Научная статья на тему 'ЎЗБЕКИСТОННИНГ ТАҲДИДЛАРГА БАРДОШЛИЛИК ДАРАЖАСИ'

ЎЗБЕКИСТОННИНГ ТАҲДИДЛАРГА БАРДОШЛИЛИК ДАРАЖАСИ Текст научной статьи по специальности «Философия, этика, религиоведение»

CC BY
23
5
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Сиёсат / таҳдид / таҳдидбардошлик / интеграция / ташқи сиёсат / тамойил / ислоҳот / дипломатия / Politics / threat / threat resistance / integration / foreign policy / principle / reform / diplomacy

Аннотация научной статьи по философии, этике, религиоведению, автор научной работы — Раматов, Джуманиёз Султонович, Баратов, Рашит Ўсарович

Мазкур мақолада XXI асрга келиб мамлакатлар тараққиёти ташқи сиёсатда ўзаро манфаатли ҳамкорликни изчиллик билан амалга ошириш энг муҳим масалалардан бир бўлиб қолмоқда. Ўзгараётган дунё иқтисодиёти, ижтимоий, сиёсий аҳволи айнан чуқур ўйланган ташқи иқтисодий алоқаларга боғлик эканлиги очиб берилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

UZBEKISTAN'S LEVEL OF THREAT TOLERANCE

In this article, the development of countries by the 21st century is one of the most important issues of consistent implementation of mutually beneficial cooperation in foreign policy. It is revealed that the changing economy, social and political situation of the world depends on carefully thought out foreign economic relations.

Текст научной работы на тему «ЎЗБЕКИСТОННИНГ ТАҲДИДЛАРГА БАРДОШЛИЛИК ДАРАЖАСИ»

Oriental Renaissance: Innovative, (E)ISSN:2181-1784

educational, natural and social sciences www.oriens.uz

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7 3(6), June, 2023

УЗБЕКИСТОННИНГ ТАХДИДЛАРГА БАРДОШЛИЛИК ДАРАЖАСИ

Раматов Джуманиёз Султонович

ТДТРУ Ижтимоий фанлар кафедраси мудири, фалсафа фанлари доктори, профессор Баратов Рашит Усарович,

ТДТРУ доценти

АННОТАЦИЯ

Мазкур мацолада XXI асрга келиб мамлакатлар тарацциёти ташци сиёсатда узаро манфаатли уамкорликни изчиллик билан амалга ошириш энг мууим масалалардан бир булиб цолмоцда. Узгараётган дунё ицтисодиёти, ижтимоий, сиёсий ауволи айнан чуцур уйланган ташци ицтисодий алоцаларга боглик эканлиги очиб берилган.

Калит сузлар: Сиёсат, таудид, таудидбардошлик, интеграция, ташци сиёсат, тамойил, ислоуот, дипломатия

ABSTRACT

In this article, the development of countries by the 21st century is one of the most important issues of consistent implementation of mutually beneficial cooperation in foreign policy. It is revealed that the changing economy, social and political situation of the world depends on carefully thought out foreign economic relations.

Keywords: Politics, threat, threat resistance, integration, foreign policy, principle, reform, diplomacy

КИРИШ

2022 йил 28 январь куни "Харакатлар стратегиясидан - Тараккиёт стратегияси сари" тамойили асосида Узбекистан Республикаси Президентининг "2022-2026 йилларга мулжалланган Янги Узбекистоннинг тараккиёт стратегияси тугрисида"ги ПФ-60 сонли Фармони кабул килинди. Тараккиёт стратегияси Хдракатлар стратегиясидан фаркли уларок 7 та (Хдракатлар стратегиясида 5 та устувор йуналиш бор эди) устувор йуналиш ва 100 та максадни уз ичига олган вазифалар мавжуд. Йуналишларнинг мазмун-мохдятига эътибор берилса, инсон ва унинг кадр-киммати бирламчилиги яккол намоён булади. Биринчи устувор йуналиш "Инсон кадрини юксалтириш ва эркин фукаролик жамиятини янада ривожлантириш оркали халкпарвар давлат барпо этиш" деб номланган булиб, бу йуналиш 12 та максадни уз ичига олган. Иккинчи устувор йуналиш "Мамлакатимизда адолат ва конун устуворлиги тамойилларини тараккиётнинг энг асосий ва зарур шартига айлантириш" булиб,

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(6), June, 2023

бу йуналиш 8 та максаддан иборат, 3. Учинчи устувор йуналиш "Миллий иктисодиётни жадал ривожлантириш ва юкори усиш суръатларини таъминлаш" дейилади ва у 16 та максад асосида амалга оширилади. Туртинчи устувор йуналиш "Адолатли ижтимоий сиёсат юритиш, инсон капиталини ривожлантириш" айнан инсонларни фаровон яшашига багишлангани эътиборга олиниб, 34 та максадни уз ичига олган. Бешинчи устувор йуналиш эса "Маънавий тараккиётни таъминлаш ва сохани янги боскичга олиб чикиш" деб номланган ва 8 та максадни камраб олган. Олтинчи устувор йуналиш "Миллий манфаатлардан келиб келиб чиккан холда умумбашарий муаммоларга ёндашиш" дейилади ва 10 тамаксаддан иборат вазифалар куйилган. Ва нихоят мавзуимизнинг марказида булган еттинчи устувор йуналиш "Мамлакатимиз хавфсизлиги ва мудофаа салохиятини кучайтириш, очик, прагматик ва фаол ташки сиёсат олиб бориш" деб номланган хамда ушбу йуналишни амалга ошириш учун 12 та максад илгари сурилган.

Мазкур 12 та максадларни тахлил этадиган булсак, мамлакатимиз мудофаа кобилиятини кучайтириш, мамлакатни халкаро муносабатлардаги тенг хукукли субъект сифатидаги ролини ошириш, Марказий осиё давлатлари билан якин кушничилик алокаларини юкори даражага олиб чикиш, жахон хамжамиятида мамлакат имиджини юксалтириш, ташки сиёсий ва иктисодий алокаларда халкаро хамкорликнинг шартномавий-хукукий асосларини такомиллаштириш каби устувор вазифаларни кузатиш мумкин. Мамлакатимизни истикболда тараккий этишида ташки ва ички тахдидлар мавжудки, бундай максадлар белгилаб куйилган.

МУХ,ОКАМА ВА НАТИЖАЛАР

Кейинги йилларда эътибор берилса, юртимизда инсон ва унинг фаровон турмушига каратилган ислохотлар кенгаяётганига гувох буламиз. Узбекистон Республикаси Президенти Шавкат Мирзиёев 2023 йилни — «Инсонга эътибор ва сифатли таълим йили» деб ном берилди. Зеро, халк бой булса, мамлакат баркарор ва кудратли булади. Афсуски, мамлакатимиз турли тахдидлардан холи эмас. Айникса, кейинги пайтда дунёда содир булаётган вокеалар купчиликни уйлантираётгани турган гап.

"Тахдид" феномени, унинг сиёсий жихатлари сайёрамизнинг турли мамлакатларида ижод килаётган замондош тахлилчилар хамда сиёсий ва жамоат арбобларининг эътиборини хам узига тортиб келмокда. Шу жумладан, Рейшауер, Нибур, Хантингтон, Киссинжер (А^Ш), Тойнби (Англия), Турен (Франсия), Моисеев (Россия), колаверса "Рим клуби" ва Пагуош тинчлик харакати каби илмий-амалий муассасалар рахбарлари ва фидоийлари

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(6), June, 2023

фаолиятини мисол тарикасида келтириш мумкин. "Тахдид" тушунчаси тула маънода сиёсий лексиконга Президент И.Каримов томонидан 1994-йил 22-сентабрда сузлаган нуткида биринчи бор киритилди.

Шундай экан, мамлакатимизда "Тахдид" ва уни баратаф килишнинг илмий ва амалий асосларини очиб бериш, уларга чукур тахлил бериш бевосита Ислом Каримов номи билан богланган. Тахдидлар турли-туман: ички ва ташки, катта ва кичик, макон нуктаи назаридан эса узок ва якин булиши мумкин. ^андай булишидан катъий назар уларга нисбатан бамайлихотирликка йул куйиш ёки уларни "саралаш" билан овора булиб вактни бой бериш холлари учраб туради. ХХ аср вокеалари шундан гувохлик бериб турибдики, тахдидларни тоифалашда уларни шартли равишда иктисодий, сотсиал, сиёсий, экологик, демографик, мафкуравий, харбий, табиий - иклимий ва маънавий тахдидларга ажратиб куриш ва тахлил этиш мумкин.

Бугунги кунда дунёнинг ижтимоий, иктисодий ва маънавий сохалардаги интеграциялашуви хамда глобаллашув жараёни шиддатли тус олган бир даврда турлича тахдидларнинг хам ортиб бораётганлиги барча минтака ва давлатларни ташвишга солаётган долзарб муаммолардан биридир. Айникса, виртуал оламда хали дунёкараши тулик шаклланмаган ёшлар, шунингдек, уз катъий фикри ва позициясига эга булмаган одамларни уз домига тортиб кетадиган, дин ёки хориждаги эркинликни (агар мавжуд булса) никоб килиб олган турли гурухларнинг даъватлари жахондаги куплаб мамлакатларда ижтимоий-сиёсий баркарорликни издан чикармокда. Натижада миллий, этник, диний, худудий, сиёсий ва харбий ахамият касб этган можароларнинг сони кундан кун ортиб, давлатлар мустакиллигига тахдид солмокда. Бундай жирканч курашларда эса виртуал тизим турли сиёсий кучларнинг асосий куролига айланган.

Бугунги кунда мамлакатимиз ахолиси 36 миллиондан ошди. Энг асосийси, мамлакат ахолисининг 60 фоиздан купрогини ёшлар ташкил этади. Бу бир томондан мамлакатимиз йирик инсон капиталига эга давлат хисобланса, иккинчи томондан усиб келаётган фарзандларимизни юртимиз фаровонлиги учун кайгуриш хиссида тарбиялаш хамда уларга замонавий кас-хунарларни чукур ургатишдек муаммоларни бартараф этиш масаласи кун тартибига чикмокда. Шуларни хисобга олиб, юртимизда таълимнинг барча боскичларини янада ривожлантириш буйича кенг куламда истикболли ислохотлар бошлаб юборилган.

Хрзирги даврда виртуал тизимдан олинаётган ахборотларга танкидий ёндашиш ва унинг фойдали манбалари асосида уз дунёкарашини кенгайтириш, гаразли маълумотларни инкор эта билиш идрокини, мафкуравий иммунитетни

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(6), June, 2023

хосил килиш хам тобора долзарб ахамият касб этмокда. Масаланинг эътиборли жихати шундаки, жамият баркарорлигини таъминлашда виртуал тахдидларни олдини олиш муаммоси XXI аср бошига келиб энг мухим масалага айланиб бормокда.

Сиёсий фанларда —виртуал тахдид тушунчаси таъриф-таснифига катта эътибор берилишининг сабаби кейинги постиндистуриал жамиятда ахборот-коммуникацион технологиялари тизимидаги ижтимоий-сиёсий ва ижтимоий-маданий трансформация талабларини узгариши билан характерланади. Дунё олимлари томонидан хозирги давргача жамият сиёсий баркарорлигига виртуал тахдидлар таъсири муаммосининг методологик асосига доир куплаб назария ва концепциялар яратилган. Хозирги кунда умумжахон микёсидаги жадал ривожланиш ва узгаришлар сайёрамизнинг жуда катта майдонида сиёсий кескинликларни келтириб чикармокда. Дунё сиёсий харитасининг тубдан узгариши худудий, ижтимоий, экологик, диний ва демократик муаммоларнинг кескинлашувига сабаб булибгина колмасдан, энди оёкка туриб келаётган урта ва кичик давлатларни ташвишга солиб куймокда.

Айникса, ХХ асрнинг хукмрон ижтимоий омилларидан бири десекулизация омили XXI асрнинг дастлабки йилларидан хам ижтимоий омиллардан бири сифатида намоён булмокда. Бунинг исботи сифатида бугунги кунда бир бутун дунёда кишилар диний акидаларини нарирок суриш урнига, диний мансубликни янада кучлирок хис этмокдалар. Бу холат виртуал оламда хам узига хос шаклда намоён булмокда.

Бугунги кунда усиб келаётган ёш авлодга узларининг мустахкам фукаролик позицияларини янада шакиллантиришда бир катор сиёсий мазмунда ёзилган ва бугунги геосиёсий вазият хакида етарлича маълумот берадиган асарларни укишини тавсия бериб утамиз. Булар, Збигнев Бжезинскийнинг "Буюк шахмат тахтаси"(2022), Туркия Президенти Режеп Таййип Эрдоганнинг "Дунё янада одил булиши мумкин" (2022), Питер Хрпкиркнинг "Катта уйин Икки империя тукнашуви"(2022), Роберт Гриннинг "Хркимиятнинг 48 конуни" (2019), Григорий Петровнинг "Ок нилуфарлар юртида" (2021), Ли Мён Бакнинг "Муъжиза содир булмайди" (2021), Дарон Ажемугли хамда Жеймс А. Робинсонларнинг "Мамлакатлар таназзули сабаблари" (2021), Рамита Наваининг "Ёлгонлар шахри" (2020), Густав Лебоннинг "Омма Психологияси" (2021) ва Самуэл Хантингтоннинг "Цивилизациялар тукнашуви"(2021) китобларидир.

Мамлакатимизда ахоли, хусусан, ёшлар орасида китобхонлик маданиятини кенг таргиб этиш юзасидан кувонарли ишлар амалга оширилмокда. Мухтарам

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(6), June, 2023

Президентимизнинг 2022 йил чоп этилган "Янги Узбекистон стратегияси

номли китоби юртимизни 2022-2026 йилларга мулжалланган тараккиёт стратегиясида белгиланган устувор вазифалар хамда уларни амалга ошириш истикболлари ёритилган. Ушбу китоб хам китобхонда мамлакатимизнинг сиёсий позицияси хакида чукур маълумот такдим эта олади дея оламиз.

Мамлакатимиз пойтахти - Тошкент шахрида 2021 йил 15-16 июль кунлари «Марказий ва Жанубий Осиё: минтакавий узаро богликлик. Тахдидлар ва имкониятлар» мавзусидаги халкаро конференция булиб утди. Аввало, нега айнан ушбу конференцияни тилга оляпмиз? Сабаби, айнан мана шу конференцияда минтакада сиёсий тахдидларга карши тура оладиган позициялар мухокама килинган булиб, ушбу конференцияда Шавкат Мирзиёев минтакавий узаро богликликнинг мутлако янги назариясини илгари сурди. Унга кура Юртбошимиз минтакавий узаро богликликнинг учта асосий кисмини таъкидлаб утган. Булар, геосиёсий, геоиктисодий ва геоцивилизациявий асосларини санаб утганлар. Хдкикатда глобаллашувнинг шиддатли тус олиши дунёнинг хар кандай нуктасида сиёсий бекарорлик бошка мамлакатлар сиёсий баркарорлигига озми купми уз таъсирини утказмай колмаяпти. Зеро, барча сохалардаги интеграциялашув, узаро богликлик бунинг асосий омилидир.

Узбекистонимиз узининг мустахкам ташки сиёсий позициясини танлаб олган ва бу йулдан огишмай келмокда. Узбекистоннинг ташки сиёсати Бирлашган Миллатлар Ташкилоти Низомида мустахкамлаб куйилган асосий хукукий тамойилларга ва Конституциямизга, мамлакатимиз уз зиммасига олган халкаро мажбуриятларга тулик мос холда амалга оширилмокда". "Биз бундан буён хам ташки сиёсатимизни олиб боришда Узбекистон Республикасининг Ташки сиёсий фаолият концепциясида белгиланган стратегик вазифалар ва устувор йуналишларга таянамиз. Биз узимиз танлаган, тинчликпарварликка асосланган, юзага келадиган зиддият ва карама-каршиликларни факат тинч, сиёсий воситалар билан хал этишга каратилган йулга доимо содикмиз", дея таъкидлаган давлатимиз рахбари.

Бугунги кунда купчиликни ташвишга солаётган яна бир масала Россия-Украина можораси десак муболага булмайди. Бу икки давлат билан Узбекистоннинг узаро алокалари мавжудлиги мазкур уруш мамлакатимиз иктисодиётига уз таъсирини утказмасдан колаётганини билдиради. Лекин Узбекистон мазкур урушга уз муносабатини билдириб, Х,еч кандай харбий-сиёсий блокларга кушилмаслик, бошка давлатларнинг харбий базалари ва объектларининг Узбекистон худудида жойлашувига, харбийларимизнинг чет

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(6), June, 2023

эллардаги операцияларда иштирок этишига йул куймаслик давлатимизнинг катъий сиёсий позицияси булиб колади дейилади.

Узбекистон Республикаси Конституциясининг 3-моддасида "Узбекистон Республикаси узининг миллий-давлат ва маъмурий-худудий тузилишини, давлат хокимияти ва бошкарув органларининг тизимини белгилайди, ички ва ташки сиёсатини амалга оширади. Узбекистоннинг давлат чегараси ва худуди дахлсиз ва булинмасдир" деб белгилаб куйилган булса, IV боб 17-моддасида "Узбекистон Республикаси халкаро муносабатларнинг тула хукукли субъектидир. Унинг ташки сиёсати давлатларнинг суверен тенглиги, куч ишлатмаслик ёки куч билан тахдид килмаслик, чегараларнинг дахлсизлиги, низоларни тинч йул билан хал этиш, бошка давлатларнинг ички ишларига аралашмаслик коидаларига ва халкаро хукукнинг умум эътироф этилган бошка коидалари ва нормаларига асосланади.

Республика давлатнинг, халкнинг олий манфаатлари, фаровонлиги ва хавфсизлигини таъминлаш максадида иттифоклар тузиши, хамдустликларга ва бошка давлатлараро тузилмаларга кириши ва улардан ажралиб чикиши мумкин" дея белгилаб куйилган. Бу шуни англатадики, хар кандай холатда Узбекистон кескинликка боришдан тийилади ва вазиятларни тинч йул билан хал этиш чоралари тарафдори сифатида майдонга чикади.

Замоннинг шиддатли тус олиши, технологик тараккиёт инсониятда цивилизациявий онгни усишига сабаб булди. Цивилизациявий онгнинг усиши Булиниш чизигидаги урушлар кучайиши, кенгайиши, тургунлиги билан характерли булиб, камдан-кам холларда якуни ижобий хал этилган.

Бу жараёнлар одатда биринма-кетин бошланиб, тез-тез такрорланиб туради. Оммавий норозиликлар сингари Булиниш чизигидаги урушлар бошланганидан сунг икки томон хаётини хавфга куяди ва жангу жадал томонлар харакатига караб аланга олади. Бунинг олдиндан мавжуд булган бир канча тасодифий хусусиятлари йиллар давомида тобланди. Жамоавий можаролар шартли равишда шахсиятга дахлдор уруш деб аталади. Зуравонлик кучаяр экан, инсониятга карши булган норозиликлар тоборо ортиб борар экан, гурухлар бирлашиши ва уларнинг мажбуриятлари ошиб боради.

Бу можароларнинг сабаби тезлик билан ошкор булади. Сиёсий рахбарлар цивилизациянинг хусусиятларига таянган холда этник ва миллий мурожаатларини кенгайтирадилар, шунингдек динга булган садокатни кучайтирадилар, натижада цивилизациявий онг кучайтириб боради. Айни пайтда узаро куркув, ишончсизлик ва нафрат мавжуд булган халкаро муносабатлардаги "Хавфсизлик дилеммаси" ва у билан таккослаш учун

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(6), June, 2023

"Ha^paT guHaMuKacu" nafigo Syngu. X,ap ukku axmunuK Ba ëBy3nuK ypTacugaru ^apK^apHH gpaMaTHK Tap3ga HaMOÖurn этagн, 6y KecKuHnuKHu ornupagu, ynuM Ba Te3HHK ypTacugaru ^apKgap Sup-Supu ôunaH ôofhhk экaнннн KypcaTagu.

3Hgu ôeBOcura MaMnaKaraMrora TaxguggapHuHr «Ha 6up xaMga энг acocuficu xucoônaHraH axôopoT xypy^napu xaKuga rannarnaMro. ByryHru TaxnuKanu 3aMOHga, raoôannamyB gaBpuga, afiHHKca, FO^nap Kyparnu KecKHH Tyc onraH nafiTga acocnu, xaëTufi, caMapanu TapFuôoT Ba TamBHKOT xanKHH umornupagu, pyxnaHTupagu, ynyF Ba KyrayF Ma^cagnap capu u^xoMnaHTupagu.

Y3ÔeKHCTOHga KypunaëTraH ^y^aponuK ^aMu^ra, xaëraMrora Kupuô KenaëTraH моgepннзaцнfl ^apaëHnapu Ba ucnoxoraap caMapacu энг aBBano ëmnapHu Ky-MaS-KyBBaraam, ynapHuHr uHTenneKTyan canoxutfraHu omupum, Moggufi Ba MatHaBufi paFÔaTnaHTupumra KapaTunraHnuru öunaH ^yga MyxuMgup. rnoôannamyB ^apaëHuga geMOKparaK HyKTau-Ha3apgaH flHrunaHaëTraH, y3rapaëTraH xaëT ëmпapнмнзнн y3ura xoc cuHOBgaH yTKa3MOKga.

^aMuaTHuHr Kena^aru ëmnap ôunaH ôofhuk Ba ynap TapaKKuëTHuHr acocufi Kynu xucoSnaHumu npe3ugeHTuMu3 TOMOHugaH TatKugnaö KenuHMOKga. Y3 HaBÔaraga ërnnapuMro xaM umM-^aH Ba ôomKa coxanapga эpнmaётгaн MTyKgapu ôunaH gaBnaraMro TOMOHugaH KypcaranaëTraH FaMxypnuKKa MyHOcuô ®:aBo6 ôepMOKganap. Ëmnapra goup onuô ôopunaëTraH gaBnaT cuëcaTu: 6y ôopaga MaB^yg KOHyHHunuK, «Hru KapopnapHuHr Kaöyn KunuHumu Ba ucnoxoraapHuHr aManra ornupunumu MycTaxKaM Kynnu TaaHH ôynMOKga. Y36eKucTOHga ëmnapra MaMnaKaTHuHr Kena^aru cu^araga эtтн6оp ôepunuô, ynapHuHr xap TOMOHnaMa puBO^naHumu ynyH Ky^afi mapouraap aparaô KenuHMOKga. XXI acpga Ma^KypaBufi KypamnapHuHr aKg 6oBap Ku^MafiguraH KypuHumnapu nafigo ôynMOKga.

Matpu^araapBap aguô OmparauHr "By gyHë Kypam MafigoHugup. cof^om TaH, yTKup aKg Ba axmu axnoK 6y MafigoH KypOnugup", - geraH cy3napu xaM ôe^ro эмac. Arap O3ruHa napumoH ôynuHca, TarnKu ëT Ky^nap ôyHgaH ycTaMOHnuK ôunaH ^OfiganaHuô, OMMa OHruHu 3axapnamu, Typnu OKuMnap tomoh OFgupumu, fiyngaH озgнpнmн xen ran эмac, ^aHrga ceH gyrnMaHHu OTMacaHr, y ceHu OTagu.

npe3ugeHTuMu3 TatKugnaraHugeK: "ByryHru Te3 y3rapaëTraH gyHë uhcohu^t Onguga, ëmnap onguga «Hru-aHru, 6ywK uMKOHuaTnap OHMOKga. ffly ôunaH ôupra, ynapHu unrapu KypunMaraH Typnu ëBy3 xaB^ - xaTapnapra xaM gynop Ku^MOKga. Fapa3nu Kynnap cogga, Fyp ôonanapHu y3 OTa - OHacura, y3 wpTura Kaprnu Kafipaô, ynapHuHr xaëTura, yMpura 30muh ôynMOKga. ByHgafi KecKuH Ba TaxnuKanu rnapouTga 6u3 OTa- OHanap, ycтоз-мypa66ннпap, ^aMoaTHunuK, Maxanna-Kyfi 6y

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(6), June, 2023

масалада хушёрлик ва огохликни янада оширишимиз керак. "Болаларимизни бировларнинг кулига бериб куймасдан, уларни узимиз тарбиялашимиз лозим".

Хеч бир халкнинг миллий-маънавий анъаналарига асосланмаган, факат инсоний ахлокка терс хаёт тарзига чакирувчи "оммавий маданият" шундай куринишлардан биридир. Бугун ёшларнинг 90 фоиздан ортиги асосий ахборот манбаи сифатида интернетга мурожаат килмокда. Айни пайтда тизимда уз жонига касд килишнинг осон йулларини таргиб килувчи 10 мингдан зиёд сайтлар мавжуд. Компьютер уйинларининг аксарияти зуравонлик ва ёвузликни таргиб килувчи уйинлардан иборат. Халкаро экспертлар дунё микёсидаги болаларнинг 38 фоизи зуравонлик рухидаги сайтларни, 26 фоизи эса миллатчилик характеридаги веб-сахифаларни мунтазам кузатиб боришларини аниклашган. Хозирги жахон медиа бозорининг туртдан уч кисмини гарб телевизион дастурлари эгаллаган. Уларнинг маъносиз, гайритабиий мусика ва кушикларига купчилик таклид килаётгани ачинарли холдир.

Хорижда ишлаб чикарилаётган кийимларда акс эттирилган маъносиз сузлар ёки ёвузликка чорловчи суратларларнинг маъно ва мазмунини билмаган холда ота-оналар фарзандларига олиб бермокдалар. Бу эса ёшлар онги ва феълига узлари билмаган холда салбий таъсир утказмокда. Глобаллашув - бу аввало хаёт суръатларининг бекиёс даражада тезлашуви демакдир. Хар бир ижтимоий ходисанинг ижобий ва салбий томони булгани сингари, глобаллашув жараёни хам бундан мустасно эмас. Хозирги пайтда унинг гоят уткир ва кенг камровли таъсирини деярли барча сохаларда куриш, хис этиш мумкин. Айникса, давлатлар ва халклар уртасидаги интеграция ва хамкорлик алокаларининг кучайиши, хорижий инвестициялар, капитал ва товарлар, ишчи кучининг эркин харакати учун кулайликлар вужудга келиши, куплаб янги иш уринларининг яратилиши, замонавий ахборот-коммуникация

технологияларининг, илм-фан ютукларининг тезлик билан таркалиши, турли кадриятларнинг умуминсоний негизида уйгунлашуви, цивилизациялар аро мулокотнинг янгича сифат касб этиши, экологик офатлар пайтида узаро ёрдам курсатиш имкониятларининг ортиши, буларнинг барчасига глобаллашув туфайли эришилмокда.

Ахборот оламининг глобаллашув жараёни хаётимизнинг бугунги шиддатига мос равишда янада ривожланишини хеч ким инкор этмайди. Бугун биз хаётимизни компьютер-техникасиз тасаввур кила олмаймиз. Олимлар хатто инсон миясидаги фикрни укийдиган, уни керакли йуналишга бура оладиган аклли машиналар, буюртма биологик организмларни вужудга келтиришга кодир сунъий курилмалар ихтиро килиш устида хам бош котирмокдалар.

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(6), June, 2023

Лекин бу ихтиролар келгусида нимага хизмат килиши, ёшлар онги ва тафаккурига, одоби ва тарбиясига, Ватан, миллат олдидаги масъулиятига кандай таъсир курсатиши устида камрок фикр юритилмокда. Энг ёмони шундаки, локайдлик ва бепарволикнинг узи бугунги кунда катта хатарга айланмокда. Ана шундай эътиборсизлик, локайдлик натижасида бугун ёшларнинг "оммавий маданият" га эргашишлари куп учрамокда. Бунинг олдини олиш учун оиладан бошлаб мактаб, махалла ва мехнат жамоасигача булган барча тарбия институтлари узаро хамжихатликда изчил иш олиб боришлари зарур. Шу билан бирга, миллий конунчилигимизда ёшларни носоглом ахборотлардан химоялаш механизмлари шаклланиши лозим. Даврнинг шиддат билан узгариши натижасида кечаги кун болалари билан хозиргилари уртасида осмон билан ерча фарк бор. Бу фарк уларнинг мактаб ёшидан бошлаб компьютерда ишлай олишлари, техникани узлаштиришда яккол сезилмокда.

Лекин "Интернет" деб ёзиб куйилган кафеларга серкатнов булиб колган болаларнинг хаммасини хам "Билим урганяпти" деб булмайди. Бугунги кунда замонавий ахборот майдонидаги харакатлар шу кадар тезкорки, бу вокеа биздан жуда олисда юз берибди, унинг бизга алокаси йук, деб бепарво караб булмайди. Бугунги замонда мафкура полигонлари ядро полигонларидан хам купрок кучга эга эканлигини президентимиз "Юксак маънавият - енгилмас куч" асарида исботлаб берган. Бугунги кунда ёшларимиз укув даргохларида, радиотелевидения, матбуот, Интернет каби воситалар оркали ранг баранг ахборот ва маълумотларни олмокда. Ахборот майдони кенгайиб бораётган шундай бир шароитда болаларимизни онгини ураб-чирмаб, уни укима, буни курма деб бир томонлама тарбия бериш бизнинг эзгу максадларимизга тугри келмайди.

ХУЛОСА

Ёшларимизнинг маънавий оламида бушлик вужудга келмаслиги учун уларнинг калби ва онгида соглом хаёт тарзи, миллий ва умумиллий кадриятларга хурмат эхтиром туйгусини шакллантиришимиз зарур. Тобора кучайиб бораётган бундай хатарларга карши доимо сергак, огох ва хушёр булиб яшашимиз зарур. Бундай тахдидларга карши хар томонлама чукур уйланган, пухта илмий асосда ташкил этилган, мунтазам ва узлуксиз равишда олиб бориладиган маънавий тарбияни кучайтиришимиз максадга мувофикдир. Барчамизга аён булиши керакки, каерда бепарволик ва локайдлик хукм сурса, энг долзарб масалалар узи буларчилликка ташлаб куйилса, уша ерда маънавият энг ожиз ва заиф нуктага айланади. Хозирги вактда дунёнинг геполитик, иктисодий ва ижтимоий, ахборот-коммуникация манзарасида чукур узгаришлар

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(6), June, 2023

руй бераётган, турли мафкуралар тортишуви кескин тус олаётган бир вазиятда, фикрга карши фикр, гояга карши гоя, жахолатга карши маърифат билан курашиш хар качонгидан кура мухим ахамият касб этмокда.

Халкимизда "Яхши бола юрт тузар, ёмони элни бузар" деган пурхикматли гап бор. Юртимизда хукм сураётган тинч ва осуда хаётни асраш, унинг мустакиллиги ва баркарорлигига муносиб хиссамизни кушиш хар биримизнинг, шу азиз Ватанда яшаётган барча фукароларнинг асосий вазифаларидан бири булиб колмоги лозим. Мустакиллигимизни асраб-авайлашга чорлайди. Мухими, тинчлик-тотувлик, мехр-окибат бор экан, уз орзу-максадларимизга албатта эришамиз.

ФОЙДАЛАНИЛГАН АДАБИЁТЛАР (REFERENCES)

1. Раматов, Ж.С., Баратов, Р.У., Кушаков, Файзулла Абдуллаевич, Валиев, Л.А., & Хасанов, М.Н. (2022). ТРАНСПОРТ ТИЗИМИ ТАРАВДИЁТ БОС^ИЧЛАРИ (УЗБЕКИСТОН ТЕМИР ЙУЛ ТРАНСПОРТИ МИСОЛИДА). Oriental renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences, 2 (9), 606-

2. Ramatov, J., Umarova, R., Baratov, R., Jurabayev, N., & Artikova, B. (2022, June). Constructive and optimal solutions for the formation of a stable ecological situation in the Aral Sea region of Uzbekistan. In AIP Conference Proceedings (Vol. 2432, No. 1, p. 030113). AIP Publishing LLC.

3. Baratov, R. (2021). Prospects of Higher Education System (on the Example of Uzbekistan). International Journal on Orange Technologies, 3(3), 128-131.

4. Баратов, Р. У. (2022). ТРАНСПОРТ ТИЗИМИДА ТАЪЛИМ ИСЛОХ,ОТЛАРИ ВА ИСТЩБОЛЛАРИ. Academic research in educational sciences, 3(TSTU Conference 1), 90-95.

5. Baratov, R. U. (2019). INTEGRATION OF A SCIENCE, FORMATION, AND MANUFACTURE IN THE COURSE OF PROFESSIONAL TRAINING. In ОБЩЕСТВЕННЫЕ НАУКИ В СОВРЕМЕННОМ МИРЕ: ПОЛИТОЛОГИЯ, СОЦИОЛОГИЯ, ФИЛОСОФИЯ, ИСТОРИЯ (pp. 51-54).

6. Baratov, R., & Uzbekova, S. (2022). INTEGRATION OF SCIENCE, EDUCATION AND PRODUCTION IN THE PROCESS OF TRAINING. World scientific research journal, 4(2), 7-11.

7. Baratov, Rashid, and Sadokat Uzbekova. "INTEGRATION OF SCIENCE, EDUCATION AND PRODUCTION IN THE PROCESS OF TRAINING." World scientific research journal 4.2 (2022): 7-11.

612.

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(6), June, 2023

8. Ramatov, J., Baratov, R., Jurabayev, N., Umarova, R., & Mamajanova, G. (2022, June). Evolution of railway construction development in Uzbekistan: Past and prospects. In AIP Conference Proceedings (Vol. 2432, No. 1, p. 030011). AIP Publishing LLC.

9. Ramatov, J., Umarova, R., Baratov, R., Khasanov, M., Sultonov, S., & Kushakov, F. (2022). PROBLEMS OF INFLUENCE OF ISLAM ON CONSCIOUSNESS TRANSFORMATION. Academic research in educational sciences, 3(10), 591-597.

10. Baratov, R., Nuriddinov, S., Tokhtaboev, E., & Achilova, G. (2022, June). " One belt-one road" initiative-as a modern transport logistics. In AIP Conference Proceedings (Vol. 2432, No. 1, p. 030058). AIP Publishing LLC.

11. Абдурашидова, Нилуфар Абдурашидовна, & Хасанов, М. (2022). ЁШЛАР ДУНЁКАРАШИДА ДИН ВА АХЛОКНИНГ УЗАРО МУТАНОСИБЛИГИ. Oriental renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences, 2 (10), 1226-1235.

12. Раматов, Ж. С., Валиев, Л. А., & Хасанов, М. Н. (2022). XIX АСРДА ХИНДИСТОНДАГИ ИЖТИМОИЙ-ФАЛСАФИЙ ЖАРАЁНЛАР. Oriental renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences, 2(6), 1070-1078.

13. Ж. С. Раматов, & М. Хасанов (2022). ШАХС ДИНИЙ ДУНЁКАРАШИНИНГ ШАКЛЛАНИШИДА ИЛМНИНГ АХАМИЯТИ. Academic research in educational sciences, 3 (7), 35-39.

14. Жуманиёз Султонович Раматов, Машкура Инамжанована Рахимова, & Миршод Нуъмонович Хасанов (2022). МАФКУРАВИЙ ТАХДИДЛАРНИ ОЛДИНИ ОЛИШДА ИСЛОМИЙ КАДРИЯТЛАРНИНГ УРНИ. Academic research in educational sciences, 3 (6), 1031-1036.

15. З. Н. Бобошев, М.Н.Хасанов, & Э.А.Нуруллаев. (2022). АБУ НАСР ФОРОБИЙНИНГ ПЕДАГОГИКА ФАНИНИНГ АСОСЧИСИ СИФАТИДА . JOURNAL OF NEW CENTURY INNOVATIONS, 4(3), 108-115. Retrieved from http: //wsrj ournal .com/index.php/new/article/view/623

16. Ж. С. Раматов, М. Хасанов, & Лочин Азаматович Валиев (2022). АУРОБИНДО ГХОШ ХАЁТИ ВА ИЛМИЙ ФАЛСАФИЙ МЕЪРОСИ. Academic research in educational sciences, 3 (6), 1161-1169.

17. М.Н.Хасанов, А.А.Азимбаев, Халилов У., & Каримов Б. (2022). АБУ НАСР ФОРОБИЙНИНГ ШАХС МАЪНАВИЙ КАМОЛОТИГА ДОИР КАРАШЛАРИ . JOURNAL OF NEW CENTURY INNOVATIONS, 4(3), 147-153. Retrieved from http: //www.wsrj ournal .com/index. php/new/articl e/view/62 9

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(6), June, 2023

18. C. PaMaTOB, & M. XacaHOB (2022). MAOKYPABHH TAX£H£.TAPHH O-T^HHH O-THm^A AX.TOKHH TAPBH^HHHr AXAMH^TH. Academic research in educational sciences, 3 (6), 952-956.

19. Ramatov, J.S., & Khasanov, M.N. (2022). ANALYSIS OF THEORETICAL MODEL OF INNOVATION INVOLVEMENT IN EDUCATIONAL PRACTICE. Oriental renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences, 2 (6), 937942.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

20. PaMaTOB, "K. C., MypaTOBa, CyrnaHOB, C. X,., TyxraöoeB, 3., KymaKOB, O., & XacaHOB, M. H. (2022). H^THMOHH A^O-TAT BA KA^PH^T^AP n^roPA^H3MH. World scientific research journal, 8(1), 102-108.

21. C. PaMaTOB, .T. A. BanueB, & M. H. XacaHOB (2022). AYPOBHH^O rXOm TA^KHHH^A HHCOH BOP^HFHHHHr AHTPOnO^OrHK ^HXAT^APH. Academic research in educational sciences, 3 (6), 688-695.

22. ^ypaôoeB, H. ro., KymaKOB, O. A., CyrnaHOB, C. X., & XacaHOB, M. H. (2022). KOHOYHHRTHK XYCYCH^T^APH^AH XHTOH OA^CAOACHHHHr KEHTAHHmH. World scientific research journal, 9(2), 3742.

23. Ruzigul, U., Nasirjan, J., Dilmurodkhakim, A., Mirshod, H., & Urozboy, E. (2020). Rationale and history of human reflections in the muslim philosophy. International Journal of Advanced Science and Technology, 29(5), 1453-1458.

24. PaMaTOB, "K. C., 3pHuë3OB, Y. K., CyrnaHOB, C. X., & XacaHOB, M. H. (2022). CAHLATHHHT TAPHXHH-OA^CAOHH ACOCTAPHHHHr BYTYHrH KYH^ATH AXAMH^TH. World scientific research journal, 9(2), 65-70.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.