Научная статья на тему 'ТРАНСПОРТ ТИЗИМИ ТАРАҚҚИЁТ БОСҚИЧЛАРИ (ЎЗБЕКИСТОН ТЕМИР ЙЎЛ ТРАНСПОРТИ МИСОЛИДА)'

ТРАНСПОРТ ТИЗИМИ ТАРАҚҚИЁТ БОСҚИЧЛАРИ (ЎЗБЕКИСТОН ТЕМИР ЙЎЛ ТРАНСПОРТИ МИСОЛИДА) Текст научной статьи по специальности «История и археология»

CC BY
294
48
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Транспорт коммуникацияси / темир йўл қурилиши / ташқи сиёсат тамойиллари / транс-афғон / транзит / транспорт сиёсати. / transport communication / railway construction / principles of foreign policy / trans-Afghan transit / transport policy.

Аннотация научной статьи по истории и археологии, автор научной работы — Раматов, Ж.С., Баратов, Р.Ў., Кушаков, Файзулла Абдуллаевич, Валиев, Л.А., Хасанов, М.Н.

Ушбу мақола ахборот-таҳлилий ҳамда илмий ёндошув характерига эга бўлиб, Ўзбекистоннинг темир йўл қурилишининг мустақиллик йилларидаги ривожланиш эволюцияси, шунингдек мамлакатни ташқи ва ички транспорт сиёсатидаги ўзига хос прагматизм ҳамда истиқболда амалга оширилиши кўзда тутилаётган лойиҳаларнинг сиёсий, ижтимоий аҳамияти чуқур таҳлил этилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

STAGES OF DEVELOPMENT OF THE TRANSPORT SYSTEM (IN THE EXAMPLE OF RAILWAY TRANSPORT)

This article is an information-analytical and scientific approach that analyzes the evolution of the development of railway construction in Uzbekistan over the years of independence, as well as the specific pragmatism of the country's foreign and domestic transport policy and the political and social significance of future projects.

Текст научной работы на тему «ТРАНСПОРТ ТИЗИМИ ТАРАҚҚИЁТ БОСҚИЧЛАРИ (ЎЗБЕКИСТОН ТЕМИР ЙЎЛ ТРАНСПОРТИ МИСОЛИДА)»

Oriental Renaissance: Innovative, 73 VOLUME 2 | ISSUE 9

educational, natural and social sciences IV ISSN 2181-1784

Scientific Journal Impact Factor Q SJIF 2022: 5.947

Advanced Sciences Index Factor ASI Factor = 1.7

ТРАНСПОРТ ТИЗИМИ ТАРАВДИЁТ БОСЦИЧЛАРИ (УЗБЕКИСТОН ТЕМИР ЙУЛ ТРАНСПОРТИ МИСОЛИДА)

Раматов Ж.С.

Тошкент давлат транспорт университети "Ижтимоий фанлар" кафедраси профессори

+99899 848 45 95 Баратов Р.У.

Ташкент давлат транспорт университети

"Ижтимоий фанлар" кафедраси доценти Кушаков Файзулла Абдуллаевич.

Ташкент давлат транспорт университети "Ижтимоий фанлар" кафедраси катта укитувчи Валиев Л.А.

Тошкент давлат транспорт университети "Ижтимоий фанлар" кафедраси таянч докторанти Хасанов М.Н.

Тошкент давлат транспорт университети "Ижтимоий фанлар" кафедраси ассистенти

АННОТАЦИЯ

Ушбу мацола ахборот-таулилий уамда илмий ёндошув характерига эга булиб, Узбекистоннинг темир йул цурилишининг мустациллик йилларидаги ривожланиш эволюцияси, шунингдек мамлакатни ташци ва ички транспорт сиёсатидаги узига хос прагматизм уамда истицболда амалга оширилиши кузда тутилаётган лойиуаларнинг сиёсий, ижтимоий ауамияти чуцур таулил этилган.

Калит суз: Транспорт коммуникацияси, темир йул цурилиши, ташци сиёсат тамойиллари, транс-афгон, транзит, транспорт сиёсати.

АННОТАЦИЯ

Данная статья представляет собой информационно-аналитический и научный подход, анализирующий эволюцию развития железнодорожного строительства в Узбекистане за годы независимости, а также конкретный прагматизм внешней и внутренней транспортной политики страны и политическую и социальную значимость будущих проектов.

Oriental Renaissance: Innovative, p VOLUME 2 | ISSUE 9

educational, natural and social sciences IV ISSN 2181-1784

Scientific Journal Impact Factor Q SJIF 2022: 5.947

Advanced Sciences Index Factor ASI Factor = 1.7

Ключевые слова: транспортное сообщение, железнодорожное строительство, принципы внешней политики, трансафганский транзит, транспортная политика.

ABSTRACT

This article is an information-analytical and scientific approach that analyzes the evolution of the development of railway construction in Uzbekistan over the years of independence, as well as the specific pragmatism of the country's foreign and domestic transport policy and the political and social significance of future projects.

Keywords: transport communication, railway construction, principles of foreign policy, trans-Afghan transit, transport policy.

КИРИШ

Транспорт коммуникацияси барча даврларда хар кандай мамлакат тараккиётида мухим ахамият касб этиши мазкур сохага оид илмий тадкикотнинг долзарблигини белгилайди. Транспорт тизимлари ичида темир йул транспорта кулайлик, хавфсизлик ва баркарорлик тамойиллари асосида фаолият олиб бориши билан кенг жамоатчилик томонидан юксак эътирофга сазовор булган. Шу боис темир йул транспортидан ахоли, давлатлар колаверса, тадбиркорлар катлами кенг фойдаланади. Узбекистон темир йул транспорти хакида гап кетганда бугунги кунда мамлакат иктисодиётининг кон томирлари дея эътироф этилаётган сохада кенг куламда ислохотлар амалга оширилаётганини алохида таъкидлаш уринли деб биламиз. Узбекистоннинг темир йул курилиши истикболлари билан бир каторда Марказий осиё хамда Евроосиё минтакалари уртасидаги транзит йулакларни барпо этиш, транспорт сохасида амалга оширилаётган ислохотлар маколанинг асосий объектини ташкил этади. Албатта, маколани тайёрлашда Узбекистоннинг Биринчи рахбарининг асарлари, маърузалари хамда сохага оид фикрларидан кенг фойдаланилди. Шу билан бирга тарихчи, сиёсатшунос ва файласуф олимларнинг асарлари хамда интернет маълумотлардан фойдаланилди.

МЕТОД

Илмий тадкикот ишини ёритишда умумий узаро алокадорлик, тарихийлик тамойиллари, киёсий тахлил, структурали-функционал ёндашув ва умумлаштириш каби усуллардан фойдаланилган.

НАТИЖА ВА МУХОКАМА

Урта Осиёга саноат инкилоби анча кеч кириб келган булсада, транспорт

коммуникация тизимлари ривожи тарихи анча узок даврларга бориб такалади.

607

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

VOLUME 2 | ISSUE 9 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

Жумладан, Узбекистан замини азалдан савдо, иктисодий, маданий алокалар ва Буюк ипак йули буйлаб шаклланган турли цивилизацияларни туташтириб турувчи марказ булиб келган.[7. 2018. -Б.16] Шуролар даврида Марказий Осиё республикалари транспорт йулаклари чегаралараро кориштирилган холда ташкил этилганлиги мустакил республикалар ташкил топгач юк ва йуловчи ташиш сохасида анча кийинчиликларни юзага келишига сабаб булди.

ХХ асрнинг саксонинчи йиллари охирида республикамизда барча сохаларда булгани каби темир йул тизими хам инкирозга юз тута бошлаган эди. Темир йул сохасига узок йиллик эътиборсизлик окибатида купдан-куп муаммолар тупланиб колган эди.[12. 2016. 124-бет] Узбекистон Республикасининг Биринчи Президенти Ислом Каримов собик иттифок давридаёк махаллий кишилар орасида айрим сохалар учун мутахассисларнинг етишмаслигига алохида тухталиб, 1989 йилда жумладан шундай деган эди: "Нима учун махаллий миллатга мансуб кишилар уртасида мухандис-техник ходимлар йук? Мен бу савол хакконий савол, деб хисоблайман. Бу муаммо устида хаммамиз бош котиришимиз керак. Мен бошка мисоллар келтириб утирмайман, лекин шунинг узи хам барчамизни хушёр торттириши зарур. Биз ёш кадрларни тарбиялаш, уларга илгор мехнат ва тафаккур усулларини сингдириш учун нима килмокдамиз? Тан олиш керакки, деярли хеч иш килаётганимиз йук".[5. 2011. 27-бет]

Шошилинч тарзда мамлакат темир йул транспорт тизимининг моддий-техник таъмирлаш базасини, локомотив ва вагон саройини саклаб колиш, ягона миллий темир йул тизимини барпо этиш юзасидан тегишли хукукий-ташкилий чоралар белгиланди. Бошка республикалар худудида турган вагон ёки тепловозларни кулдан чикармай, кайтариб олиб келиш, мамлакат икдисодиётининг етакчи тизими хисобланган темир йул тармоги жиловини махкам ушлаб туриш куп нарсани хал киларди.

1994 йил 7 ноябрда халк хужалиги ва ахолининг темир йул транспортида юк ва йуловчиларни ташиш эхтиёжларини тула кондириш хамда темир йулнинг баркарор ва хавф-хатарсиз ишлашини таъминлаш максадида темир йул транспорти тизимининг Узбекистон Республикаси худудида жойлашган темир йул корхоналари ва темир йул булимлари, саноат, курилиш, савдо ва таъминот корхоналари, халк таълими, согликни саклаш, маданият ва спорт, лойиха-конструкторлик ташкилотлари, бошка ташкилотлари, корхоналари ва муассасалари негизида «Узбекистон темир йуллари» давлат-акционерлик темир йул компанияси ташкил этилди хамда 2016 йил 24 апрелдан

Oriental Renaissance: Innovative, p VOLUME 2 | ISSUE 9

educational, natural and social sciences IV ISSN 2181-1784

Scientific Journal Impact Factor Q SJIF 2022: 5.947

Advanced Sciences Index Factor ASI Factor = 1.7

"Y36eKHCTOH TeMup Hynnapu" a^uagopnuK ^aMuaTu ge6 y3rapTHpnngH.[10. 2018. 20-6eT]

Y36eKHCTOH TOMOHU MycTaKunnuK Hunnapuga TpaHcnopT кoммyннкaцнa coxacuga onu6 6opraH KeHr ;aMpoBnu ucnoxoTnapu 6up ;aTop aHru noHuxanapHu aManra omupunumura TypTKH 6yngu. EyHHHr Hara^acu ynapo; ;ucK;a Ba;T unuga Y36eKHCTOHga uhku TeMup nyn yMyMun y3yHnuru 7100 KunoMeTpgaH omgu. By эca y3 HaB6araga MaMnaKaT uhku Typu3Mu xaMga uhku wk Ba HynoBnu Tamumga KynannuK apaTgu.

Y36eKucTOH xygyguft ^uxaTgaH geHrro nynnapura TyTam SynMaraHnuru MaMnaKaTga cyB TpaHcnopTu xroMaraapugaH KeHr ^onganaHum umkohu^TUHU HeKnangu. By эca MaMnaKaTga KypyKguK TpaHcnopT тнзнмннн TapaKKun эттнpнmнн Ta;a3o этagн. TeMup nyn tu3UMU эca KypyKnuKgaru TpaHcnopT кoммyннкaцнa TrouMnapu unuga Kynannuru Ba ap3oH wk Tamum uMKoHuaTnapu 6unaH a^panu6 Typagu. 3aMoHaBun TeMup nynnap TpaHcnopT xroMaraapu 6o3opuHuHr Tana6napura moc 6ynum ynyH xapaKaT ;unagu Ba aBTOMo6un, gape xaMga xaBo TpaHcnopT Typnapu 6unaH pa;o6aTra Kupumagu.

TeMup nyn TpaHcnopTu TrouMugaru 6yHgan KeHr 6yHegKopnuK umnapu opTuga MaMnaKaTga TpaHcnopT кoммyннкaцнa тнзнмннн aHaga puBo^naHTupumra KaparanraH nparnaraK cuecaT wpuranaeTraHup. 2020.] Ba WKcaK cTpaTeruK Ma;cagnap y3uga ^aMnaraH эзгy Ma;cagnap eTraHnuruHu Kypum MyMKuH.

2017 nunra ;agap uhku TeMup nyn nuHuanapuHu 6apno этнm umnapu aManra omupunraH 6ynca, энgнгн Ma;cag xan;apo cyB xaB3anapura Hu;um MacanacuHu xan этнmgeк yrnaH Ma;cagHu unrapu cypa 6omnagu.

2015 HungaH 6yeH "Bup MaKoH - 6up nyn" pacMun xy^^aTura 6uHoaH, "HnaK nynu uKTucogun MaKoH" Kypunumu ycTuga Fap6uH XuTongaH MapKa3un Ocue Ba ^aHy6uH Ocue MaMnaKaraapugaH EBponara yTaguraH aBTOMoSun Ba TeMup nyn Kypunumu Ha3apga TyranraH эgн. fflyHu TatKugnam KepaKKu, XuTOHHuHr y3u 6unaH 6up ;aTopga, Y36eKucToH ym6y Tama66ycuga эcпaтн6 yranraH aroHa MaMnaKaT 6yngu[6. 2016. 200-6eT]. ByHgaH Tam;apu, "Bup MaKoH - 6up nyn" Tama66ycuga Y36eKucToHra Terumnu nonuxa Xutoh npe3ugeHTu Cu Цзннпнн ToMoHugaH 2017 nun Man onuga TaKnu^ KunuHraH "Хнтoн-KнpFнзнcтoн-Y36eKucToH" xan;apo TpaH3uT HynaruHu 6apno этнm pe^acuga pacMun Xutoh ^SeKucTOHHu ym6y nonuxaga acocun ^urypa cu^araga ;a6yn ;unraHura Kynugaru oMunnapHu KenTupu6 yTum MyMKuH.[12]

609

Oriental Renaissance: Innovative, p VOLUME 2 | ISSUE 9

educational, natural and social sciences IV ISSN 2181-1784

Scientific Journal Impact Factor Q SJIF 2022: 5.947

Advanced Sciences Index Factor ASI Factor = 1.7

Биринчидан, географик ва ресурсларнинг афзаллиги. Жугрофий жойлашуви туфайли Узбекистон "Бир макон - бир йул" ташаббусининг ажралмас кисмига айланди.

Иккинчидан, Узбекистонни "Шаркни ва Гарб билан боглайдиган воситачи" сифатида курилаётган бир давр булди.

Учинчидан, Марказий Осиё суверен давлатлари орасида якин кушничилик дипломатиясини амалга оширишда жонбозлик курсатаётган мамлакат эканлиги.

Туртинчидан, Узбекистон Осиёнинг марказий минтакасида жойлашганлиги, кадимги замонлардан хозирги кунгача кучли таъсирга эга булиб келган. Бундан ташкари, Узбекистон дунёнинг жуда бой табиий ресурсларига ва энергиясига эга давлат хисобланади [8. 2014. 477-бет]. Энг асосий масала кейинги йилларда якин кушничилик, очиклик, прагматиклик ва амалийлик - Узбекистоннинг ташки сиёсатининг энг мухим тамойиллари сифатида каралмокда. Шу уринда Узбекистон Президенти: "Биз транспорт коммуникацияларини ривожлантириш хамда давлатларимиз ва бутун минтакамизнинг улкан транзит салохиятини самарали ишга солишга каратилган узаро манфаатли хамкорликни кенгайтирмокдамиз" [1. 2018. 380-бет] -деган ташаббусларни илгари сурмокда.

2022 йил 15-16 сентябрь кунлари Самарканд шахрида булиб утган ШХ,Т нинг навбатдаги 22-саммити Узбекистон темир йул сохаси учун ажайиб келишувларга эришилгани билан ажралиб туради. ^арийб 20 йилдан бери мухокамада булган лойиха ШХ,Т Самарканд саммити доирасида 2022 йил 14 сентябрь куни Узбекистон Республикаси Транспорт вазирлиги, ^иргизистон транспорт ва коммуникациялар вазирлиги, Хитой Тараккиёт ва ислохотлар давлат кумитаси уртасида «Узбекистон — ^иргизистон — Хитой» темир йули курилиши (^иргизистон худудида) лойихаси буйича хамкорлик тугрисида уч томонлама битим имзоланди. Ушбу лойихани амалга оширилиши уз урнида Марказий Осиё ва Евроосиё минтакаларида транзит юк айланмалари хажмини бир неча баробарга ошириш билан бир каторда харажатларни кескин камайишига хам хизмат килади. Эндиги мухим вазифа шундай улкан лойихаларни амалга оширилишида юксак касбий салохиятга эга булган соха вакилларини тайёрлаш тизимида хам кенг камровли ислохотлар олиб боришни таказо этади. Республика транспорт сохаси учун юкори малакали кадрлар тайёрлаш, тизимни илгор хорижий тажриба ва халкаро стандартлар асосида тубдан такомиллаштириш, таълим жараёнига укитишнинг инновацион услублари ва ахборот технологияларини кенг жорий этиш хамда соханинг

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

VOLUME 2 | ISSUE 9 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

илмий салохиятини янада ошириш максадида 2020 йилнинг 4 май куни мамлакатимиз Президентининг «Транспорт сохасида кадрлар тайёрлаш тизимини такомиллаштириш чора-тадбирлари тугрисида» ги ^арорига кура, Тошкент темир йул мухандислари институти, Тошкент автомобиль йулларини лойихалаш, куриш ва эксплуатацияси институти хамда Тошкент давлат техника университетининг авиакосмик технологиялари факультети асосида Тошкент давлат транспорт университети ташкил этилди.[3. 2020 йил 4 май] Бундан асосий максад мамлакат транспорт коммуникация сиёсатидаги устувор вазифаларни чукур англаган креатив фикрлайдиган мутахассис кадрлар тайёрлаш кузда тутилган. Янгиланаётган Узбекистон кейинги йилларда бошка секторлар билан бир каторда таълим сохасида хам комплекс ривожлантириш буйича салмокли ишларни амалга оширмокда.

ХУЛОСА

Узбекистон янгидан-янги транспорт коммуникация истикболларини амалга ошириш йулида собиткадам мамлакат сифатида кенг жамоатчилик томонидан эътироф этилмокда. 2021 йил 29 декабрда Узбекистон Президентининг парламентга Мурожаатида: "Хрзирги кунда Марказий Осиёни Х,инд океани билан боглайдиган Транс-афгон транспорт йулагини барпо этиш борасида дастлабки амалий кадамларни ташладик. Бу лойиханинг руёбга чикарилиши бутун минтакамизда баркарорлик ва иктисодий усишни таъминлашга бекиёс хизмат килади" -деб мамлакат темир йул тармогида янги йуналишларни очиш йулида бор имкониятларни сафарбар этишга чакирди. Зеро, эзгу максад йулида режалаштирилаётган улкан бунёдкорлик ишлари нафакат Узбекистон манфаатларига хизмат килади. Шу билан бир каторда мазкур лойихани муваффакиятли амалга оширилиши Афгонистон ва Покистон давлатлари учун хам манфаатли хисобланиши билан характерланади.

REFERENCES

1. Мирзиёев Ш.М. Халкимизнинг розилиги бизнинг фаолиятимизга берилган энг олий баходир. -Т.: "Узбекистон". 2018. 2-том

2. Узбекистон Республикасини янада ривожлантириш буйича Хдракатлар стратегияси тугрисида" Узбекистон Республикаси Президентининг Фармони. -Т.: Узбекистон Республикаси конун хужжатлари туплами, 2017 й., 6-сон.

3. Узбекистон Республикаси Президентининг "Транспорт сохасида кадрлар тайёрлаш тизимини такомиллаштириш чора-тадбирлари тугрисида" ги ^арори. 2020 йил, 4 май.

Oriental Renaissance: Innovative, p VOLUME 2 | ISSUE 9

educational, natural and social sciences IV ISSN 2181-1784

Scientific Journal Impact Factor Q SJIF 2022: 5.947

Advanced Sciences Index Factor ASI Factor = 1.7

4. Rаматов, Ж. С., & Баратов, Р. У. (2018). НОВЫЙ ПОДХОД ПОДГОТОВКИ КАДРОВ С ВЫСШИМ ОБРАЗОВАНИЕМ В УЗБЕКИСТАНЕ: ПЕРСПЕКТИВА И ИННОВАЦИИ. Theoretical & Applied Science, (4), 89-91.

5. Baratov, R. U., & Nazarova, R. (2022). YOSHLAR HAYOTIY STRATEGIYASINI SHAKLLANTIRISHDA TA" LIMNING O" RNI. Academic research in educational sciences, 3(TSTU Conference 1), 830-833.

6. Алиев Т. М. и др. Экономический пояс Евразийской интеграции: доклад о путях реализации проекта сопряжения интеграции Евразийского экономического союза и Экономического пояса «Шелкового пути»// под ред. Кадочникова П. А., Саламатова В. Ю. - М.: ИТИ, 2016. -200 с.

7. Раматов Ж.С., Назаров КН., Маткаримова Ж.Д., Баратов Р.У., Назарова Н.Ж. Темир йул сохасида етук кадрларни тайёрлаш (тажриба, муаммо, ечим). Монография. -Т.: 2018. 20-бет.

8. Хансен В. Великий Шелковый путь. Портовые маршруты через Среднюю Азию. Китай-Согдиана-Персия - Левант" // Центрполиграф. - М. 2014. - 477 с.

9. Содиков X,., Жураев Н. Узбекистон тарихи. Тошкент.: "Шарк", 2011 йил, 321-бет.

10. Раматов Ж.С., Баратов Р.У. Темир йул транспорти ходимлари учун эслатма. Рисола. -Т.: 2018.

11. Журабоев Н.Ю. Узбекистон транспорт-йул тизимидаги ислохотлар. //ТАЙИ Хабарномаси. 2016. 2-3 сон, 124-бет.

12. Узбекистонда халкаро туризм ва темир йул инфратузилмасининг истикболлари. Халкаро форум. Жиззах. 2018 йил, 29-30 август.

13. Узбекистон темир йул транспорт тизимида баркамол шахс ва малакали кадрларни тайёрлаш ва кайта тайёрлаш стратегияси илмий-амалий конференцияси материаллари туплами - Тошкент: "Premier print" 2018. 305 б.

14. Ж. С. Раматов, М. Хасанов, & Л. А. Валиев (2022). ИНСОН ДУНЁКАРАШИНИНГНИНГ ДИНИЙ ВА ДУНЁВИЙ ТАЛКИНИ. Central Asian Academic Journal of Scientific Research, 2 (7), 78-82.

15. J. S. Ramatov, M. Hasanov MAFKURAVIY AXLOQ TARBIYASINING AHAMIYATI // Pedagogik fanlar boyicha akademik tadqiqotlar. 2022 yil. 6-son. URL: https://cyberleninka.ru/article/n/mafkuraviy-ta-didlarni-oldini-olishda-ahlo-iy-tarbiyaning-a-amiyati (kirish sanasi: 04.10.2022).

16. Ж. С. Раматов, & М. Хасанов (2022). МИЛЛИЙ КАДРИЯТЛАР -ЖАМИЯТИМИЗ БАРКАРОРЛИГИ ВА ЁШ АВЛОД ТАРБИЯСИНИНГ МУХИМ ОМИЛИ. Academic research in educational sciences, 3 (6), 973-979.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.