Научная статья на тему 'Ўзбекистонда етиштирилаётган грек ёнғоғини дунё бозорларига экспорт қилишда рақобатбоп навлардан фойдаланиш'

Ўзбекистонда етиштирилаётган грек ёнғоғини дунё бозорларига экспорт қилишда рақобатбоп навлардан фойдаланиш Текст научной статьи по специальности «Сельскохозяйственные науки»

CC BY
19
8
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
грек ёнғоғи / экспорт / бизнес / рацион / ихтисослаштириш / таваккалчилик / интенсив технологиялар / пайвандлаш / селекция / рақобатбоп навлар / плантация / вегетатив / йиллик самарали ҳарорат миқдори / тоғли ва тоғолди ҳудудлари. / Walnut / export / business / ration / specialization / risk / intensive technology varieties / grafting / selection / competitive varieties / plantation / vegetative / annual eff ective temperature / mountainous and foothill areas.

Аннотация научной статьи по Сельскохозяйственные науки, автор научной работы — Инобатов Аброр Бошларович

Мазкур мақолада республикада ёнғоқ бизнесини ривожлантириш ушбу жараённинг ҳуқуқий консультациясини кенгайтириши имкониятлари ёритилган. Ўзбекистон Осиё мамлакатлари орасида иқтисодий салоҳияти ва имкониятлари билан етакчи давлатлардан бири ҳисобланади. Мамлакат иқтисодиётини модернизация ва диверсификация қилиш, қишлоқ хўжалиги соҳасининг экспорт салоҳиятини ошириш ҳамда жаҳон бозорида муносиб ва мустаҳкам ўрин эгаллашига алоҳида эътибор қаратилмоқда. Грек ёнғоғи етиштириш, соҳани замонавий технологиялар асосида ривожлантириш, ишлаб чиқаришга жаҳон бозори талабларига жавоб берадиган маҳсулот етиштириш имкониятига эга бўлган грек ёнғоғи навлари, тежамкор ва рақамли агротехнологияларни жорий қилиш маҳсулот сифатини яхшилаш ва тармоқда меҳнат унумдорлигини оширишни таъминлайди.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по Сельскохозяйственные науки , автор научной работы — Инобатов Аброр Бошларович

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

The use of competitive varieties of walnut grown in Uzbekistan for export to world markets

The authors of this article assess the feasibility developing of a nut business in the republic and expanding the legal consolidation of this process. Uzbekistan is one of the leading countries with its economic potential and opportunities among Asian countries. Emphasis is placed on modernizing and diversifying the country’s economy, increasing the export potential of the agricultural sector and gaining a worthy and solid place in the world market. Walnut cultivation, development of the industry on the basis of modern technologies, the introduction of walnut varieties, and economic and digital agro-technologies, which enable making the produce that meets the requirements of the world market, will improve product quality and increase labour productivity in the industry. They provide extensive analytical materials regarding the production and export of walnuts.

Текст научной работы на тему «Ўзбекистонда етиштирилаётган грек ёнғоғини дунё бозорларига экспорт қилишда рақобатбоп навлардан фойдаланиш»



UDC: 634.338

УЗБЕКИСТОНДА ЕТИШТИРИЛАЁТГАН ГРЕК ЁНГОГИНИ ДУНЁ БОЗОРЛАРИГА ЭКСПОРТ ЦИЛИШДА РАЦОБАТБОП НАВЛАРДАН

ФОЙДАЛАНИШ

Инобатов Аброр Бошларович,

Тошкент давлат аграр университети тадк;ик;отчиси, "Агробизнес ва инвестицион фаолият" кафедраси катта укитувчиси;

e-mail: inobatov83@bk.ru ORCID: 0000-0003-0288-8798

Аннотация. Мазкур мацоладареспубликада ёнгоц бизнесиниривожлантириш ушбу жа-раённинг цуцуций консультациясини кенгайтириши имкониятлари ёритилган. Узбекистон Осиё мамлакатлари орасида ицтисодий салоцияти ва имкониятлари билан етакчи дав-латлардан бири цисобланади. Мамлакат ицтисодиётини модернизация ва диверсификация цилиш, цишлоц хужалиги соцасининг экспорт салоциятини ошириш цамда жацон бозори-да муносиб ва мустацкам урин эгаллашига алоцида эътибор царатилмоцда. Грек ёнгоги етиштириш, соцани замонавий технологиялар асосидаривожлантириш, ишлаб чицаришга жацон бозори талабларига жавоб берадиган мацсулот етиштириш имкониятига эга бул-ган грек ёнгоги навлари, тежамкор ва рацамли агротехнологияларни жорий цилиш мацсу-лот сифатини яхшилаш ва тармоцда мецнат унумдорлигини оширишни таъминлайди.

Калит сузлар: грек ёнгоги, экспорт, бизнес, рацион, ихтисослаштириш, таваккалчи-лик, интенсив технологиялар, пайвандлаш, селекция, рацобатбоп навлар, плантация, веге-татив, йиллик самарали царорат мицдори, тогли ва тоголди цудудлари.

ИСПОЛЬЗОВАНИЕ КОНКУРЕНТОСПОСОБНЫХ СОРТОВ ГРЕЦКОГО ОРЕХА,

ВЫРАЩЕННЫХ В УЗБЕКИСТАНЕ, ДЛЯ ЭКСПОРТА НА МИРОВЫЕ РЫНКИ

Инобатов Аброр Бошларович,

соискатель, старший преподаватель кафедры "Агробизнес и инвестиционная деятельность" Ташкентского государственного аграрного университета

Аннотация. Авторы в данной статье оценивают возможности развития в республике орехового бизнеса и расширения правового закрепления данного процесса. По экономическому потенциалу и возможностям Узбекистан является одной из лидирующих среди азиатских стран. Особое внимание в стране уделяется модернизации и диверсификации экономики, увеличению экспортного потенциала аграрного сектора и завоеванию достойного и прочного места на мировом рынке. Выращивание грецкого ореха, развитие этой отрасли на основе современных технологий, внедрение новых сортов грецкого ореха, экономичных и цифровых агротехнологий позволяют производить продукцию, отвечающую требованиям мирового рынка, улучшить качество продукции и увеличить количество рабочих мест и производительность в отрасли. В статье использованы обширные аналитические материалы относительно производства и экспорта грецкого ореха.

Ключевые слова: орех грецкий, экспорт, бизнес, рацион, специализация, риск, интенсивно-технологичные сорта, прививка, селекция, конкурентоспособные сорта, на-

КИШЛОК ХУЖАЛИГИ ФАНЛАРИ СЕЛЬСКОХОЗЯЙСТВЕННЫЕ НАУКИ AGRICULTURAL SCIENCES

ft

Я

саждение, вегетативный, годовая эффективная температура, горные и предгорные районы.

THE USE OF COMPETITIVE VARIETIES OF WALNUT GROWN IN UZBEKISTAN

FOR EXPORT TO WORLD MARKETS

Inobatov Abror Boshlarovich

Senior Lecturer of the Department "Agribusiness and investment activities", Tashkent State Agrarian University

Abstract. Authors of this article assess feasibilities for developing of a nut business in the republic and expanding the legal consolidation of this process. Uzbekistan is one of the leading countries with its economic potential and opportunities among Asian countries. Emphasis is placed on modernizing and diversifying the country's economy, increasing the export potential of the agricultural sector and gaining a worthy and solid place in the world market. Walnut cultivation, development of the industry on the basis of modern technologies, introduction of walnut varieties, economic and digital agro-technologies, which enable making the produce that meet the requirements of the world market, will improve product quality and increase labor productivity in the industry. They provide extensive analytical materials regarding the production and export of walnuts.

Keywords: Walnut, export, business, ration, specialization, risk, intensive technology varieties, grafting, selection, competitive varieties, plantation, vegetative, annual effective temperature, mountainous and foothill areas.

Кириш

Ёнгок етиштириш бугунги кунда дунёда богдорчилик сохасининг тез усиб борувчи тармоклардан бирига айланиб бормокда. Сайёрамизда инсониятнинг озик-овкат махсулотларига булган талабининг ортиши натижасида кишлок хужалиги махсулотла-ри хажмини янада купайтириш ва ишлаб чикариш, сифатли озик-овкат махсулотла-ри билан доимий таъминлаш, ишлаб чикариш таркибини муттасил диверсификация-лаб бориш, замонавий технологиялар асо-сида махсулот етиштириш, уни тайёрлаш ва истеъмолчиларга етказиб беришнинг самарали тизимларини шакллантиришда ёнгок махсулотлари мухим ахдмият касб этади.

Грек ёнгогининг асосий экспортёрлари А^Ш, Украина, Чили, Гонконг, Х,индистон, Хитой ва Европа иттифоки давлатлари х,и-собланади. Грек ёнгогини экспорт килиш хажми хам 545,4 минг тоннадан 703 минг тонна ёки 129 фоизга ортиб бораётгани грек

ёнгогининг инсонлар озик-овкат рациони-даги ахамияти ортишини курсатади.

Мевали усимликлардан ёнгок магизли мевасининг ахоли озик-овкати таркибидаги ахдмияти жуда катта. Ёнгок узининг маза-си жихатидан бошка мевалардан устунлиги билан ажралиб туради ва шу сабабдан хам мамлакатимиз ахолиси уни куп истеъмол килади.

Узбекистонда табиий ёнгокзорлар, асо-сан, тогли ва тоголди худудларида кенг таркалган, чунки бу ерларнинг тупрок ва иклим шароитлари ёнгок усимлигининг биологик талабларига жавоб бера олади. Республикамизда урмон фонд ерларининг 10 фоизи тог худудларига тугри келади ва бу майдонларда, асосан, ёнгок етиштириш мумкин. Аммо сунгги йилларда тоголди ва тогли худудларда ахоли сонининг ортиши, инсон омилининг салбий окибатлари ку-чайиши натижасида ёнгок мевали урмонлар майдони анча кискарди. Дарахтлардан утин сифатида фойдаланиш, ёнгок дарахтининг

мебель саноати учун кимматбахо хомашё саналиши, дурадгорлик ишларида фойдала-ниши натижасида куплаб ёнгок навлари ка-майиб кетди, хатто йуколиш хавфи тугилди. Яна бир муаммо - мавжуд ёнгокларнинг ак-сарияти таркок холда усмокда. Плантация-лар шаклида етиштирилаётган майдонлар кам. Ана шу таркок усаётган ёнгокзорлар атрофини кенгайтириш ва сифатли навлар етиштириш оркали уларни саклаб колиш долзарб масала саналади.

Шу билан биргаликда, тиббиётда грек ёнгогининг меваси, пучоклари, барглари, илдизидан турли сохаларда, хусусан, дори-вор восита сифатида кенг фойдаланилади. Хозирги пайтда таркок ёнгокзорлар май-дони 3 минг гектардан ортикни ташкил ки-лади. Уларда, асосан, 80 дан ортик навлар устирилади. Тезпишар "Идеал", "Юбилейный", "Дурмон-1", "Дурмон-2" каби навлар куплаб етиштирилади. Хукуматнинг тегиш-ли карори билан хозирги кунда универси-тетимиз олимлари янги, серхосил навлар устида илмий тадкикот ишларини олиб бо-ришмокда.

Ёнгоклар туркумига 21 та тур ва 5 та кен-жа тур мансуб булиб, улар табиий шароитда Осиё, Европа хамда, айникса, Шимолий ва Жанубий Америкада куп усади. Ушбу тур-кум куйидаги 4 та гурухга (секцияга) були-нади.

Ёнгокнинг Чандлер, Идеал, Юбилейный, Франкетт, Бустон навларига кимёвий ишлов берилиши натижасида уларнинг за-раркунанда ва касалликларга чидамлилиги аникланган. Фаргона вилоятининг Дангара ва ^уштепа туманлари (3 га), Тошкент вилоятининг Бустонлик ва ^ибрай туманлари (3 га) хдмда Самарканд вилоятининг Ургут ва Жомбой туманларида (4 га) ёнгокзорлар ташкил этилган (^ишлок ва сув хужали-ги вазирлигининг 2018 йил 24 сентябрдаги №02/021-1278-сон Маълумотномаси). Бу-нинг натижасида ёнгокзорларнинг хар бир гектаридан 96 % хосил олинган.

Мавзуга оид адабиётлар шархи

Куплаб хорижлик олимлар ёнгок етиштиришни ривожлантириш масалалари-га оид тадкикотлар олиб боришган. Жум-

ладан, эронлик тадкикотчи Махмуд Бахши-нежаднинг «Сравнительные преимущества культур семейства ореховых в Иране" мавзусидаги номзодлик диссертациясида Эрон ёнгок ишлаб чикариш ва экспорт ки-лишда мавжуд нисбий устунликни ошириб бориш учун юкори салохиятга эга эканлиги келтириб утилади. Унинг моддий техника базасини ривожлантириш, кадрлар тайёр-лаш, инфратузилмани такомиллаштириш кабиларни уз ичига олган самарали ишлаб чикариш учун мос шароитлар яратишга оид чора-тадбирлар мажмуини ишлаб чикиш ва жорий килиш максадга мувофик.

Австралиялик H. Adem & Peter H. Jerie муаллифлигидаги «Walnut Industry. Research & Best Practice Implementation» хисоботи-да ёнгок етиштирувчилар ассоциацияси шаклида ишлаб чикаришни ташкил этиш оркали иктисодий самарадорликни ошириш истикболлари куриб чикилган. Бунда таш-килий масалаларга купрок тухталиб, ёнгок кучатларини тайёрлаш, экиш, ишлов бе-риш жараёнлари самарадорликка эришишда мухим омиллар эканига ургу берилган.

Шунингдек, ёнгокзорларнинг ривожла-ниш даврида йилма-йил даромад ва хара-жатлар таккослаб чикилган хамда махсус инвестицион дастурлар, солик имтиёзлари оркали бунга эришиш мумкинлиги таклиф этилган. А^Шлик тадкикотчилар Larry Harper, Dr. William Kurtz нинг "Economics of Eastern Black Walnut Agroforestry Systems" маколасида Миссури асосий агро-урмон ти-зимида ёнгок дарахтлари рентабеллиги тах-лил этилган. Купгина холларда корхонанинг баркарор рентабеллиги деярли ёнгок ишлаб чикаришга боглик булади. Ушбу карорни кабул килиш тизимнинг бошкарув усту-ворликлари куллаб-кувватланадиган дарахт экинларига каратилиши кераклигини такозо этади. Бу шуни англатадики, бир ёки бошка-сини маъкуллайдиган карор кабул килин-ганда, биринчи навбатда, ёнгок дарахтлари олинади.

Б. Х,амроева, Б. Ванеква, Шевченко ва Ци-люриклар ёнгокдаги касалликнинг ривожла-ниш манбаи - замбуругнинг перитецийлари-ни йукотиш ута мухим агротехник тадбир хи-

КИШЛОК ХУЖАЛИГИ ФАНЛАРИ СЕЛЬСКОХОЗЯЙСТВЕННЫЕ НАУКИ AGRICULTURAL SCIENCES

ft

Я

собланиши, бунинг учун тукилган баргларни туплаб йукотиш, дарахт таги ва атрофидаги тупрокни агдариш хамда угитлаш буйича ке-ракли тавсияларни бериб утган.

Асосий кием

Узок тарихий утмишда грек ёнгоги ахо-ли томонидан селекция килинган. Натижада унинг йирик мевали, пусти юпка серхосил навлари вужудга келган. Х,озирги вактда ёнгок Украина, Шимолий Кавказ, Краснодар ва Ростов вилоятларида куплаб усти-рилади. Марказий Осиё тогларида ёнгок олма, тоголча, дулана, кораканд, наъматак четандан иборат, яъни ёнгок мевали таби-ий урмонлар хосил килган. Ушбу урмонлар мухим урмон мелиоратив функцияларни ба-жаради.

Узок утмишда Марказий Осиё худуди-да ёнгокзорлар хозиргидан анча кенгрок майдонларни эгаллаган, лекин иклимнинг совиб кетиши ёнгокзорлар майдони киска-ришига олиб келган. Ёнгок урмонларининг сакланиб колган энг катта табиий массиви (30 минг га) Фаргона ва Чоткол тизмалари-нинг ёнбагирларида жойлашган.

Бу ёнгокзор урмони ёнгокнинг ким-матли генофонди булиб, дунёда ягонадир. Ушбу ёнгок урмонлари денгиз сатхидан 1000-2000 м баландликда жойлашган.

Сунгги йилларда грек ёнгоги етиштириш республикамизда хам кенгайиб бормокда. Грек ёнгоги дарахти 300-400 йиллар даво-мида умр куриб, хосил бериши боисидан богбонларнинг бир неча авлоди бугунги кунда килинган инвестиция хисобига кела-жакда хам даромад килишади.

Бугунги кунда республикада грек ёнгоги фермер хужаликлари ва асосан, дехкон ху-жаликлари томонидан тогли ва тоголди худудларида етиштирилади. Бу аксарият холларда ёввойи холда усувчи грек ёнгоги ва ушбу ёнгокнинг кучатларидан яратилган ёнгокзорлар хисобига амалга оширилади. Айни пайтда, таъкидлаш лозимки, ёввойи грек ёнгоги кучатлари 8-10 йилдан кейин-гина хосил бера бошлайди. Шу билан бир-га, икки йилда бир марта хосил бериши купинча сохага инвестиция киришини се-кинлаштиради. Бугунги кунда олимлар грек

ёнгогининг инсон организми учун фойдали хусусиятларини бот-бот таъкидламокда.

Тахлилларнинг курсатишича, грек ёнгогидан узок йиллар давомида 250-300, хатто 500 килограммгача хосил олиш мум-кин. ^олаверса, бу унчалик куп мехнат ва харажат талаб килмайди. Шундай экан, ик-ки-уч туп ёнгоги бор оила бир йилда канча даромад олишини хисоблаш кийин эмас.

«Акрамов Олимжон Тургун угли» дехкон хужалиги оилавий томоркасидан грек ёнгоги етиштириш натижасида олган даромади ва харажатлари тахлилини ур-ганганимизда, куйидаги натижаларга гувох булдик. Оила аъзолари давлат корхонала-рида ишлаши баробарида уз томоркасида кишлок хужалиги махсулотлари етиштира-ди ва даромад килади. Оилада ёнгок экилган майдон 3 сотихни ташкил килади. ^уйида томоркадан 2020 йилда олинган натижа ва кучат сони келтирилган.

1 туп грек ёнгоги дарахти 150 кг хосил беради. Жами 6 туп грек ёнгоги дарахти 6х150=900 кг йиллик хосил беради. Бир туп грек ёнгоги дарахти учун мехнат харажатлари (50 минг сум шакл бериш + 20 минг сум тагини юмшатиш + 20 минг сум сугориш + 90 минг сум касалликларга карши кура-шиш + 60 минг сум 4/5 турдаги угитларни куллаш + 80 минг сум мевасини териш учун + 15 минг сум меваларни бозорбоп турлар-га ажратиш + 10 минг сум йигилган ёнгок мевасини ташиш) 345 минг сумни ташкил килди.

Бир туп грек ёнгоги дарахтидан олина-диган хосил меваси 150 кг ни ташкил кила-диган булса, олинадиган хосилдорлик нати-жаси пул кийматида куйидагича куринишда булди: (150 х 20 000) = 3 000 000 сум. Олти туп грек ёнгоги дарахтидан олинадиган хо-силдорлик натижаси эса пул кийматида 900 х 20 000 = 18 000 000 сум ни ташкил кил-ди. Ялпи хосил киймати -18 000 000 сумдан 2 070 000 сум харажатни олиб ташлаганда = соф фойда 15 930 000 сумни ташкил килади.

Ушбу оила мехнат фаолиятида оила биз-несини маъкул курмокда. Чунки оилавий бизнесдан келадиган даромад давлат корхо-насида ишловчи, яъни нокишлок хужалиги

сохаларида банд оила аъзоларининг дарома-дидан анча юкори.

Хулоса килиб айтганда, оила аъзоларининг мехнати асосида ташкил этилган дехкон хужаликлари жамиятнинг бош-лангич бугини экан, унинг манфаати ва ха-ёти юксак даражада булиши жамиятнинг энг олий максади хисобланади. Мана шу максадга эришишда инсонларнинг фаровон яшашини таъминлаш бозор муносабатлари ривожланаётган мамлакатимизда мавжуд имкониятлардан окилона фойдаланиш би-лан белгиланади. Оила фаровонлиги мод-дий неъматларни купрок ишлаб чикариш ва истеъмол килиш билан боглик, бунинг учун эса оила даромадлари юкори булиши керак.

Айникса, Узбекистон Республика-си Президентининг 2017 йил 1 июндаги П^-3025-сонли "Ёнгок ишлаб чикарувчилар ва экспорт килувчилар уюшмасини тузиш ва унинг фаолиятини ташкил этиш тугри-сида"ги карорининг кабул килиниши ва унинг ижроси доирасида республикамизга кириб келаётган жахон бозори талаблари доирасидаги махсулотлар етиштириш имко-нини берувчи грек ёнгоги навлари асосида плантациялар ташкил килиш тадбирлари республикамизнинг тогли, тоголди лалми дехкончилик худудлари салохиятидан (лал-ми ер майдонлари, шаклланган тажрибалар, иклим шароитлари, булок сувлари, ер ости сувлари) унумли фойдаланиш имконини янада кенгайтиради. Шунингдек, мазкур карор ижроси доирасида ички ва ташки бо-

зорлар учун ракобатбардош ёнгок ишлаб чикариш хажмини купайтириш, хорижий тажрибаларни кенг жалб килиш хисобига замонавий ёнгок плантацияларини барпо килиш хамда ёнгок етиштириш буйича ил-мий асосланган усуллар ва интенсив техно-логияларни ишлаб чикишга каратилган ил-мий тадкикотлар кулами хам кенгаймокда.

Х,озирги кунда Узбекистонда ёнгокнинг куйидаги навлари давлат руйхатидан утган: Бустонлик нави. Бу дарахтнинг буйи баланд булиб, туртинчи йили хосилга киради. Ёнгоги йирик, кенг тухумсимон. Бу нав со-вукка чидамлилиги ва хар хил касалликлар-га бардошлилиги билан ажралиб туради.

Ёнгокнинг Тошкент-2, Тошкент-3, Юбилейный навлари хосили думалок, учи сал куриниб турадиган булиб, битта ёнгокнинг огирлиги 11,7 грамм, магиз чикиши 50,4 фоизни ташкил килади. Магзи мазали, пучогидан ажралиши бирмунча кийинрок, мул хосилли нав хисобланади. Бахорги со-вукларга чидамли, тезпишар, пайванд ки-линган кучатлар туртинчи йилдан хосилга кириб, сентябрнинг урталарида пишади.

Паркент туманининг фермер хужаликла-ри хамда ахоли томоркаларида грек ёнгоги етиштириш кулай булиб, тог ва тоголди ху-дудларида, дарё-сойлар буйида, кир-адирлар хамда текисликларда, ахоли томоркаларида етиштириш мумкин. Ёнгок сувга талабчан, куёш ва иссиксевар дарахт булиши билан бирга, парваришлаш содда технологияни талаб килади.

1-жадвал

Узбекистонда ё^ок меваси маFЗи сифатлилиги ва жах,он бозорида товарлилик хусусиятининг куриниши

Гуру^лар Ёнгок огирлиги, г Балл Гуру* Магизнинг чикиши, % Балл

Жуда майда 6,1-8,0 1 Жуда ю^ори магизга эга 56,0 дан ю^ори 5

Майда 8,1-10,0 2 Ю^ори магизга эга 53,1-56,0 4

Уртача 10,1-12,0 3 Уртача магизга эга 49,1-53,0 3

Йирик 12,1-14,0 4 Кам магизга эга 45,1-49,0 2

Жуда йирик 14,1 дан юкрри 5 Жуда кам магизга эга 45,1 дан паст 1

КИШЛОК ХУЖАЛИГИ ФАНЛАРИ СЕЛЬСКОХОЗЯЙСТВЕННЫЕ НАУКИ AGRICULTURAL SCIENCES

Я

Махаллий ахоли томонидан табиий ёнгокзорларда кимматли хужалик хусусият-га эга булган шаклларни ажратиб олиш куп-лаб амалга оширилган булиб, ушбу шакллар ёнгок мевасининг сифатини аниклашда бо-зорда ракобатбоп булиши, мевасининг кат-талиги ва куриниши, магзининг дунё бозо-ри талабида ок булиши, энг мухими, сифат ва бахо омили курсаткичларига эга булиши хамда юкори хосилдорлиги билан ажралиб туради.

Тошкент, Сурхондарё, Жиззах вило-ятларининг Бустонлик, Паркент, ^ибрай, Охангарон, Бойсун ва Зомин туманларида-ги мавжуд ёнгокзорлардан танлаб олинган грек ёнгоги сифат курсаткичлари уларнинг шаклларини бахолаш оркали амалга оши-рилди. Масалан, дунё бозорида махсулот етиштириш мумкин булган ёнгокнинг "Чан-длер" нави меваси йирик, пучоги юпка ва магзи ок булиб, бугунги кунда жахон бозори талабига тула жавоб беради. Одатда, ушбу нав асосида бог ташкил килишда гектарига 200 туп дарахт жойлашади.

Икки йиллик кучат экилгач, уч йилдан сунг хосилга кириб, 8-йилга бориб хар бир дарахт уртача 40 килограмм хосил бера бош-лайди. Демак, 1 гектар ёнгокзордан уртача 8 тонна хосил олиш имкони пайдо була-ди. Агар ёнгокнинг уртача бозор бахоси 20 минг сум эканини инобатга олсак, шу пайт-гача фойдаланилмаган тоголди худуддаги бир гектар майдондан 160 миллион сумли махсулот етиштириш мумкин. Ушбу нав-нинг дарахтлари 15-20 йилдан сунг хар бир туп дарахт хисобига 180-200 килограмм-гача юкори сифатли хосил бера бошлайди.

Грек ёнгоги меваси ва барча вегетатив органлари хам иктисодиёт тармоклари учун зарур эканлиги боис, таъбир жоиз булса, ёнгокчиликни чикитсиз технологияга асос-ланган ишлаб чикариш сифатида бахолаш мумкин. Дарахт ёгочи мебелсозлик саноати учун кимматбахо хомашё булса, баргидан тортиб мевасигача шифобахш хусусиятга эгалиги билан ажралиб туради. Айникса, кадимдан халк табобатида грек ёнгогининг барглари, гуллари, мева гураси, пустлоги,

пучоги, магзининг пустлоги ва ёнгок мойи-дан кенг фойдаланиб келинаётгани бунинг яккол далилидир.

Шунинг учун хам лалми ерлардан фой-даланишни рагбатлантириш ва самарадор-лигини янада ошириш, ички ва ташки бозор-ларда ракобатдош булган грек ёнгоги ишлаб чикариш хажмини купайтириш, замонавий ёнгок плантацияларини барпо килиш хамда ёнгок етиштириш буйича илмий асосланган усуллар ва интенсив технологияларни кенг жорий этиш зарур.

Грек ёнгоги республиканинг барча ху-дудларида экилади. Тошкент вилояти Бус-тонлик тумани кияликларининг катта ер майдонларида ёнгокзорлар мавжуд. Бу ер-даги ёнгокзорлар нав таркибининг яхшили-ги билан бошка ёнгокзорлардан фарк килиб, улар танлаш йули билан ёввойи грек ёнгоги дарахтларидан келиб чиккан.

Юкорида тилга олинган ёнгок етишти-ришнинг юкори даромадли ишлаб чикариш тури сифатидаги мухим хусусиятларидан бири, яъни ички бозорда ва шунингдек, ташки бозорда грек ёнгогига талаб доимий-лиги, талабнинг микдори муттасил ортиб бориши куйидаги холатлар билан бевосита боглик:

- бугунги кунда ёнгокнинг озик-овкат сифатидаги, инсонлар рационидаги ахамия-тини илм-фан аник ва мунозарасиз курсат-кичлар билан исботлади хамда жамоатчи-лик онгига тобора кенгрок сингдириб бо-рилмокда;

- жахон бозорида ёнгок етиштириш хажмининг унга булган талабдан анча кам-лиги, дунё мамлакатлари уртасида ёнгок сифатини бузмасдан, хажмини камайтир-масдан (нобудгарчиликлар ва табиий йуко-лиш хисобига) ташишга жуда кулайлиги савдо сохасида тадбиркорлик субъектлари учун юкори даражадаги жозибадорликни юзага келтиради.

Айни пайтда, таъкидлаш жоизки, жахон бозоридаги грек ёнгогининг товар-лилик хусусиятлари (истеъмол киймати) куйидаги курсаткичлар билан бахоланади (1-расм):

КИШЛОК ХУЖАЛИГИ ФАНЛАРИ СЕЛЬСКОХОЗЯЙСТВЕННЫЕ НАУКИ AGRICULTURAL SCIENCES

1-расм. Грек ёнFOFининг жах,он бозоридаги товарлилик хусусиятини белгиловчи курсаткичлар

Манба: Муаллиф ишланмалари асосида тузилган.

Юкорида санаб утилган курсаткичлар дунё ёнгок бозоридаги талабни узида акс эттириши билан биргаликда, ишлаб чика-рувчининг (тадбиркорнинг) фойда олиши-ни таъминлайди. Шунинг учун хам юкори даромад келтирадиган ёнгокзорлар ташкил килишда (дехкон хужаликлари томоркала-рида ёнгок экишда) ёнгок навларини тан-лаш ута долзарб масала хисобланади. Чунки нотугри танланган грек ёнгоги нави ишлаб чикарувчига уз ихтиёридаги ердан фойда олиш имкониятини яна бир неча йил орка-га суриши, узок йилга мулжалланган холда килинган мехнат ва сарф-харажатларнинг бесамар сарфланишига олиб келиши мум-кин. Шунинг учун хам ишончли сотувчи-лардан кафолатланган ёнгок кучатларини харид килишга эътибор каратиш лозим. Бу борада ихтисослашган илмий-тадкикот муассасаларидан кучатларни харид килиш тавсия килинади. Шунингдек, мутахассис-ларни жалб килган холда, олдин экилган ёнгок кучатларини пайвандлаш усулидан хам кенг фойдаланиб, бозор талабига жавоб

берадиган, сифатли хосил берувчи ёнгок-зорларни ташкил килиш амалиётидан фой-даланиш зарур.

Шунинг учун хам хозирда республика "Ёнгок ишлаб чикарувчилар ва экспорт килувчилар уюшмаси" жахон бозорида ха-ридоргир (меваси йирик, юпка пучок ва ок магизли, экилгандан кейин 5 йилдан бошлаб хосилга кирувчи ва саккизинчи йилга бориб уртача хар туп ёнгок 30-35 килограммгача хосил бериш салохиятига эга) хисоблан-ган, Калифорнияда яратилган (АКШ) грек ёнгогининг "Chandler" нави асосида Самарканд вилоятининг Кушработ туманида ёнгок плантацияси ташкил килинди. Ушбу ёнгок нави хосилдорлиги, мева сифати ях-шилиги, иклимга мослашувчанлиги туфай-ли хозирда Туркия, Эрон, Хитой, Х,индис-тон, АКШ, Франция, Руминия, Болгария, Украина, Австралия, Чили каби дунёнинг турли давлатларида экиб парвариш килин-мокда.

Аграр сохасининг FAOSTAT маълумот-ларига эътибор каратадиган булсак, юко-

КИШЛОК ХУЖАЛИГИ ФАНЛАРИ СЕЛЬСКОХОЗЯЙСТВЕННЫЕ НАУКИ AGRICULTURAL SCIENCES

ft

Я

ри калорияли, экологик жихатдан фойдали озик-овкат махсулотлари савдосида сунгги 5 йил давомида АКШ да грек ёнгоги истеъ-моли хажми икки мартага усган, шу билан бирга, талаб ортиши натижасида ушбу мах-сулотнинг уртача бахоси деярли 3 мартага ортган. Жумладан, Европа давлатларида хам шу йилларда бир килограмм грек ёнгоги бахоси 3,5 евродан 10 еврогача ортганли-гини кузатиш мумкин. АКШнинг Бруклин озикланиш институти (Вашингтон) олимла-ри Америкадаги "ёнгок туполони"ни инсон-ларнинг натурал махсулотлар истеъмолига кайтиши билан бахолашмокда. Айни пайтда ёнгок истеъмолига булган талабнинг ортиши юкорида таъкидланган сабаблар хамда уни ишлаб чикариш билан боглик хусусиятларга бевосита алокадор холда хам юз бермокда. Хусусан, дунё ёнгок бозори махсулот билан

микдор жихатидан хеч канон туиинмаган. Шу билан биргаликда, бу борадаги мутахас-сисларнинг фикрларига таянадиган булсак, якин келажакда дунё ёнгок бозорида махсулот билан туйиниш юз бермайди. Яъни грек ёнгоги истеъмолига булган талаб таклиф билан микдор жихдтидан таъминланмайди.

Грек ёнгогига булган бозор талабини кондириш борасидаги муаммолар, биринчи навбатда, грек ёнгогининг усиб, махсулот бериши билан боглик географик худудлар-нинг сайёрамизда жуда чекланганлиги билан изохланади. Мутахассисларнинг фик-рича, сайёрамизда ер фондининг факат-гина 4-7 фоизи грек ёнгогини етиштириш учун ярокли булиб, ёнгок етиштириш учун кулай худудларда жойлашган давлатлар ушбу табиий-географик имкониятлардан унумли фойдаланишлари мумкин.

2-жадвал

Дунёда 2013/2014-2018/2019 йилларда грек ёнFOFи етиштириш ва истеъмол килиш динамикаси (тонна, пучоги тозаланмаган ёнгоц)

Давлатлар номи 2013/14 2014/15 2015/16 2016/17 2017/18 Октябрь 2018/19

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

Ишлаб чикариш хажми

Хитой 780,000 900,000 1,000,000 1,060,000 1,000,000 850,000

АКШ 446,335 518,003 549,754 622,329 571,527 625,958

Европа иттифоки 110,000 107,900 117,928 116,670 121,000 130,000

давлатлари

Украина 115,790 102,740 115,080 108,000 108,500 127,000

Чили 60,000 81,634 80,000 119,000 97,500 120,000

Туркия 75,000 40,000 60,000 63,000 58,000 63,000

Молдова 23,100 32,000 30,000 31,000 33,400 35,000

Бошкалар 50,950 43,570 42,100 41,200 42,300 44,500

Жами 1,661,175 1,825,847 1,994,862 2,161,199 2,032,227 1,995,458

Ички истеъмол хажми

Хитой 854,300 956,400 1,075,500 1,088,200 989,200 830,000

Европа иттифоки 262,100 278,500 310,228 355,470 399,700 425,000

давлатлари

АКШ 154,922 140,532 134,576 191,759 171,249 200,600

Туркия 115,100 101,100 142,500 160,100 131,700 135,000

Япония 29,000 38,000 40,400 45,800 47,800 50,000

Х,индистон 26,400 32,700 43,400 45,500 47,500 47,000

Украина 40,590 43,140 39,380 52,600 26,300 42,300

Жанубий Корея 29,100 33,900 31,400 32,100 28,400 30,000

БАА 17,100 14,300 15,100 32,600 27,500 30,000

Бошкалар 1139,550 1131,211 154,350 141,068 143,925 161,600

Жами 1,668,162 1,769,783 1,986,834 2,145,197 2,013,274 1,951,500

Манба: Грецкие орехи: мировое производство, потребление, экспорт-импорт. Годовой отчет USDA. http://givemebid.com/greckie-orexi-mirovoe-proizvodйvo-potreblenie-eksport-import-godovoj-otchet-usda-2

ДУНЁДА 2013/2014-2018/2019 ЙИЛЛАРДА ГРЕК ЁНГОГИ ИШЛАБ ЧИЦАРИШ Х,АЖМИ АЙРИМ ДАВЛАТЛАРДА

■ Хитой ■ АКД1 ■ Европа иттифоки давлатлари ■ Украина Чили > Туркия ■ Молдова

5 о о с с "> п о О г с с с о к о 2> Э О Г с 1/ f о гГ t -> о с с с с VC г г с г о о 0 J о 0 ч с ч с 41 о о л ■"Г 0

On о _ О f4 г- Llii. 107,9 102,74 ^ 81,634 ■ 32 оо СЧ ОО ON О Г"- 1лГ ^ ^ о оо о Mil 116,67 108 119 ■ 31 121 108,5 97,5 ■ 33,4 о г- о (N ^ ML.

2013/14 2014/15 2015/16 2016/17 2017/18 ОКТЯБРЬ

2018/19

2-расм. Дунёда 2013/2014 - 2018/2019 йилларда грек ёнFOFи ишлаб чикариш х,ажми

айрим давлатларда

Манба: Грецкие орехи: мировое производство, потребление, экспорт-импорт. Годовой отчет USDA. http://givemebid.com/greckie-orexi-mirovoe-proizvodstvo-potreblenie-eksport-import-godovoj-otchet-usda-2

Тахлилларнинг курсатишича, дунёда грек ёнгоги ишлаб чикариш хажми ва унинг истеъмоли микдори суръати муттасил усиб бормокда (1-расмга каранг). Хусусан, 20132014 йил мавсумида дунё буйича Хитой 780,000 тонна грек ёнгоги етиштирган булса, 2018-2019 йил мавсумига келиб ишлаб чикаришнинг микдори 850,000 тоннани ташкил килган. Бу курсаткич А^Ш да 2013-2014 йил мавсумида 446,335 тоннани ташкил килган булса, 2018-2019 йил мавсумига келиб ишлаб чикариш микдори 625,958 тоннага етган. Европа иттифоки давлатларида 2013-2014 йил мавсумида 110,000 тонна грек ёнгоги етиштирилган булса, 2018-2019 йил мавсумига келиб ишлаб чикаришнинг микдори 130,000 тоннага тенг булган. Украинада 20132014 йилларда 115,790 тонна грек ёнгоги етиштирилган булса, 2018-2019 йил мавсумига келиб ишлаб чикаришнинг микдори 127,000 тоннага тугри келган. Чили 2013-2014 йилларда 60,790 тонна грек ёнгоги етиштирган булса, 2018-2019 йил мавсумига келиб ишлаб чикаришнинг

микдори 120,000 тоннага тугри келган. Туркияда 2013-2014 йилларда 75,000 тонна грек ёнгоги етиштирилган булса, 2018-2019 йил мавсумига келиб ишлаб чикаришнинг микдори 63,000 тоннага тугри келган. Молдавада 2013-2014 йилларда 23,100 тонна грек ёнгоги етиштирилган булса, 2018-2019 йил мавсумига келиб ишлаб чикариш микдори 35,000 тоннага тугри келгани юкоридаги расмда келтирилган.

Хулосалар

1. Республикамиз шароитида ёнгок биз-неси ривожланиб бораётган булса-да, ушбу соханинг тадбиркорлик фаолиятини рагбат-лантирувчи ва чекловчи катор хусусиятлари хам мавжуд.

Биринчидан, ички ва ташки бозорларда грек ёнгогига талаб йилдан-йилга ошиши хамда ушбу талабнинг инсонлар уз согли-ги устида кайгуриши ва ёнгокнинг фойдаси тугрисида ахборотга эга булиши даражасига тугри мутаносибликда ортиши бозор талаби келажакда хам усишини англатади.

Иккинчидан, ёнгок бизнеси мавсумийли-ги, ёнгокзорлардан кушимча кишлок хужа-

КИШЛОК ХУЖАЛИГИ ФАНЛАРИ СЕЛЬСКОХОЗЯЙСТВЕННЫЕ НАУКИ AGRICULTURAL SCIENCES

ft

Я

лиги экинлари экиш максадларида фойдала-ниш имкони йуклиги ва инвестиция кайти-ми узоклиги сохага инвестиция киришини секинлаштиради.

2. Бозор талаби ва махсулотга бозор бахоси шаклланиши нуктаи назаридан ёнда-шадиган булсак, грек ёнгогига бозор талаби узгариши ва бахо шаклланиши механизми куйидагиларга эътибор каратишни талаб килади:

биринчидан, асрлар давомида республи-камиз худудларида грек ёнгоги етиштирил-са-да, ахоли томонидан тасодифий танлан-ган ёввойи грек ёнгоги хосилдорлиги паст ва махсулот сифати бозор талабига жавоб бермайди;

иккинчидан, грек ёнгоги томоркаларда етиштирилиши билан бирга битта томорка-нинг узида хам ёнгок, асосан, навсиз май-да мевалилиги, куриниши, магзи ажрали-ши, пучоги калинлиги хамда магзи сифати жихатидан турличалиги, бозор талабига жавоб берадиган микдор ва партиядаги махсулотни тайёрлаш кийинлиги махсу-лотнинг бозор бахосини кескин пасайтира-ди;

учинчидан, ахоли грек ёнгоги билан, асосан, махаллий бозорларда савдо кила-ди. Махсулот эса турли маросимлар, оила-да истеъмол килиш ёки уй шароитида пи-шириклар тайёрлаш учун харид килинади. Бунда махсулот сифати хам махаллий бозор талаби асосида шаклланган;

туртинчидан, томоркаларда дарахтлар сони камлиги, тупрок унумдорлиги жуда паст булган тошлок ерларда ёки тог дарёла-ри, сойлар буйида усиши, хосилдорлик юко-ри эмаслиги билан ажралиб туради;

бешинчидан, тогли худудларда грек ёнгогининг сойлардаги сув буйлари, тошлок ерлар, бошка экинларни экиш мумкин бул-маган уватларда онда-сонда экилиши ёнгок етиштириш агротехникасига риоя килишга имкон бермайди.

3. Грек ёнгоги етиштириш ва жахон бо-зори талабига жавоб берадиган сифатли махсулот билан бозорга кириш имконини берувчи ёнгок дарахтининг янги навлари ва агротехникасини яратишни рагбатланти-риш лозим.

4. Тошкент шахридаги дехкон бозорла-ридаги кузатишларнинг курсатишича, агар-да бозор бахоси шаклланиши жихатидан ён-дашадиган булсак:

- грек ёнгоги меваси йирикрок булса, майда ёнгокларга караганда 50 фоизгача кимматрок сотилади;

- утган йилда йигиштириб олинган ёнгок янги йигиб олинган ёнгокка нисбатан 30 фо-изга кимматрок сотилади (факат ёнгокнинг янги ёки эскилигини билиш бир кадар би-лим ва тажриба талаб килади);

- тозаланган ёнгок магзи кимматрок со-тилиши билан биргаликда, тезрок бузилиши ва ифлосланишини хам эътиборга олиш ло-зим.

REFERENCES

1. Bolezni greckogo oreha: o chem govoryat chernye pyatna [Walnut diseases: what black spots are talking about]. Available at: https://www.aptekasadivnyka.ua/ru/plodovye-derevia/ orekh/bolezny-hretskoho-orekha-o-chem-hovoriatchernye-piatna/.

2. Konstantinova M. Diseases of the Greek orex and ix treatment. J. Propozitsiya, 2017, no. 5, pp. 126-129. Available at: https://propozitsiya.com/bolezni-greckogo-oreha-i-ih-lechenie/.

3. Osnovnye bolezni greckogo oreha [The main diseases of the walnut]. Available at: http:// asprus.ru/blog/osnovnye-bolezni-greckogoorexa/.

4. Konstantinova M. Vrediteli greckogo oreha: sistema zashhity [Walnut pests: protection system]. Available at: https://propozitsiya.com/vrediteli-greckogo-oreha-sistema-zashchity/.

KMWflOK XyWAAMrM OAHAAPM CEflbCK0X03flMCTBEHHblE HAyKM AGRICULTURAL SCIENCES

5. Xushmatov N. The issue of savings in the cultivation of walnuts. J. Agro hydro news socioeconomic magazine, 2020, no. 7, pp. 18-19.

6. Xushmatov N. How to save resources in walnut production. J. Agro hydro NEWS socioeconomic magazine, 2020. no. 9, pp. 14-15.

7. Xushmatov N. Cost savings in growing walnuts. J. Agro hydro news socio-economic magazine, 2020, no. 10, pp. 18-19.

8. Inobatov A. Organizational and economic mechanism of increasing efficiency of industrial processing of nuts in Uzbekistan. 2019, pp. 124-128. Available at: https://ijrcs.org/wpcontent/ uploads/IJRCS201911023.pdf/.

9. How to protect walnuts from disease and harm? Available at: http://sad.usadbaonline.ru/ ru/2014mar/problems/7324/.

10. Khushmatov N.S., Inobatov A.B. Resource-saving technologies in the cultivation of walnuts in terms of economic evaluation methodological approaches. J. of Contemporary Issues in Business and Government, 2021, vol. 27, no. 1, pp. 957-968. P-ISSN: 2204-1990; E-ISSN: 1323-6903. Available at: https://cibg.org.au //pdf/.

11. Inobatov A.B., Khushmatov N.S. Pricing formation and market variability characteristics in walnut cultivation and its delivery to consumers turkish. J. of Computer and Mathematics Education, 16 April 2021, vol. 12, no. 7, pp. 294-301.

12. Umarov S. Scientific-theoretical basis of the innovative development of water resources.

13. Uzbekistan. Bulletin of Science and Practice, 4 (12), pp. 409-415. (in Russian).

14. Yusupov E.D. Diversification of the activities of business entities in agriculture: theoretical foundations and market principles for its implementation. Russian Electronic Scientific Journal 2018, 12, no. 4 (30). DOI: 10.31563/2308-9644-2018-30-4-162-167.

15. Eshev A.S, Nazarova F.Kh. Influencing factors for the development of agricultural strategy in the republic of Uzbekistan. International journal for innovative research in multidisciplinary field. July 2019, vol. 5, issue 7, pp. 151-160.

16. All the subtleties of the collection and preservation of the walnuts. Available at: https:// www.dacha-svoimi-rukami.com/vse-tonkosti-sbora-khraneniya-gretskikh.html/.

17. Inobatov A.B. Foreign experience of farming (by the example of farming in Holland). Modern trends of development of the agrarian complex, Salt Zaymishche, 2016, May 11-13, pp. 1521-1523.

18. Inobatov A.B., Khamdamov Sh. Regulation of innovative development of agriculture" Priority directions of development of modern science of young scientists agrarians materials of the v-th international scientific-practical conference of young scientists, dedicated to the 25th anniversary of FSBSI "Caspian research institutes of arid agriculture". 2016, May 13, pp. 1068-1070.

19. Interesnye fakty o greckom orehe [Interesting facts about walnuts]. Available at: https:// inc-news.ru/food/overview/2:83070/.

20. Useful properties of walnut extract. Available at: http://nutguide.ru/vidy/greckie/ ochishhennogo-oreha

21. Ozbekistondagi togoldi hududlarda yongoq plantatsiyalari tashkil etiladi. Available at: https://sputniknews-uz.com/society/20170215/4814762/0zbe-kistondagi-togoldi-hudud-larda-yongoq-plantatsiyalari-tashkil-etiladi.html/.

22. Stoit li zahodit v orehovyi biznes. Available at: http://orehovod.com/articles/612-a-stoit-li-zahodit-v-orehovyi-biznes-v-2017-godu.html.

2018.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.