Научная статья на тему 'ЎЗБЕКИСТОНДА МАЪНАВИЙ ЯНГИЛАНИШ ЖАРАЁНИДА ИНСОН МАЪНАВИЙ САЛОҲИЯТИНИНГ РОЛИ'

ЎЗБЕКИСТОНДА МАЪНАВИЙ ЯНГИЛАНИШ ЖАРАЁНИДА ИНСОН МАЪНАВИЙ САЛОҲИЯТИНИНГ РОЛИ Текст научной статьи по специальности «Философия, этика, религиоведение»

CC BY
211
33
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
маънавият / маънавий янгиланиш / инсон / глобализация / таълим / маърифат / модернизация. / spirituality / spiritual renewal / man / globalization / education / enlightenment / modernization.

Аннотация научной статьи по философии, этике, религиоведению, автор научной работы — Юлдашева, Фарида

Жамиятнинг ижтимоий ҳаётида кечаётган ҳар қандай жараённинг марказида инсон туради. Модернизация жараёнларининг натижалари инсон ҳаёти ва турмуш даражасининг яхшиланишига қаратилган. Демак, инсон ижтимоий жараёнларнинг ҳам субъекти, ҳам объекти ҳисобланади. Шундан келиб чиқиб, ҳозирги кунда айнан шахснинг маънавий такомиллашуви, фаоллашуви масаласига катта эътибор қаратилмоқда. Бу жараён жамиятда демократлаштириш жараёни билан ёнма-ён бориб, унда шахс ижтимоий жараённинг воситаси сифатида эмас, мақсади ва мезони сифатида намоён бўлади.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE ROLE OF HUMAN SPIRITUAL POWER IN THE PROCESS OF SPIRITUAL REVIVAL IN UZBEKISTAN

At the heart of any process that takes place in the social life of society is the human being. The results of the modernization process are aimed at improving human life and living standards. Hence, man is both a subject and an object of social processes. As a result, today a lot of attention is paid to the issue of spiritual development and activation of the individual. This process goes hand in hand with the process of democratization in society, in which the individual is manifested not as a means of the social process, but as a goal and a criterion.

Текст научной работы на тему «ЎЗБЕКИСТОНДА МАЪНАВИЙ ЯНГИЛАНИШ ЖАРАЁНИДА ИНСОН МАЪНАВИЙ САЛОҲИЯТИНИНГ РОЛИ»

УЗБЕКИСТОНДА МАЪНАВИЙ ЯНГИЛАНИШ ЖАРАЁНИДА ИНСОН МАЪНАВИЙ САЛОХ^ИЯТИНИНГ РОЛИ

d https://doi.org/10.24412/2181-1784-2022-23-677-688

Фарида Юлдашева

Андижон давлат универсиети Фалсафа фанлари доктори, профессор

АННОТАЦИЯ

Жамиятнинг ижтимоий уаётида кечаётган уар цандай жараённинг марказида инсон туради. Модернизация жараёнларининг натижалари инсон уаёти ва турмуш даражасининг яхшиланишига царатилган. Демак, инсон ижтимоий жараёнларнинг уам субъекти, уам объекти уисобланади. Шундан келиб чициб, уозирги кунда айнан шахснинг маънавий такомиллашуви, фаоллашуви масаласига катта эътибор царатилмоцда. Бу жараён жамиятда демократлаштириш жараёни билан ёнма-ён бориб, унда шахс ижтимоий жараённинг воситаси сифатида эмас, мацсади ва мезони сифатида намоён булади.

Калит сузлар: маънавият, маънавий янгиланиш, инсон, глобализация, таълим, маърифат, модернизация.

ABCTRACT

At the heart of any process that takes place in the social life of society is the human being. The results of the modernization process are aimed at improving human life and living standards. Hence, man is both a subject and an object of social processes. As a result, today a lot of attention is paid to the issue of spiritual development and activation of the individual. This process goes hand in hand with the process of democratization in society, in which the individual is manifested not as a means of the social process, but as a goal and a criterion.

Keywords: spirituality, spiritual renewal, man, globalization, education, enlightenment, modernization.

АННОТАЦИЯ

В основе любого процесса, происходящего в социальной жизни общества, лежит человек. Результаты модернизационного процесса направлены на улучшение жизни и уровня жизни человека. Следовательно, человек является одновременно субъектом и объектом социальных процессов. В результате

сегодня большое внимание уделяется вопросу духовного развития и активизации личности. Этот процесс идет рука об руку с процессом демократизации общества, в котором личность проявляется не как средство социального процесса, а как цель и критерий.

Ключевые слова: духовность, духовное обновление, человек, глобализация, образование, просвещение, модернизация.

КИРИШ

Узбекистонда демократик ислохотлар жараёни жадал суръатлар билан амалга ошмокда. Бу жараённинг самарали булишида факат давлат рахбари ва давлатнинг ташаббуси, кабул килинган фармонлар ва карорларнинг узи камлик килади. Бугунги уйгониш даврида жамият аъзоларининг фаоллиги, мехнатга муносабати, касб махорати, креативлиги ва ташаббускорлиги, инновацияларга интилиши, ахлокий ва интеллектуаллик даражаси каби хусусиятларнинг инсон фаолиятида акс этиши мамлакат тараккиётини белгилаб берувчи омиллардан хисобланади.

Мамлакатимизда амалга оширилаётган иктисодий-ижтимоий ислохотларнинг натижалари шахс омилига боглик. Шахс омили жамиятда булиб утаётган жараёнларнинг марказида булади. Шахс омили оркали жамият тараккий этган. Шахс янгиланиш жараёнининг харакатлантирувчи омилидир. "Фукаролик жамияти ривожида иктисодий омилнинг узи камлик килади, албатта. Бу сохадаги яна бир зарурат - инсон омилидир. Олий жамият куриш учун инсон, энг аввало, эхтиёжларини чукур англамоги ва уларни жамиятда эркин руёбга чикариш масаласини эгалламоги лозим. Зеро, бундай жамият инсон эхтиёжининг барча даврлардагидан ортиши ва уларни руёбга чикаришга "чанкок"лик хам бехад кучайишига асосланади. Албатта, бунда субъектив омил билан бирга объектив омил, яъни инсон эхтиёжлари кондирилиши учун имконият яратиш хам нихоятда мухим"[1.10].

АДАБИЁТЛАР ТА^ЛИЛИ ВА МЕТОДОЛОГИЯ

Маънавий янгиланиш жараёнида жамият олдида турган муаммолардан бири бу инсон омилининг узини, мавжуд потенциалини хар томонлама намоён эта олиши учун шарт-шароитлар ва имкониятлар яратишдан иборат. Бу ерда шахснинг онги, дунёкараши ва маънавиятининг амалга оширилаётган ислохотларга муносабати, долзарб муаммоларни англаб етиши, жамият ва шахсий эхтиёжларини тугри англаши, масъулиятни сеза билиш кобилияти каби

OMHnnap ^aMHtfraHHr Kena^aru Ba TapaKKHeTHHH 6eBocuTa 6enruna6 6epumu

MyMKuH.

^eMOKpaTHK ucnoxoTnapHuHr aManra omupunumu maxc MaKcagnapuHuHr pye6ra HHKHmn Ba эxтнe::пapннн KoHgupum ynyH KaTTa uMKoHuaTnap apargu. EyHgan uMKoHuaTnap :aMuaT at3onapugaH 3apyp axnoKHH, unMuH-MatHaBuH gapa:a Ba canoxuaTra эгa SynumHu Tana6 этagн. Eynap eiapnu gapa:aga 6nnHMra эгa 6ynum, np0^eccH0HanH3M (ManaKanunuK), H^THMOHH ^aonnuK, KeHr gyHe^apam, 6up cy3 6unaH aHTraHga, WKcaK MatHaBuaT ynyH 3aMuH Ba hmkohhat aparyBnu acocuH OMunnapgup.

Hhcoh omhhh yHHHr ^aMH^Tgaru пoзнцнacн, Ta6HHH-u:muMOHH Myxurra, yHga 6a:apunaeTraH umnapra MyHOca6araHH u^oga этca, canoxuaTu yHHHr 6y coxagaru ^aonuaTuHu aManra omupumHuHr map™ xuco6naHagu. Mogepннзaцнa ^apaeHnapuHu aManra omupumga :aMuaT at3onapuHuHr uHTenneKTyan Ba MatHaBun canoxuaTu MyxuM axaMuaira эгa. CanoxuaT Macanacu xo3upga gon3ap6 MaB3yra annaHgu, y TagKuKoTHunap ToMoHugaH Kyn ranra onuHumu 6e:u3 эмac. Typnu Taxgugnap KynaHuS 6opaeTraH 6yryHru KyHga :aMuaTHuHr Kena^aru uhcoh пoзнцнacн, gyHe^apamu, KagpuaTnu TaHnoBu, uHTenneKTyannuK gapa:acu, Kac6 Maxoparu, SunuMu - canoxuaiura 6ornuK. ^aMuaiga uhcoh canoxuaiuHu aHu^nam, yHu W3ara nu^apum Ba umra conum ynyH mapour Ba uMKoHuaTnap aparum MyxuM axaMuaira эгa экaн. Oy^aponuK ^aMuaiuHu 6apno этнm, geMoKparaamum gapa:acuHu raKca^'upuS 6opum Basu^acu uKTucoguH oMunnapraruHa эмac, 6anKu :aMuaT uHTenneKTyan KynnapuHuHr ^aonnuru, 6unuM gapa:acu, ypHaK 6yna onumu Ba MatHaBun WKcaKnurura xaM 6ornuK.

HHCOH canoxuaiuHu yHuHr uHTenneKTyan Ba MagaHun-MatHaBun canoxuaTu TamKun этagн. fflaxcHuHr uHTenneKTyan canoxuaTu yHuHr UHMUH, MatHaBun, Ma^KypaBun canoxuaiura acocnaHagu. HHTenneKTyan canoxuaT мogepннзaцнa Ba MatHaBun aHrunaHum gaBpuga MyxuM omuh 6ynu6, maxc MatHaBun WKcanumu xaMga :aMuaT тapaккнeтннн TatMuHnangu.

Hhcoh canoxuaiuHuHr MyxuM maKHu - MatHaBun canoxuaT 6ynu6, y MatHaBun aHrunaHum :apaeHuHuHr MyxuM omuhu xuco6naHagu. MatHaBun canoxuaT uhcoh canoxuaiuHuHr maKHuHu aHraara6, y uhcohhuot axroKu, gyHe^apamu, MatHaBun KagpuaTnapu, MatHaBun TaHnoBu Ba ugearnapu, xaeira MyHoca6aTu acocuga maKnnaHraH xoguca cu^aiuga uhcoh ^aonuaTHuHr caMapacuHu TatMuHnangu.

MatHaBun canoxuaT acocuga MatHaBun eiyKnuK maKnnaHagu. MatHaBun eiyKnuK uHcoHga gaxngopnuK xuccuHu maKHnaHTupum 6unaH 6ornuK. MatHaBun

етуклик инсон ахлокининг жамиятда белгиланган ахлокий коидаларга, ахлокий онги жамият ижтимоий онгининг ахлокий шаклига мос тушишини англатади. Бу холат инсон маънавиятининг жамият талаблари асосида шаклланишига таъсир этади. Миллий тарихий кадриятларни замонавий кадриятлар билан уйгунлашуви асосида шахсни креатив, коммуникатив, фаол, юкори ахборот маданиятига эга булган шахс сифатида тарбиялаш демократик ислохотларнинг жадаллашуви хамда фукаролик жамияти шаклланишига хизмат килади.

НАТИЖАЛАР

Инсон омили м асаласи унинг салохиятини тугри йуналтиришга боглик. Бу вазифани "Ёшларга оид давлат дастури"да белгиланган вазифаларни бажариш билан кушиб олиб бориш самарали булиши мумкин. Бунинг учун ёшлар орасидан талантли, билимга чанкок, интеллектуал ва маданий-маънавий салохиятли фаол етакчиларни излаб топиб тарбиялаш, уларнинг атрофида ислохотларни ва инновацион жараёнларни амалга оширувчи ядросини шакллантириш зарур. Креативлик, яъни яратувчилик, ташаббускорлик, ижодий ёндашувчанлик хислатларига эга булган замонавий миллий кадрларнинг янги авлодини тарбиялаб етиштириш ва улар илгари сураётган инновацион гоялар мамлакатимизни модернизация килишда мухим роль уйнайди. Креатив фикрлайдиган миллий кадрларни тарбиялаб етиштириш таълим-тарбиянинг мухим таркибий кисми булмоги лозим[2.43].

Янгиланиш жараёнлари шахсдан янгича ёндашув, янгича фикрлашни, шахс онги ва тафаккурининг хам янгиланишини такозо этади. Х,ар кандай прогрессив ташаббус купчилик томонидан куллаб-кувватлангандагина, у амалиётга айланади. Бу сохада, айникса, рахбарнинг урни ва тутган йули мухим булиб, унинг хатти-харакатлари ва фаолияти у рахбарлик килаётган жамоа ёки йуналишнинг хам фаолиятини белгилайди. Рахбар дунёкараши, юксак ахлок, эркин ва чукур фикрлаш, янгича тафаккурга асосланиши талаб этилади. "Бугун бизга масъулиятни дадил зиммасига оладиган, билимли, дунёкараши кенг, маданиятли, хукукий онги кучли, катъиятли, бир суз билан айтганда, замонавий рахбарлар керак. Барча жабхаларда шиддатли ракобат кечаётган хозирги даврда рахбарлар зиммасидаги масъулият ва уларга куйилаётган талаблар кучаймокда. Турли бугиндаги рахбарлар нафакат етакчилик кобилияти, одоб-ахлоки ва муомала маданияти билан хам урнак булиши лозим. Зеро, муомала одоб-ахлок маданиятимизнинг мухим мезонларидандир"[3].

680

Узбекистонда янгиланиш жараёнини харакатлантирувчи кучларнинг ягона манфаатлар асосида консолидациясини таъминлаш, уларнинг жамият тараккиётига хизмат киладиган хар кандай ташаббуслари ва хатти-харакатларини моддий ва маънавий куллаб-кувватланиши юкори натижа бериши мумкин. Бундай ёндашув жамиятнинг ижтимоий фаолиятга тортилмаган аъзоларини, уюшмаган ёшларни, ишсизларни хам етакчилар ортидан боришига таъсир этади. Бу нуктаи назардан махаллий миллий иктисодни ривожлантириш ва ёшларнинг махаллий худудга богликлиги хиссини кучайтириш уларнинг тарихий онги билан бир каторда маънавиятини хам саклаб колишга хизмат килади. Чунки кучманчи маданият ва маънавиятда тарихий онг йук. Кучманчилик хаёт тарзи билан кун кечирадиганлар маълум худудга, унинг табиати ва кадриятларига тегишлилик ва уларга содикликни хис килмайдилар. Маънавиятга асосланган ижтимоийлик шахсдан ватанга богликлик ва утрокликни, яшаётган ижтимоий-маънавий маконини узлаштириш ва тараккий эттиришда иштирок этишни такозо этади.

МУХ,ОКАМА

Мамлакатимизда изчил, максадга йуналтирилган ёшлар сиёсати олиб борилмокда. Узбекистон Республикаси Президенти томонидан ёшларни куллаб-кувватлашга каратилган фармонлар ва карорларнинг кабул килиниши асосида белгиланган вазифаларнинг бажарилиши мамлакатимизнинг ёшлар учун жозибадорлигини ошириш ва уларни уз фаолиятини асосан махаллий худудда амалга оширишларига туртки булади. Бу борада "Ёшларга оид давлат сиёсати тугрисида"ги ^онуннинг янги тахрирда кабул килиниши, "Узбекистон ёшлар Иттифоки"нинг ташкил этилиши, "Узбекистон ёшлари халкаро ассоциацияси"нинг тузилиши ёшларнинг мамлакат тараккиёти йулидаги интилишларини, фаолиятини тугри йуналтиришда, ёшларнинг улкан армияси фаолиятининг тугри ташкил этилишида мухим роль уйнайди. Бу масала давлатимиз рахбари томонидан алохида кайд этилди: "Бу хакда суз юритганда, айтиш лозимки, биз улуг боболаримизнинг муносиб давомчилари буладиган етук инсонларни тарбиялаш масаласига, афсуски, етарлича ахамият бермадик. Хрлбуки, интеллектуал ва маданий салохиятнинг кандай ноёб бойлик экани, нодир талант эгаларини тарбиялаб камолга етказиш хал килувчи ахамиятга эга эканини унутишга хаккимиз йук. Ривожланган мамлакатлар бугунги юксак тараккиёт даражасига айнан шунинг хисобидан етгани - бу хам хакикат"[4.79].

681

EmHap cuecara goupacuga aMaHra omupuHaguraH umHap ronuH pema acocuga Sopumu Ba aHuK MaKcagra нyнaптнpнmн Sopacuga aHnaruHa umHap SamapuHraHu MatHyM. EyHgaH TamKapu maMuaiga Tama66ycKop, $aoH emHapHuHr SupHamuS, y3apo $uKp Ba TampuSa aHMamumHapu, 6нp-6нpннннг ^aoHHuruHu KyBBaraamu MyxuM. EiaKnu, TamaSSycKopHuK xucHaraapura эгa SyHraH $aoH emnapgaH SomKaHapHuHr xaM ^aonuaiuHu TamKuH этyвнн agpocuHu maKHHaHTupum axmu caMapa Sepumu MyMKuH. Ma3Kyp agpoHuHr canoxuaiuHu, amupuHuS eiraH KoSuHuaTuHu W3ara nu^apum Ba umra coHum ynyH uMKoHuaTHap aparuS Sepum, Sy coxagaru emHapHuHr ннтнннmнapн Ba xapaKaraapuHu Tyrpu HyHaHTupum знeнннapнннr вaзн$acнgнp. ^yHKu emHapga энgнrннa maKHHaHuS KenaeTraH ^ohhukhu Tyrpu HyHaHTupum opK&nu maMuaiga ^ohhuk пoзнцнacн MyxuTuHu maKHHaHTupum MyMKuH. EyHgaM MyxuT KynnunuKHuHr oHruga aKc этagнraн Se^apKHuK, yзнSyнapннннк xycycuaTHapuHuHr KaMaftumura ohus KeHagu.

A.CaugoB Sy Sopaga emHapHuHr KeHamaKga MatcyHuaTHu SyHumu xaMga xyKyKu Ba эpкннннrннн xuMoa KuHa oHumu MacaHacura эtтнSop Kaparagu: "Eupopia gaBHaT em aBHogHu ^m^MouM Ba KacSuft ^aoHuaira, gaBHaT umHapuga umiupoK этнm Ba yHapHu SomKapumra TaMepHamHuHr aHuK Ba nyKyp yMHaHraH gacтypнcнз TapaKKuM этa oHMaMgu ... EyryH emHapra yзннн peaннзaцнa KuHumu, KacSuM Ba umoguH ycumu ynyH uMKoHuaTHap aparuS Sepum зapyp. EmHapHuHr maMuaT ynyH TyHa MactyHuaTHu yзнapнгa oHumHapu ynyH Kyfiugaru MyHaHumHapra эtтнSop Kaparum нoзнм: emHapHuHr xyKyKu Ba эpкннннгннн xuMoa KuHum; TatHuM; SaHgHuK; um^ouM xuMoa; ^m^MouM xaeiga umiupoK этнmн"[5.15]. Ey Sopaga TatHuM Ba SuHuMHuHr MaBKeuHu omupum, muhhuh MatHaBuM Ba uHFop rHoSaH, geMoKparuK KagpuaTHapHu emHap ToMoHugaH axmu yзнamтнpнннmнra umkoh aparuS SepumHu Ba yHapHu MyciaKuH ^uKpHamra yprarumHu TaHaS этagн.

EmHap KaTHaMuga yromMaraH emHap aHoxuga ypuH TyTagu Ba yHap KynnuHuKHu TamKuH этagн. YsSeKucTOH PecnySHuKacu Пpeзнgeнтн Sy Sopaga OHUS SopuHaeTraH umHap eiapHu эмacннrннн yKTupagu: "AMMO OHUK TaH oннmнмнз KepaKKu, Sy Sopaga aMaHra omupuHaeiraH нmнapнмнз xaHu eiapHu gapamaga эмac. fflyHuHr ynyH Sнз emHapuMro, aftHuKca, yromMaraH emHap SuHaH umHamra mugguM эtтнSop кapaтнmнмнз зapyp. Ero yHap SuHaH KynpoK raпнamнmнмнз, K&nSura KyHoK coннmнмнз, MyaMMoHapuHu enum ynyH aMaHuM KyMaK Sepнmнмнз, энr acocuficu, aзнз ГОpтSomнмнз Hchom ASgyFaHueBun aMTraHHapugeK, emHapra MyHHu KeHr onuS SepumuMro KepaK ... TagSupKopHuKKa

йул очиш - аввало, ёшларга кенг йул очиб беришдир, десак, айни хакикат булади"[6.103].

Маънавий янгиланишнинг омилларидан бири иктисодий омил эканлиги айтилди. Бу омилнинг юзага чикиши инсон салохияти билан боглик. Маънавий янгиланишни амалга оширувчи субъектларнинг илмий-маънавий салохияти тараккиёт талаблари ва жамият манфаатлари асосида янгиланиб туриши зарур. Инсон салохиятнинг янгиланиши унинг асосини ташкил этувчи инсон капиталига боглик. Инсон капиталининг ортиб бориши давр талаблари ва инсон эхтиёжлари остида жамият олдида юзага келаётган вазифаларни бажаришда мухим роль уйнайди. Инсон капиталига унинг кобилияти, билими, салохияти киради. Инсон омили ахамиятининг ортиб бориши унинг капиталини шакллантириш масаласини долзарб килиб куяди.

Модернизация ва инновация натижасида фан ва янги технологиялар тараккиёти, инновацион мухитнинг юзага келиши инсон капиталини шакллантириш ва унинг салохиятини юзага чикаришга катта имкониятлар яратади. Россиялик тадкикотчи И.З. Герафиев инсон капиталини таракккий эттиришни ижтимоий тараккиётнинг шаклларидан бири, деб билади. У инсон капиталини унга мунтазам равишда янги билим ва куникмалар сифатида киритилиб бориладиган инвестиция сифатида таъкидлайди. Инсонга киритилган махсус билимлар сифатидаги инвестициялар бозор иктисодиёти томонидан талаб этиладиган инновацион капитал хисобланиб, инсонга хаётининг шарт-шароитларини яхшилашга ва имкониятларини кенгайтириб боришга имкон беради. Бундай капитал доим долзарб булиб, унга хамма вакт хам ижтимоий буюртма мавжуд булади. Инсоннинг юкори билими ва илмий -маънавий куникмалари инсон капиталининг асоси булиб, бундай капитал жамият томонидан юкори бахоланади[7.4].

Гап шунчаки инсон капитали хакида эмас, юкори сифатга эга булган инсон капитали хакида боряпти. Бундай капитал инсоннинг олий кадрият сифатидаги мохиятини ифода этади. Бу кадриятни саклаб колиш, уни хар томонлама купайтириб бориш ва тугри реализация килиш инсонга сарф этиладиган инвестиция хисобланади. Бу фикрни иктисодчи олим М.Ахунов хам таъкидлайди: "Шу маънода инсон капитали инсонга келажакда катта натижалар ва фойда олиш максадида сихат-саломатлиги, таълим ва тарбия олиши, касб-хунарга эга булиши ва иш билан таъминланиши, кобилият ва салохиятини ривожлантириши учун сарфланадиган харажатлар -инвестициялардир"[8.52].

^aBHaT ^aoHuara maMuaT atзoнapннннr ^aoHuara acocuga aMaHra omagu. CySteKTHap ^aoHuaiuHuHr MoxuaTu, Sy mapaeHga yHapHuHr ^aoHHuru gaBHaT ToMoHugaH KyMuHraH вaзн$aнapнннr SamapuHumuHu SeHruHaftgu. ^aBHar KaSyH KuHraH KapopHap Ba SomKa KypcaiMaHapHuHr MyxuM Ba goнзapSннrннн, maMuaT эxтнe:нapнra moc TymumuHu cySteKTHap ToMoHugaH TyFpu aHrHaS eiumumu, KaMcu coxaga ^aoHuaT KypcaiMacuH, cySteKTuB oMuHHuHr ^aoHHurura Tatcup этagн xaMga yHapga MactyHuaT Ba gaxHgopHuK xuccuHu maKHHamupagu. ^axHgopHuK эca yHuHr caHoxuaiuHu umra coHumura TypTKu SyHagu. EyHgaH KeHuS hukuS, maMuaT atзoнapн, aMHuKca, emHapga $aoH xaeTuM пoзнцнaнн, aHrHaHraH эxтнe:нapнн maKHHaHTupum Ba Sy эxтнe:нapнн вaтaннмнз эxтнe:нapнra MocHamTupum, yHap xaeiuHuHr axmuHaHumura Ba Sy opKaHu вaтaннмнз TapaKKueTura xroMar KuHagu.

УзSeкнcтoнga geMoKparuK ucHoxoTHapHuHr, Soзop MyHocaSaraapuHu maKHHaHTupum HaramaHapuHuHr caMapagopHuru KumuHap Ta^aKKypuHuHr yзrapнmн, yHga maMuaT эxтнe:нapн Ba gaBp pyxuHu aKc этrapyвнн нннoвaцнoн KagpuaTHapHuHr aKc этнmн SuHaH xaM Sofhuk. "Ta^aKKyp yзrapнmн maMuaT

xaeiu ynyH MyxuM SyHraH uKTucoguH coxaHu uchox KuHum, MyHKHuHr xuHMa-xuH maKHHapu TeHrHuruHu TatMuHHam Ba yHapHu puBomHaHTupum ynyH KeHr uMKoHuaTHap aparum, geMoKparuK Soзop ucHoxoTHapuHu aMaHra omupum SuHaH naMSapnapc Sofhuk mapaeH xaMgup"[9;5]. X,oзнpga KagpHapHuHr нннoвaцнoн caHoxuaTura KyMuHaeTraH TaHaSHapHuHr SamapuHumu xaM MatHaBuM aHruHaHumra xroMar KuHagu.

FapS MaMHaKaTHapuga geMoKparuK maMuaTHuHr maKHHaHumuga "^yKapoHapHuHr MactyHuaTHu xuc KuHumu" maMuaTHuHr MytTaguHHuruHu TatMuHHaMgu. Ey Hapca myHnaKu MatcyHuaTHu xuc KuHum cu^aruga эмac, KyMugaru ryMaHuciuK oMuHHap opKaHu HaMoeH SyHumu MyxuM: uhcohuh MyHocaSaTHapHu caKHaS KoHum; ^m^MouM xaMKopHuKHu Tatcuc этнm; SapKapop puBomHaHumHu MyHra Kyftum[10.80]. ^oHyH yciyBopHuru, ^m^MouM MactyHuaT FapS MatHaBuaTuga eiaKnu yHcyp xucoSHaHagu. FapS MeHTaHuTeTu xaM myHra acocHaHraH. EyHgaH $apK KuHraH xoHga, fflapK MatHaBuaTuga axHoK, guH, maMoaBuMHuKKa acocHaHraH uhcohuh MyHocaSaTHap eiaKnu ypuHga Typagu. Ey xoHar MatHaBufi aHruHaHum mapaeHuga maMuaiga ^ SepaeTraH xogucaHapra HucSaraH uHcoHga gaxHgopHuK xuccuHu maKHHamupumra Tatcup этagн. KumuHapga gaxHgopHuK xuccuHu maKHHaHTupum opKaHu yHapHuHr ^aoHHuruHu TatMuHHam MatHaBuM aHruHaHum mapaeHuga maMuaT oHguga TypraH вaзн$aнapнн aMaHra omupumga MyxuM axaMuaira эгa.

Маънавий янгиланишнинг эхтиёжи - фаол ва креатив, ижодий хамда инновацион шахсдир. "Жамиятда янги ижтимоий буюртма пайдо булди: барча топширикларни сузсиз бажарувчилар урнига турли вазиятларда тез йул топа оладиган, юзага келган муаммоларни ижодий хал этиб, тушунарли карор кабул килиб, унинг масъулиятини оладиган, ижодий ва мослашувчан аклга эга булган, янгиликни хис этадиган, танлов имкониятига эга булган, ижтимоий ислохотларда фаол иштирок этадиган кишилар талаб

этилмокда"[11;132].Америкалик олим Алекс Инкелес бундай кишиларнинг хусусиятлари янгиланиш жараёнларини кабул килаётган ва уларда узининг узгаришларга очиклиги, дунёкарашини узгартиришдан куркмаслиги, фикрлар хилма-хиллигини тан олиши, хозирги давргагина эмас, келажакка йуналганлиги, узига каттик ишонч ва тусикларни енгиб утишга харакат килиш кабилардан иборат булади, деб таъкидлайди[12]. Бу борада мамлакатимизда "Инновацион фаолият тугрисида"ги конун лойихаси кабул килиниб, мухокама этилаётганлиги жамият аъзоларининг фаоллигини оширишда мухим ахамиятга эга булади.

Тараккиётнинг жадал суръатлари хамда инновацияларнинг ижтимоий феноменга айланиб бориши жамиятнинг инновацион хусусият касб этиб боришини хам белгиламокда. Бу сохада Узбекистон ва хориж олимлари томонидан куплаб назариялар яратилди: инновацион жамият, инновацион шахс, инновацион фаолият, инновацион онг, креатив гурухлар ва бошкалар урганилди[13].

Россиялик тадкикотчи О.В. Щупленковнинг фикрича, инновациялар тараккиёти инновацион шахсни шакллантиришни такозо этади, унинг янги хусусиятлари янгича кадриятлар, маданият, ахлок, маънавиятга асосланади. Лекин инновацион шахс анъанавий ахлок, маданият ва маънавиятни хам саклаб колиши зарур. Бу вазифани таълим тизими бажаради. Бундай шахс тараккиёт омили, унинг "ахборот юки" улкан, тинмай ошиб боради. У янгиликлар асосида инкилобларни амалга оширади[14].

ХУЛОСА

Маънавий салохият инсон салохиятининг мухим элементи эканлиги юкорида айтилди. Модернизация жараёнида инсоннинг интеллектуал, илмий салохияти билан бир каторда маънавий салохиятининг хар кандай куринишидан фойдаланиш зарур. Урта Осиёда доим хам маънавий салохият шахснинг мохиятини ифода этган. Юксак ахлок, конун билан мустаккамланган

эpкннпнк, 6nnHMnHnHK, npo$eccuoHanH3M, TanaHT, ®:aBo6rapnHK, MactynuaT, ^aonnuK Ka6u MatHaBHH $a3Hnaraap maxc MatHaBHH canoxuaTHHH 6enrHnoBHH OMHnnap 6ynn6, ^aMHaT TapaKKHeTH ynapra 6ofhhk. ^yHKH MatHaBHaTH MKopu 6ynraH maxc 6omKa coxaga xaM ^aonuaTHHH MatHaBHH canoxuaTH acocuga TamKun этagн.

Kkthcoahh ^uxargaH Ky^nu gaBnaraapga HHcoHHHHr HHTenneKTyan Ba MatHaBHH canoxuaTH TapaKKHeTHHHr oMHnura aftnaHgu. ByHgaH gaBnaraapHHHr H3HgaH 6opH6, HHTenneKTyan Ba MatHaBHH canoxuaT oMHnuHHHr MyxuMnurura эtтн6op KapaTHm Ba yHHHr M3ara HHKumuHH TatMHHnam MaMnaKaraMH3 ynyH cTpaTerHK axaMHaTra эгa. ^yHKH 6y coxaga paKo6arHHHr KynaftH6 6opHmH ®;aMHaTgaH maxc canoxuaTH Macanacura ^ugguft eHgamyBHH Tana6 этagн. HKTHcogHH Ba cuecHH coxagarHHa эмac, 6yryHrH KyHga HTenneKTyan coxaga xaM paKo6aT To6opa KynaftH6 6opMoKga. X,o3up gaBnaraap onguga HHTenneKTyan canoxHaT 6opacHga opKaga kohh6 KeTMacnHK MyaMMocH TypH6gH. ByHgaH 6yeH aHHHKca, rao6arnamyB mapoHTHga TapaKKHeT cyptaraapu To6opa ^agannamuS 6opaeTraH 6up gaBpga MHnnaTHMH3 Kena^aruHH HKTHcogHH canoxuaTruHa эмac, HHTenneKTyan canoxuaT xaM Senrunamu aHHK.

Y36eKucToHga Hннoвaцнoн PuBo^naHHm Ba3HpnurH TamKHn этнпгaнпнгн MyxHM aManufi axaMHaTra эгa. Ba3upnHK ®:aMHaTga aManra omupunaeTraH aHrunaHHm Ba мogеpннзaцнa ®:apaeHnapHHH aroHa TH3HMra 6upnamTHpHmHH, нннoвaцнa coxacugaru xapaKaraapHHHr gaBnar ToMoHHgaH Ky.Ma6-KyBBaraaHHmH MacananapuHH xan этagн. Ma3Kyp ®:apaeHnapHHHr caMapagopnuru Ba paKo6aT6apgomnurHHH omupum, ynapHH th3hmhh 6omKapum Ba3H$anapu xaM Ma3Kyp Ba3upnHKKa WKnaHraH. Ba3HpnHKHH TamKHn этнmgaн MaKcag ®:aMHaTga MaB^yg TexHonorHK, hhmhh Ba HHTenneKTyan canoxuaTHH W3ara HHKapum Ba yHgaH ^ofiganaHHm, aHrunaHHm Ba нннoвaцнaпap coxacuga aroHa gaBnar cuecaTHHH aManra omupumgaH H6opar[15].

^aMHaTHHHr h^thmohh xaeTHga KenaeTraH xap KaHgaH ^apaeHHHHr MapKa3uga hhcoh Typagu. Мogepннзaцнa ®:apaeHnapHHHHr HarH^anapu hhcoh xaeTH Ba TypMym gapa^acuHHHr axmunaHumura KaparnnraH. ^eMaK, hhcoh h^thmohh ®;apaeHnapHHHr xaM cy6teKTH, xaM o6teKTH xuco6naHagH. fflyHgaH Kenu6 hhkh6, xo3upru KyHga aHHaH maxcHHHr MatHaBHH TaKoMHnnamyBH, ^aonnamyBH Macanacura KaTTa эtтн6op KaparunMoKga. By ^apaeH ®;aMHaTga geMoKparaamTHpum ^apaeHH 6unaH eHMa-eH 6opu6, yHga maxc h^thmohh ^apaeHHHHr Bocuracu cu^aruga эмac, MaKcagu Ba Me3oHH cu^aruga HaMoeH 6ynagu. ByHga caBon TyFunumu Ta6uHH. ^tHH "fflaxc y3 HMKoHuaTHHH TynHK

руёбга чикара олиши учун жамиятнинг ижтимоий тузилмаси кандай булиши керак?" Жавоб куйидагича: бунда демократик норма ва кадриятларнинг мавжуд булиши хамда фукаролик жамиятининг фаолият курсатиши узига хос мезон хисобланади. Мукаммал демократик ва фукаровий тузилмалар - шахс камол топиши ва юксалишининг зарур шартидир[16;7-8]. Жамиятнинг маънавий янгиланиш жараёни инсон омилини юзага чикаришга, унинг салохиятини ишга солишга улкан имкониятлар яратади.

REFERENCES

1. ^иргизбоев М. Элни суяганни эл хам суяйди. Сиёсатшунос олим МДиргизбоев билан сухбат. //Тафаккур.-Тошкент, 2017.№ 1.-Б.10.

2. Юнусов К. Мамлакатимизнинг модернизациялашуви жараёнида жамиятни креатив бошкаришни тадкик этиш муаммолари.//Ilmiy xabarnova.-Андижон. 2016. №.3.-Б.43.

3. Укиган укдан узар. С.ф.д., проф.Алишер Файзуллаев билан сухбат.// Тафаккур. -Тошкент, 2018. №1.-Б.8.

4. Узбекистон Республикаси Президенти Шавкат Мирзиёевнинг Олий Мажлисга Мурожаатномаси. 2017 йил, 22 декабрь.-Тошкент: УЗБЕКИСТОН, НМИУ, 2018.-Б.79.

5. Саидов А.Конституционное регулирование прав молодежи в Узбекистане.//Ижтимоий фикр. Инсон хукуклари.-Тошкент, 2014. № 4.-С.15.

6. Мирзиёев Ш. Гузал ва бетакрор улка. (Наманган вилояти сайловчилар вакиллари билан учрашувдаги нутк) Мирзиёев Ш. Буюк келажагимизни мард ва олижаноб халкимиз билан бирга курамиз. -Тошкент: УЗБЕКИСТОН, 2017.-Б.103.

7. Гарафиев И.З.Инновационнкй человеческий капитал в регионе (социологический анализ). Автореферат дисс. на соискание степени кандидата соц.наук. Пенза, 2013.-С.4.

8. Ахунов, М.А. (2021). Инсон омили-ижтимоий иктисодий тараккиётнинг етакчи кучи ва бош максади.//Ит1у xabarnoma. Андижон. АДУ, № 1.-Б.52.

9. Назаров К^. Дунёкараш ва тафаккуримизни узгартираётган маънавий мезонлар.// Узбекистон демократик ислохотлар ва фукаролик жамиятини ривожлантириш йулида. Республика илмий-амалий конференция материаллари туплами.-Тошкент: AKADEMIYA, 2012.-Б.5.

10. Йонас Г. Принцип ответственности.-Москва: Пионер, 2000.-С.80.

11. Молостова М.Ю.Теоретико-методологические основания понятия «инновационное поведение». // Известия Самарского научного центра Российской академии наук. Самара. Т. 12. 2010. № 5. -С.132.

12. Инкелес Алекс. https://studopedia. Org/6-74263.html.

13. Молостова М.Ю. Теоретико-методологические основания понятия «инновационное поведение». // Известия Самарского научного центра Российской академии наук. Т. 12. 2010. № 5; Щупленков О.В., Щупленков Н.О. Проблема формирования инновационной личности в современном обществе//Психология и психотехника. -2013.-№ 8; Гимуш Р.И., Матмуродов Р.М. Инновацион менеджмент. -Тошкент, 2008; Мавлонова Р., Рахмонкулова Н. Бошлангич таълим педагогикаси. Инновация ва интеграция. -Тошкент: Voris-nachriet", 2012; Бегматов А. Инновацион онг: мохияти, функциялари ва шаклланиш шартлари.-Тошкент, 2016. Карпова Ю.А. Введение в социологию инноватики:. Учебное пособие.-СПб.: Питер, 2004.

14. Шупленьков О.В. Проблема формирования инновационной личности в современном обществе. Психология и психотехника. -Москва, 2013. № 8. -С.21.

15. Узбекистон Республикаси Инновацион ривожланиш вазирлигини ташкил этиш тугрисида Узбекистон Республикаси Президентининг Фармони. // Prezident.uz

16. Саидов А. Демократик ислохотларни чукурлаштириш ва фукаролик жамиятини шакллантириш- Узбекистон буюк келажагининг пойдевори. // Ижтимоий фикр. Инсон хукуклари.-Тошкент:2015.№ 3.-Б.7-8.

17. Saifnazarov, I., Muhtarov, A., Sultonov, T., & Tolibov, A. (2020). Religious tolerance, unity of knowledge and faith issues highlighting in Imam Bukhari Hadiths. International Journal of Advanced Science and Technology.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.