Научная статья на тему 'Ўзбекистон Республикасида бюджетдан молиялаштириш амалиётини ислоҳ қилишнинг ҳозирги босқичида маданият тараққиётининг молиявий муаммолари'

Ўзбекистон Республикасида бюджетдан молиялаштириш амалиётини ислоҳ қилишнинг ҳозирги босқичида маданият тараққиётининг молиявий муаммолари Текст научной статьи по специальности «Экономика и бизнес»

CC BY
16
7
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Science and Education
Область наук
Ключевые слова
бадиий ижод / театр / мусиқа / хореография / эстрада / цирк ва халқ амалий санъатини янада ривожлантириш / халқ тарихи ва асарлар яратишда ижодий жамоаларга / ижодкор ёш кадрларни рағбатлантириш

Аннотация научной статьи по экономике и бизнесу, автор научной работы — Жамшид Нортожиевич Косимов, Aкбар Aқмирзаевич Шернаев

Ўзбекистонда маданият ва санъат соҳасини молиявий бошқарувни тубдан ислоҳ этиш йўлида, соҳанинг барча бўғинларида моддийтехника базасини мустаҳкамлаш, замонавий техника жиҳозлари билан таъминлаш, уни молиялаштириш механизмини такомиллаштиришда янги йўлларини ишлаб чиқиш зарурдир.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «Ўзбекистон Республикасида бюджетдан молиялаштириш амалиётини ислоҳ қилишнинг ҳозирги босқичида маданият тараққиётининг молиявий муаммолари»

Узбекистон Республикасида бюджетдан молиялаштириш амалиётини ислох килишнинг хозирги боскичида маданият тараккиётининг молиявий муаммолари

Жамшид Нортожиевич Косимов Акбар Акмирзаевич Шернаев Тошкент молия институти

Аннотация: Узбекистонда маданият ва санъат сохасини молиявий бошкарувни тубдан ислох этиш йулида, соханинг барча бyFинларида моддий -техника базасини мустахкамлаш, замонавий техника жихозлари билан таъминлаш, уни молиялаштириш механизмини такомиллаштиришда янги йулларини ишлаб чикиш зарурдир.

Калит сузлар: бадиий ижод, театр, мусика, хореография, эстрада, цирк ва халк амалий санъатини янада ривожлантириш, халк тарихи ва асарлар яратишда ижодий жамоаларга, ижодкор ёш кадрларни раFбатлантириш

Financial problems of cultural development at the current stage of reforming the practice of budget financing in the

Republic of Uzbekistan

Jamshid Nortojievich Kosimov Akbar Akmirzaevich Shernaev Tashkent Financial Institute

Abstract: In order to fundamentally reform the financial management of culture and art in Uzbekistan, it is necessary to strengthen the material and technical base at all levels of the sector, provide it with modern technical equipment, and develop new ways to improve its financing mechanism.

Keywords: further development of artistic creativity, theater, music, choreography, variety, circus and folk art, encouraging creative teams and creative young people in the creation of folk history and works

Ижтимоий соха ташкилотлари хозирги замон тараккиётининг холати, маданият сохасига молиявий ресурсларни жалб этиш хусусиятлари, шу сохаларни молиялаштириш услублари ва шакллари, маданият соха

ташкилотларининг молиявий фаолияти билан боFлик муаммоларни янада чукуррок урганиш зарурияти сакланиб колмокда.

Макроиктисодий ривожланишнинг конуниятларидан бири - иктисодиёт тараккиёти давомида ялпи ишлаб чикариш ва банд ахоли микдорида хизмат курсатиш сохаси салмоFининг ортиб боришидир. Х,озир жахоннинг ривожланган мамлакатларида бу тенденция янада ривожланиш куринишига кирди. Ахолига хизмат курсатиш сохаси иктисодиётнинг катта бир булаги хисобланади, жамият ва унинг аъзоларига номоддий хусусиятдаги хизмат курсатиш вазифасини амалга ошириш билан шуFулланади. Улар бир канча шахсий ва ижтимоий эхтиёжларни кондиришга хизмат килади. Биз ижтимоий иктисодий эхтиёжлар деганда, "кишиларнинг яшаши, мехнат килиши ва маълум иктисодий мавкега эга булиши учун истеъмол этилиши зарур махсулот ва хизматлар мажмуи"!ни тушунамиз. Эхтиёждаги таркибий узгаришларига хос конуният бу саноат махсулотларига, фан-техника ривожи яратган янги махсулотларга ва нихоят, турли хизматларга булган эхтиёжнинг жадал усишидир.

Маданият сохаларда олиб борилаётган иктисодий узгаришлар, бу сохаларни молиявий таъминлашни такомиллаштириш муваффакияти куп жихатидан ижтимоий кафолатлар кандай хал этилишига боFлик булади. Чунончи, маданият сохаларнинг умумжамоатчилик макоми унинг ижтимоий-иктисодий ахамияти ва ижтимоий такрор ишлаб чикариш тизимидаги роли билан боFлик холда кайта куриб чикилади, бу сохалар ходимлари мехнати хусусиятининг иктисодий бахоланишини белгилаб олинади. Маданият муассасалар фаолиятининг натижаларини бахолашга янгича ёндошувлар ишлаб чикилади. Маданият ташкилотлари мулкдор ёки у вакил килган шахс томонидан ёхуд ваколатли органнинг фармойиши асосида ташкил этилади2 Олдинга куйилган вазифанинг хал этилишигина ижтимоий муаммоларни хал этиш, молиявий таъминлаш манбаларини белгилаб олиш, шунингдек, маданият сохаларга давлат томонидан ажратилаётган молиявий захиралар микдорини илмий асослаб бериш имконини яратади.

Иктисодий фанда ва амалиётда маданият сохаси мохиятига нисбатан турлича карашлар мавжуд. Шу сабабли бу воситалар турли давлатларда узига хос тарзда турли шаклда фойдаланилади. Маълумки, иктисодиёти ривожланган мамлакатларда ижтимоий ишлаб чикаришнинг кенгайтирилган тушунчаси амал килади. Бунда моддий ишлаб чикариш сохаларидан ташкари, ахолига хизматлар курсатувчи сохалар хам киради. Шу сабабли бозор иктисоди мамлакатларида яратилган ижтимоий махсулот таркибига товарлар хам, хизматлар хам киради.

'Улмасов А.А.,Шарифхужаев М."Иктисодиёт назарияси".Мехнат нашриёти,Тошкент,1995йил, 18-бет. 2 Узбекистон Республикасининг Конуни, 2021 йил 20 январдаги УРК-668-сон.

Миллий даромадда эса товарларни сотишдан, хизмат курсатишдан олинган даромадлар хисобга олинади.

Маданият сохаларга йуналтирилаётган молиявий маблаFлар микдори оддий такрор ишлаб чикаришнинг мухим омили сифатида ижтимоий муаммоларни хал килиш билан боFлик харажатлар копланишини таъминлаши зарур. Мутахасислар хисобига кура, ишлаб чикариш кучларини тиклаб турилишини таъминлаш учун биргина соFликни саклаш максадларига хозирги шароитда ялпи ички махсулотнинг камида 6 % ни ажратиб туриш талаб этилади.

Хориж олимларининг фикрига караганда, "инсон капитали"га инвестиция нафакат зарурий омил хисобланади, балки инвестициянинг ушбу тури ута юкори даражадаги даромадга ва иктисодий усишга таъсир этувчи кенг имкониятга хам эгадир. Америкалик мутахасисларнинг хисобига караганда, инсоннинг 15 ёшгача вафот этиши жамият учун бутун зарардир, 40 ёшгача яшаган инсон жамиятга фойда келтира бошлайди, 65 ёшгача яшаган киши (агар мехнат кобилиятини саклаб колса) икки баравар фойда келтиради3.

Шундай килиб, маданият харажатларини молиялаштиришни тежаб колиш жамиятга келгусида катта зарардирки, бу ялпи ички махсулот ва миллий даромад камайишига олиб келади. Инсон капиталига инвестиция муаммоси нафакат умумиктисодий самарадорлик нуктаи-назаридан долзарб булибгина колмасдан, балки маданият сохаларга молиявий куйилмаларнинг сезиларли даражада усиши иктисодий ислохотларнинг ижтимоий йуналтирилганлигидан далолат беради ва натижада, иктисодий усишнинг сифатини хам белгилаб туради.

Х,озирги шароитда иктисодий ривожланишнинг натижаларини кайта бахолашни амалга ошириш мухимдир. Иктисодий ривожланиш сифатини белгилашнинг мухим мезонларидан бири сифатида ахоли турмуш тарзи ва маданият тараккиёти майдонга чикиши керак. Бундан ташкари, маданият тараккиётига булган эхтиёжни алохида бир шахс муносабати билан эмас, бутун жамият нуктаи-назаридан караб чикиш зарур.

Иктисодий натижани бахолашга мана шундай ёндошув, иктисодий усишнинг юкори суръатларини таъминлаш зарурияти ва жамият ижтимоий фаровонлиги уртасидаги узаро карама-каршиликни енгиб утиш, бинобарин, иктисодий ресурслардан фойдаланишда ахолига хизмат курсатиш соха хиссасини хакконийрок белгилаш имконини беради. Ахолига хизмат курсатиш сохаси таркибига уй-жой, коммунал хизмат, ахолига хизмат курсатувчи алока, соFликни саклаш, маориф, жисмоний тарбия, ижтимоий таъминот, маданият, фан ва бошкалар киради. Моддий ишлаб чикаришсиз ривожланган тиббий хизматни, халк таълимини ва маданият ни тасаввур этиш кийин булганидек, ахолига хизмат

3 Winslow C. The cost of sickness and the price of health. - WHO.1990.

курсатиш сохасини ривожлантириш негизи моддий ишлаб чикариш тармокларида жойлашган.

Давлат бир катор ижтимоий-иктисодий ва сиёсий вазифаларни бажариши учун унинг ихтиёрида пул маблаFлари булиши шарт ва бунга давлат молияси оркали эришилади. Шунинг учун хам молиянинг ривожланиши давлатнинг ривожланиши ва унинг захираларга булган эхтиёжи билан бевосита боFликдир. Умумжамият эхтиёжлари давлат йули билан кондирилади ва мазкур эхтиёжларнинг кондирилиши давлатнинг молиявий фаолияти билан боFлик.

Давлатнинг молиявий фаолияти - давлат зиммасидаги функцияларни бажарилишини таъминлаш учун пул маблаFларини туплаш, таксимлаш, кайта таксимлаш сохасидаги тадбирлардан иборат. Молиявий фаолият миллий даромадни таксимлаш ва кайта таксимлаш йули билан шахсий эхтиёжларнигина эмас, шу билан бирга ижтимоий эхтиёжларни хам кондириш зарурлиги юзасидан объектив жараёндир. Ишлаб чикариш жараёнида корхона, ташкилот ва фукароларда муайян пул жамFармалари вужудга келади ва молиявий фаолият натижасида ушбу жамFармаларнинг муайян кисми ижтимоий эхтиёжларни кондириш учун умумдавлат жамFармаларига жалб этилади.

Давлат молияси таркиби давлат бюджети, бюджетидан ташкари пул фондлари, давлат кредити, давлат корхоналари молиясидан ташкил топади. Бюджетнинг даромад тушумларини соликлар ва соликка кирмайдиган туловлар ёрдамида сафарбар килишга эхтиёж туFилди, давлатнинг корхоналар, ташкилотлар, ахоли билан бюджетни шакллантириш пайтидаги узаро муносабатлари иктисодий конунлар асосида изга солина бошлади. Соликлар давлат ва иктисодиёт уртасидаги молиявий муносабатларни хусусиятлайди, соликларнинг иктисодиётда тутган урнини курсатувчи асосий белгилардан бири - уларнинг давлат бюджети даромадларининг асосий манбаини ташкил этишиир. Х,озирги кунда маданият соханинг ривожланиш даражаси иктисодиётнинг энг мухим курсаткичларидан бири хисобланади.

Молия вазирлиги 2019 йил 27 ноябрда Маданият вазирлиги тизимидаги муассасаларда бюджет конунчилигига риоя килиниши юзасидан утказилган камерал назорат натижалари туFрисида маълумот берди.

Кайд этилишича, утказилган камерал назоратда 516 та маданият сохасидаги муассасалар камраб олиниб, шундан 388 та (75 фоиз) муассасаларда бюджет маблаFларини амалдаги меъёрий хужжатларга зид равишда сарфлаш холатлари кузатилмади. Колган 128 та (25 фоиз) муассасаларда меъёрдан ортикча штат бирликларини саклаш хамда иш хаки, устама, мукофот ва моддий ёрдам пуллари, компенсация ва туFиш нафакаси туловлари ортикча тулаш каби шубхали харажатлар аникланган.

Ушбу аникланган холатлар юзасидан 128 та муассасада бирламчи хужжатлар асосида утказилган назорат тадбирларида 112 та муассасаларда шубхали харажатларнинг 5,4 млрд. суми бюджет конунчилиги талабларига зид равишда сарфланганлиги тасдикланди, шундан бюджет конунбузилиш холатларига унча куп булмаган микдорда йул куйилган муассасалар 86 тани, куп микдорда йул куйилган муассасалар 26 тани ташкил этади. Крлган 16 та муассасада кузатилган шубхали харажатлар уз тасдиFини топмади.

Вазирлик тизимидаги бюджет конунбузилиш холатларига унча куп булмаган микдорда йул куйилган 86 та муассасада жами 1,5 млрд сумлик молиявий хато ва камчиликлар аникланган.

Бюджет конунбузилиш холатларига куп микдорда йул куйилган 26 та муассасада жами 3,9 млрд сумлик молиявий хато ва камчиликлар аникланган.

Назорат тадбирлари давомида курилган чора-тадбирлар ва курсатилган амалий ёрдамлар натижасида асоссиз сарфланган маблаFлардан 875 млн. суми бюджетга тикланиши таъминланиб, 356 млн. сумлик асоссиз харажатларнинг олди олинди. Юкоридагилардан келиб чиккан холда айтиш лозимки, мамлакат ижтимоий-иктисодий тараккиёти омиллари каторида маданият тараккиётини эътибордан четда колдириш кучли йукотишларга олиб келади. Моддий ишлаб чикариш натижаларини бахолаш тизимини маданият тараккиёти, ижтимоий кафолатлар бажарилиши натижалари бахоси билан тулдириб бориш керак.

Миллий даромад ва ялпи ички махсулот хисоб-китобларида маданият моддий харажатларини эмас, балки ушбу соха фаолияти натижаларини маълум бир хизмат сифатида хисобга олиш зарур. Буни шундай изохлаш мумкинки, амалда ахоли ушбу харажатларни бевосита истеъмол килмайди, балки бу сохаларнинг аник бир хизматларидан фойдаланади.

Маданият сохалар харажатларининг назарий асосларини урганиб чиккан холда, уларнинг тараккиётидаги молиявий муаммоларни ишнинг навбатдаги парагрифида куриб чикамиз, чунки назарий жихатидан туFри асосланмаган шароитда узига хос молиявий муаммолар вужудга келади.

Бу иктисод килинган маблаFлар купайиши, ижтимоий соха харажатларининг кискариши деган фикрга келиш керак эмас. Иктисод килинган маблаFлар шу бюджет ташкилотларига малакали мутахассисларни иш шароитини яхшилашга йуналтирилади, бу эса ахолига курсатилаётган таълим хизматларининг сифатини ошириш имкони беради. Бизнинг фикримизча, ижтимоий соха муассасаларининг сони, улардаги ходимлар сони давлат томонидан каттик тартиблаштириш лозим. Республикадаги молия ходимларининг бюджет маблаFларидан самарали фойдаланишнинг буйича утказилаётган чора-табдирларнинг бир кисми ижтимоий соха харажатларининг микдорини ходимларнинг сонига мувофиклаштириш лозим.

Фойдаланилган адабиётлар

1. Shernaev, A. A. Principles and methods of organization of the internal tax control system in joint stock company. International Journal of Economics, Business and Management Studies-ISSN, 2347-4378.

2. Shernaev, A. A. (2021). Strategik rivojlanish sharoitida mahalliy byudjetlar daromadlarini takomillashtirish yo'nalishlari. Студенческий вестник, (20-14), 74-76.

3. Шернаев, А. А. (2020). Совершенствование налогового планирования в акционерных обществах-как механизм повышения эффективности финансового менеджмента. Экономика и общество, (4), 20-28.

4. Shernaev, A. A. (2021). Sog 'liqni saqlash tizimini moliyalashtirishda mahalliy byudjetlarning rolini oshirish masalalari. Интернаука, (20-7), 58-60.

5. Шернаев, А. А. (2020). Налоговое планирование в системе обеспечения финансовой безопасности в акционерных обществах. Интернаука, (12-2), 43-45.

6. Jumanazarova, Z. J., & Shernayev, A. A. (2020). Budjetdan tashqari jamg 'armalar moliyaviy resurslarini shakllantirish va taqsimlash amaliyotini takomillashtirish yo 'nalishlari. Студенческий вестник, (1-6), 87-89.

7. Shernaev, A. A. (2020). On the issue of the efficiency of taxation of joint stock companies. Экономика и бизнес: теория и практика, (9-2), 149-152.

8. Шернаев, А. А. (2020). Совершенствование налогового планирования в акционерных обществах-как механизм повышения эффективности финансового менеджмента. Экономика и общество, (4), 20-28.

9. Xamdamova, R. R. Q., & Shernayev, A. A. (2022). Xalqaro moliya bozoridagi operatsiyalarning rivojlanish istiqbollar. Science and Education, 3(1), 1111-1116.

10. Nurulloyev, J. A. O. G. L., & Shernayev, A. A. (2022). Yevroosiyo iqtisodiy ittifoqi shakllanishining joriy holati tahlili va undagi iqtisodiy-moliyaviy munosabatlar. Science and Education, 3(2), 1495-1501.

11. Nomozov, B. R. O. G. L., & Shernayev, A. A. (2022). Ta'lim sohasi xarajatlarini rejalashtirish va moliyalashtirish masalalari. Science and Education, 3(2), 1489-1494.

12. Шернаев, А. А. (2021). АКЦИЯДОРЛИК ЖАМИЯТЛАРИДА СОЛЩЛАРНИ РЕЖАЛАШТИРИШ: ХУСУСИЯТЛАРИ ВА УСЛУБИЁТИ МАСАЛАЛАРИ. Science and Education, 2(3), 454-469.

13. Jovmirov, A. R. O. G. L., & Shernayev, A. A. (2022). Jahon savdosini moliyalashtirishning zamonaviy yo'llari. Science and Education, 3(3), 1119-1127.

14. Naimov, S. O. O. G. L., & Shernayev, A. A. (2022). Xalqaro valyuta bozori va O'zbekistonda valyuta operatsiyalarini rivojlantirishning istiqbolli yo 'nalishlari. Science and Education, 3(1), 1099-1103.

15. Amirqulov, B. R. O. G. L., & Shernayev, A. A. (2022). Davlat maqsadli fondlari moliyaviy resurslaridan samarali foydalanish yo 'nalishlari. Science and Education, 3(1), 1048-1053.

16. Jumaniyazov, I. T. (2021). The Progressive Foreign Experiments in the Activity of Sovereign Wealth Funds. Annals of the Romanian Society for Cell Biology, 109-116.

17. Jumaniyozov, I. (2018). Impact of Development Finance Institutions on Economic Growth: Implications for Reconstruction and Development Fund of Uzbekistan. International Journal of Management Science and Business Administration, 4(2), 84-88.

18. Jumaniyozov, I. (2020). ISSUES OF ENSURING THE TRANSPARENCY OF SOVEREIGN WEALTH FUNDS. International Finance and Accounting, 2020(5), 1.

19. Jumaniyazov, I. (2020). FOREIGN EXPERIENCE IN THE ACTIVITIES OF SOVEREIGN FUNDS. International Finance and Accounting, 2020(2), 1.

20. Jumaniyazov, I. T. (2021). Transparency Is A Key Indicator Of The Activity Of Sovereign Wealth Funds. The American Journal of Management and Economics Innovations, 3(05), 30-37.

21. Жуманиязов, И. Т. (2016). Основные задачи Фонда реконструкции и развития Республики Узбекистан. Наука, образование и культура, (7 (10)), 27-28.

22. Жуманиязов, И. Т. (2016). Направления использования средств Фонда реконструкции и развития Республики Узбекистан. Economics, (7 (16)), 28-29.

23. Jumaniyazov, I. T. (2022). O'zbekistonda davlat moliya tizimidagi islohotlar va rivojlantirish istiqbollari. Science and Education, 3(5), 1637-1645.

24. Inomjon Turaevich Jumaniyazov, & Bexruz Hazratov (2022). Foreign experience in the development of special economic zones in Uzbekistan. Science and Education, 3 (5), 1628-1636.

25. Jumaniyazov Inomjon Turaevich, & Juraev Maqsud Annaqulovich (2022). Korxonalarda moliyaviy qarorlar qabul qilish va risklarni baholash usullari. Science and Education, 3 (5), 1646-1654.

26. Jumaniyazov, I. T. (2019). The impact of Uzbekistan Reconstruction and development fund's expenditure on GDP growth. Science, research, development № 16. Monografiya pokonferencyjna.

27. Jumaniyazov, I., & Xaydarov, A. (2023). The importance of social insurance in social protection. Science and Education, 4(1), 1033-1043. Retrieved from https://openscience.uz/index.php/sciedu/article/view/4941

28. Inomjon, J. (2023). GENDER BYUDJETLASHTIRISHDA DAVLAT MOLIYAVIY NAZORATINING O'RNI. Новости образования: исследование в XXI веке, 1(6), 1187-1191.

29. Eaxp0H0B, & ^yMaHHfl30B, H. (2023). napTHCHnaTop Srog^eraamTHpHm Ba yHH Y36eKHCTOHga Ky^am go^3ap6^Hrn. Science and Education, 4(2), 1486-1493.

30. Davlatboyeva, M. S. qizi, & Jumaniyazov, I. T. (2023). Yashil byudjetlashtirish va uni O'zbekistonda joriy etish istiqbollari. Science and Education, 4(2), 1509-1516.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.