Научная статья на тему 'ЯНГИ ЎЗБЕКИСТОНДА ФУҚАРОЛИК ЖАМИЯТИНИ РИВОЖЛАНТИРИШНИНГ ИЖТИМОИЙ-ФАЛСАФИЙ МАСАЛАЛАРИ'

ЯНГИ ЎЗБЕКИСТОНДА ФУҚАРОЛИК ЖАМИЯТИНИ РИВОЖЛАНТИРИШНИНГ ИЖТИМОИЙ-ФАЛСАФИЙ МАСАЛАЛАРИ Текст научной статьи по специальности «СМИ (медиа) и массовые коммуникации»

CC BY
62
20
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
фуқаролик жамияти / халқ манфаатлари / қадрият / маънавият / инсон қадри / жамият / ахлоқ / соғлом турмуш / ёшлар / сиёсат. / civil society / people's interests / values / spirituality / human dignity / society / ethics / healthy living / youth / politics.

Аннотация научной статьи по СМИ (медиа) и массовым коммуникациям, автор научной работы — Ғайбуллаев, Отабек Мухаммадиевич

Жаҳон сиёсий майдонида ўзининг алоҳида тараққиёт стратегияси асосида ривожлантиришни мақсад қилиб олган янги Ўзбекистон барча соҳаларда инновацион ўзгаришларни амалга ошира бошлади. Унинг давлат ва жамият бошқарувидаги ислоҳотчилигида фуқаролик жамиятига қаратилаётган эътибор бевосита халқнинг мақсад ва манфаатларини ўзида акс эттирмоқда. Инсонлар учун яратилганган замонавий шарт-шароитлар, миллий дизайн кўринишидаги бинолар, майдонлар, хиёбонлар ва кўчалар барчанинг диққат-эътиборида бўлмоқда. Мазкур жараёнларни амалга оширишда ҳар бир фуқаронинг жамиятдаги масъуллигини янада ошириш, милллий қадрият ва анъаналарга мос фуқаролик жамиятини барпо этишнинг даврнинг талабига айланди. Халқнинг руҳиятида мамлакатнинг эртанги кунига ишонч кундан-кунга ошиб, одамлар фалсафий тафаккур тарзи ўзгарди. Ижтимоий ҳимояга асосланган маънавий муҳит барқарорлашиб, нодавлат ташкилотларининг ролини кучайтириш борасида изчил фаолият йўлга қўйилди. Янги Ўзбекистоннинг ёш авлодини ҳар томонлама комил инсон қилиб тарбиялашда фуқаролик жамияти институтларининг ролига илмий-амалий ёндашув шаклланиб, ҳудудларда халқнинг орзу-истакларини рўёбга чиқаришни кўзда тушган ишлаб чиқариш, саноат, қишлоқ хўжалиги, деҳқончилик, чорвачилик каби кластерларнинг ташкил этилиши ўзининг ижобий самарасини бера бошлади. Бу эса, одамларда фуқаролик жамияти сари илдам қадам ташлаш учун кенг имкониятлар эшигини очиб берди.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

SOCIAL AND PHILOSOPHICAL ISSUES OF CIVIL SOCIETY DEVELOPMENT IN NEW UZBEKISTAN

Aiming to develop in the world political arena on the basis of its own development strategy, the new Uzbekistan has begun to make innovative changes in all areas. The focus on civil society in his reforms of state and public administration directly reflects the goals and interests of the people. Modern conditions created for people, buildings, squares, alleys and streets in the form of national design are in the spotlight. In the implementation of these processes, it has become a requirement of the time to further increase the responsibility of every citizen in society, to build a civil society in accordance with national values and traditions. In the psyche of the people, confidence in the future of the country increased day by day, and people's philosophical thinking changed. Consistent efforts have been made to strengthen the spiritual environment based on social protection and to strengthen the role of non-governmental organizations. A scientific and practical approach to the role of civil society institutions in educating the young generation of Uzbekistan as a full-fledged human being has been formed. This has opened the door to a wide range of opportunities for people to take a quick step towards civil society.

Текст научной работы на тему «ЯНГИ ЎЗБЕКИСТОНДА ФУҚАРОЛИК ЖАМИЯТИНИ РИВОЖЛАНТИРИШНИНГ ИЖТИМОИЙ-ФАЛСАФИЙ МАСАЛАЛАРИ»

ЯНГИ УЗБЕКИСТОНДА ФУЦАРОЛИК ЖАМИЯТИНИ РИВОЖЛАНТИРИШНИНГ ИЖТИМОИЙ-ФАЛСАФИЙ МАСАЛАЛАРИ

6 https://doi.org/10.24412/2181-1784-2022-23-396-403

Гайбуллаев Отабек Мухаммадиевич

Самарканд давлат чет тиллар институти Ёшлар масалалари ва маънавий-маърифий ишлар буйича биринчи проректор

фалсафа фанлари доктори, профессор gaybullayev@samdchti.uz 91-522-12-88

АННОТАЦИЯ

Жауон сиёсий майдонида узининг алоуида тарацциёт стратегияси асосида ривожлантиришни мацсад цилиб олган янги Узбекистон барча соуаларда инновацион узгаришларни амалга ошира бошлади. Унинг давлат ва жамият бошцарувидаги ислоуотчилигида фуцаролик жамиятига царатилаётган эътибор бевосита халцнинг мацсад ва манфаатларини узида акс эттирмоцда. Инсонлар учун яратилганган замонавий шарт-шароитлар, миллий дизайн куринишидаги бинолар, майдонлар, хиёбонлар ва кучалар барчанинг диццат-эътиборида булмоцда. Мазкур жараёнларни амалга оширишда уар бир фуцаронинг жамиятдаги масъуллигини янада ошириш, милллий цадрият ва анъаналарга мос фуцаролик жамиятини барпо этишнинг даврнинг талабига айланди. Халцнинг рууиятида мамлакатнинг эртанги кунига ишонч кундан-кунга ошиб, одамлар фалсафий тафаккур тарзи узгарди. Ижтимоий уимояга асосланган маънавий мууит барцарорлашиб, нодавлат ташкилотларининг ролини кучайтириш борасида изчил фаолият йулга цуйилди. Янги Узбекистоннинг ёш авлодини уар томонлама комил инсон цилиб тарбиялашда фуцаролик жамияти институтларининг ролига илмий-амалий ёндашув шаклланиб, уудудларда халцнинг орзу-истакларини руёбга чицаришни кузда тушган ишлаб чицариш, саноат, цишлоц хужалиги, деуцончилик, чорвачилик каби кластерларнинг ташкил этилиши узининг ижобий самарасини бера бошлади. Бу эса, одамларда фуцаролик жамияти сари илдам цадам ташлаш учун кенг имкониятлар эшигини очиб берди.

Калит сузлар: фуцаролик жамияти, халц манфаатлари, цадрият, маънавият, инсон цадри, жамият, ахлоц, соглом турмуш, ёшлар, сиёсат.

АННОТАЦИЯ

396

Стремясь развиваться на мировой политической арене на основе собственной стратегии развития, новый Узбекистан приступил к инновационным изменениям во всех сферах. Ориентация на гражданское общество в его реформах государственного и общественного управления напрямую отражает цели и интересы народа. В центре внимания -современные условия, созданные для людей, здания, площади, аллеи и улицы в форме национального дизайна. В реализации этих процессов стало требованием времени дальнейшее повышение ответственности каждого гражданина в обществе, построение гражданского общества в соответствии с национальными ценностями и традициями. В психике народа день ото дня крепла уверенность в завтрашнем дне страны, менялось мировоззренческое мышление людей. Предпринимаются последовательные усилия по укреплению духовной среды на основе социальной защиты, усилению роли неправительственных организаций. Сформирован научно-практический подход к роли институтов гражданского общества в воспитании молодого поколения Узбекистана как полноценной личности. Это открыло перед людьми широкие возможности сделать быстрый шаг к гражданскому обществу.

Ключевые слова: гражданское общество, интересы людей, ценности, духовность, человеческое достоинство, общество, этика, здоровый образ жизни, молодежь, политика.

ABSTRACT

Aiming to develop in the world political arena on the basis of its own development strategy, the new Uzbekistan has begun to make innovative changes in all areas. The focus on civil society in his reforms of state and public administration directly reflects the goals and interests of the people. Modern conditions created for people, buildings, squares, alleys and streets in the form of national design are in the spotlight. In the implementation of these processes, it has become a requirement of the time to further increase the responsibility of every citizen in society, to build a civil society in accordance with national values and traditions. In the psyche of the people, confidence in the future of the country increased day by day, and people's philosophical thinking changed. Consistent efforts have been made to strengthen the spiritual environment based on social protection and to strengthen the role of nongovernmental organizations. A scientific and practical approach to the role of civil society institutions in educating the young generation of Uzbekistan as a full-fledged human being has been formed. This has opened the door to a wide range of opportunities for people to take a quick step towards civil society.

Keywords: civil society, people's interests, values, spirituality, human dignity, society, ethics, healthy living, youth, politics.

КИРИШ

Фукаролик жамиятнинг ривожланиб бориши хаётдаги иктисодий, сиёсий, хукукий ва ижтимоий муаммоларини хал этишда, янги маънавий мухит ва жараёнларга асос солишда мухит хамият ксб этади. Унинг гояларини одамлар онги ва калбига сингдириш лозим. Шу оркали улуг гоялар оддий одамлар онги ва калбидан жой олмагунича бу гояларнинг ижтимоий-тарихий мохияти ва ахамияти ер каъридаги олтин захиралар тарзида ётаверади. Fоялар, идеаллар ва максадларга нисбатан одамларнинг муносабати бу гоялар, идеаллар ва максадларнинг хаётийлиги ва амалий ахамиятини белгилайди. Давлатимиз рахбари таъкидлаганидек, "2030 йилгача булган даврда Узбекистон БМТнинг Баркарор ривожланиш максадларига эришишда парламент ва фукаролик жамияти институтларининг ролини янада ошириш, конун устуворлигини мустахкамлаш, миллий конунчилик ва хукукни куллаш амалиётини инсон хукуклари буйича халкаро мажбуриятларга мувофиклаштириш энг долзарб вазифаларимиз сирасига киради" [1. 70]. Демак, фукаролик жамиятини ривожлантиришда давлат бошкарувида иштирок этаётган барча ташкилотларнинг бирлашиши мухим омил саналади.

АДАБИЁТЛАР ТА^ЛИЛИ ВА МЕТОДЛАР

Янги Узбекистонда кенг куламда сиёсий, иктисодий ва маънавий жабхаларда ислохотларни авж олдириб юборган экан, бу ислохотлар негизини уч минг йиллик давлатчилик тарихимиз, маънавий меросимиз ва миллий менталитетимиз хусусиятларини асос килиб олди ва уни огишмай амалга ошира бошлади. Президентимиз Ш.М.Мирзиёевнинг асарларида янги Узбекистонда фукаролик жамиятини ривожлантиришга доир ислохотлар кенг ёритиб берилмокда.

"Маънавий сохаларда хам ислохотларни олиб бориш, ана шу максад йулида таълим ва маданият сохаларида, аклий ва маънавий салохиятларни мустахкамлаш буйича боскичма-боскич ислохотлар хаётга татбик этилмокда" [2]. Жахоннинг илгор ютукларидан ва халкимизнинг тарихий илдизларидан ажралиб колган таълим тизими тубдан ислох килиниб, халкимизнинг аклий бойликларини, жахон фани ва маданиятнинг энг яхши намуналарини халкимиз калбига сингдира оладиган янги авлодни кукароилк жамияти талаблари даражасида тарбиялашга кенг йул очилди. Давлат бошкарувининг замонавий

ycynnapu acocuga mh.mhh Ba yMyMHHcoHHHHHK xa^KHHHr pyxuaTHra cHHrgupuna 6omnaHgu Ba ogaMnapgaru ^anca^HH Mymoxaga aHruna KypHHHmra эгa 6yna 6omnagu.

HATH^A^AP

Xan^HHHr ^y^aponuK ^aMHaTHHH Kyna6-KyBBaraamH Hara^acuga MatHaBHH-pyxHH THKnaHHm 6apna coxanapHHHr h^thmohh HerH3HHH Tammn этнmннннг acocnapu aparanH6 6ynap KyHugarH Haru^a Ba Ba3H$anap 6unaH SenrunaHgu:

- xan^HHHr ^y^aponuK ^aMH^Tura umoHHHHH MatHaBHaT Ba MagaHHaT op^anu CHHrgHpHm, yHHHr xaKHKHH TapHXH Ba y3ura xocnuru KaHTa THKnaHraHHHrHHH aHaga TapaKKHH эттнpнm Hynuga h3hhh nopa-Tag6Hpnap umna6 HHKungu;

- ^axoH MagaHHaTH TapaKKueTHra ynKaH xucca KymraH a^gognapHMH3 MepocHHHHr TepaHHHrH Ba nyKypnuruHH aHraam, xap 6Hp aBnogHHHr y3 mh.mhh Ba gHHHH aHtaHanapura xypMar 6unaH Kapam, ynapHH acpa6-aBafinam pyxuga Tap6HanaHHm ^yKaponHK ®&MHaTH 3apypHaTHHH aHraa6 eTraH xonga xanKHMH3HHHr mh.mhh y3HHrHHH aHraam acocHga xaeT6axm 3aMHHra aftnaHgH;

- aHrH Y36eKHCTOH Hcnoxoraapu Hara^acuga ogaMnapHHHr ^anca^HH gyHeKapamHga cu^ar y3rapHmnapH pyfi 6epa Somnagu;

- xa^KHHHr, aHHHKca, emnapHHHr MatHaBHH-pyxHH ^uxargaH KaHTa Kag pocTnamHHHHr ^ymKHH ynorH 6ynraH энг onH^;aHo6 MatHogaru Maxanna, KyHH-KymHHHHHHK, y3apo xaMgapgnHK axaMHaTHHH KynpoK Kagpnaft 6omnaHgu;

- ^yKaponHK ^aMHaTHra MOHaHg xonga em aBnogHH ^hcmohhh Ba MatHaBHH-pyxuH, эcтeтнк ^uxargaH Tap6uanam gaBnar Ba ^aMHaTHHHr acocHH Ba3H^anapHgaH 6upura afinaHgu;

- xanKHHHr pyxuaTHga ^yga KaTTa axaMHaT Kac6 этyвнн Tag6upKopnHK, Tama66yc, xanon Myco6aKa Ba paKo6aT cuHrapu $a3Hnaraap TapKu6 Tongu;

- ^yKaponHK ^aMHaTH acocuga yMyM6amapHH Kagpuaraapra HHTHnum 6unaH 6upra xaeTHMH3ga fflapK $anca$acu MyHocu6 ypHH эгaмagн Ba xa^KHHHr xaeTH MatHaBHH ^uxargaH 6oftpoK Ba axroKHH ^uxargaH noKH3apoK 6yna 6omnagu;

-MycTaKHnnHK Ma^Kypacu, mh.mhh roa TaMofiunnapu xanKHMH3 gyHeKapamHHH 6enrunoBHH MatHaBHH Kyn-Kygpaira afinaHH6 6opMoKga[3. 84].

ByHgafi Hara^anap xanKHMH3HHHr a^gognap MepocHHH y3namTHpraH, 3aMoHaBHH цнвнпнзaцнa WTyKgapugaH 6axpaMaHg 6ynraH, MatHaBHH-axroKHH Ba ^hcmohhh ^uxargaH cofhom 6ynraHgarHHa WKcaKHHK Ba ynyrBopnuK Kac6 этagн. ^Hru Y36eKHcTOHga gaBnar 6omKapyBH coxacuga KoHyHnapHHHr umna6 HHKHnumH

399

Macanacu xaM SeBocuTa ^yKaponuK ^aMuaTuHuHr TanaSnapu Su-aH y3Buft xo-ga aManra omupu-a Som-aHgu. "X,ap Sup KoHyH noHuxacu SyHuna ^oftnapga ®;aMoaTHHnHK MyxoKaMacuHu yTKa3um aManueTH ftynra KyHungu. fflyHgaH cyHr 400 gaH 3ueg KoHyH noHuxacugaru MHHrra aKuH Kouganap $yKaponapuMH3 Su-gupraH TaKnu^nap acocuga Ta^Mu^-Hammp^ng^ Muco- ynyH, «KacaSa yromManapu Tyrpucuga^ru KoHyH nofiuxacu ^y^aponuK ^aMuaTu uHcTuTyT-apu Su-aH SupranuKga KeHr ^aMoaTnunuK MyxoKaMacugaH y^as^^ou"^. 60]. By-apHuHr Sapnacu ropraMrogaru ucnoxoTnapHuHr axmu caMap SepaeTraHnuruHugaH ganonaT 6epMoKga. ffly SoucgaH ^m^MouM xaeTra oHrau MyHoca6aTga Sy-aguraH, MycTaKunnuK Foa-apu Ba MaKcagnapugaH ^axpnaHaguraH uhcoh TypMymu Ba ^aonuaTuga эcтетнк 3aBK, ynyFBop Tyfirynap maKnnaHagu Ba TapaKKuH этagн. "fflyHuHr ynyH ^yKaponuK ^aMuaTu opKanu xa-KKMroga xaKuKKH BaTaHnapBapnuK, uHcoHnapBapnuK, oTa-oHa Ba xaMropraapura Mexp-oKuSaT, xa-K ugeannapura coguK-uK TaMoHunnapu acocuga ^aonuaT o-uS Sopum Ky3ga

^Hru Y36eKucTOHga Sapna coxanapga Ty6 ucnoxoraap aManra omupuna Som-aHraH экaн, ^yKaponuK ^aMuaTu uHcTuTyTnapu TOMoHugaH MatHaBuH-axnoKufi Kagpu^raap xaM yHyranraHu HyK. AKcuHHa ynapra эtтнSop aHaga Kynafigu. By ^apaeH yHTa acocufi Ba3u^aHu yHFyH o-uS Sopumga KypuHgu: xanKuMroHu MatHaBuH yHraam, MatHaBuH noK-aHum Ba MatHaBuH roKcanum xapaKaraapu Su-aH naMSapnac xonga o-uS Sopungu. "XanKuMroHu y3 Tapuxu, Kagpuaraapu Ba MagaHuaTura SynraH MyHocaSaraHu yHraaMacgaH, yHuHr oHrugaru Ba y3 Tapuxura, MatHaBuH Mepocura SynraH эcкннa KapamnapgaH noK-aHMacgaH MatHaBuH-pyxuH ^uxaTgaH MKcanuS SynMaHgu"[6]. By ^yga ho3uk coxa SynraH MatHaBuaTHu Sup gaKuKa xaM yHyTuS SynMaftgu. fflyHuHr ynyH Tat-uM, MagaHuaT, caHtaT, MaTSyoT Ba HomupnuK ^aonuaTu coxanapu SyHuna KaTop ^apMoH-ap KaSyn KunuHgu, y-KaH aManuft umnap Sa^apungu. ^Hru ^SeKucTOHga axnoKufi TapSua MatHaBuH ucnoxoraap MapKa3uga SynuS, axroK uhcohhu ^yKaponuK ^aMuaTugaru ypHuHu, MunnaT MatHaBuH Ky3rycugaru xycHuHu, u^ogufi MyHocaSaTnap Me3oHuHu Senгнnaнgн. ^uHaKaM axnoK uhcohhu BaraH, xa^K Ba uHcoHuaTHu SeMuHHaT ceBumra nopnap экaн, ogaMHu Top Ba maxcufi MaH^aaTnapacTnuK xнccнeтnapнgaн ^opuF этap экaн, Sy geraH cy3 axnoKufi KaMonoT MagaHuaT SunaH, MagaHuaT axnoKufi KoMunnuKKa onuS KenumugaH gapaK Sepagu.

BuHoSapuH, cofhom TypMym acocuga em aBnog TapSuacu ^aKaT ^ucmohuh ^uxaTgaH huhuk^h, KaMon TonraH emnapHuruHa эмac, myHuHrgeK, mapKoHa

ахлок-одоб ва умумбашарий маънавий кадриятлар асосида тарбия топган инсонни кузда тутмоги лозим. Демак, янги Узбекистонда олиб борилаётган барча ислохотлар инсон кадри учун йуналтирилган маънавият, ахлокийлик ва маданиятнинг мустахкам пойдеворини куришга каратилмокда. Янги Узбекистонда барпо этилаётган эркин демократик давлат коида ва талабларини халкимизнинг маънавий-ахлокий кадриятлари билан уйгун бирлаштириш маънавий ислохотларнинг белгиловчи тамойилига айланди.

Шундай килиб, ислохотларнинг такдири кандай интеллектуал кучларга эга эканлигимизга, халкнинг кандай маданий ва профессионал савияга эришганлигига боглик экан, миллий тикланиш ва маънавий юксалиш гояси фукароилк жамиятида мухим вазифа сифатида идрок этилди. Ана шу максадда амалга оширилган таълим тизимидаги ислохотлар ёшларнинг шахс сифатида маънавий ва ахлокий камол топишини, уларнинг аклий ва жисмоний ривожланишини кузда тутди. Янги УЗбекистонда ижтимоий-маънавий сохаларда олиб борилаётган ислохотларни умумлаштирадиган булсак, куйидаги улкан натижалар кузга ташланади: миллий маънавият, шаркона ахлокнинг тикланиши ва мустахкамланишига барча шарт-шароитлар яратилди.

Халкимизни узок тарихий тараккиёт йулида туплаган маънавий, ахлокий ва эстетик маданиятининг нодир тамойиллари идрок этилди, ажойиб миллий анъаналар тикланди, жахон цивилизациясига узининг безавол хиссаларини кушган аждодларимиз меросини асраш-авайлаш эхтиёжи кучайди. Бу нарса халкнинг тарихий хотирасини уйготди ва ёшларимизда уз халки, тарихи ва маданиятидан фахрланиш туйгусини камол топтирди. Инкор этилган ёхуд кайтадан килинган алломаларимизнинг диний ва дунёвий илми, санъати, маънавияти халкка кайтарилди, шарафли номлари тикланди. Учинчи Ренессанснинг пойдеворига тамал тоши куйилди. Буларнинг барчаси маънавий-ахлокий тарбияда хам жуда катта ахамият касб этиб, тарих ва тарихий хотирани тиклаш ахлокий-эстетик тарбия ва маънавий ибрат манбаига айланди.

МУХ,ОКАМА

Фукаролик жамияти негизида ижтимоий-маънавий ислохотлар халкнинг

ахлокий тасаввур ва тушунчаларига таъсир этиш билан баробар уларнинг

янгича фалсафий тафаккури ва маданияти шаклланишига олиб келди. Чунки

инсон тафаккури маънавий кадриятлар аккумулятори сифатида инсон

рухиятининг яхлит, бар бутун тарзда тараккий этишига асос булади. Шу тарика

маънавийлик ва маърифийликни бирлаштирувчи ахлокий-эстетик маданият

шаклланади ва ривож топади. Демак, ахлокий тарбия хам, эстетик

401

маданиятнинг хам негизида инсоннинг маънавият ва маърифат билан нечоглик якинлигига ва уларни уз онги ва шуурининг мулкига айлантирганига боглик.

Фукаролик жамиятининг ахлокий тарбия билан узвий бирлиги шунда куринадики, бу иккала омил бирлиги инсон кадрини юксак маънавият ва чинакам маърифат сари, маданий савия ва инсоний комилликка олиб боради. Шунинг учун ахлокий тарбия булмаган жойда сохлом турмуш юксалмагандай, аксинча, хунуклик аломатлари куртак отганидай, маданиятсиз ахлокий тарбия хам кемтик ва жозибасиз, нурсиз булиб колиши мумкин. Шу боисдан 'жамиятда аёлларни нафосат ва гузаллик, мехр-мухаббат тимсоли сифатида таърифланиши ахлокий тарбиянинг эстетик маданиятга эришишдаги асосий омил эканлигига, ахлокий камолотни такозо этишига ёркин мисолдир"[7].

Барча ижтимоий-сиёсий ва маънавий-ахлокий ислохотларимизнинг пировард натижаси бугунги авлодни эртанги кун учун, мамлакатимиз истикболига жавобгар ва масъул килиб тарбиялашдир. Ана шундагина янги Узбекистон хар томонлама соглом, узининг куч-кудрати, кадди-комати, баркамоллиги билан узгаларнинг хавасини уйготадиган эл яшайдиган мамлакатга айланади. Бу деган суз ахлокий ва эстетик маданият муштараклиги баркамол авлод тарбиясининг мезони демакдир. Янги Узбекистонда олиб борилаётган фукароилк жамиятининг ислохотларида аклий, эстетик ва мехнат тарбияси бирлигидан кузланган асосий максад уз даври ва замони, ижтимоий эхтиёжидан келиб чикадиган ва шунга жавоб берадиган, янгича фикрловчи ёшларни тарбиялаб, вояга етказишдир.

ХУЛОСА

Янги Узбекистонда фукаролик жамиятини ривожлантириш, унинг ижтимоий-фалсафий масалаларига доир фаолиятда куйидаги хулосаларга келинди: биринчидан, фукаролик жамиятида соглом турмуш ислохотларини кучайтириш, иккинчидан, таълим-тарбия сохасидаги узгаришларни жахон стандартларига мослаштириш, учинчидан, миллий гояни фукаролар фалсафий дунёкарашига сингдириш максадга мувофикдир. Бунда фукаролар сиёсий хаётни, мамлакатимиз келажагини янгича тушуниб, амалга оширилаётган демократик ислохотлар механизмининг бошкарувчиси булмоклари назарда тутилади. "Фукароларда миллат такдирини, Ватан истикболини белгиловчи вазифаларга ишонч булса, бу вазифаларни амалга ошириш учун улар астойдил мехнат килсалар ва бу мехнат натижалари янгича тафаккур ва шаркона ахлок-одоб ва эстетик маданият билан йугрилган булса баркамол авлод тарбияси тугри амалга оширилаётгани куринади"[8].

Ана шу маънода фукароларни ахлокий жихатдан тарбиялаш эстетик маданиятга эришиш омили экан, эстетик маданият хам, уз навбатида ахлокий фазилатлар камолотини такозо этади.

Бинобарин, инсон фазилатларининг гармоник тараккиёти, унда биринчи уринда маънавий-ахлокий, маърифий ва эстетик жихатлар мухит, фаолият ва муносабатларни инсонийлашувида катта ахамият касб этади. Маънавий-ахлокий жихатдан камол топган шахс демократик неъматларни истеъмолчисигина булиб колмай, уларнинг фаол яратувчиси ва химоячисига айланади. Умуман олганда фукаролик жамиятида халкни, айникса, ёшларни ахлокан тарбиялаш ва эстетик маданиятини олижаноб хис-туйгулар билан камол топтириб бориш маънавий баркамолликка эришишдаги биринчи кадам сифатида жамиятда хизмат килади.

REFERENCES

1. Мирзиёев Ш.М. Янги Узбекистон стратегияси. -Тошкент: O'zbekiston, 2021. - 464 б.

2. Kholikov, Y. O. (2021). Issues of education of youth on the ethical basis of international culture and tolerance at the age of globalization. Philosophical Readings XIII.4, 1917-1922.

3. G'aybullaev, O. M. (2017). Some aspects and historical factors of integration processes in sphere of globalization of the ecological policy. Theoretical & Applied Science, (4), 83-86.

4. Миризёев Ш.М. Миллий тикланишдан - миллий юксалиш сари. -Тошкент: Узбекистон, 2020.- 456 б.

5. Улугмуродов, Э. С. (2020). Диний кадриятлар ва тасвирий санъат интеграциясининг ёшлар эстетик тафаккурига таъсири, "Oriental Art and Cultur" Scientific-Methodical Journal - (SI) II/ 2020.

6. Xoliqov, Y. O. (2021). Millatlararo bag'rikenglik madaniyati insonparvarlik va tinchlikning asosiy tamoyili sifatida. Eurasian journal of academic research, 420-425. https://doi.org/10.5281/zenodo .5812886

7. Kholikov Y. O. (2021). Ethical foundations for the development of a culture of tolerance in youth. Philosophical Readings XIII. 4, pp. 112-117. https://zenodo .org/record/4751681#.YLi0HqgzaUl

8. Muhammadievich, G. O. (2021). Philosophical fundamentals of including national values in the aesthetic culture of personality in the period of globalization. Psychology and education, 58(2), 6207-6213.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.