Научная статья на тему 'ЎЗБЕКИСТОНДА “ИХТИОЛОГИЯ ВА ГИДРОБИОЛОГИЯ” СОҲАЛАРИНИ РИВОЖЛАНТИРИШ ИСТИҚБОЛЛАРИ'

ЎЗБЕКИСТОНДА “ИХТИОЛОГИЯ ВА ГИДРОБИОЛОГИЯ” СОҲАЛАРИНИ РИВОЖЛАНТИРИШ ИСТИҚБОЛЛАРИ Текст научной статьи по специальности «СМИ (медиа) и массовые коммуникации»

CC BY
92
8
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
балиқлар озиқланиши / балиқларнинг сунъий озуқаси / балиқларнинг тайёр сунъий озуқаси / балиқларнинг озиқланиши / озуқаси ва озиқлантиришга оид кўрсатмалар / липидлар (ёғлар) / углеводлар (шакарлар) / витаминлар (дармондорилар) / минераллар (тузлар / ионлар ва элементлар) / балиқларни озиқлантириш турлари / балиқлар озуқасининг миқдори / озиқлантириш даврийлиги ва озиқлантириш тартиби. / fish nutrition / artificial fish food / ready-made artificial food for fish / fish nutrition / feed and feeding recommendations / lipids (fats) / carbohydrates (sugars) / vitamins (medicines) / minerals (salts / ions and elements) / types of fish feeding / amount of fish food / frequency of feeding and method of feeding.

Аннотация научной статьи по СМИ (медиа) и массовым коммуникациям, автор научной работы — E. Najmiddinov

Республикамизда қишлоқ хўжалик тизимининг, ҳусусан, балиқчилик тармоғини ривожлантиришга, балиқларни етиштиришда, улардан кўзланган натижага эришишда энг муҳим омил бўлиб ҳизмат қиладиган балиқлар озиқланиши, озуқаси ва унинг таркибига бағишланган қисқача энг сўнгги маълумотлар келтирилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

"ICHTHYOLOGY AND HYDROBIOLOGY" PROSPECTS FOR THE DEVELOPMENT OF DIRECTIONS IN UZBEKISTAN

In our republic, the most important factor in the development of the farming system, in particular, the fishing industry, in growing fish, and achieving the desired result, is the latest information on fish nutrition, feed and its composition. .

Текст научной работы на тему «ЎЗБЕКИСТОНДА “ИХТИОЛОГИЯ ВА ГИДРОБИОЛОГИЯ” СОҲАЛАРИНИ РИВОЖЛАНТИРИШ ИСТИҚБОЛЛАРИ»

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 8 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

УЗБЕКИСТОНДА "ИХТИОЛОГИЯ ВА ГИДРОБИОЛОГИЯ" СО^АЛАРИНИ РИВОЖЛАНТИРИШ ИСТЩБОЛЛАРИ Нажмиддинов Э.Х.

Ыустакил тадкикотчи, Фаргона давлат университети https://doi.org/10.5281/zenodo.7335800

Аннотация. Республикамизда цишлоц хужалик тизимининг, %усусан, балщчилик тармогини ривожлантиришга, балицларни етиштиришда, улардан кузланган натижага эришишда энг му%им омил булиб щзмат циладиган балицлар озицланиши, озуцаси ва унинг таркибига багишланган цисцача энг сунгги маълумотлар келтирилган.

Калит сузлар: балицлар озицланиши, балицларнинг сунъий озуцаси; балицларнинг тайёр сунъий озуцаси; балицларнинг озицланиши, озуцаси ва озицлантиришга оид курсатмалар; липидлар (ёглар); углеводлар (шакарлар); витаминлар (дармондорилар); минераллар (тузлар, ионлар ва элементлар); балицларни озицлантириш турлари; балицлар озуцасининг мицдори, озицлантириш даврийлиги ва озицлантириш тартиби.

«ИХТИОЛОГИЯ И ГИДРОБИОЛОГИЯ» ПЕРСПЕКТИВЫ РАЗВИТИЯ НАПРАВЛЕНИЙ В УЗБЕКИСТАНЕ

Аннотация. В нашей республике важнейшим фактором в развитии системы земледелия, в частности, рыбной отрасли, в выращивании рыбы, и достижении желаемого результата представлена новейшая информация о питании рыб, корме и его составе. .

Ключевые слова: питание рыб, искусственные корма для рыб; готовые искусственные корма для рыб; питание рыб, корма и рекомендации по кормлению; липиды (жиры); углеводы (сахара); витамины (лекарства); минералы (соли, ионы и элементы); виды кормления рыб; количество корма для рыб, частота кормления и способ кормления.

"ICHTHYOLOGY AND HYDROBIOLOGY" PROSPECTS FOR THE DEVELOPMENT OF DIRECTIONS IN UZBEKISTAN

Abstract. In our republic, the most important factor in the development of the farming system, in particular, the fishing industry, in growing fish, and achieving the desired result, is the latest information on fish nutrition, feed and its composition. .

Keywords: fish nutrition, artificial fish food; ready-made artificial food for fish; fish nutrition, feed and feeding recommendations; lipids (fats); carbohydrates (sugars); vitamins (medicines); minerals (salts, ions and elements); types of fish feeding; amount of fish food, frequency of feeding and method of feeding.

КИРИШ

Президент Шавкат Мирзиёев раислигида 8 июнь куни кишлок хужалиги ва тадбиркорликни ривожлантириш оркали ах,оли бандлигини таъминлаш хдмда озик-овкат мах,сулотлари хджмини купайтириш масалалари буйича видеоселектор йигилиши утказилди. Йигилишда чорвачилик сохдсида 1 мингдан ортик, баликчилик йуналишида 317 та лойихдни ишга тушириб, гушт етиштиришни купайтириш чора-тадбирлари куриб чикилди [1].

ТАДЦЩОТ МАТЕРИАЛЛАРИ ВА МЕТОДОЛОГИЯСИ

Балицларнинг озицланиши, озуцаси ва озицлантиришга оид курсатмалар.

БС1ТЖСТ ЛЖБ ЖЖОУАТЮЖ

ШТЕКМАТЮМЛЬ 8С1БОТ1Р1С ГОШ1ЧАЬ УОШЫБ 1 188иБ 8 иШ-2022: 8.2 | КБК 2181-3337

Бугунги кунда бутун дунё буйлаб иктисодиёт жуда жадал суратда ривожланаётган бир даврда яшамокдамиз. Хар бир давлат уз иктисодий самарадорликка эришиш максадида саноат, халк ва кишлок хужалиги сохаларини ривожлантиришга интилади. Уларнинг гуллаб яшнаши ва тараккиётга эришиши учун бор имкониятларини ишга солади. Бизнинг юртимизда хам, мустакилликка эришганимиздан буён ишлаб чикариш ва тадбиркорликка жиддий эътибор берилмокда. Сабаби, мустакил дегани, у нафакат, ижтимоий-сиёсий эркинлик дегани, балки, маънавий ва моддий эркинликларни хам уз ичига олади. Бу борада жумхурриятимизда катар узгаришлар содир булди ва булиб келмокда. Хусусан, кишлок хужалиги тармогида кишлок хужалигининг барча турлари, дехкончилик дейсизми, чорвачиликми, барчаси пухта шакллантирилмокда. Шулардан баликчилик ва аквакультурага эътиборимизни каратадиган булсак. Бу соха, собик Иттифок даврларида пайдо булган ва узок йиллар давомида давлатимизни огирини енгил килган ва минг афсуслар булсинки, кишлок хужалигининг бошка тармоклари билан интеграциялаштиришнинг нотшгри ташкил этилиши натижасида, парокандаликка юз тутган сохаси хисобланади. Боиси, Узбекистонда баликчиликка мос келадиган шароит факатгина, Орол денгизи ва унга куйиладиган икки дарё Сирдарё ва Амударё худудларидагина мавжуд эди. 1960 йилга кадар Оролбуйи худудида жуда куплаб баликчилик корхоналари ташкил этилган булиб, халкимизни балик ва балик махсулотларига булган эхтиёжини кондириб келмокда эди. Барок, уша даврдан бошлаб, Орол денгизига куйиладиган асосий дарёларнинг сувларидан тартибсиз, иррационал фойдаланиши натижасида, денгиз суви сатхининг кескин пасайиши бошланди. Табиийки, бу баликчиликка кахшаткич зарба булди. 1960 йилларда балик хосили хар бир гектар Орол денгизи майдонидан 25 000 тоннани ташкил этган булса, 1980 йилга келиб бу курсаткич, борйуги, 6 000 тоннани ташкил этди. Тугри, 1970 ва 1980 йиллар орал^ида ховуз баликчилиги ярим-интенсив усулда ташкилланиб, йилига 20 - 25 000 т/га холати ушлаб турилди. Аммо, собик Совет Иттифокининг парчаланиши, барчасини яна салбий тарафга узгартириб юборди. Бу узгариш, айникса, мустакилликдан кейин прогрессив суратда давом этди. Узбекистон хукумати бундай узгаришга кул ковуштириб, караб турмади, чоралар кура бошлади. Узбекистон Республикаси Вазирлар Махкамаси томонидан "Узбаликсаноат" уюшмаси ташкил этилиб, катор ишлар ташкил этилмокда.

ТАДЦЩОТ НАТИЖАЛАРИ

Хеч кимга сир эмас, баликчиликда юкори сифатли, соглом балик махсулотини етиштиришда, балик озукасининг сифати мухим саналади. Интенсив ва ярим-интенсив баликчиликда баликлар озукасига кетадиган харажатлар, махсулот тан нархининг 40 - 50 %ни ташкил этади. Сунгги йилларда баликларнинг баланслаштирилган озукаларини ишлаб чикариш сурати ортиб бормокда. Бу баликларни тез ва унумли усиб, етилишини хамда улардан олинадиган махсулотларнинг озукавий коеффицентини юкори булишини таъминлайди.

Баликларнинг тайёр сунъий озукаси

Баликларни интенсив ва ярим-интенсив усулда етиштиришда, баликлар озукасига куйилган талабларга катъий риоя килишлик талаб этилади. Баликлар озукаси тулик (туйинган) ва нотулик (туйинмаган) турларга булинади. Тулик (туйинган) озука баликлар соглом ривожланиши учун зарур булган барча оксил, углевод, ёг, витамин ва минералларни уз ичига олади. Нотулик (туйинмаган) озука эса, факат, айрим, озик

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 8 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

моддаларни уз ичига оладиган, баликлар табиий озукасига кушимча сифатида кушиб бериладиган озука тури хисобланади.

Протеинлар (оксиллар)

Протеинли яъни, оксил таркибли озик моддалар баликлар ривожланишида жуда мухим уринни эгаллайди. Улар барча, анатомик, физиологик ва морфологик сифатларнинг шаклланишини таъминлайди. Барча оксиллар аминокислоталарнинг полипептид занжиридан хосил булади. Табиатда 200 дан ортик аминокислоталар мавжуд булиб, энг кенг таркалганлари 20 тани ташкил этади. Улар ичида баликлар хаётида жуда катта ахамиятга эгалари, алмашинмайдиган аминокислоталар хисобланади. Чунки, улар балик организмида синтезланмайди. Уларга: метионин, аргинин, трионин, триптофан, гистидин, изолейцин, лизин, лейцин, валин цамда фенилаланин амнокислоталаридир. Айникса, улар орасида лизин ва метионин аминокислоталари анчайин танкис хисобланади. Ушбу аминокислоталарнинг барчаси балик озукасига кушиб берилишлиги зарур. Бунда, албатта, баликларнинг ушбу аминокислоталарга булган физиологик талаблари эътиборга олиниши ахамиятли [2].

Озик моддалар таркибидаги оксил курсаткичи утхур ва хамахур баликларда етхур баликларникига нисбатан паст даражада булади. Бундан ташкари, зич популяцияли сув хавзаларида сийрак популяцияли сув хавзаларига нисбатан юкори даражада булади.

Протенли озукага кичик ёшдаги баликлар, катта ёшдагиларга нисбатан талабчан булишади. Ёши катталашган сари, баликларнинг оксилга булган талаби хам, пасайиб боради.

Оксил моддаси баликлар озукасир таркибида ёг ва углеводлар етарли даражада булгандагина баликларнинг усишига хизмат килади. Аксинча булса, усишдан кура баликларнинг энергияга булган эхтиёжини кондиришга сарф булиб кетади. Шунинг учун, озик модда таркибидаги оксил булмаган таркибига хам, жиддий эътибор каратиш лозим.

Оксил моддаси 50 % углерод, 16 % азот, 21.5 % кислород ва 6.5 % водород элементларидан тузилган ва баликлар юкори даражадаги оксил курсаткичга эга озукани хам, узлаштиришга мослашган. Бирок, балик организмида 65 % оксил моддаси танага сурилмасдан, экскрецияга (ажратиш) учрайди. Масалан азотнинг жудда катта кисми баликларнинг жабралари оркали аммияк куринишида, колган кисми каттик метоболит сифатида танадан, ташки мухитга чикариб юборилади.

Липидлар ^лар)

Липидлар юкори энергетик, озукавий коеффицентга эга моддалар саналади. Липидлар протеин ва углеводлардан кура 2 марта юкори энергетик кувват хосил кила олади. Улар, одатда, балик рационининг 15 %ини ташкил этиб, туйинмаган ёг кислоталар хосил булишида хамда ёгда эрийдиган витаминларни организмда ташилишини таъминлайди [2].

Оддий липидлар таркибига ёг кислотаси ва триацилглицерол моддалари киради. Баликлар организми, асосан, омега-3 ва омега-6 каби ёг кислоталар оилалари моддаларини талаб этади. Ёг кислоталари, уз навбатида: ТЁК (туйинган ёг кислоталари, жуфт богларисиз); ПТЁК ( политуйинмаган ёг кислоталари, > 2 жуфт боги бор); ЮТЁК (юцори туйинмаган ёг кислоталари, > 4 жуфт боги бор). Денгизда яшовчи баликлар ЮТЁКдан булган омега-3 га жуда бой булишади. Бу модда, нафакат баликлар

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 8 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

рационида мухим уринни эгаллайди, балки, инсонлар орасида хам турли хил юрак-кон томир касалликларида энг самарали восита сифатида кенг кулланилади.

Углеводлар (шакарлар)

Тирик организмларнинг аксарияти, айникса, сутэмизувчилар углеводлардан асосий энергетик манба сифатида фойдаланса, баликлар ва бошка гидробионтлар (сувда яшовчи организмлар) организмида бу моддага булган эхтиёж жуда паст даражада. Солиштириш учун, сутэмизувчи организми 1 грамм углевод моддасидан 4 ккал.дан ортикрок энергияни ажратиб олса, баликларда худди шунча углевод молекуласида, борйуги 1.6 ккал. энергия ажрата олади холос [2].

Витаминлар (дармондорилар)

Витамин (дармондорилар) баликлар усиши, ривожланиши ва соглиги учун жудда мухим, япа бир, органник моддалар комплекси саналади. Улар баликлар организмида, бевосита, хосил булмаганлиги учун, уларни баликлар озукасига доимий кушиб берилади.

Витаминлар иккита катта гурухга: сувда эрийдиган хамда ёгда эрийдиганларга булинади. Сувда эрийдиган витаминларга: В-гурух витаминлари; холин, инозитол, фолий кислотаси, пантотен кислотаси ва биотин; витамин-С (аскорбин кислотаси), витамин-РР (никотин кислотаси) ва бошкалар киради. Улардан энг мухими витамин-С (аскорбин кислотаси) булиб, баликлар организмида иммун тизимини шаклланиши ва фаолиятида кучли антиоксидант хисобланади.

Ёгда эрийдиган витаминларга эса: витамин-А (ретинол) - куришга; витамин-0 (холекальцийферол) - суяк тизимига; витамин-Е (токоферол) - антиоксидант; витамин-К (менадион) - коннинг ивиши ва терига. Бу витаминларнинг етишмовчилиги ва меъёридан ортик булиши специфик (узига хос) симптомларга эга турли хил патологик белгиларни намоён килади. Масалан, сколиоз (умуртка погонасининг кийшайиши) -авитаминоз-0 ва -С; шапкорлик - авитаминоз-А ва фолий кислотаси етишмовчилигида.

Минераллар (тузлар, ионлар ва элементлар)

Минерал моддалар баликлар организмида тутган урнига мос равишда: микро- ва макроэлементларга булинади. Типик макроэлементларга баликлар организмдаги осмотик босимни таъминлайдиган: О, K ва P киради. Микроэлементларга эса, турли хил энзим (фермент - биологик катализатор) ва гормон (биологик актив модда)лар таркибига кирувчи; I, Zn ва Se киради. Баликлар бу минералларни озукаси

таркибида етишмаганини урнини, сув таркибидаги минералларни, тугридан-тугри, жабра ва терилари оркали абсорциялайди (шимиш) оркали тулдиради [2].

Балицларни озицлантириш турлари

Замонавий баликчилик аквакультураларида баликларни озиклантириш турлари иккига булинади: цалциб турувчи озуца билан озицлантириш; цаттиц, гарц булувчи озуца билан озицлантириш турлари. Х,ар иккала озиклантириш тури балик турига караб баликларнинг усиб, ривожланишига ижобий таъсир курсатади. Булар ичида, калкиб турувчи озука билан озиклантириш тури саноат микиёсида бошка турига нисбатан киммат саналади. Бирок, шундай озиклантириш тури баликчилик хужалигида балик етиштирувчи фермерга, балик озукаси микдорини назорат килиш имконини яратади. Баликларнинг озукага булган эхтиёжига караб, озукани купайтириш ёки, аксинча, камайтиришга ёрдам беради [3].

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 8 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

^аттик, гарк булувчи озука билан озиклантириш тури эса, юкоридаги озиклантириш турига нисбатан, анча арзон булиб, бунда, озуканинг катталиги балик тури огиз кенглигининг уртача 20 - 30 %ини ташкил этиши самарали хисобланади. Чунки, жуда кичик катталикдаги озука, баликлар учун, уни кидириб топиб, куп микдорда истеъмол килишда куп энергия сарф килишига олиб келади. Лекин, хаддан зиёд катталикдаги озука хам, сувни ифлослантириб, сувдаги кислород режимига салбий таъсир курсатади. Сабаби, хар кандай органик махсулот, вакт утиши билан, сувда эриган кислород таъсирида чиришни бошлайди, бу эса, табиийки, сувда эриган кислородни камайишига ва шунга мос равишда сувдаги баликларда кислород етишмаслиги, димикиш холатларига сабаб булади.

Баликлар озукасининг микдори, озиклантириш даврийлиги ва озиклантириш тартиби

Интенсив ва ярим-интенсив кул баликчилигидабалик личинкалари хамда балик чавокларини озиклантириш даврийлиги ва микдори катта ёшдаги баликларникидан юкори булишлиги лозим. Боиси, кичик ёшдаги баликлардаги организмнинг энергия сарфи катта ва бу уларни тез-тез куп микдордаги озука билан озиклантиришни талаб этади. Уларни етиштиришда озик моддани куп сарфланаётганлиги ва озиклантириш даврийлигининг кискалиги хавотирга солмаслиги керак. Сабаби, бундай фаол озиклантириш балик личинкалари ва чавокларининг тана хажмининг кичиклиги, улар истеъмол киладиган озуканинг куп булишига карамасдан, катталариникичалик була олмаслигини ёдда тутиш лозим. Кичик ёшдаги баликлар рационида куп булган оксил хам, ёшга боглик равишда камайтириб борилади. МУ^ОКАМА

Баликларни озиклантириш жисмоний анча мехнатни талаб этадиган ва нисбатан киммат иш саналади. озиклантириш даврийлиги хам, ишчи кучи, баликчилик хужалигининг катталиги, баликларнинг катталиги ва турига боглик равишда кискариб боради. Масалан, лакка баликлар бокиладиган, кул баликчилиги хужаликларини оладиган булсак, агар, хужалик катта буладиган булса, ишчи кучининг етишмаслиги сабабли, баликлар бир кунда бир марта озиклантирилса хам кифоя килади. Бирок, хужалик унча катта булмаса, озиклантириш даврийлиги бир кунда икки мартани ташкил этиши максадга мувофик. Ички, интенсив баликчиликда эса, оптимал сув хароратида, усиш темпини ошириш максадида, даврийлик бир кунда 5 мартагача кискариши фойдалидир.

Баликларнинг озиклантириш микдорига жуда куплаб омиллар таъсир курсатади. Масалан, озиклантириш куннинг кайси махалида амалга оширилаётганлиги, йил фасли, сувнинг харорати, кислород режими ва бошка узгарувчан хоссалари билан боглик. Сувнинг кислород режими, харорати ва йил фаслини озиклантириш микдори ва графигига таъсирини куриб чикадиган булсак, кул баликчилигида, эрта сахарда сувда эриган кислород микдорининг камайишини хисобга олаган холда, куннинг бу пайтда юаликларни озиклантирмаслик максадга мувофик. Киш фаслида, сувнинг харорати совук булган даврда, баликларнинг озикланиш интенсивлигини хисобга олган холда, озиклантиришни камайтириш тавсия этилади. ХУЛОСА

Озуканинг узлаштирлиши, хазм булиши ва баликларнинг озукага булган иштахосининг даражалари, озуканинг таркиби хамда сифати билан бевосита боглик.

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 8 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

Хужалик эгаси, баликларнинг озикланиш фаоллигини, озукани узлаштирилишини, уни хазм булиб, баликлар усиш ва ривожланишига таъсир курсатиши хамда озиклантиришнинг самарадорлигини аниклаш максадида, йил давомида озиклантиришга кетадиган сарф харажатни ва озкланишдан хосил булаётган органик чикиндилар таркибини мониторинг килиб бориши, хужалик истикболи учун катта ахамият касб этади. Баликларни озиклантириш графиги, куп тур баликлар етиштириладиган фермалардан ташкари, оддий фермаларда хам ташкилланиши, ишни анча, осонлаштиради. Одатда, хар кандай балик, кун давомида, уз тана хажмига нисбатан, 1 - 4 % микдоридаги озукани истеъмол килиши зарур.

REFERENCES

1. Узбекистон республикаси президенти Ш.М.Мирзиёев "Ахоли бандлиги ва фаровонлигини ошириш буйича кушимча вазифалар белгиланди". 08.06.2021

2. M.H.G. Berntssen, A.-K. Lundebye, "Environmental contaminants in farmed fish and potential consequences for seafood safety" in Improving Farmed Fish Quality and Safety, 2008

3. https://www.fishlaboratory.com/fish/types-of-fish-feed/

4. Kipchakova, Y. (2021). METHODOLOGICAL AND DIDACTIC ASPECTS OF INFORMATION AND INTELLECTUAL CULTURE IN THE EDUCATION OF A DEVELOPED GENERATION. Экономика и социум, (6-1), 156-159.

5. Kipchakova, Y. X., & Kodirova, G. A. (2020). INNOVATIVE TECHNOLOGIES IN MODERN EDUCATION. Теория и практика современной науки, (5), 29-31.

6. KIPCHAKOVA, Y., ABDUXAMIDOVA, M., & RAXMONALIYEVA, M. THE IMPACT OF INNOVATIVE TECHNOLOGIES IN IMPROVING STUDENT KNOWLEDGE. СТУДЕНЧЕСКИЙ ВЕСТНИК Учредители: Общество с ограниченной ответственностью"Интернаука", 37-38.

7. ^ипчакова, Ё., Махмудова, М., & Умарова, З. (2021). МАКТАБГАЧА ЁШДАГИ БОЛАЛАР МЕХРАТИНИНГ УЗИГА ХОС ХУСУСИЯТИ. Студенческий вестник, (22-7), 9-10.

8. ^ипчакова, Ё., Соибжонова, Ш., & Абдукаюмова, С. (2021). МАКТАБГАЧА ТАЪЛИМ ЖАРАЁНИДА СОГЛОМ ТУРМУШ ТАРЗИНИ ШАКЛЛАНТИРИШНИНГ АХАМИЯТИ. Студенческий вестник, (22-7), 11-12.

9. Ботирова, Н. (2020). Обучающие возможности тестовых технологий. Профессиональное образование и общество, (3), 68-71.

10. Ботирова, Н. Д. (2019). РАЗВИТИЮ ПРОДУКТИВНОГО МЫШЛЕНИЯ МЛАДШИХ ШКОЛЬНИКОВ. Гуманитарный трактат, (61), 4-6.

11. Ботирова, Н. Д. РАЗВИТИЮ ПРОДУКТИВНОГО МЫШЛЕНИЯ МЛАДШИХ ШКОЛЬНИКОВ DEVELOPMENT OF PRODUCTIVE THINKING OF YOUNGER SCHOOLBOYS. Журнал выпускается ежемесячно, публикует статьи по гуманитарным наукам. Подробнее на, 4.

12. Djurabaevna, B. N., & Ibrokhimovna, T. S. (2020). Specific features of teaching mathematics in primary school students. ACADEMICIA: An International Multidisciplinary Research Journal, 10(8), 302-307.

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 8 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

13. Alimjanova, M. (2020). PEDAGOGICAL SYSTEM OF FORMATION OF RESPONSIBILITY IN PRIMARY SCHOOL STUDENTS ON THE BASIS OF NATIONAL VALUES. Theoretical & Applied Science, (4), 914-917.

14. Alimjanova, M. (2021). ABOUT GENDER STEREOTYPES. Emergent: Journal of Educational Discoveries and Lifelong Learning (EJEDL), 2(06), 72-76.

15. Alimjonova, M. Y. (2021). The role of the national values in the history of pedagogical education. ACADEMICIA: An International Multidisciplinary Research Journal, 11(3), 1040-1044.

16. Shavkatovna, S. R. (2021). DEVELOPING CRITICAL THINKING IN PRIMARY SCHOOL STUDENTS. Conferencea, 97-102.

17. Vosiljonov, A. (2022). BASIC THEORETICAL PRINCIPLES OF CORPUS LINGUISTICS. Academicia Globe: Inderscience Research, 3(02), 173-175

18. Shavkatovna, S. R. (2021). Methodological Support for The Development of Primary School Students' Creative Activities. Texas Journal of Multidisciplinary Studies, 2, 121-123.

19. Shavkatovna, S. R. N. (2021). METHODICAL SUPPORT OF DEVELOPMENT OF CREATIVE ACTIVITY OF PRIMARY SCHOOL STUDENTS. Conferencea, 74-76.

20. Maxamadaliyevna, Y. D., Oljayevna, 0. F., Qizi, T. D. T., Shavkatovna, S. R. N., & Anvarovna, A. O. (2020). Pedagogical Features Of Mental Development Of Preschool Children. Solid State Technology, 63(6), 14221-14225.

21. Jabborova, M. (2021). THE IMPORTANCE OF INNOVATIVE TECHNOLOGIES IN THE SOCIAL DEVELOPMENT OF SOCIETY. Экономика и социум, (6-1), 129-132.

22. Tillaboyeva, G., & Umarova, N. R. (2021). ALISHER NAVOIY ASARLARIDA BADIIY TAXALLUSLARNING QO 'LLANTLISHL Студенческий вестник, (13-5), 70-72.

23. Qizi, G. S., & Umarova, N. R. (2021). The use of anthroponyms and pseudonyms in alisher Navoi's gazelles. ACADEMICIA: An International Multidisciplinary Research Journal, 11(9), 349-3

24. Sodirzoda, M. M. (2021). Ways to cultivate the creative thinking of beginners in the classroom through information and communication technologies. ACADEMICIA: An International Multidisciplinary Research Journal, 11(5), 955-958.

25. Sodirzoda, M. M. (2021). Techniques of using folk proverbs in the cultivation of oral speech of primary school students. ACADEMICIA: An International Multidisciplinary Research Journal, 11(10), 481-484.

26. Sodirzoda, M. M. (2021). TO INCULCATE NATIONAL AND SPIRITUAL VALUES IN PRIMARY SCHOOL STUDENTS THROUGH ETIQUETTE LESSONS. Conferencea, 3132.

27. Турахужаева, А., & Мухторий, М. (2018). СЕМАНТИЧЕСКИЙ АНАЛИЗ ЛЕКСЕМ" СИСТЕМЫ" В УЗБЕКСКОМ ЯЗЫКЕ. Актуальные научные исследования в современном мире, (5-4), 157-159.

28. Юлдашева, Д. М., Аскарова, Д., & Зох,идова, М. (2021). Узбек болалар нуткига доир матнларда лакуна. Academic research in educational sciences, 2(2).

29. Джалолова, М., Рахманова, Э. Ю., & Косимова, Х. Н. (2021). ВОСПИТАНИЕ СЕНСОРНОГО ВОСПРИЯТИЯ У ДЕТЕЙ ДОШКОЛЬНОГО ВОЗРАСТА. Scientific progress, 1(6).

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 8 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

30. Косимова, Х. Н. (2021). КИТОБХОНЛИК КУНИКМАСИНИ ШАКИЛЛАНТИРИШДА ОИЛАГА ПЕДАГОГИК ТАВСИЯЛАР БЕРИШ ТИЗИМИ. Scientific progress, 1(6).

31. Нажмиддинов, Э. Х., Кучбоев, А. Э., Мухаммадиев, М. А., & Соатов, Б. Б. (2021). Эколого-морфологические характеристики нематод рода Rhabdochona-паразитов обыкновенной маринки. Теория и практика борьбы с паразитарными болезнями, (22), 387-393.

32. Юлдашев, Э., & Нажмиддинов, Э. (2013). БРАКОНИДЫ (Hymenoptera, Braconidae) РОДА ROGAS NEES ФАУНЫ СРЕДНЕЙ АЗИИ. In Биоразнообразие и рациональное использование природных ресурсов (pp. 134-136).

33. Kuchboev, A. E., Najmidinov, E. K., Mukhamediev, M. A., Karimova, R. R., & Yildiz, K. (2021). Morphological and ecological features of some nematodes of the genus Rhabdochona in marinka obtained from Fergana Valley, Uzbekistan. Journal of Parasitic Diseases, 45(4), 1084-1089.

34. Vosiljonov, A. (2022). BASIC THEORETICAL PRINCIPLES OF CORPUS LINGUISTICS. Academicia Globe: Inderscience Research, 3(02), 173-175.

35. Usmanov, N. (2021). The Philosophical Basis For The Formation Of Spiritual Maturity Among Young People. Oriental Journal of Social Sciences, 1(1), 33-37.

36. Gulnoza, R., & Lola, K. (2022). OBRAZLAR TALQINIDA LINGVISTIK IMKONIYATLAR. Central Asian Research Journal for Interdisciplinary Studies (CARJIS), 2(Special Issue 3), 91-95.

37. Kalandarovna, Y. L. (2022). IDENTIFICATION AND EDUCATION OF GIFTED CHILDREN. ASIA PACIFIC JOURNAL OF MARKETING & MANAGEMENT REVIEW ISSN: 2319-2836 Impact Factor: 7.603, 11(10), 42-47.

38. Dilafruz, A. (2022). MAKTABGACHA YOSHDAGI BOLALARDA VA OILADA GENDER XUSUSIYATLARNI SHAKLLANTIRISH OMILLARI. INNOVATION IN THE MODERN EDUCATION SYSTEM, 2(18), 183-189.

39. Юлдашева, Д. М., Аскарова, Д., & Зох,идова, М. (2021). Узбек болалар нуткига доир матнларда лакуна. Academic research in educational sciences, 2(2), 926-931.

40. Askarova, D. I. (2022). THE ROLE OF FOLK PEDAGOGY IN THE DEVELOPMENT OF CREATIVITY OF STUDENTS OF HIGHER EDUCATIONAL INSTITUTIONS. Oriental Journal of Social Sciences, 2(02), 89-96.

41. Rahmonov, U., Ergashev, A., Nazhmetdinova, M., & Usmonova, S. (2021, November). IN THE FORMATION OF THE SOCIO-SPIRITUAL THINKING OF YOUNG PEOPLE IN THE MUSICAL ART OF THE GREAT SCHOLARS OF THE EASTERN RENAISSANCE POSITION HELD. In Archive of Conferences (pp. 36-39).

42. Karimovich, U. R., Mamasodikovna, N. M., & Abdullaevich, E. A. (2021). The Role and Importance of Music Clubs in The Leisure of Young People. Journal of Pedagogical Inventions and Practices, 2(2), 47-49.

43. Ulugbek, R. (2021, January). AN ANALYSIS OF WORDS WHOSE EMOTIONAL MEANING CHANGES IN MODERN ENGLISH LINGUISTICS. In Euro-Asia Conferences (Vol. 1, No. 1, pp. 131-136).

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 8 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

44. Narziev, S., Asqarov, J., & Khokimyatov, A. (2021). Methodology Of Organization Of The Labor Process And Preservation Of Employees' Health. The American Journal of Engineering and Technology, 3(04), 79-84.

45. Asqarov, N. I. (2021). Prospects For The Development Of The Investment. The American Journal of Applied sciences, 3(01), 162-166.

46. Usmanova, O. S. (2022). National curriculum and new generation mathematics textbook. Asian Journal of Multidimensional Research, 11(2), 11-16.

47. Sobirovna, U. O. (2022). The Use of Mnemotechniques in Teaching Younger Schoolchildren. Spanish Journal of Innovation and Integrity, 6, 446-450.

48. Dilafruz, Y., Marifatxon, J., Rasuljonovna, E. Z., & Muqaddasxon, M. (2022). MAKTABGACHA TA'LIMGA YANGICHA YONDASHUV. Central Asian Research Journal for Interdisciplinary Studies (CARJIS), 2(Special Issue 3), 121-125.

49. Zhabborova, M. R. K. (2021). Мактабгача таълим сохаси талабаларида бошкарувчанлик кобилиятларини ривожлантириш. Молодой ученый, (17), 394-395.

50. Мирзабоев, Й. А. (2022). ТУР УЗГАРИШ ЧИЗЩЛАРИ УЧТА БУЛГАН, ГИПЕРБОЛИК ^ИСМЛАРИНИНГ ХДММАСИ ХАРАКТЕРИСТИК УЧБУРЧАКЛАРДАН ИБОРАТ БУЛГАН БЕШБУРЧАКЛИ СО^АДА УЧИНЧИ ТАРТИБЛИ КУРИНИШДАГИ ПАРАБОЛИК-ГИПЕРБОЛИК ТЕНГЛАМА УЧУН БИТТА ЧЕГАРАВИЙ МАСАЛА ХДОИДА. THEORY AND ANALYTICAL ASPECTS OF RECENT RESEARCH, 1(5), 363-366.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.