"УЗБЕКИСТОН ТЕМИР ЙУЛЛАРИ"НИНГ ТЕЗЮРАР УЧАСТКАЛАРИДАГИ (ТОШКЕНТ ЙУЛ МАСОФАСИ МИСОЛИДА) РЕЛЬСЛАРДА ЮЗАГА КЕЛАЁТГАН НУЦСОНЛАРИ ТАХЛИЛИ
Сирожиддин Лочинбек уFли Суюнов
Илмий раубар: Саидбурхон Тулаганович Джаббаров Тошкент давлат транспорт университети
АННОТАЦИЯ
Ушбу маколада темир йул инфратузилмасининг, жумладан харакат хавфсизлигини таъминлашда йул устки курилмасининг мухим элементларидан хисобланган рельсларнинг техник холати, рельс хужалигини жорий саклаш технологиясида илгор услубларни кулланилиши хозирги кунда юртимизда тезюрар ва юкори тезликдаги темир йул тармогинидаги холати буйича маълумотлар келтирилган.
Калит сузлар: Рельс, тезюрар поездлар, рельс нуксонлари, флокен, деффектлар, рельс дефектоскопи.
ANALYSIS OF DEFECTS OF UZBEKISTAN RAILWAYS ON RAILS
Sirojiddin Lochinbek ugli Suyunov
Scientific adviser: Saidburhon Tulaganovich Djabbarov Tashkent State Transport University
ABSTRACT
In this article, the technical condition of the rails considered as one of the main elements of the road safety device in the provision of railway infrastructure, including Traffic Safety, the application of advanced methods in the current storage technology of the rail economy, the current state of the high-speed and high-speed rail network in our country are presented.
Keywords: Rails, high-speed trains, rails defects, floken, deffects, rails defectoscope.
КИРИШ
Мамлакатимизда 2011 йилда Тошкент-Самарканд йуналишида "Афросиёб" тезюрар поездлар харакатини йулга куйилиши "Узбекстон темир йуллари" тарихида янги технологик жараён бошлангидан дарак берди. Бугунги кунда ушбу йуналишдаги темир йул булагининг алохида булакларида тезюрар поездлар 220-
230 км/с тезликда харакатланмокда[1]. Шу билан бирга ушбу йуналишнинг асосий кисмида барча тоифадаги поездларнинг аралаш харакати мавжуд булиб, бир укга тушадиган юкланиш 17 - 23 т/укга ни ташкил этмокда.
МАТЕРИАЛ ВА УСУЛЛАР
Тезюрар харакат йулга куйилган вактдан бошлаб, тезюрар харакат участкаларида рельсларни шикастланиши ва нуксонларининг ривожланишини урганиш, рельлар зарарланишининг узига хос хусусиятлари ва энг кенг таркалган хавфли нуксонларни аникдаш, рельс дефектоскопининг тезюрар харакат участкаларидаги рельсларнинг ишончлилигини кафолатли таъминловчи истикболли курилмаларини урнатиш зарурияти вужудга келмокда.
НАТИЖАЛАР
Тошкент-Самарканд темир йул булагидаги рельсларнинг холатини урганиш максадида, ушбу участкадаги рельсларда хосил булган, хамда дефектоскоплар ёрдамида аникланган нуксонлар тури, келиб чикишига караб тахлил килинган. Куйидаги 1 - жадвалда Тошкент -Самарканд темир йул булагининг "Тошкент йул масофаси" дан утган кисмида аникланган рельс нуксонлари хакида маълумотлар келтирилган.
1-жадвал.
"Тошкент йул масофаси" тезюрар участкаларда 2011 -2020 йилларда юзага рельс
нуксонлари
Нуксолар Ииллар буйича нуксонлар сони Умумий
2011 2012 2013 2014 201 5 201 6 201 7 201 8 201 9 2020
21.1-21.2 21 30 21 12 15 37 17 13 6 19 191
53.1-53.2 4 8 33 10 6 10 13 4 1 2 91
26.3-26.4 2 3 - 3 - 3 - - - - 11
Аникланган рельс нуксонларини йиллар ва турлари кесимида таксимланиши 1 - расмда тасвирланган.
1-расм. "Тошкент йул масофаси" тезюрар участкаларда аникланган рельс
нуксонларининг таксимоти
Тадкикотлар курсатадики тезюрар поездлар харакатланувчи Тошкент йул масофасининг тезюрар участкасида каллакдаги оч ёки тук рангли доглар, хамда ички нуксонлар (газ пуфакчалари хк.) окибатидда юзага келадиган синишлар (21.1ва 21.2 нуксон) энг куп учраётган нуксонлар каторига киради.
2-расм Каллакдаги оч ёки тук рангли доглар хдмда ички нуксонлар (газ пуфакчалари х.к.) окибатидда юзага келадиган синишлар (21.1ва 21.2 нуксон).
МУХ,ОКАМА
Бу каби нуксонлар, келиб чикиши контакт-толикиш сабаблари билан боглик булган энг хавфли нуксон хисобланиб, рельс каллаги ичида, бирон-бир ташки белгиларсиз ривожланиб боради. Х,атто ушбу дарз ташкарига чиккан холда хам жуда кичик "очилганлиги" сабабли уни аниклаш ута мураккаб.
Кундаланг толикиш дарзлари юзага келишининг икки асосий сабаби мавжуд. Биринчиси - каллак ичида микроскопик узилишлар (флокенлар) мавжудлиги булиб, улар одатда рельс сирпаниш юзасидан купи билан 10 мм чукурликда жойлашадилар. Флокен - доначали узилиш булиб, улардан харакатдаги таркиб юкламаси таъсирида радиал тарзда толикиш дарзлари ривожланиб боради. Айникса прокаткадан сунг шошмай (аста-секин) совутилмаган ёки махсус печларда тутилмаган, ё булмаса, печда технологияни бузган холда тутилган рельсларда бундай деффектлар хосил булади.
ХУЛОСА
Каллакдаги бундай нуксонлар фойдаланиш жараёнида юзага келишига асосий сабаб, юкорида курсатилган рельс нуксонлари буйича гистограмма куринишидаги тахлилига асосланиб йиллик юк утиш хажмининг бази йилларда ошганлиги ва (эксплуатация килиш) жараёнида меъёридан звено йулида 600 млн т
бруттони, улоксиз йулларда эса-700 млн т бруттондан куп юк утганлиги сабаб булмокда. Рельснинг болтдан ва бошка тешиклари туфайли буйинчадаги дарзлар 53.1-53.2-сони нуконлар эса асосан йулнинг эгри участкаларида хосил булиб, улама булитларнинг бушаши ва уланган кисимларда зурикишларнинг меъёридан ортиб кетиши сабаб булмокда.
Каллакдаги бундай нуксонлар ультратовушли дефектоскоплар ёрдамида аникланади. Рельсларнинг халкаро стандарт холати буйича кундаланг киркимида бундай дефектлар юзага келганда харакат таркиби тухтатилади. Бундай нуксонлар аниклангандан сунг, тезюрар поездлар харакати хавфсизлигини, ишончлилигини таъминлаш учун темир йуллардан техник фойдаланиш коидаларига мувофик холда темир йул участкаларидан фойдаланиш (эксплуатация килиш) зарур.
REFERENCES
1. Djabbarov Saidburkhan. Prospects for raising passenger train speed on the reconstructed section of the railway UZBEKISTAN Transport Problems. -Katowice: Silesian university of technology publication, 2016, Volume 11, Issue 4, р.р.103-110.
2. В. С. Лысюк, В. М. Бугасник "Повреждения рельсов и их диагностика" - М.: ИКЦ "Академкнига",
2006. - 638 с.
3. Распоряжение ОАО "РЖД" № 2499р от 23.10.2014 Об утверждении и введении в действие инструкции "Дефекты рельсов. Классификация, каталог и параметры дефектных и остродефектных рельсов"- М.:2014. - 108с.
4. Межгосударственный стандарт ГОСТ 34222-2017 Рельсы железнодорожные -М.:2017. - 162с.