Научная статья на тему 'ЎЗБЕКИСТОН ТАРИХИЙ-МАДАНИЙ ЁДГОРЛИКЛАРИНИ КРЕАТИВ ЎРГАНИШГА ҚАРАТИЛГАН СИНФДАН ТАШҚАРИ МАШҒУЛОТЛАР МАЗМУНИ'

ЎЗБЕКИСТОН ТАРИХИЙ-МАДАНИЙ ЁДГОРЛИКЛАРИНИ КРЕАТИВ ЎРГАНИШГА ҚАРАТИЛГАН СИНФДАН ТАШҚАРИ МАШҒУЛОТЛАР МАЗМУНИ Текст научной статьи по специальности «Науки об образовании»

219
34
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Креативлик / маданий мерос / интеллектуал-ижодий маҳсулот / қобилиятни ривожлантириш / дидактик шарт-шароитлар / original / creative / initiative / constructive / innovative / yeducation / develop ment / basic / quality / level / thinking

Аннотация научной статьи по наукам об образовании, автор научной работы — М. А. Тилакова

Ўқув жараѐнида миллий-маданий мерос идрок қилинибгина қолмай, интеллектуал-ижодий нуқтаи назардан ўрганилиши зарур. Чунки интеллектуалижодий креатив идрок қилиш ва уни ижодий фаолият жараѐнига жорий этишни, зарур коммуникатив муносабатларни амалга татбиқ қилишни синфдан ташқари шароитларда тўлиқ амалга ошириш мумкин

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE CONTENT OF EXTRACURRICULAR ACTIVITIES AIMED AT THE CREATIVE STUDY OF HISTORICAL AND CULTURAL MONUMENTS OF UZBEKISTAN

The educational process should be studied not only from the point of view of national cultural heritage, but also from the intellectual and creative point of view, because intellectual creative perception and its introduction into the process of creative activity, the implementation of the necessary communicative relations can be fully realized in the extracurricular environment

Текст научной работы на тему «ЎЗБЕКИСТОН ТАРИХИЙ-МАДАНИЙ ЁДГОРЛИКЛАРИНИ КРЕАТИВ ЎРГАНИШГА ҚАРАТИЛГАН СИНФДАН ТАШҚАРИ МАШҒУЛОТЛАР МАЗМУНИ»

УЗБЕКИСТОН ТАРИХИЙ-МАДАНИЙ ЁДГОРЛИКЛАРИНИ КРЕАТИВ УРГАНИШГА КАРАТИЛГАН синфдан ташкари машгулотлар

МАЗМУНИ

М. А. Тилакова

Жиззах ВПХКТМОХМ "Педагогика ва психология, таълим технологиялари кафедра мудири", п.ф.ф.д (PhD)

А. Мелибоев

Жиззах ВПХКТМОХМ дотценти

АННОТАЦИЯ

Укув жараёнида миллий-маданий мерос идрок килинибгина колмай, интеллектуал-ижодий нуктаи назардан урганилиши зарур. Чунки интеллектуал-ижодий креатив идрок килиш ва уни ижодий фаолият жараёнига жорий этишни, зарур коммуникатив муносабатларни амалга татбик килишни синфдан ташкари шароитларда тулик амалга ошириш мумкин.

Калит сузлар: Креативлик, маданий мерос, интеллектуал-ижодий махсулот, кобилиятни ривожлантириш, дидактик шарт-шароитлар.

THE CONTENT OF EXTRACURRICULAR ACTIVITIES AIMED AT THE CREATIVE STUDY OF HISTORICAL AND CULTURAL MONUMENTS OF

UZBEKISTAN

ABSTRACT

The educational process should be studied not only from the point of view of national cultural heritage, but also from the intellectual and creative point of view, because intellectual creative perception and its introduction into the process of creative activity, the implementation of the necessary communicative relations can be fully realized in the extracurricular environment.

Keywords: original, creative, initiative, constructive, innovative, yeducation, develop ment, basic, quality, level, thinking.

КИРИШ

Жахонда таълим сохасини модернизация килиш, укитишнинг методик таъминотини замонавий ривожланиш тенденцияларига мувофик такомиллаштириш амалиётига эътибор кучайтирилган.

Academic Research, Uzbekistan 159 www.ares.uz

Республикамизда таълим муассасаларида кадрлар тайёрлаш сохасида ракобат мухитини шакллантириш, кадрлар тайёрлаш тизими мазмунини мамлакатнинг ижтимоий ва иктисодий тараккиёт истикболлари, жамият эхтиёжлари, фан, маданият, техника ва технологиянинг замонавий ютукларидан келиб чиккан холда такомиллаштиришга эътибор каратилган. Креатив фикрлайдиган ёшлар салохияти ва иктидорини ривожлантириш, модификациялашган таълим мазмунига, янги технология ва инновацияларни киритиш лозимлиги таъкидланган.

МЕТОДОЛОГИЯ

Укув жараёнида миллий-маданий мерос идрок килинибгина колмай, интеллектуал-ижодий нуктаи назардан урганилиши зарур.[2] Чунки интеллектуал-ижодий креатив идрок килиш ва уни ижодий фаолият жараёнига жорий этишни, зарур коммуникатив муносабатларни амалга татбик килишни синфдан ташкари шароитларда тулик амалга ошириш мумкин. Юкори синф укувчиси ижодий махсулот яратар экан, кадимий меъморий объектнинг меъморий-тимсолли ифодалилигини хис этиши; ишнинг аник бир максадга каратилгани; мазмунан режалаштирилганини англаши; материални мантикий ва изчил идрок этиши; ижодий тасаввури кенг булиши; ёдгорликнинг нафакат тарихий-маданий, балки меъморий-бадиий кимматини билиши, эстетикаси, эмоционал таъсирини очиб бериши; узининг дадил мулохазаси ва фикрини билдирган холда, асосий мазмунни умумлаштира олиши; интеллектуал-ижодий махсулотга креатив ёндашиши, уз-узини намоён эта билиши; фойдаланилаётган адабиётлар руйхатини келтира олиши зарур. Таъкидлаш жоизки, укувчида креативлик кобилиятини ривожлантириш учун юкори эмоционал-ижобий кайфият, эхтиёж булиши, бунинг учун таълим жараёнида зарур дидактик шарт-шароитлар таъминланиши зарур.

Тарихий-маданий ёдгорликларни креатив урганишга каратилган машгулот жараёни модели муаммони хал этишнинг структуравий-мазмундор асоси сифатида Узбекистон тарихий-маданий ёдгорликларини креатив урганишга каратилган синфдан ташкари машгулотлар мазмуни негизини ташкил этади. Мазкур жараёнда ранг-баранг ва куп вариантли иш турлари, типлари, жанрлари ва услубларидан фойдаланилади.

Кулланиладиган иш тематикаси хам узига хос ва кизикарли булиб, муайян мавзу юзасидан мулохоза юритиш, фикрлашиш, ёзма ва огзаки мулокот (шеър ёзиш, насрий матнлар тузиш ва х к.), узок утмиш билан"диалог"га

киришиш, ижодий тасаввурга берилиш, уз даврига "кайтиш" кабиларни камраб олади. Бундай иш тематикасини амалга оширишда реферат, маъруза, маърифий материаллар тайёрлашдан фойдаланилади. Меъморий ёдгорликни хиссий-эмоционал идрок килиш, кадимий меъморчилик санъатини бадиий-эстетик алгоритмланган тахлилини амалга ошириш, бу хакда укувчиларнинг таассуротларини тинглаш укувчиларнинг ижодий тафаккурини ривожлантиришда мухим ахамият касб этади. Юкори синф укувчилари уз креативлик кобилиятини ривожлантиришда синфдан ташкари машгулотларнинг мухимлиги, мохияти ва ролини англаб оладилар.

I. Укувчининг машгулотнинг ахамияти ва мохиятини англаб олишига каратилган мотивацион ишлар, уни бажариладиган ишга тайёрлаш.

II. Укувчиларни Узбекистон тарихий-маданий ёдгорликларини интеллектуал-ижодий, бадиий-тахлилий, креатив урганишга йуналтирадиган ахборот-англаш, лугавий-тушунчавий, аник назарий идрок килиш, маданий ишлар.

1 т

III. Тарихий-маданий, бадиий-тахлилий ижодий топшириклар ва интеллектуал-ижодий ишларнинг бажарилиш жараёнини ташкил килиш, бошкариш ва назорат

1 г

IV. Укувчиларнинг уз интеллектуал-ижодий махсулотини амалиётга татбик килиши; бу коммуникатив фаолиятни ташкил килиш, унга рахбарлик килиш, назорат этиш,

1 г

V. Укувчиларни уз креативлик кобилиятини мустакил ривожлантиришга йуналтириш.

МУХОКАМА ВА НАТИЖАЛАР

Хдкикатан, Узбекистон тарихий-маданий ёдгорликларини креатив урганиш буйича машгулотлар укувчига нималарни бериши мумкин? Машгулотлар сабабли укувчилар тарихий-маданий ёдгорликларни улуг миллий кадрият, миллий мерос сифатида тушунадилар; уни ЮНЕСКО томонидан мухофаза килинадиган жахон бойлиги сифатида тасаввур киладилар; буюк кадимий меъморчилик ёдгорликлари тугрисидаги тарихий-маданий билимларни эгаллайдилар; тарихий-маданий иншоотлар эстетикаси ва бадиий-меъморий хусусиятларини билиб оладилар. Уларда идрок, ижодий тасаввур,

билиш, фикрлаш, фараз килиш, урганиш, тахлил килиш, умумлаштиришга оид ижодий кобилиятлар фаоллашади. Тарихий-маданий меъморчилик ёдгорликларига нисбатан кдзикдш пайдо булади, уларни ижодий урганишга, тасвирий ижодда акс эттиришга нисбатан эхтиёж вужудга келади. Уртоклари ва якинлари билан уз билимларини уртоклашиш, уз креативлик кобилиятларини курсатиш истаги вужудга келади. Укувчиларга бериладиган топширик ва ишлар уларни билишга оид, педагогик мулжалга каратилган, амалий, тасвирий ва ижодий таржимага оид фаолиятга йуналтиради. Бунда муайян-назарий ва лугавий тушунчаларга оид билимлар, хаттоки, инглиз тили лугати билан ишлаш, фанни билиш, мисол учун, "кластер", "инсайт", "брейнсторминг", эвристик, алгоритмик, "мини-тадкикотчилик" сингари ва бошка(мураккабликнинг турли даражаларидаги) методлар ва кобилиятлардан фойдаланиш талаб этилади. Укувчиларга, албатта, шахс сифатида усиш, креатив, креативлик - интеллектуал-ижодий кобилиятларни ривожлантиришга оид мотивация керак. Чунки укув-билув фаолияти жараёнида укувчи креатив уз-узини намоён килиши (ижтимоийлашув), уз-узини фаоллаштириши, уз кобилиятларини ривождантириши зарур. [4]

кобилиятларни ривожлантиришнинг оптимал усуллари

Бошкариш, рахбарлик килиш,

изохлаш, талкин килиш, тушунтириш; баён килиш, маъруза, сухбат, диалог, мини-мунозара, мухокама, укиш; гапириб бериш, хикоя, айтиб бериш; туплаш, ургу бериш. Олдиндан сезиш, башорат килиш, тахмин, ички императив. Эркин танлов, афзал куриш, танлаш хусусияти.

кобилиятларни ривожлан тиришнинг оптимал усуллари

Принцип, талаб, курсатма, йуналиш, мулжаллаштириш. Режа, жадвал, модель, алгоритм; харитага олиш (экскурсия йуналишларини). Далил, мисол; намуна, эталон; курсатув, иллюстрация, намойиш.

Режалаштириш

жадваллаштириш,

моделлаштириш,

технологиялаштири

шструктуралаштири

ш, таснифлаш;

тизимлаштириш.

Индивидуал ёндашув. Урганиш, англаб олиш. "Дахлдорлик", "ролга кириш", даврга кириш.

Синфдан ташкари машгулотлар ва мустакил идрок килиш жараёнида укувчиларнинг интеллектуал-ижодий махсулот устида ишлаши амалга оширилиб, укитувчи укув жараёнини бошкарар ва назорат килар экан, айни вактда уз укувчиларида креативликни, жумладан, креатив-интеллектуал-ижодий кобилиятларни ривожлантиради.

Самарканд, Бухоро, Хива меъморий мажмуаларига экскурсоводлик килиш учун тайёрланадиган матнлар, кадимий меъморий санъат "муъжиза"си саналган Бибихоним мадрасаси, Шохи Зинда макбараларининг бош пештоки олдида сайёхлардан олинадиган репортаж учун саволлар тайёрлаш, Узбекистон худудидаги меъморий ёдгорликлар тугрисида маколалар ва эсселар ижод килиш, ахборот ва маълумотлар ёзиш, шунингдек, Узбекистон кадимий шахарларининг силуэтлари ва манзаралари, уларнинг герблари ва рамзлари; кадимий меъморчилик ёдгорликлари худуди буйича экскурсия йуналишларининг жадваллари; меъморий-бадиий компонентлар, деталлардан лавхалар, расмлар тайёрлаш укувчилардан фаол интеллектуал-ижодий кобилиятларни талаб килади.[5] Масалан, "Узбекистон тарихий-маданий меросини урганишга каратилган машгулотлар якунида укувчиларга "брейнсторминг" методи асосида назорат текширув саволлари, тест ва анкета ишлари топширилиб, уларга меъморий иншоотларни таърифлаш, улар хакида хикоя килиш таклиф этилади. Тест ва анкета ишларини утказишдан максад: укувчиларнинг тарихий-маданий ёдгорликни креатив урганиш тугрисида кандай тасаввурга эга эканлигини аниклашдан иборат. Тест ва анкета ишларида "Тарихий-маданий ёдгорликларни креатив урганиш тугрисида тасаввурга эгамисиз?"(жавоблар: ха; суст тасаввурга, хеч кандай тасавурга эга эмасман (маъкулини тагига чизинг), "Сиз кадимий меъморий ёдгорликни тахлилий урганганмисиз? (жавоблар: ха; суст тасаввурга, хеч кандай тасавурга эга эмасман (маъкулини тагига чизинг)", "Узбекистон тарихий-маданий ёдгорликларини урганиш буйича такдим этилган сабаблардан бирини ажратиб курсатинг (жавоблар: Узбекистон кадимий меъморчилик ёдгорликлари тарихини билиш, Узбекистон кадимий меъморчилик архитектура санъатига кизикиш, уз креативлик кобилиятларини ривожлантириш, Узбекистон худудидаги тарихий-маданий ёдгорликларини креатив жихатдан урганилишини узлаштириш истаги) каби савол ва курсатилган тест вариантлари берилиб, укувчиларнинг жавоблари тахлил этилади[6]. Х,ар кандай машгулот узига хос педагогик технологияга эга булади. Масалан, Самарканд тарихий-маданий

egropnuKnapuHu HHTe^neKTyan-H^ogHH ^uxargaH ypraHum MaB3ycu 6yHHna KynnaHunaguraH MamrynoT TexHonoruflcu KyHHgarnnapHH KaMpa6 onagu:

I. Moтнвaцнoн^ KypcaTManu Ba TamKHHHH-negarorHK cyx,6ar.

YKyBHHnapHH MaB3y 6unaH TaHumTupum. Typnu BapuaHTgaru

TonmnpHK^apHH TaKnu^ этнm.

II. 3Hr KaguMru gaBpnapHuHr TapuxuH-MagaHuH, MetMopuH Taxnunu.

III.KagHMHH MetMopuH egropnuK, Munnuft Mepoc Ba yHuHr Tapuxu Tyrpucuga xukoa.

IV.YKyBHHnapHH TapuxuH-MagaHuH egropnuKHuHr ypraHunumura KpearuB-HHTenneKTyan-H^ogHH eHgamyB; ugpoK Ku^um anropHTMH-6ajHHH-Me^MopHH Taxgunu, yMyMnamTHpHnnmn, y3 $uKpu Ba MyHocaSaruHu 6aeH Kunum.

V. MetMopHHHHK egropnuruHu KpearuB aHraam Ba HHTenneKTyan-H^ogHH ypraHHm ^apaeHu.

VI. EgropnHKHHHr эмoцнoнaп-xuccнн ugpoK этнпнmн, MetMopHH-6agHHH Taxnunu Ba KagHMHH MetMopnunuK caHtarura Kagputfrau^cTeTuK MyHoca6arga 6ynumHH y3namTupum (TaKnu^ KunuHraH anropuTM 6yHHna).

VII. BaeH KunuHraH MarepuanHu y3namTupum.

VIII. MaB3y SyHuna acocuft, MyxuM Ma3MyHHu MycTax,KaMnam.

IX. CaMapKaHg egropnuKnapu Tyrpucuga yTa KrouKapnu MaB3yHu maKnnaHTupum.

X. BenrunaHraH MaB3y SyftuHa u^ogun TonmupuK Ba ннтеппектyaп-н^ogнн umnapHu TaKnu^ Ku^um. YKyBnunapHu MaKTaSgaru н^тнмoнн-кoммyннкaтнв Tag6upnapga nuKum Kunumra Taftepnam (MaKTa6 ayguTopuacu Tana6 KunaguraH ннтeппeктyaп-н®;ogнн Ba MatHaBuH-axroKuft gapa^aga).

XI. MamrynoT MaB3ycu SyftuHa acocuft Ba KymuMna agaSueraap pyHxaraHu xaBona этнm.

XY.HOCA

An6aTTa, cuH^gaH TamKapu Mamrynoraapga yKuryBHu eKu TaKnu^ этнпraн pe^a acocuga onguHgaH TaftepnaHuS KenraH uKTugopnu yKyBnuHuHr Matpy3acu MyxuM axaMu^T Kac6 этagн. ^yMnagaH, "CaMapKaHg egropnuKnapu - энr 6ywK TapuxuH-MagaHun Mepoc Ba ^axoH кagpнaтн"мaвзycнga TamKun этнпagнraн Matpy3a gaBoMuga yKyBnunap (KeHr ^opMarau, paHrau, MetMopuH egropnuKHuHr Typnu paKypcnapuga 6ofi unnrocTparaB MaTepuannap 6unaH TaHumagunap.

REFERENCES

1. Узбекистон Республикаси Президентининг 2018 йил 25 январдаги "Умумий урта, урта махсус ва касб-хунар таълими тизимини тубдан такомиллаштириш чора-тадбирлари тугрисида"ги Фармони// Узбекистон Республикаси конун хужжатлари туплами, 2018 йил 4-сон, 69 модда

2. И.Каримов И. Юксак маънавият - енгилмас куч. - Тошкент: Маънавият, 2008. - 176

3. Sh.A. Abdujalilova , S.B. Qorayev The Role Of Pedagogical Technologies In The Formation Of Students' Scientific Outlook European Journal of Molecular & Clinical Medicine ISSN 2515-8260 Volume 07, Issue 03, 2020

4. Лихачев Б.Т. Воспитательные аспекты обучения: Учеб.пособие по спецкурсу для студ.пед.институтов. - М.: Просвещение, 1992. - 192 б.

5. Маньковская Л.Ю. Типологические основы зодчества Средней Азии (IX-начало XX в.в.). - Т., 1980. - 111 б.

6. Маслоу А. Мотивация и личность.- СПб, 1999.- ст. 177

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.