет.

2. Ануфриев В.В. Социальный статус и активность личности. - М.: Изд-во МГУ, 1994. - С.36.; Кожевников С.Н. Социально-правовая активность личности и условия её действенности: Автореф. дис. док. юрид. наук. - М.: 1992. - 46 с.

3. Мавлонова З. Узбекистонда ёшлар катлами. Глобаллашув шароитида ватанпарварлик тарбиясининг маънавий-маърифий технологиялари". Республика илмий-амалий конференция материаллари// Узбекистон Республикаси Куролли Кучлари академияси. -Тошкент, 2019. - 482 бет.

4. Мирзиёев Ш.М. Миллий тараккиёт йулимизни катъият билан давом эттириб, янги боскичга кутарамиз - 1-жилд Т.: Узбекистон, 2017, 422- бет.

5. Узбекистон Республикаси Президенти Ш.Мирзиёевнинг 2017 йил 15 июнда Тошкентда булиб утган "Ижтимоий баркарорликни таъминлаш, мукаддас динимизнинг софлигини асраш - давр талаби" мавзусида утказилган анжуманда сузлаган нутки. // Халк сузи, 2017 йил 16 июнь.

6. Буронова, Д. (2007). Мустакиллик йилларида ёшлар сиёсатининг баъзи масалалари. "Ижтимоий фикр. Инсон хукуклари" журнали, № 4, 152-155.

992

7. Saifnazarov, I., Muhtarov, A., Sultonov, T., Tolibov, A. (2020) Religious tolerance, unity of knowledge and faith issues highlighting in Imam Bukhari Hadiths. International Journal of Advanced Science and Technology 29 (5), pp. 1846-1853.

8. Umarjonov, S.S., Safarov, M.K. (2021). Fahriddin Roziyning "Latoif ul-g'iyosiyot'' qo'lyozma asarida aql va e'tiqod masalasining qo'yilishi va uning diniy-falsafiy germenevtik tahlili. Oriental renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences, 1(5), 1058-1068.

9. Safarov, M.K., Umarjonov, S.S. (2021). Abu Bakr ar-Roziy etikasida befoyda o'y surish va ochko'zlik muhokamasi. Oriental renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences, 1(5), 1045-1049.

10. Saifnazarov, I., Xujayev, M. (2018) Axmad Zaki Validiy islamic culture. Экономика и социум, 2, 55-57.

11. Умаржонов, С. С. (2022). Онтологияда субстансия ва аксиденсияга доир таълимотнинг Фахриддин Розий томонидан ривожлантирилиши. Academic Research in Educational Sciences, 3(3), 961-968. https://doi.org/10.24412/2181-1385-2022-3-961-968

12. Umarjonov, S.S. (2021). Ijtimoiy - gumanitar fanlarni o'qitishda Fahriddin Roziyning ontologik qarashlarining o'rni va ahamiyat. Oriental renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences, 1(9), 1029-1038.

13. Safarov, M. (2021). Abu Bakr ar-Roziy etikasida insonning o'z kamchilliklarini anglashi va uni bartaraf qilishi muhokamasi. Oriental renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences, 1 (9) 68-71.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.