Научная статья на тему 'ЎЗБЕКИСТОНДА ИҚТИСОДИЁТНИ ИННОВАЦИОН РИВОЖЛАНИШ ЙЎЛИГА ЎТИШИНИ ТАЪМИНЛАШ ОМИЛЛАРИ'

ЎЗБЕКИСТОНДА ИҚТИСОДИЁТНИ ИННОВАЦИОН РИВОЖЛАНИШ ЙЎЛИГА ЎТИШИНИ ТАЪМИНЛАШ ОМИЛЛАРИ Текст научной статьи по специальности «Экономика и бизнес»

CC BY
384
83
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
иқтисодиёт / инновация / инновацион фаолият / инновацион ривожланиш / инновацион иқтисодиёт / илмий тадқиқот ва тажриба конструкторлик ишланмалари. / экономика / инновация / инновационная деятельность / инновационное развитие / инновационная экономика / научно исследовательские / опытно-конструкторские разработки.

Аннотация научной статьи по экономике и бизнесу, автор научной работы — Абулкасимов Хасан Пирназарович

Мақолада Ўзбекистон иқтисодиётини инновацион ривожланиш йўлига ўтказиш жараёнлари ва бу борада амалга оширилаётган чора-тадбирлар таҳлил қилиниб, муаммолар аниқланган ҳамда уларни ҳал этиш йўллари бўйича таклифлар ва амалий тавсиялар берилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

ФАКТОРЫ ОБЕСПЕЧЕНИЯ ПЕРЕХОДА ЭКОНОМИКИ УЗБЕКИСТАНА НА ПУТИ ИННОВАЦИОННОГО РАЗВИТИЯ

В статье анализированы процессы и осуществляемые меры по переходу экономики Узбекистана на пути инновационного развития, определены проблемы, а также даны предложения и рекомендации по их решению.

Текст научной работы на тему «ЎЗБЕКИСТОНДА ИҚТИСОДИЁТНИ ИННОВАЦИОН РИВОЖЛАНИШ ЙЎЛИГА ЎТИШИНИ ТАЪМИНЛАШ ОМИЛЛАРИ»

Абулкасимов Хасан Пирназарович,

иктисодиёт фанлари доктори, Мирзо Улугбек номидаги Узбекистон Миллий университети профессори

УЗБЕКИСТОНДА ИКТИСОДИЁТНИ ИННОВАЦИОН РИВОЖЛАНИШ ЙУЛИГА УТИШИНИ ТАЪМИНЛАШ ЙУЛЛАРИ

УДК: 339.92; 001.895 ББК: 65.5 (5УЗБ)

АБУЛК,ОСИМОВ Ц.П. УЗБЕКИСТОНДА ИЦТИСОДИЁТНИ ИННОВАЦИОН РИВОЖЛАНИШ ЙУЛИГА УТИШИНИ ТАЪМИНЛАШ ОМИЛЛАРИ

Маколада Узбекистон иктисодиётини инновацион ривожланиш йулига утказиш жараёнлари ва бу борада амалга оширилаётган чора-тадбирлар тах,лил килиниб, муаммолар аникланган х,амда уларни х,ал этиш йуллари буйича таклифлар ва амалий тавсиялар берилган.

Таянч иборалар: иктисодиёт, инновация, инновацион фаолият, инновацион ривожланиш, инновацион иктисодиёт, илмий тадкикот ва тажриба конструкторлик ишланмалари.

АБУЛКАСИМОВ Х.П. ФАКТОРЫ ОБЕСПЕЧЕНИЯ ПЕРЕХОДА ЭКОНОМИКИ УЗБЕКИСТАНА НА ПУТИ ИННОВАЦИОННОГО РАЗВИТИЯ

В статье анализированы процессы и осуществляемые меры по переходу экономики Узбекистана на пути инновационного развития, определены проблемы, а также даны предложения и рекомендации по их решению.

Ключевые слова: экономика, инновация, инновационная деятельность, инновационное развитие, инновационная экономика, научно исследовательские, опытно-конструкторские разработки.

ABULQOSIMOV H.P. FACTORS IN ENSURING THE TRANSITION OF THE ECONOMY OF UZBEKISTAN TO THE PATH OF INNOVATIVE DEVELOPMENT

In the article is analyzed the process of transition of the Uzbek economy to the path of innovative development and the measures taken in this direction, identified problems and offered suggestions and practical recommendations of these solution.

Key words: economy, innovation, innovative activity, innovative development, innovative economy, scientific research and experimental developments.

ИКТИСОД ВА МОЛИЯ / ЭКОНОМИКА И ФИНАНСЫ 2022, 3(151)

Кириш.

Хозирги замонда ик,тисодий тарак,к,иётни таъминлашнинг асосий шарти уни инновацион ривожлантириш хисобланади. Шунинг учун куплаб мамлакатлар, шу жумладан, Узбекистон хам, уз ик,тисодиётларини инновацион ривожла-ниш йулига утказишни мак,сад к,илиб куйганлар. Бу борада Узбекистон Республикаси Президенти Ш.М. Мирзиёев "Ик,тисодиётда янги натижа ва ютук,ларга, миллий рак,обатбардошликни оши-ришга эришиш учун инновацияларни кенг мик,ёсда жорий этиш зарур. Янги Узбекистоннинг ицтисодий стратегияси 2030 йилга цадар гло-бал инновацион индекс рейтингида дунёнинг 50 етакчи давлати цаторига кириш ва бу улкан мацсадга эришишда инсон капиталини ривож-лантиришни назарда тутади"1, - деб таъкидла-ган. Шунинг учун хам ик,тисодиётни инновацион ривожлантириш йулига утказиш муаммоларини тадк,ик, этиш долзарб ахамият касб этмокда.

Муаммонинг урганилганлик даражаси. Инновацион ривожланиш ва уни амалга оши-риш сиёсати назариясини тадк,ик, этиш ХХ аср-нинг 70-80-йилларидан бошлаб кучайди. Инновацион ривожланиш назариясининг яратилишида Аудкуеч Д.Б., Фельдман М.П., Кантвел Дж., Ямарино С., Фурман Дж.Л., Портер М.Е., Стерн С., Сонн Дж.В., Сторпер М. каби олимларнинг ишлари мухим роль уйнади. Мазкур мавзу буйича МДХ мамлакатла-рида В.М. Анищик, А.В.Русецкий, Н.К.Толочко, А.Г. Кирьяков, В.А. Максимов, Д.Степаненко, В.И. Винокуров, А.М.Фоломьева ва бошк,аларнинг илмий ишлари эътиборга сазовордир. Уларнинг ишла-рида инновацион ривожланиш ва инновацион сиёсатнинг мохияти хамда уларни амалга оши-риш механизмлари урганилган.

Узбекистонда инновацион ривожланишга утиш масалалари С.С^уломов, А.В.Вахабов, Х.П. Абулка-симов, Т.С. Расулов2, Р.Г. Абдуллаева, А.А. Амбар-цумян, А.В.Ефимова, И.В. Зенькова, Д.М.Каримов,

1 Мирзиёев Ш.М. Янги Узбекистон стратегияси. - Т.: "Узбекистон", 2021. - 134-бет.

2 Абулкасимов Х.П., Расулов Т.С. Особенности

научно-технической и инновационной политики стран СНГ, Ближнего и Среднего Востока.-Т., Изд. ТГИВ, 2017.-380с.

Н.Г.Муминов, Н.К. Мухиддинова3 ва бошк,аларнинг илмий ишларида тадк,ик, этилган.

Аммо ушбу мавзу буйича куплаб илмий ишлар нашр этилганига к,арамасдан миллий ик,тисодиётни инновацион ривожланишга утказиш билан боFликl куплаб назарий ва амалий тавсиф-даги масалалар очик,лигича к,олмок,да. Шунинг учун инновацияларни ик,тисодиётга кенг жорий этиш масалаларига баFишланган тадк,ик,от мав-зулари долзарб ахамиятга эга булиб к,олмок,да.

Тадцицот мацсади миллий ик,тисодиётни инновацион ривожланиш йулига утказиш йуналишлари буйича илмий таклиф ва амалий тавсияларни ишлаб чик,ишдан иборат.

Тадцицот объекти сифатида Узбекистон Республикаси миллий ик,тисодиёти урганилган.

Тадцицот предмети сифатида миллий ик,тисодиётга инновацияларни жорий этиш жара-ёнида юзага келадиган ик,тисодий ва ижтимоий муносабатлар тадк,ик, этилган.

Тадцицот методларини илмий абстракция, анализ ва синтез, сифат ва микдорий тахлил усул-лари, к,иёсий ва ик,тисодий -статистик методлар ташкил этади.

Тадцицотнинг асосий натижалари.

Маълумки, хар к,андай соханинг ривожи унинг хукукий-норматив базасининг ривожланганли-гига боFликlДир. Сунгги йилларда, Узбекистонда инновацион фаолиятни ривожлантириш бора-сида Узбекистон Республикаси Президентининг 2018 йил 5 майдаги "Фаол тадбиркорлик ва инновацион фаолиятни ривожлантириш учун шарт-шароитларни яратиш буйича кушимча чора-тадбирлар туFрисида"ги ПК.-3697-сонли Карори, 2018 йил 21 сентябрдаги "2019-2021 йилларда Узбекистон Республикасини инновацион ривожлантириш стратегиясини тасдик,лаш туFрисида"ги ПФ-5544-сон Фармони, 2019 йил 8 октябрдаги "Узбекистон Республикаси олий таълим тизи-мини 2030 йилгача ривожлантириш концепция-сини тасдик,лаш туFрисида"ги ПФ-5847-Фармони, 2020 йил 29 октябрдаги "Илм-фанни 2030 йил-

3 Совершенствование инновационного развития национальной экономики в условиях глобализации. Абдуллаева Р.Г., Абулкасимов Х.П., Амбарцумян А.А., Аранжин В.В., Ваганова О.В., Вдовиченко Л.Ю., Герман М.В., Ефимова А.В., Зенькова И.В., Зохирова Г.М., Ильина Т.Г., Ищук Т.Л., Каз Е.М., Каз М.С., Каримов Д.М., Ким Т.В., Клысяк М.Д., Клюня В.Л., Королькова Д.И., Костюченко Е.А. и др.. Монография. Т.: «Университет», 2021. 700 с.

ИКТИСОД ВА МОЛИЯ / ЭКОНОМИКА И ФИНАНСЫ 2022, 3(151)

2-жадвал. ИТТКИ билан банд булган ходимлар сони, минг киши2

1-жадвал. Илмий ишларнинг турлари буйича илмий тадкикот ва тажриба-конструкторлик

ишланмалари1

2010 й. 2016 й. 2017 й. 2018 й. 2019 й.

Илмий тадкикот ва тажриба-конструкторлик ишланмаларни бажарган ташкилотлар сони, бирлик 301 437 389 668 304

Шу жумладан:

Илмий тадкикот ишлари 237 313 284 456 195

Улардан фундаментал 111 133 118 188 113

Лойиха-конструкторлик ишлари 25 31 31 54 28

Тажриба нусха-намуналар, партиялар, буюмлар (махсулотлар)тайёрлаш 13 20 19 33 16

Курилиш учун лойиха ишлари 4 10 8 33 6

Илмий-техник хизматлар 63 143 118 219 126

Ходимлар 2010 й. 2016 й. 2017 й. 2018 й. 2019 й.

Жами 35,6 37 36,8 37,2 31,1

Шу жумладан:

тадкикотчилар 30 32 31,9 32,1 26,3

техниклар 1,8 2 1,5 1,6 1,5

ёрдамчи персонал 1,9 1,7 2 1,9 1,7

бошка персонал 1,9 1,3 1,4 1,6 1,6

Улардан олий маълумотга эга булганлар

Жами 30,9 33,4 33,4 33,5 27,8

Шу жумладан:

тадкикотчилар 29,5 31,7 31,6 31,7 25,8

техниклар 0,3 0,6 0,4 0,4 0,4

ёрдамчи персонал 0,7 0,6 0,4 0,4 0,4

бошка персонал 0,4 0,3 0,5 0,6 0,9

гача ривожлантириш концепциясини тасдиклаш тyFрисида" ги ПФ-6097-сон Фармони ва бошка меъёрий хужжатлар кабул килинди.

Узбекистонда ИТТКИ (илмий-тадкикот ва таж-риба конструкторлик ишлари)ни олиб борувчи асосий ташкилот Узбекистон Республикаси Фан-лар Академияси булса, илм-фан, инновацион соха ривожланишини куллаб-кувватловчи ва назорат килувчи давлат органлари ва ташкилот-

1 Ilmiy ishlarning turlari bo'yicha ilmiy tadqiqot va tajriba-konstruktorlik ishlanmalari// http://web.stat. uz/open_data/uz/16.12%o20Sdentific-research%>20 development_uzb.pdf маълумотлари асосида тузилди.

2 Ilmiy tadqiqot va tajriba-konstruktorlik ishlanmalar bilan band bolgan xodimlar soni// http://web.stat. uz/open_data/uz/16.12%o20Sdentific-research%>20 development_uzb.pdf маълумотлари асосида тузилди.

ларига Узбекистон Республикаси Инновацион ривожланиш вазирлиги, Олий ва урта махсус таълим вазирлигини киритиш мумкин. Инновацион ривожланиш вазирлиги Узбекистон Респу-бликасини инновацион ва илмий-техник ривожлантириш сохасида жамият ва давлат хаётини хар томонлама ривожлантиришга, мамлакатнинг интеллектуал ва технологик салохиятини оши-ришга каратилган ягона давлат сиёсатини амалга оширувчи давлат бошкаруви органи хисобланади.

Мамлакатимизда илмий-тадкикот ва тажриба конструкторлик ишланмаларини бажарган таш-килотлар сони 2000 йилда 418 тани, 2010 йилда 301 тани, 2018 йилда 668 тани ташкил этган булса, 2019 йилда уларнинг сони кескин камайиб, 304 тани ташкил этди (каранг: 1-жадвал).

ИКТИСОД ВА МОЛИЯ / ЭКОНОМИКА И ФИНАНСЫ 2022, 3(151)

3-жадвал. Бажарилган илмий тадкикот ва тажриба-конструкторлик ишланмалари х,ажми, млн. сум1

2010 й. 2017 й. 2018 й. 2019 й. 2019 йилда 2010 йилга нисба-тан, %

Бажарилган илмий тадкикот ва тажриба-конструкторлик 127992,0 449905,4 680038,0 853404,0 6,7 м

ишланмалари хажми, жами

Шу жумладан:

Илмий тадкикот ишлари 86130,5 300254,5 336482,5 535208,9 6,2 м

Улардан фундаментал 15399,0 82276,3 89254,2 162804,0 10,5 м

Лойиха-конструкторлик ишлари 5988,2 36888,4 38714,0 97641,2 16,3 м

Тажриба нусха-намуналар, партиялар, буюмлар (махсулотлар) 771,9 4025,6 7677,9 6318,8 8,1 м

тайёрлаш

Курилиш учун лойиха ишлари 15401,7 31166,0 77687,2 54628,9 3,5 м

Илмий-техник хизматлар 19700,1 77570,9 221205,1 160512,1 8,1 м

Ушбу жадвал маълумотларидан куриниб туриб-дики, ИТТКИ бажарган ташкилотлар сони, илмий ишларнинг барча турлари буйича 2019 йилдан бошлаб пасайиш тенденциясига эга. Шунингдек, илмий тадкикот ишларини бажарган ташкилот-ларнинг купчилиги фундаментал тадкикотлар билан шугулланмокдалар.

ИТТКИ билан банд булганлар сони 2010 йилда 35,6 минг кишидан 2018 йилда 37,2 минг кишига усган булса, 2019 йилда уларнинг сони 31,1 минг кишигача камайди. Шунга мос равишда тадкикотчилар сони 30; 32,1; 26,3 минг кишини ташкил этди (каранг: 2-жадвал).

ИТТКИ билан банд ходимлар умумий сонида олий маълумотлилар улуши 2010 йилдаги 86,8%дан 2019 йилда 89,4%га усди. Тадкикотчилар умумий сонида олий маълумотлилар улуши шу даврда 98,3%дан 98,1%га пасайди. Техник ходимлар сонида олий маълумотлилар улуши 2010 йилда 16,7%дан 2019 йилда 26,7%га ошди. Шунга мос равишда ёрдамчи персонал умумий сонида олий маълумотлилар улуши 36,8%дан 23,5%га камайди.

2010-2019 йилларда бажарилган илмий тадкикот ва тажриба-конструкторлик ишланмалари хажми 6.7 мартага, шу жумладан, илмий тадкикот ишлари 6,2 мартага, лойиха-конструкторлик ишлари 16,3 мартага, Таж-риба нусха-намуналар, партиялар, буюмлар

1 Пилу ishlarning ШНап Ьочук1па Пилу tadqiqot va tajriba-konstruktorlik ishlanmalari// http stat.uz маълу-мотлари асосида тузилди.

(махсулотлар) тайёрлаш хажми 8,1 мартага ошди (каранг: 3-жадвал).

Жадвал маълумотларидан куриниб туриб-дики, бажарилган илмий тадкикот ва тажриба-конструкторлик ишланмалари барча турларининг хажми тахлил даврида ошган. Аммо 2019 йилда 2018 йилга нисбатан тажриба нусха-намуналар, партиялар, буюмлар (махсулотлар) тайёрлаш хажми 17,3%га, курилиш учун лойиха ишлари 29,7%га, илмий-техник хизматлар хажми 27,5%га камайган.

Таъкидлаш лозимки, кейинги йилларда инно-вацияларни жорий килган корхона ва ташкилотлар сони ва жорий килинган инновациялар сони ошиб бормокда. Жумладан технологик инноваци-яларни жорий килган корхоналар 2010-2019 йилларда 10,4 мартага, 2017-2019 йилларда эса 155,3 %га, шунга мос равишда маркетинг инновация-ларини жорий килганлар 28 мартага ва 127,3%га, ташкилий инновацияларни жорий килганлар 15 мартага ва 173,1%га ошди. Жорий килинган технологик инновациялар сони 2019 йилда 2010 йилга 9,6 мартага, маркетинг инновациялари 4 мартага, ташкилий инновациялар 22,3 мартага ошди (каранг: 4-жадвал).

Тахлилларга кура Узбекистонда ИТТКИ га хара-жатларнинг ЯИМдаги улуши 2012 йилга нисбатан бирмунча пастдир. Аммо 2020 йилда 2019 йилга нисбатан бу курсаткич ошиш тенденциясига эга булди. ИТТКИни бажарган ходимларнинг жами иш билан банд ахолига нисбатан улуши 20122019 йилларда пасайиш тенденциясига эга булиб,

ИКТИСОД ВА МОЛИЯ / ЭКОНОМИКА И ФИНАНСЫ 2022, 3(151)

5-жадвал. Узбекистонда ИТТКИга харажатлар ва юкори технологияли, илм талаб тармоклар

мах,сулотларини ишлаб чикариш курсаткичлари2

4-жадвал. Корхона ва ташкилотларнинг инновацион фаолияти1

2010 й. 2017 й. 2018 й. 2019 й. 2019 йил 2010 йилга нисбатан, % 2019 йил 2017 йилга нисбатан,%

Инновацияларни жорий килган корхона ва ташкилотлар сони:

технологик 145 975 982 1514 1044,1 155,3

маркетинг 1 22 17 28 2800 127,3

ташкилий 3 26 25 45 1500 173,1

Жорий килинган инновациялар сони:

технологик 462 1946 2482 4427 958 227,5

маркетинг 32 62 42 128 400 206,4

ташкилий 6 38 34 134 2233,3 352,6

Ишлаб чикарилган инновацион махсулотлар (товарлар, ишлар ва хизматлар) хажми, млрд. сум 1849 18543,3 28871,5 26811,4 1450 144,6

Инновацияларга килинган харажатлар, млрд. сум 264,4 4162,3 4707,2 6603,5 2497,5 158,6

Курсаткичлар 2012 й. 2017 й. 2018 й. 2019 й. 2020 й.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

ИТТКИга харажатлар (ЯИМга нисбатан фоизда) 0,16 0,15 0,12 0,11 0,14

ИТТКИни бажарган ходимлар (жами иш билан банд ахолига нисбатан фоизда) 0,0832 0,0744 0,0720 0, 0701 0,0734

Иктисодиётнинг юкори технологияли ва илм талаб тармок махсулотларининг ЯИМ даги улуши (фоизда) 18,1 18,8 19,3 21,1 22,8

Жами экспортда юкори технологик махсулотлар улуши (фоизда) 2,7 1,7 1,7 1,7 2

2020 йилда 2019 йилга нисбатан бирмунча усди (каранг: 5-жадвал). 12

Иктисодиётнинг юкори технологияли ва илм талаб тармок, махсулотларининг ЯИМ даги улуши 22012 йилдаги 18,1%дан 2020 йилда 22,8%га усди. Аммо уларнинг экспорт хажмидаги улуши 2012

1 Korxona va tashkilotlarning innovatsion faoliyati// http stat.uz маълумотлари асосида тузилди.

2 Хасанхонова Н.И. Узбекистонда билимлар иктисодиётининг концептуал асосларини ривожлантириш. Иктисодиёт фанлари буйича фалсафа док-тори (PhD) диссертацияси автореферати.-Т., 2021.-20-бет маълумотлари асосида тузилди.

йилдаги 2,7%дан 2019 йилда 1,7%га камайиб, 2020 йилда 2%ни ташкил этди.

Узбекистон Республикаси Президентининг 2018 йил 21 сентябрдаги "2019-2021 йилларда Узбекистон Республикасини инновацион ривожлантириш стратегиясини тасдик,лаш тyFрисида"ги ПФ-5544-сон Фармони билан тасдикланган "2019-2021 йилларда Узбекистон Республика-сини инновацион ривожлантириш стратегияси"да Узбекистон Республикасининг 2030 йилга бориб Глобал инновацион индекс рейтинги буйича

ИКТИСОД ВА МОЛИЯ / ЭКОНОМИКА И ФИНАНСЫ 2022, 3(151)

xax,OHHUHr 50 umfop MaM.flaKaTii KaTopiira Kiipi-miira apiimiim MaKcagii KyMn-nraH1.

AMMO, мннoвaцмa.пapнмнr MaM.naKaTMMM3 UKTUcoAUëTUHUHr paKo6aT6apgom-nuruHM 6e^ru-^a6 6epyBmu Myx,uiM OMum.napra aMmaHumu 6opa-ciiga 6up KaH^a MyaMMO.nap MaBxyggiip. ynapra KyMiigariimapHM KupuTiim MyMKiiH:

• imMUM TagKiKOT Ba KOHapyKTop^MK um^na-puHii MO-nua-namTupum Ba TexHO-noruiK im^aHMa-.napra xapaxaTnapHUHr eïap^i gapaxaga BMacnuru. ^yHëHiiHr puiBoxnaHraH MaM-naKaT-napugaH AKW, repMaHiia, OuiH-naHguaga MaM^aKaT fllMHiiHr 2,82,9 4>ou3u, Mcpoimga 4,3 4>ou3u, floHiaga 3,4 $ou3u, puBoxnaHaëTraH MaM^naKaTnapgaH Kopea Pecnyô^u-Kaciiga 4,2 $ou3M, XiiToMga 2 $ou3M, Pocciiaga 1,1 $ou3M I4ÏÏKM ra MyHa-nTupumagu2. Y36eKicTOHga 6y 2030-Mumra Ke^i6 1,1 $ou3ra m^mi nporHO3 KumuHraH;

• uнновaцuон ^ao-nmaTHUHr acocaH gaB^aT 6rogxe™ TOMOHigaH MO^ua^amTupinumu Ba xycy-ciM ceKTop ynymMHMHr nacTnuru. Xax,OH Taxpi6a-cira KapaMgiraH 6yncaK, flnoHiaga IÏÏKI ra cap$-^aHraH yMyMiM xapaxaTnapHUHr 77,8 $ou3u 6i3Hec BaKim^napu TOMOHigaH MO^ua^amTupimraH 6ynca, XiToMga 6y KypcaTKirn 74,7 $ou3, Kopea Pecny6^i-Kaciga 74,5 $ou3, BAA ga 74,2 $oui3, repMaHiaga 65,8 $oui3, AKW ga 64,1 $oui3ra TeHr. fltHU I4ÏÏKM HiHr acociM kicmi gaB^aT 6rogxeTU TOMOHigaH 3Mac, 6a^Ki xycyciM ceKTop TOMOHigaH Mo^ia^am-Tupumagu3.

• TatniiM, ^aH Ba caHoaT um.na6 miKapum x.aMKop^MrMHMHr nacT gapaxaga aKaanuru. ITno6a.n Mннoвaцuoн iHgeKc 2017 ra Kypa, AKW, Mcpourn, LUвeцapмa, repMaHia, Ma^aM3ia Ka6i MaM^aKaT-.napga o-nuM Tat^iM Ba um.na6 miKapum ypTaciga K>Kopu gapaxagari x,aMKop^iK ypHaTiimraH 6ynca (7 6a.ongaH 5 6a.ongaH fOKopu HaTuxaHu), KymHi ToxuKucroH Ba Ko3ofiictoh x,aM 6y KypcaTKiirn 6ytfima axmi HaTixara apumraanap (7 6a^gaH 4,3

1 y36eKicTOH Pecny6.nnKacn npe3ngeH™HHHr 2018 Mm 21 ceHTa6pgari "2019-2021 MHAnapga y36eKicTOH Pecny6.nnKacnHH UHHOBauiOH pnBox.naHTnpnm cTpa-TeriaciHi TacgiK^am Tyfpncnga"rn nO-5544-coH OapMOHi.

2 Cornell University, INSEAD, and WIPO. The Global Innovation Index 2017: Innovation Feeding the World. Ithaca, Fontainebleau, and Geneva, 2017. - P.336.

3 Cornell University, INSEAD, and WIPO. The Global Innovation Index 2017: Innovation Feeding the World. Ithaca, Fontainebleau, and Geneva, 2017. - P.361.

ва 3,4 баллни к,айд этганлар)4. Афсуски, ГИИ 2017 га Узбекистан киритилмаган булиб, факатгина баъзи масалаларда тилга олинган5;

• ИТТКИ, таълим, ссоикни саклаш сохасида ойлик маош хажмининг етарли даражада юкори эмаслиги ва ёш мутахассисларнинг хорижга чикиб кетиши ("акл окиб утиши");

• юкори малакали кадрлар етишмаслиги, таълим тизимидаги комплекс муаммоларнинг мавжудлиги, олий таълим билан камраб олиниш даражасининг пастлиги (2018-йилда 9,6 фоиз6, хозирда эса 29 фоиз) ва бошкалар.

Иктисодиётни инновацион тараккиёт йулига утказишда илм-фанни ривожлантириш мухим ахамиятга эгадир. Узбекистан Республикаси Президентининг 2020 йил 29 октябрдаги "Илм-фанни 2030 йилгача ривожлантириш концепци-ясини тасдик,лаш туррисида"ги ПФ-6097-сон Фар-мони билан тасдикланган Илм-фанни 2030 йилгача ривожлантириш концепциясида куйидаги максадлар белгиланган:

- 2025 йилга кадар илм-фанга йуналтириладиган жами мабларларнинг ялпи ички махсулотга нисбатан улушини 6 бараварга, 2030 йилгача эса 10 бараварга ошириш;

- 2025 йилга кадар илм-фанни умумий молиялаштириш хажмида илмий-тадкикот ва тажриба-конструкторлик ишларига хусусий сектор томонидан ажратиладиган маблаFлар улушини амалдаги 8 фоиздан 20 фоизга, 2030 йилгача эса 30 фоизга етказиш;

- инновацион ишланмалар ва стартап лойихаларни молиялаштириш максадида хори-жий етакчи инвестиция компаниялари билан хамкорликда 2021 йилда 2 та, 2025 йилда 10 та венчур жамFармаларини ташкил килиш;

- илмий ташкилотлар тадк,ик,отчиларининг уртача ёшини 2025 йилга кадар 45 га, 2030 йилгача эса 39 га тушириш;

- 2025 йилга кадар 39 ёшгача булган тадк,ик,отчиларнинг умумий сонида юкори малакали илмий ходимларнинг (фан номзоди, фалсафа

4 O'sha manba. - P.363.

5 GII 2017 da Ozbekiston faqatgina qishloq xojali yo'nalishida tahsil olayotgan talabalar soni bo'yicha dunyoda yetakchi 5 mamlakat (Efiyopiya, Kambodja, Ventam, Albiya qatorida) ekanligi ta'kidlab o'tilgan.

6 Ботир Кобилов (Эксперт совета «Буюк келажак», исследователь Гарвардской школы бизнеса). Дефицитное высшее образование. https://www.gazeta.uz/ ru/2018/05/28/education/

ИКТИСОД ВА МОЛИЯ / ЭКОНОМИКА И ФИНАНСЫ 2022, 3(151)

ва фан докторлари) улушини 2 бараварга, 2030 йилгача эса 3 бараварга ошириш;

- 2025 йилга кддар илмий-тадкикот ва ишланмалар сохасидаги технологик инновация-ларга харажатларнинг умумий хажмида ташкилот-нинг уз кучи билан бажарилган технологик инно-вацияларга харажатларнинг улушини 3,5 бараварга, 2030 йилгача эса 9 бараварга ошириш ва бошкалар1.

Шундай килиб айтиш мумкинки, бугунги кунда Узбекистонда инновацион фаолиятни хар томонлама куллаб-кувватлаш, ривожлантириш, илм-фан ютукларини ишлаб чикаришга жорий этиш, фан-таълим-ишлаб чик,ариш интеграция-сини йулга куйишга катта эътибор берилмокда ва куплаб ислохотлар, йирик лойиха ва дастурлар амалга оширилмокда. Аммо, шу билан бирга таъ-кидлаш лозимки, бу жараён бир неча йилда зуд-лик билан амалга ошадиган жараён эмас ва узок, муддатни талаб этади. Хозирги боск,ичда эса мав-жуд муаммоларни уз вак,тида аник,лаш ва уларни хал килишга каратилган чукур уйланган, комплекс чора-тадбирларни ишлаб чик,иш лозим.

Хулоса ва таклифлар.

Узбекистонда инновацион фаолият ривож-ланишини таъминлашда куйидагиларга эътибор к,аратиш лозим деб хисоблаймиз:

• инновацион хавфсизликни таъминлаш-нинг хукукий базасини мустахкамлаш;

• иктисодиётни модернизация килиш, илмий-техник потенциални ошириш учун илм-фанни ривожлантириш, ИТТКИ харажатларини ошириш;

• илмий ходимларни, тадк,ик,отчиларни раFбатлантириш;

• инновацион хавфсизлик сохасида тенг хукукли, узаро манфаатли хамкорликни амалга ошириш;

• ик,тисодий тизимни унинг янада усишини раFбатлантириш учун етарли булган мик,дордаги молиявий инвестициялар билан таъминлаш;

• йуналтирилаётган инвестициялашнинг тармок, ва минтак,авий таркибини оптималлаш-тириш;

1 Узбекистан Республикаси Президентининг 2020 йил 29 октябрдаги "Илм-фанни 2030 йилгача ривожлантириш концепциясини тасдик,лаш туFрисида" ги ПФ-6097-сон Фармони // Халк, сузи, 2020 йил 30 октябрь.

• режалаштирилган инвестиция жараёнла-рини энг самарали даражада амалга ошириш;

• инвестиция механизмлари ва институтла-рини янада ривожлантириш;

• Инновацион ва инвестицион лойих,алаш тартибини ахборот ва тах,лилий жих,атдан таъмин-лаш;

• ижтимоий-сиёсий ва умумий ик,тисодий вазият ва уни ривожлантириш истик,болларини доимий тах,лил к,илиш ва прогнозлаш;

• янги мах,сулотлар, хом ашё ва материал-лар бозорларини урганиш ва уларнинг динами-касини башорат к,илиш;

• амалга оширилаётган инвестиция лойих,аларининг асосий параметрларини тармок ва компаниянинг х,ак,ик,ий хусусиятла-рига мувофик,лигини тах,лил к,илиш, лойи^аларни амалга ошириш имкониятларини бах,олаш;

• инновацион фаолият жараёнида молиявий х,олатни тах,лил к,илиш ва прогнозлаш, молиявий ок,имларни бошкариш. Бунинг учун молиявий ок,имларни бошк,ариш учун молиявий ва мод-дий ок,имларнинг хавфсизлигини таъминлайди-ган инфратузилма ва логистика яратиш;

• шерикларнинг ишончлилигини бах,олаш ва жиноий тузилмалар таъсирига к,арши кураш тизимини яратиш, йуналтирилаётган инвестици-яларнинг манбаларини текшириш;

• хорижий инвестицияларни жалб к,илиш асосида амалга оширилган ик,тисодий фаолият ва ривожланишни бах^олаш учун зарур булган маълумотларни туплаш, к,айта ишлаш ва тахлил килиш;

• ик,тисодиётга сармоя киритмокчи булган аник хорижий фирма ва компаниялар, шунинг-дек инвестиция лойихаларини амалга оширишда иштирок етадиган субъектларнинг шериклари билан танишиш;

• хорижий инвестицияларнинг иктисодиётнинг ривожланишининг турли жихатларига салбий таъсирининг турли хил куринишларини аниклаш, уларнинг миллий ман-фаатларга мувофиклигини текшириш;

• хорижий инвестициялар таъсири остида иктисодий ривожланишнинг салбий тенденция-ларининг олдини олиш ёки зарарсизлантириш буйича зарур карорлар кабул килиш ва чоралар куриш ва бошкалар.

ИКТИСОД ВА МОЛИЯ / ЭКОНОМИКА И ФИНАНСЫ 2022, 3(151)

Фойдаланилган адабиёт руйхати:

1. Узбекистан Республикаси Президентининг 2018 йил 21 сентябрдаги "2019-2021 йил-ларда Узбекистан Республикасини инновацион ривожлантириш стратегиясини тасдиклаш т^рисида"ги ПФ-5544-сон Фармони.

2. Узбекистан Республикаси Президентининг 2019 йил 8 октябрдаги "Узбекистан Республикаси олий таълим тизимини 2030 йилгача ривожлантириш концепциясини тасдиклаш т^рисида"ги ПФ-5847-Фармони.

3. Узбекистан Республикаси Президентининг 2020 йил 29 октябрдаги Илм-фанни 2030 йилгача ривожлантириш концепциясини тасдиклаш т^рисида" ги Пф-6097-сон Фармони.

4. Мирзиёев Ш.М. Янги Узбекистан стратегияси. - Т.: "Узбекистан", 2021. - 134-бет.

5. Абулкасимов Х.П., Расулов Т.С. Особеннлости научно-технической и инновационной политики стран СНГ, Ближнего и Среднего Востока. - Т.: Изд-во ТГИВ, 2017.-380с.

6. Хасанхонова Н.И. Узбекистонда билимлар иктисодиётининг концептуал асосла-рини ривожлантириш. Иктисодиёт фанлари буйича фалсафа доктори (PhD) диссертацияси автореферати.-Т., 2021.-20-бет.

7. Ботир Кобилов (Эксперт совета «Буюк келажак», исследователь Гарвардской школы бизнеса). Дефицитное высшее образование. https://www.gazeta.uz/ru/2018/05/28/education/

8. Cornell University, INSEAD, and WIPO. The Global Innovation Index 2017: Innovation Feeding the World. Ithaca, Fontainebleau, and Geneva, 2017. - P.336.

9. Korxona va tashkilotlarning innovatsion faoliyati// http stat.uz

10. Совершенствование инновационного развития национальной экономики в условиях глобализации. Абдуллаева Р.Г., Абулкасимов Х.П., Амбарцумян А.А., Аранжин В.В., Ваганова О.В., Вдовиченко Л.Ю., Герман М.В., Ефимова А.В., Зенькова И.В., Зохирова Г.М., Ильина Т.Г., Ищук Т.Л., Каз Е.М., Каз М.С., Каримов Д.М., Ким Т.В., Клысяк М.Д., Клюня В.Л., Королькова Д.И., Костюченко Е.А. и др.. Монография. Т.: «Университет», 2021. 700 с.

11. Ilmiy ishlarning turlari bo yicha ilmiy tadqiqot va tajriba-konstruktorlik ishlanmalari// http stat.uz

12. http://www.uzscience.uz/uz/activities_04.html Fan va texnologiyalar agentligining xalqaro ilmiy-texnik hamkorlik doirasida olib borayotgan faoliyati haqida ma'lumot

ИКТИСОД ВА МОЛИЯ / ЭКОНОМИКА И ФИНАНСЫ 2022, 3(151)

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.