Научная статья на тему 'Ўзбекистонда мажбурий тиббий суғурта тизимини амалга ошириш имкониятлари'

Ўзбекистонда мажбурий тиббий суғурта тизимини амалга ошириш имкониятлари Текст научной статьи по специальности «Науки о здоровье»

CC BY
475
88
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
тиббий суғурта / соғлиқни сақлаш / тиббий ёрдам / давлат бюджети маблағлари / молия­ лаштириш. / medical insurance / health care / medical aid / state budget funds / financing.

Аннотация научной статьи по наукам о здоровье, автор научной работы — Умурзақова Мўътабархон Нодир Қизи

Мақолада соғлиқни сақлаш харажатлари, аҳоли даромадлари ўсиши, технологик ва демографик, тиббий хизматларга бўлган талабнинг ўзгариши натижасида аҳолини ижтимоий ҳимоя қилиш тизи­ мида тиббий суғурта моделини жорий этиш имкониятлари таҳлил қилинган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

OPPORTUNITIES FOR INTRODUCING COMPULSORY MEDICAL INSURANCE IN UZBEKISTAN

There is analyzed in the article the changes in health care costs, the growth of household incomes, technological and demographic changes, as well as changes in the demand for medical services in the social protection system for the population. One solution of the described problems is considered to switch to the compulsory health insurance model and health care model.

Текст научной работы на тему «Ўзбекистонда мажбурий тиббий суғурта тизимини амалга ошириш имкониятлари»

Умурзацова Муътабархон Нодир цизи,

Мирзо Улугбек номидаги Узбекистон Миллий университети «Иктисодиёт» факультети «Макроиктисодиёт» кафедраси таянч докторанти

УЗБЕКИСТОНДА МАЖБУРИЙ ТИББИЙ CyfyPTA ТИЗИМИНИ АМАЛГА ОШИРИШ ИМКОНИЯТЛАРИ

УДК: 368.042

УМУРЗАКОВА М.Н. УЗБЕКИСТОНДА МАЖБУРИЙ ТИББИЙ СУТУРТА ТИЗИМИНИ АМАЛГА ОШИРИШ ИМКОНИЯТЛАРИ

Маколада соFликни саклаш харажатлари, ахоли даромадлари усиши, технологик ва демографик, тиббий хизматларга булган талабнинг узгариши натижасида ахолини ижтимоий химоя килиш тизи-мида тиббий сугурта моделини жорий этиш имкониятлари тах,лил килинган.

Таянч сузлар: тиббий сурурта, кликни саклаш, тиббий ёрдам, давлат бюджети мабларлари, молия-лаштириш.

УМУРЗАКОВА М.Н. ВОЗМОЖНОСТИ ВНЕДРЕНИЯ ОБЯЗАТЕЛЬНОГО МЕДИЦИНСКОГО СТРАХОВАНИЯ В УЗБЕКИСТАНЕ

В статье анализируется изменение расходов на здравоохранение, рост доходов населения, технологические и демографические изменения, а также изменение спроса на медицинские услуги в системе социальной защиты населения. Одним из путей решения проблем финансирования здра-вохранения рекомендуется переход к модели обязательного медицинского страхования и модели здравоохранения.

Ключевые слова: медицинское страхование, здравоохранение, медицинская помощь, средства государственного бюджета, финансирование.

UMURZAKOVA M.N. OPPORTUNITIES FOR INTRODUCING COMPULSORY MEDICAL INSURANCE IN UZBEKISTAN

There is analyzed in the article the changes in health care costs, the growth of household incomes, technological and demographic changes, as well as changes in the demand for medical services in the social protection system for the population. One solution of the described problems is considered to switch to the compulsory health insurance model and health care model.

Keywords: medical insurance, health care, medical aid, state budget funds, financing.

Кириш. Мамлакатимизда ахолини ижтимоий химоя килишда согликни саклаш тизимини ислох килиш давлат ижтимоий сиёсатининг устувор йуналишларидан бири хисобланади. Мамлакатимизда соFликни саклаш тизимини янада ислох килиш ва ривожлантириш буйича хам 2018 йилда изчил ва аник максадга каратилган ишлар амалга оширилди.

Мавзунинг долзарблиги. Узбекистан Респуб-ликаси Президентининг 2017 йил 1 апрелдаги «СоFликни саклаш сохасида хусусий секторни янада ривожлантириш чора-тадбирлари туFри-сида»ги ПФ-2863-сон фармони мамлакатимизда тиббиёт сохасини ривожлантиришда мухим боскич булди. Согликни саклаш сохасида хусусий секторни ривожлантиришга хар томонлама кумаклашишни кучайтириш, хусусий тиббиёт муассасаларининг ахолига юкори технологияли сифатли тиббий хизматлар курсатиши учун зарур шароитлар яратиш, хусусий тиббиёт сохасига хориждан инвестициялар ва юкори малакали мутахассислар жалб этишни кенгайтириш, шунинг-дек, тиббий туризм ва тиббий хизматлар ривожлантириш туFрисида карор кабул килинди.

Шу муносабат билан карорда тиббий сугурта сохасидаги узаро муносабатларни тартибга солиш, ихтиёрий ва мажбурий тиббий сугуртанинг хукукий асосларини белгилаш, суFурта полислари буйича кафолатли юкори сифатли тиббий хизматлар курсатиш, фукаролар учун тиббий суFурта тизимида иштирок этишда раFбатлантирувчи имтиёз ва преференциялар яратиш ва бошка масалаларга каратилган «Тиббий сугурта туFрисида»ги конун лойихаси концепциясини ишлаб чикиш кузда тутилган.

СоFликни саклаш сохасида хусусий секторни ривожлантиришга кумаклашишни кучайтириш, хусусий тиббий муассасаларнинг ахолига юкори технологияли сифатли тиббий хизмат курсатиши учун шароит яратиш, хусусий тиббиёт сохасига хориждан инвестициялар ва юкори малакали мутахассислар жалб килишни кенгайтириш, жум-ладан, тиббий сугурта тизимини кенг жорий этган холда, ахолига давлат томонидан курсатиладиган кафолатли бепул тиббий ёрдам билан бирга сифатли ва арзон маслахат-ташхис, даволаш, соFломлаштириш ва бошка турдаги тиббий хиз-матлардан фойдаланиш учун кушимча имкони-ятлар яратиш пуллик тиббий хизматлар бозорини жадал ривожлантиришга каратилган. Юкорида курсатилган муаммоларни хал этишнинг устувор йуналишларидан бири - соFликни саклаш тизи-

мини молиялаштириш механизмини ислох этиш талаб этилмокда.

Ушбу муаммоларни хал этишнинг самарали воситаларидан бири мамлакатимизда тиббий сугуртанинг имкониятларидан самарали фойдаланиш хисобланади. Хозирда мамлакатимизда тиббий сугуртанинг ихтиёрий шакли амалга оши-риб келинмокда. Тахлилларнинг курсатишича, мамлакатимизда ахоли уртасида тиббий суFурта полисларидан фойдаланиш даражаси анча паст, жумладан, фукароларда тиббий сугурта ва уни куллаш буйича ижтимоий-иктисодий билимлар етарли эмас.

Муаммонинг урганилганлик даражаси. Узок хорижий мамлакатларда ахолини ижтимоий химоя килиш тизимида тиббий суFурта муноса-батлари мустак,ил тадк,ик,от объекти сифатида кенг тадк,ик, этилган. Ахолини тиббий сугурталашнинг назарий-амалий масалалари А^. Preker, R.Zveifil, ва Schellekens O.R, Richard B. Saltman Reinhard Busse Josep Figueras, Martin McKee, Elias Mossialos Barer, M., Evans, R.G., Hertzman, C., Johri M., Bec K., Ben Nun, G., Minder, A., Schoenholzer, H. ва M. Amiet ва бошкалар1 томонидан урганилган.

Якин хорижий давлатларда тиббий сугуртанинг хукукий ва иктисодий жихатлари Н.С.Григорьева,

B.В.Антропов, О,В.Забелина, Е.И. Никитана, О.Г.Крестьянинова, В.Г.Бутова, А.А.Резников,

C.А.Ахмедов, М.Ю.Федорова, П.З.Иванишин, В.В.Петухова, А.Ю. Ботян ва бошка2 олимлар томонидан тадкик этилган.

1 Preker A.S., R.Zveifil, and Schellekens O.R - Global marketplace for private health insurance/The World Bank -2010 p-246, Jutting J. Do community -Based Health Insurance/World Development /2010 p.251;

Barer, M., Evans, R.G., Hertzman, C. and Johri, M. (1998);Lies, Damned Lies and Health Care Zombies: Discredited Ideas that will not die. HPI Discussion Paper #10 (March). Texas: Health Policy Institute, University of Texas

- Houston Health Science Center. Beck, K. (2000); Growing importance of capitation in Switzerland, Health Care Management Science, 3(2): 111-19. Ben Nun, G. (1999) Distribution of Members Between Health Plans Before and After National Health Insurance, 1950-1998. Jerusalem: Ministry of Health. Minder, A., Schoenholzer, H. and Amiet, M. (2000); Health Care Systems in Transition

- Switzerland. Copenhagen: European Observatory on Health Care Systems

2 Григорьева Н.С. «Модели медиценского обслуживания в зарубежных стран. Электронный ресурс: www. Edu-shop.ru//dir./medicine/646.; Антропов В.В.. Социальная рыночная экономика: путь Германии. - М.: Экономика, 2003. -С 243; Забелина О.В., Никитана Е.И. Защита социально-экономических интересов работающих граждан на основе развития социального страхования. // Вестник ТвГУ. «Экономика-управление», 2012. -С. 342; Управления рисками в системе обязательного медицинского страхования. Федералный фонд ОМС.

Узбекистонда М.Усмонова, Г.Сатторова, Х.Р.Рахмонкулов, И.Б.Зокиров, Д.М.Караходжаева, Р.Ж.Рузиев, С.Б.Бобокулов, С.С.Хамроев, Ш.Н.Рузи-назаров, Б.Б.Самарходжаев, Л.Махмудова, М.М.Ардатова, В.С.Болинова., А.Б.Кулинова, Р.З.Яблуковалар томонидан тиббий сугуртанинг суFурта муносабатлари тизимидаги урни олимлар томонидан умумий тарзда тадкик этилган.

Тиббий хизмат курсатишнинг хукукий, истеъ-молчилар хукукларини химоя килиш масалалари Т.Муминов, Н.Нарматов, Т.Исаков, Д.Бабаев ва

H.Саид-Газиевалар томонидан урганилган.

Юкорида кайд этилган тадкикотлар ахолини

ижтимоий химоя килиш тизимида тиббий суFурта муносабатларининг назарий асосларини шакллан-тиришда мухим асос вазифасини бажарган бул-са-да, тиббий суFурта мохияти, турлари, ахолини ижтимоий химоялашда тиббий суFуртанинг сама-радорлигини оширишга баFишланган махсус илмий-тадкикот ишлари олиб борилмаган.

Тадцицотнинг мацсади мамлакатимизда тиббий суFуртани шакллантириш ва амалга ошириш самарадорлигини оширишга каратилган илмий таклиф ва амалий тавсияларни ишлаб чикишдан иборат.

Ахолини ижтимоий химоя килиш тизимида тиббий сугурта бозорини ривожлантириш tof-ликни саклаш сохасига сарфланадиган харажатлар хажми ахоли даромадлари усиши, технологик ва демографик узгаришлар, истеъмолчиларнинг тиббий хизматларига булган талаблари узгаришлари билан боFлик.

XXI аср бошларида жахон мамлакатларида соFликни саклаш сохасига сарфланадиган хара-жатларнинг ахоли жон бошига сарфланадиган харажатлари 2,5 бараварга ошди1.

Узбекистонда соFликни саклаш сохасини ривожлантириш учун жон бошига сарфланадиган харажатлар Европа мамлакатларига нисбатан

I,5-2 баравар камрок булгани учун якин 10 йил-ликда ЯИМда соFликни саклаш сохаси улушининг купайиши жон бошига туFри келувчи соFликни саклаш харажатлари жадал суръатлар билан усиши кутилмокда. Жон бошига сарфланадиган соFликни саклаш харажатлари 2010 йилда нисбатан тахминан 60,6 минг сум булган булса2, 2020

йилда 332,5 минг сумга ва 2035 йилга бориб тахминан 471,9 минг сумга етади (3-жадвал).

Прогнозларга кура, 2020-2025 йилларга келиб Узбекистон ахолиси сони 33,9 млн. ва 37,4 млн. кишига етиши мумкин3. СоFликни саклаш харажатлари эса 2020 йилда 332.5x33,2=11218.3 млрд. сумни ва 2025 йилда 471.9x36,4=17,9 млрд. сумга тенг булади (3-жадвал). Узбекистонда Иктисодий усиш суръати 2020 йилгача 5,5%дан ва 2025 йил-гача 5%дан кам булмаса, 2020 йилда соFликни саклаш харажатлари ЯИМнинг 3,6%ини ва 2025 йилда 3,8%ини ташкил этади.

Шундай килиб, 2018 йилга нисбатан соFликни саклаш харажатлари 2020 йилга келиб 1,1 баравар, 2025 йилга келиб эса 1,7 баравар ошади.

СоFликни саклаш тизими харажатлари уси-шининг юкори тезлиги омиллари сифатида куйи-дагилар келтирилади.

• Ацолининг реал даромадлари ва иктисо-диётнинг кутилаётган юкори иктисодий усиш суръатлари. Бизнинг хисоб-китобларга кура (3-жадвал), 2018 йилга нисбатан 2020 йилга келиб ЯИМ хажми 0,9 баравар, 2025 йилга келиб эса 1,7 баравар ошади. кликни саклаш тизими хизматларига булган эхтиёжнинг катталиги муносабати билан шу давр харажатларининг усиши 2,4 ва 3,8 бараварни ташкил этади.

Узбекистонда тиббий хизматларга булган талабнинг ошиши ва ривожланиши ахоли даро-матлари усиши билан тиббий сурурта мукофот-лари боFликлиги холатини «Кафолат» суFурта компанияси маълумотлари асосида тахлил кила-миз.

Ахоли даромадлари ва суFурта мукофотлари уртасидаги боFликликни модель асосида куриб чикамиз («Кафолат» суFурта компанияси маълумотлари асосида).

Zn _л _л

j-1 Х У - Х - У

n<7 Xi2- £(17 x)

0.00042

b=-

У - ° Zi=J x

-=2.4

1 WHO. WHO Global Health Observatory Database: http://apps.who.int/ghodata/?vid=21000 (accessed February 24, 2011)

2 2010 йил маълумотларига кура: сорликни саклаш тизими харажатлари - ЯИМнинг 5,5%и, ахолининг уму-

мий сони 28 млн.«Система здравоохранения Республики Узбекистан: основные тенденции и перспективы развития». Аналитический доклад 2011/11.

y=0.00042*x+2.4

3 660 минг киши сонли йиллик усишни хисобга олган холда. Министерство здравоохранения Республики Узбекистан. «Реформа системы здравоохранения в Узбекистане: общее видение и ожидаемые результаты». Доклад Министр здравоохранения Республики Узбекистан Алишера Шадманова. Т., 29.11.2018.

n

2-жадвал. 2013-2017 йил «Кафолат» cyfypTa компанияси мукофоти тушуми.

1-жадвал. Узбекистонда ах,оли даромадларининг узгариши динамикаси.

Курсаткичлар номи 2010 й. 2011 й. 2012й. 2013 й. 2014 й. 2015 й. 2016 й. 2017 й. 2018 й.

Ах,олининг даромадлари, млрд. сумда 47 247 62 602 78 816 101 661 117 889 132 042 151 644 186 233 286 270

утган йилга нисбатан, фоизда - 132,5 125,9 123,7 116,0 112,0 114,8 122,8 129,6

Ах,оли жон бошига тутри келувчи даромадлари, минг сумда 1 654,2 2 134,8 2 647,1 3 361,5 3 832,8 4 218,7 4 761,5 5 450,2 8 686,6

утган йилга нисбатан, фоизда - 129,0 124,0 121,8 114,0 110,1 112,9 120,8 127,4

Ах,олининг реал даромадлари, млрд. сумда 43 894 58 159 73 550 95 028 110 767 125135 143 643 170 123 243 572

утган йилга нисбатан, фоизда - 123,1 117,5 115,7 109,0 106,1 108,8 112,2 110,3

Ах,оли жон бошига тутри келувчи реал умумий даромадлар, минг сумда 1 536,8 2 003,7 2 470,2 3 142,1 3 601,3 3 998,1 4 510,3 5 252,8 7 391,0

утган йилга нисбатан, фоизда - 119,8 115,7 113,9 107,1 104,3 106,9 110,3 108,4

Йиллар Ах,оли даромадлари (X) (млрд. сум) Сутурта мукофоти (млрд. сум)

2013 101661 30.3275

2014 117889 42.362

2015 132042 56.8561

2016 151644 751145

2017 186233 803974

Тах,лилларнинг курсатишича, ах,оли даромад-лари бир сумга ошса кафолат сугурта компания-сининг сугурта мукофотлари тушуми 0,00042 сумга ортади. Айтишимиз мумкинки, ах,оли даромад-лари ошган сари тиббий хизматларга булган талабни сифатли ва кафолатланган такдим этиш учун Узбекистонда мажбурий тиббий суFурта моделини жорий этиш талаб этилади.

• Янги диагностика ва даволаш ускуналари-нинг кириб келиши согликни саклаш тизими хара-жатларини 2018 йилга нисбатан 2020 йилда 1,8 баравар, 2025 йилда эса 3,3 баравар оширили-шини талаб килади.

• Ауоли сони ортиши, согликни саклаш тизими харажатлари 2018 йилга нисбатан 2020 йилда 0,9 баравар ва 2025 йилда 1,1 баравар ошади.

Шу нуктаи назардан, узок муддатли истикболда асосий кийинчилик сифатида ах,олининг барча катламлари учун реал арзонлик ва хизмат курсатиш сифатини таъминлаш борасида хара-жатларни оптималлаштиришга эришиш куриб чикилади. Ушбу сох,а тузилиши ва молиялашти-рилишининг х,озирги модели давлат бюджети манбалари чекланганлиги ва солик огирлиги боис юкоридаги кийинчиликларни бартараф эта олмайди. Шунингдек, узок муддатли истикболда пуллик тиббий хизматлар улушининг оширилиши х,ам рационал ечим деб тан олинмайди. Бирин-чидан, бу ижтимоий бирдамлик принципининг бузилишидир. Иккинчидан, тартибга солинмаган куринишдаги туловларнинг ошиши бир вактда бемор ва давлат учун яккол куринишдаги йуко-тишга олиб келади. Жумладан, улгуржи сотила-

ИКТИСОД ВА МОЛИЯ / ЭКОНОМИКА И ФИНАНСЫ 2019, 7(127)

3-жадвал. 2010-2018 йилларда давлат бюджетидан ижтимоий сох,ани ривожлантиришига

ажратилган мабламарни узгариши (млрд.сум)1

Т.р. йил Жами харажат Шундан ижтимоий сохани ривожлани-тиришга Жумладан соFликни саклашга ЯИМ Шундан ижтимоий соха, % Шундан COFЛИKHИ саклаш, % Ахоли сони2 Жон бошига ЯИМга нисбатан минг сум

1 2010 13 386,9 7 835,9 1 716,5 62 388 12,6 2,8 28318,1 60,6

2 2011 16 726,0 9 704,9 2 226,7 78 764 12,3 2,8 28860,7 77,2

3 2012 20 882,0 12 299,9 3 024,9 97 929 12,6 3,1 29403,3 102,9

4 2013 25 833,7 15 167,8 3 709,9 120 862 12,5 3,1 29945,9 123,9

5 2014 31 425,4 18 493,7 4 507,2 145 846 12,7 3,1 30492,8 147,8

6 2015 36 257,3 20 447,1 5 218,5 171 808 11,9 3,0 31022,5 168,2

7 2016 40 911,3 22 766,0 5 811,6 199 993 11,4 2,9 31575,5 184,1

8 2017 49 344,9 26 708,7 7 030,3 302 537 8,8 2,3 32120,5 218,9

9 2018 79 736,1 39 026,9 9 585,8 407 514 9,6 2,4 32656,7 293,5

10 2019* 80 447,7 39 686,9 10 021,4 441 759 9,0 3,1 33201,3 301,8

11 2020* 91 418,6 44 419,6 11 218,3 507 166 8,8 3,6 33743,9 332,5

12 2021* 102 389,5 49 152,4 12 415,2 572 572 8,6 2,8 34286,5 362,1

13 2022* 113 360,4 53 885,2 13 612,1 637 979 8,4 2,5 34829,1 390,8

14 2023* 124 331,3 58 618,0 14 809,1 703 385 8,3 2,8 35371,7 418,7

15 2024* 135 302,2 63 350,8 16 006,0 768 792 8,2 3,1 36914,2 445,7

16 2025* 146 273,1 68 083,6 17 202,9 834 198 8,2 3,8 37457,4 471,9

диган дори воситаларининг шифохона сотиб ола-диган нархидан 40-50%га к,имматрок, булиши туфайли стационардаги беморларнинг катта хара-жатлари; даволаш муассасаларининг пуллик хиз-матларни курсатиш учун киммат нархдаги даволаш ускуналарини сотиб олишга булган к,изик,иш-лари; тиббий хизмат курсатиш учун к,имматрок, усулларининг афзал курилиши ва бошк,алар. Фикримизча, бир даволаш ташкилотида пуллик ва бепул тиббий хизмат курсатиш коррупциянинг усишига олиб келади. Соглик,ни сак,лаш сохасини ривожлантириш учун долзарб булган рационал ечимларни излаш керак булади.

Муаммо ечимининг бири сифатида мажбурий тиббий сугурталаш (мажбурий тиббий сугурта) моделига утиш була олади, ушбу модель тиббий хизматлар курсатиш буйича ижтимоий бирдамлик ва жавобгарликни намоён этади. Ушбу моделга кура, соглик,ни сак,лаш тизимини молиялаштириш тиббий сугурталаш фондида (мажбурий тиббий сугурта фонди) жамFариб бориладиган сугурта бадали ёрдамида амалга оширилади. Мажбурий тиббий сугурта фондини ташкил этувчи манба

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

1 Иктисодиёт вазирлиги маълумотлари асосида муал-лиф томонидан хисобланди.

2 Узбекистон демографик йиллик туплами 2014-2018. Т., 2018.

сифатида иш берувчи ва ишчилар томонидан иш хаки фондидан ва ишчининг ойлик маошидан маълум бир улуш микдорида туланадиган бадал хизмат килади. Курсатилган тиббий хизматлар тулови хизмат курсатиш тугалланиши билан амалга оширилади. Мажбурий тиббий сугуртанинг бепул хизмат курсатиш хажми ва шартлари мажбурий тиббий сугуртанинг асосий дастурига кура амалга оширилади. Шу билан биргаликда, мажбурий тиббий сугурта томонидан курсатилмайдиган тиббий хизматларни амалга ошириш ва уларни тартибга солиш вазифаларини бажарувчи соF-лик,ни сак,лашни бошк,ариш давлат органлари сак,лаб к,олинади.

Мажбурий тиббий сугурта тизимини йулга куйиш келажакда давлат бюджети ва ахолининг харажатларини камайтириш ва соглик,ни сак,лаш тизимини молиялаштириш учун хужалик субъект-ларини жалб этишга имкон беради. Хусусан, хисоб-китобларга кура, мажбурий тиббий сугуртани соFлик1ни сак,лаш тизимига жалб этиш куйидаги имкониятларни беради:

• 2021 йилда согли^ни сак,лаш тизимига давлат бюджетидан ажртилган харажатларнинг амбу-латор хизматлар йуналишларидан тахминан 27%, давлат бюджети улушини 2025 йилга келиб 45%га камайтириш;

1-расм. Давлат бюджетидан 2018 йилда сомикни саклашга сарфланадиган харажатларнинг

йуналишлари буйича тузилмаси1.

• мажбурий тиббий суFурта буйича хужалик субъектларининг улушини 2020 йилда 13%гача етказиш имконини беради.

Бундан ташкари, мажбурий тиббий суFурта тизимига утиш куйидаги йуналишлар буйича чора-тадбирларни амалга оширишни талаб этади2:

1. Ацолининг алоцида катламларига бепул тиббий хизмат курсатилиши кафолатини таъ-минловчи давлат тизимини яратиш. СоFликни саклаш тизимида пуллик тиббий хизмат курсатиш улушининг ошишини хисобга олган холда ах,о-лининг маълум бир контингентига, маълум бир касалликларга нисбатан кафолатланган тиббий хизматларни таъминлаш лозим. Узбекистонда хозирча бу тизим йулга куйилмаган. Кафолатланган тиббий хизматларга булган хакикий эхтиёж-ларини хисоблаш зарурияти яна шунга асослан-ганки, мажбурий тиббий сугурта тизимида молия-лаштириш ташкилотлар микёсида эмас, балки тиббий хизматлар турларида амалга оширишга асосланади.

1 budjet_for_citizens 2018. htths//www.mf.uz

2 Сотликни саклаш бошкармаси ва молиялаштириш тизимининг кайта тиклаш потоналари. 2-илова «Йул хариталари».

2. Мажбурий тиббий сугурта Фондини таш-киллаштириш ва куллаш механизмини ишлаб чикиш. Ушбу холат мажбурий тиббий сугуртада тиббий хизматлар сугурта пакетининг нархи хисоб-китобини, клиник-харажатлар гурухи3 усули буйича клиник-иктисодий стандартлар тизимини ва согликни саклаш тизими миллий хисобларини4 киритишни талаб килади. Дастлабки хисоб-китоб-ларга кура, иш хаки фондининг мажбурий тиббий сугурта фондига туланадиган бадал микдори 3% булса, Тиббий суFурта жамFариш фондининг молиявий баркарорлигини таъминлайди.

3. Давлат харажатларини тартибга солиш ва рационал режалаштириш максадида согликни саклаш тизимини молиялаштириш бошкармаси-нинг ягона органини ташкил этиш. Дастлабки боскичларида Молия вазирлиги хузуридаги мах-сус бошкарма (департамент) сифатида фаолият курсатиши мумкин ва унинг штат тизимига иккита

3 Клиник-харажатлар гурухи - сотликни саклаш тизимининг муассасаларида тиббий хизмат курсатиш учун ухшаш клиник улчовлар ва харажатлар хажмига кура беморлар гурухини ташкил этишга асосланган тиббий-иктисодий стандарт.

4 Сотликни саклаш тизимининг миллий хисоблари сотликни саклаш харажатлари тенденцияларини куза-тиб бориш тармоклари, тадбирлари ва ахолининг гурухлари ва худудлари буйича касалликлар хакидаги маълумотларни уз ичига олади.

мутахассислик - врач-аналитик1 ва сотликни сак,-лаш тизимидаги иктисодчи2 киритилади. Мажбу-рий тиббий сугурта тизими киритила бошлаши билан у бошкарма худудий булимли СоFликни саклаш тизимидаги молиялаштириш агентлигига айлантирилади ва ушбу агентлик оркали мажбу-рий тиббий сутурта дастури буйича тиббий муас-сасаларни молиялаштириш ва моддий режалаш-тириш амалга оширилади. МТС тизимининг ривожлангани сари кликни саклаш тизимидаги молиялаштириш агентлиги таркибига янги давлат суFурта врачлари киритилади5.

Маълум утиш даври тугаганидан сунг Молия вазирлигида стратегик режалаштириш ва молиялаштириш агентлигида оператив режалаштириш ва бошкариш вазифалари колади. СоFликни саклаш тизимини молиялаштириш буйича Молия вазирлиги куйидаги вазифаларни уз ичига олади: а) соFликни саклаш тизимидаги харажатларни режалаштириш, умумий ва алохида булган бюд-жетларни ишлаб чикиш ва тасдиклаш - Сотликни сак,лаш вазирлиги ва агентлик билан биргаликда;

б) республика ва худуд бюджети даражасида сотликни саклаш харажатларини назорат килиш;

в) алохида ташкилотларни молиявий назорат килиш (КРУ).

4. Тиббий муассасалар фаолиятини стан-дартлаштиришнинг ягона тизимини барпо этиш. Ушбу тизим тиббий хизмат сифатини оши-риш ва давлат харажатларини оптималлашти-ришга ёрдам беради. Шу билан бирга тиббий муассасаларни стандартлаштириш учун жавобгар булган махсус идора - Тиббий статистика, информатика ва стандартлаштириш институти (Медин-формстандарт) ташкил этиш таклиф этилмокда.

Хусусий тиббиёт мажбурий тиббий суFурта пакети ва давлат кафолати томонидан куриб чикилмаган ахолининг юкори ва урта катлам-ларининг эхтиёжларини кондирадиган тулдирувчи сифатида ривожланиши зарур. Бу ривожланиш эса тиббий хизматлар сифати ошиши, янги ривож-ланган инновация ва технологияларнинг кириб келишига ёрдам булади.

Afla6weT^ap pyuxaTM:

1. 3gpaBooxpaHeHue y36eKucraHa: npo6.neMbi u nepcneKTiBbi. / LU.M.KapuMoB, B.fl.flypMaHoB, PI.MyxaMeflbflpoBa, P.OHcynoB. - T., 1998. -C. 158.

2. AcagoB fl.A., flypMaHOB B.fl., Myia^oBa 3.fl., McMaimoB C.M. MeTOflo^norurnecKafl u TepMu-HO^oru^ecKaa 6a3a Megu^uiHCKoM cTaTucTUKu: MeguKo-geMorpa^u^ecKaa cTaTucTUKa, cTaTucTUKa 3,gopoBbfl. // Meg. xypHa^ y36eKiicTaHa, 2001, № 5-6. - C. 10-14.

3. WHO. WHO Global Health Observatory Database: http://apps.who.int/ghodata/?vid=21000 (accessed February 24, 2011)

4. budjet_for_citizens 2018 htths//www.mf.uz

1 Врач-аналитик - олий тиббий маълумотли ижтимоий сотликни саклаш сохаси буйича муттахассис, менеж-мент, маркетинг, информатика илмий режалаштириш, статистика, сотликни саклаш тизимидаги молиявий менежмент ва иктисодиётни уз ичига олувчи «тиббий аналитика» муттахассислигида укиган.

2 Сотликни саклаш иктисодчиси - сотликни саклаш буйича мутахассис, иктисод фанлари буйича ихтисосла-шув даражасига эга, бошкарув масалалари, маркетинг, компьютер фанлари, статистика, молиявий бошкарув, сотликни саклашнинг макро- и микроиктисодиётини уз ичига олувчи «Сотликни саклаш иктисодиёти» ихти-сослигига эга.

3 Сутурта врачининг асосий вазифаси - хар бир тиббиёт ходимининг харакатлари, керакли талабларни бажа-

риши, шу жумладан, клиник стандартларга жавоб беришини тахлил килиш ва бахолаш.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.