Научная статья на тему 'ЎЗБEКИСТOН РEСПУБЛИКAСИ ФОНД БИРЖAСИ ФAОЛИЯТИНИ РИВОЖЛАНТИРИШДА БОЗОРИДA БAНКЛAРНИНГ ЎРНИ'

ЎЗБEКИСТOН РEСПУБЛИКAСИ ФОНД БИРЖAСИ ФAОЛИЯТИНИ РИВОЖЛАНТИРИШДА БОЗОРИДA БAНКЛAРНИНГ ЎРНИ Текст научной статьи по специальности «Науки о Земле и смежные экологические науки»

54
12
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
фонд бозори / банк капиталлашуви / деривативлар / эмиссия / тренд модели / биржа келишувлари. / stock market / bank capitalization / derivatives / issue / trend model / exchange transactions.

Аннотация научной статьи по наукам о Земле и смежным экологическим наукам, автор научной работы — Гулбаҳор Матёқубовна Бақоева

Мақола Ўзбекистон қимматли қоғозлар бозорининг ривожланишида банкларнинг тутган ўрни, ундаги мавжуд муаммолар ва ечимларга қаратилган. Ўзбекистон банк тизимида давлат бошқарувини қисқартириш ва банклардаги давлат улушининг акциядорларнинг олиши мумкин бўлган дивидендига таъсири ўрганиб чиқилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

ROLE OF BANKS IN THE DEVELOPMENT OF THE STOCK EXCHANGE ACTIVITIES OF THE REPUBLIC OF UZBEKISTAN

The article is devoted to the role of banks in the development of the securities market in Uzbekistan, existing problems and ways to solve them. The influence of the reduction of public administration in the banking system of Uzbekistan and the state share in banks on the possible dividends received by shareholders has been studied.

Текст научной работы на тему «ЎЗБEКИСТOН РEСПУБЛИКAСИ ФОНД БИРЖAСИ ФAОЛИЯТИНИ РИВОЖЛАНТИРИШДА БОЗОРИДA БAНКЛAРНИНГ ЎРНИ»

Academic Research in Educational Sciences VOLUME 2 | ISSUE 12 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor 2020-21: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2021-12-1286-1294

УЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ФОНД БИРЖАСИ ФАОЛИЯТИНИ РИВОЖЛАНТИРИШДА БОЗОРИДA БAНКЛAРНИНГ УРНИ

Гулба^ор Матёкубовна Бакоева

PhD, Жахон иктисодиёти ва дипломатия университети "Халкаро молия ва инвестициялар" кафедраси доценти gulibakoeva@gmail.com

АННОТАЦИЯ

Ма;ола Узбекистон кимматли когозлар бозорининг ривожланишида банкларнинг тутган урни, ундаги мавжуд муаммолар ва ечимларга каратилган. Узбекистон банк тизимида давлат бошкарувини кискартириш ва банклардаги давлат улушининг акциядорларнинг олиши мумкин булган дивидендига таъсири урганиб чикилган.

Калит сузлар: фонд бозори, банк капиталлашуви, деривативлар, эмиссия, тренд модели, биржа келишувлари.

ROLE OF BANKS IN THE DEVELOPMENT OF THE STOCK EXCHANGE ACTIVITIES OF THE REPUBLIC OF UZBEKISTAN

ABSTRACT

The article is devoted to the role of banks in the development of the securities market in Uzbekistan, existing problems and ways to solve them. The influence of the reduction of public administration in the banking system of Uzbekistan and the state share in banks on the possible dividends received by shareholders has been studied.

Keywords: stock market, bank capitalization, derivatives, issue, trend model, exchange transactions.

КИРИШ

Мустакиллик йилларида куп тармокли иктисодиётни шакллантиришга каратилган ислохотлар сабабли милллий фонд бозорини яратиш борасида жиддий кадамлар ташланди. Айни пайтда республикада фонд биржасининг назорат органлари томонидан берилган махсус лицензиясига эга 300 дан ортик профессионал бозор иштирокчилари фаолият юритишмокда. Мавжуд сохада 160 дан ортик норматив актлар ишлаб турибди.

Academic Research in Educational Sciences VOLUME 2 | ISSUE 12 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor 2020-21: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2021-12-1286-1294

АДАБИЁТЛАР ТАХЛИЛИ ВА МЕТОДОЛОГИЯ

Акцияларнинг ялпи эмиссия даражаси хар йил усиб бормокда. Хусусан, 01.01.2017 муддатигача чикарилган акциялар киймати 17,9 трлн. сумни ташкил этган. Вахоланки, 01.01.16 санаси буйича 12,3 трлн. сум хажмида булган эди ва бу 2015 йилдаги курсаткичлардан 3,8 трлн сумга купрок. Акциялар савдоси биржада ва биржадан ташкарида хам утказилиши мумкин. 01.03.2020 йил санаси холатига кура, биржа ва биржадан ташкари амалиётлар 8,90 млрд. сумни (4031 та шартнома) ташкил этиб, шулардан 8,59 млрд.сумлик (3920 та шартнома) савдо амалиётлари биржада ва 314,23 млн. сумлик (111 та шартнома) савдо биржадан ташкарида олиб борилган. Ушбу муддатда облигациялар билан бирорта хам амалиёт утказилмаган. Февраль ойида биржада 3920 та листингда турувчи 55 та акциядорлик жамиятларининг акциялари билан келишувлар утказилди.

Жадвал 1

2020 йил февраль ойида биржа келишувлари хажми ва мивдори

Савдо

Келишувлар сони хажми (млн.

Сектор Улуши(%) Улуши(%)

сум)

Банк 970 24,74 5 591,29 65,10

курилиш 1171 29,87 1 654,31 19,26

Нефть ва газ 849 21,66 421,99 4,91

Тог-металлургия 328 8,37 286,38 3,33

Шиша ишлаб чикариш 320 8,16 223,35 2,60

Кимё саноати 36 0,92 142,18 1,66

Молиявий 34 0,87 124,90 1,45

Савдо-кургазма 134 3,42 63,29 0,74

Вино саноати 5 0,13 44,58 0,52

Кабель махсулотлари ишлаб 8 0,20 21,40 0,25

чикариш

Бошкалар 65 1,66 15,40 0,18

Жами 3 920 100,00 8 589,06 100,00

Ушбу жадвалдан куриниб турибдики, февраль ойида энг юкори савдо хажми банк секторига тегишли булиб, 5,59 млрд. сумни ташкил килди ва жами биржа савдосининг 65,1 фоизини эгаллади. Кейинги уринда курилиш сектори туради. Бунга асосий сабаб «Qizilqumsement» АЖ нинг 2017 йилда 49,79 млрд. сум ва 2018 йилда 338,77 млрд. сум соф фойда билан чиккани булди.

Academic Research in Educational Sciences VOLUME 2 | ISSUE 12 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor 2020-21: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2021-12-1286-1294

Жадвал 2

2020 йил февраль ойида биржанинг савдо хажмига кура энг йирик

эмитентлари руйхати

Савдо Кели-шув лар сони Х,ажмда улуши (%) Устав капитал и буйича улуши (%)

Эмитент номи Сектор хажми

(млн. сум)

АТБ "Агробанк" Банк 3512,36 23 40,89 0,18

ХАТБ "Равнак банк" Банк 1900,00 2 22,12 1,90

АЖ "Кизилкумцемент" Курилиш 1534,20 1155 17,86 0,18

АЖ "Кукон механика заводи" Нефть ва газ 294,49 700 3,43 0,88

АЖ "Кварц" Шиша саноати 223,35 320 2,60 0,07

АЖ "Олмалик кон-металлургия комбинати" Тог-металлургия 152,28 151 1,77 0,02

АЖ "Биокимё" Кимё 140,29 33 1,63 0,34

АЖ "Узбеккумир" Тог-металлургия 134,11 177 1,56 0,11

АЖ "Кувасойцемент" Курилиш 113,87 11 1,33 0,08

АТБ "Узсаноаткурилиш банк" Банк 95,25 332 1,11 0,00

Бошка АЖлар 488,87 1016 5,70

Жами 8589,07 3920 100,00

Эмитентлар ичида етакчилик куйидаги иштирокчиларга тегишли булиб, АТБ «Агробанк» 3,51 млрд. сум, ХАТБ "Равнак банк" - 1,90 млрд. сум ва АЖ "Кизилкумцемент" - 1,53 млрд. сумни ташкил этди ва умумий биржа айланмасининг 40,89%, 22,12% ва 17,76% га тенг булди. Ушбу иштирокчиларнинг устав капиталининг биржада катнашиш даражаси 0,18%, 1,90% ва 0,18% ни ташкил этди.

АТБ «Агробанк» эса икки йирик келишуви хдсобига етакчиликка эришди. Акцияларнинг умумий хажми 2 377 998 ва 844 281 дона булиб, 2,49 млрд. сум ва 986,11 млн. сумга тенг булди.

Academic Research in Educational Sciences VOLUME 2 | ISSUE 12 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor 2020-21: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2021-12-1286-1294

Курилган муддат давомида АЖ «Узнефтмахсулот» ва АЖ «Узбеккумир» нинг имтиёзли акциялари, АЖ «Alliance-Leasing» нинг оддий акциялари юкори узгарувчанликка эга.

Тахлилда келтирилган фонд бозори иштирокчиларининг карорлари, акция нархларининг узгариши ва турли ташкилотларнинг бирлашиши маълум бир сабабларга кура амалга ошганини аниклаш кийин.

Шу боис, бугунги кунда фонд биржасига тегишли булган маълумот ва курсаткичларни куллаган холда эконометрик модель ишлаб чикиш ва айнан кайси деривативни фонд бозорида куллаш мумкинлигини модель оркали ифодалаш имконсиз.

Лекин акцияларнинг узгарувчанлик даражаси юкорилиги ва янги кабул килинган конундаги узгартиришларга асосланган холда шуни маълум килиш мумкинки, инвестор учун энг кулай инструмент опцион хисобланади. Бозор нархига караб олиш ёки олмаслик, сотиш ёки сотмаслик карори ва хукуки уз кулида булади.

Бугунги кунда фонд бозори фаолияти билан боглик бир катор муаммо ва кийинчиликлар мавжуд:

• Кимматли когозлар бозорида амалиётлар хажмининг кичиклиги;

• Кимматли когозлар бозоридаги молиявий инструментларнинг турлари камлиги;

• Сармоядор учун фонд бозори жозибадорлигининг пастлиги;

• Кимматли когозлар бозоридаги иштирокчи корхоналар капиталида давлат улушининг юкорилиги;

• Фонд биржаси амалиётларида деривативларнинг умуман кулланилмаслиги;

• Риск бошкаруви билан боглик булган механизмнинг мавжуд эмаслиги;

• Фонд бозорида юкори малакали мутахассисларнинг етишмаслиги;

• «Тошкент» РФБ фаолиятида интеграллашув даражасининг пастлиги.

Юкорида келтирилган муаммолар кимматли когозлар бозорининг

самарадорлигига ва инвесторларнинг ушбу бозорга булган кизикишини камайтиради. Фонд бозоридаги асосий иштирокчилар тижорат банклари булганлиги сабабли уларнинг кимматли когозлар бозоридаги савдо амалиётларини амалга оширишлари биржа айланмасини юкори булишини таъминлайди.

Academic Research in Educational Sciences VOLUME 2 | ISSUE 12 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor 2020-21: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2021-12-1286-1294

«Тошкент» Республика фонд биржасининг 29.08.2016 йилдан 29.09.2019 йилгача булган 754та лаг (давр) учун Фонд биржаси индекси, савдо шартномалари сони ва умумий савдо айланмаси курсаткичларидан ташкил топган статистик маълумотлари асосида эконометрик тахлил утказилди ва модель тузилди. Асосий курсаткичлар жадвали ва регрессия тахлили натижалари иловада берилган.

Вакт катори мезонларига асосан килинган тахлил куйидаги куринишга эга булди.

Time Series Plot of Current Index

1400 1200

« 1000

4

5

£ 800 «

3 600

400 200

J>y ^ J* ^ л® Л «V Ф ^ & & V & •$>' •$>'

Date

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

Time Series Plot of Trading Volume

900000000 800000000 700000000 600000000 500000000 400000000 300000000 200000000 100000000 0

I IL 1

л

„-1? и?

«XJ «XJ Л »Л цо ^CJ ^р »4?

V XV xv- лл* ¿S* ÀS* JS* ¿S* siS* лх* JS*

3 jQ

Time Series Plot of Trading Value

5,0000E+10 4,0000E+10 3,0000E+10 2,0000E+10

nl.it-LJiijj

пСГ ^V"

лу ^V " у « V „V

<S> .9- <$v ■

Date

ei* Л'" Л'1"

Расм 1. Моделнинг вакт катори (Time series) буйича асосий курсаткичлари графиги

Юкорида келтирилган расмдан куриниб турибдики, вакт оралигида

тебранишлар жуда юкори, маълум бир конуният ва суръатлар кузатилмайди.

Ушбу курсаткичлар асосида тренд чикариш имконсиз.

Минитаб дастурида утказилган тест натижасида тенг таксимланганлик

мавжуд эмаслиги аникланди. Бу холат уртача киймат билан максимум ва

минимум кийматлар уртасидаги фарк жуда юкорилигидан дарак беради.

Трендни аниклаб башорат килинганда хатолик даражаси юкори чикади.

Амалиётда куллаш таклиф этилаётган фьючерс ва Америка опциони

шартномалари акция ва облигацияларнинг нархларини башорат килиш билан

боглик рискни камайтиришга ва сармоядорнинг фойдасини репатриация

килишига ёрдам беради. Имитация моделида акция ва облигация нархлари

Google Scholar Scientific Library of Uzbekistan

Academic Research, Uzbekistan 1290 www.ares.uz

1.QQQQE+1Q

0

Academic Research in Educational Sciences VOLUME 2 | ISSUE 12 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor 2020-21: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2021-12-1286-1294

узгариши суръатлари фьчерс нархларини белгилаш оркали ТРЕНД аниклаш имкони яратилади. Минитаб дастурида утказилган тест натижасида тенг таксимланганлик мавжуд эмаслиги аникланди. Бу холат уртача киймат билан максимум ва минимум кийматлар уртасидаги фарк жуда юкорилигидан дарак беради. Трендни аниклаб башорат килинганда хатолик даражаси юкори чикади.

Амалиётда куллаш таклиф этилаётган фьючерс ва Америка опциони шартномалари акция ва облигацияларнинг нархларини башорат килиш билан боглик рискни камайтиришга ва сармоядорнинг фойдасини репатриация килишига ёрдам беради. Имитация моделида акция ва облигация нархлари узгариши суръатлари фьчерс нархларини белгилаш оркали ТРЕНД аниклаш имкони яратилади.

Summary for Trading Volume

0 150000000 эхсоаоо 45x00000 &00000000 750000000 500000000

( ** * *

95% Confidence Intervals

Anderson-Darling Normality Test

A-Squared 233,09

P-Value < 0,005

Mean 8067931

StDev 51849720

Variance 2,68839E+15

Skewness 12,893

Kurtosis 191,217

N 754

Minimum 0

1st Quarttle 8428

Median 145671

3rd Q uarttle 1384607

MaXmum 890797414

95% Confidence Interval for Mean

4361060 11774802

95% Confdence Interval for Median

110823 215985

95% Confidence Interval for StDev

49358263 54608054

Summary for Trading Value

0 8000000000 1,&000E+10 24000E+10 3,2000E+10 4,0000E+10

95% Confidence Intervals

Anderson-Dariing Normality Test

A-Squared 161,69

P-Value < 0,005

Mean 959077807

StDev 2819953094

Variance 7,95214E + 18

Skewness 7,5057

Kurtosis 88,8171

N 754

Minimum 0

1st Quartile 10619460

Median 72696368

3rd Quartle 525740949

Max mum 44524658940

95% Confdence Interval for Mean

757472052 1160683562

95% Confidence Interval for Median

56322138 93719975

95% Confdence Interval for StDev

2684450070 2969970729

10000000 12000000

200000000 400000000 600000000 800000000 1000000000 1200000000

2000000

4000000

6000000

3000000

Расм 2. Тренд моделнинг асосий курсаткичлари (имитацион модель).

900000000 800000000 700000000 600000000 500000000 g400000000 300000000 200000000 100000000 0

Trend Analysis Plot for Trading Volume

Linear Trend Model Yt = 4291100 + 10004,8*t

ill

il

4" 4,4" 4" 4" 4" 4 4" 4" & J1'Л

-•♦-- Forecasts

Accuracy Measures MAPE 2,56472E +06 MAD 1,30710E+07 MSD 2,68309E + 15

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

5,0000E+10

1,0000E+10

Trend Analysis Plot for Trading Value

Linear Trend Model Yt= 57158976 + 2389189*t

JILL

uJlLil

Variable - Actual

- Forecasts

Accuracy Measures MAPE 1,21168^+05 MAD 1,28633E+09 MSD 7,67115E+18

ААЛЛЛЛЛЛЛ

4> 4> 4> 4^ 4^ 4" 4" ^ 4 if 0 $> \v ov •$> # -3

Date

4.0000E+10

Ï 3,0000E+10

5 2.0000E+10

0

Расм 3. «Тошкент» РФБ да савдо амалиётлари хажми ва сонини башорат килиш тренд

модели (имитацион модель).

Республикамизда кимматли когозлар бозори тизимининг шаклланиши ва фаолиятида асосий уринни банклар эгаллаб, сохада муваффакиятли харакатланиш учун бошка хужалик субъектларига кура купрок имкониятларга эга.

Google Scholar Scientific Library of Uzbekistan

Academic Research, Uzbekistan 1291 www.ares.uz

Academic Research in Educational Sciences VOLUME 2 | ISSUE 12 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor 2020-21: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2021-12-1286-1294

Узбекистон Республикаси конунчилиги кимматли когозлар бозорида банклар фаолиятини хар томонлама либераллаштиришга йуналтирилган. Шу уринда, банклар уз мижозларининг хужалик-молиявий фаолияти тугрисидаги кенг маълумотга доимий равишда эга эканлиги сабабли бундай маълумот каналидан фойдаланишга рухсат этилмаган оддий сармоядорлардан кура купрок устунликларга эга. Шу билан бирга тижорат банклари умумий фонд бозори инфратузилмасининг бир элементи хисобланади, шунингдек, уларнинг урни гоят катта, амалда кимматли когозлар бозорида фаолият юритадиган иштирокчи банк хизматидан четлана олмайди, баъзилар унда хисоб-китоб ёки бошка хисоб ракамларини очишади, уз пул воситаларини унда саклайдилар, шунингдек, банкдан кимматли когозлар билан боглик операцияларни амалга оширишда банк хизматидан фойдаландилар.

2017 йилдан тижорат банклари учун кайтадан муомалага чикарилган акциялар хажмининг 25% идан кам булмаган микдордаги хажмини ошкора тарзда фонд биржасига чикарилиши кузда тутилган эди. Бу чора-тадбир натижасида банкларнинг акциялар савдоси сезиларли тарзда жонланди. Хрзирга кунга келиб "Тошкент" Республика Фонд Биржасининг руйхатидаги 28 нафар эмитентдан 22 таси банклар хисобланади.

Тижорат банкларининг уз акцияларини чикаришлари асосида бир катор мажбуриятлар ётади, жумладан, энг асосийси банк пассивини шакллантириш зарурияти. Инфляция, хусусий капиталнинг доимий тарзда кадрсизланиши банкларни узок муддатли депозитларни жалб этиш имкониятидан махрум этади, натижада узок муддатли куйилмаларни амалга оширишда хусусий капиталдан фойдаланиш зарурати вужудга келади. Шуни таъкидлаш жоизки, банклар устав капитални ошириш хамда кушимча акцияларни чикаришдан акциядорлар улушини кайта тизимлашда хам фойдаланишмокда. Ва нихоят, амалга оширилиши зарур булган назорат килувчи органлар томонидан чикарилган банклар учун карорлар, иктисодий нормалар хамда тижорат банкларининг устав капиталининг энг кам микдоридаги талаблар мавжуд. Кайта тузилаётган банклар учун устав капиталининг энг кам микдори нормаси куйидагича: тижорат банклари учун 5 млн. евро, хусусий банклар учун эса 2,5 млн. евро микдорида ташкил этади.

Academic Research in Educational Sciences VOLUME 2 | ISSUE 12 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor 2020-21: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2021-12-1286-1294

ХУЛОСА

Келгусида банкларнинг кимматли когозлар бозорида фаолият олиб бориши учун зарур булган энг мухим шарт-шароитлар каторига куйидагиларни киритиш мумкин:

• куп кимматли когозлар амалиётларига хос булган банкларга янги хизмат турларини жорий килиш учун етарлича молиявий ресурсларни жамлаш;

• банкларнинг баркарор молиявий холати ва банк амалиётларининг юкори даромадлилиги таъминлаш;

• банклар фаолиятини кимматли когозлар бозорига йуналтириш ва купгина анъанавий банк хизматларининг фойдалилик даражасини ошириш;

• банкларни кимматли когозлар бозоридаги иштирокини электрон тарзда олиб боришни таъминлаш;

• банклар учун яратилган мобил иловаларга кимматли когозлар савдосига тегишли иловаларни хам кушиш.

Банкларнинг кимматли когозлар бозоридаги фаолияти молиявий нуктаи назардан таъминот учун хизмат килади. Банклар томонидан курсатиладиган хамкорлик фонд бозорида молиявий инструментлардан фойдаланиш даражасини оширади. Банк капиталлашуви даражаси нафакат фонд бозори, балки молиявий соханинг хам баркарор фаолият юритиш курсаткичига айланмокда. Банк таъминоти, шунингдек, хисоб-клиринг палатаси фаолияти билан хам амалга оширилади.

REFERENCES

1. "Тошкент" РФБ Ахборот бюллетени, 2006- 2020 йй.

2. Алексеев М.Ю. Рынок ценных бумаг. - Москва: Финансы и статистика, 2014. - 352 б.

3. Анкудинов Д. Интерес инвесторов будет расти // Экономическое обозрение. 2008, №9. - 23 б.

4. Бекмурадов А.Ш., Мирзаев Ф.И., Бердияров Б.Т., Нафасов Д., Содиков Ш. Тижорат банкларида рискларни бахолаш ва бошкаришда кулланиладиган халкаро мезонлар ва стандартлар. Укув кулланма. Тошкент, Узбекистон. 2013. -64 б.

5. Халл Джон К. Опционы, фьючерсы и другие производные финансовые деривативы. - Москва, Санкт-Петербург. Вильямс, 2008. - 1044 б.

Academic Research in Educational Sciences VOLUME 2 | ISSUE 12 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor 2020-21: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2021-12-1286-1294

6. Шохаъзамий Ш.Ш. Финансовый рынок и ценные бумаги. Книга II. -Т.: Iqtisod-moliya, 2005.- 829 б.

7. Шохаъзамий Ш.Ш. Тадбиркор кимматли когозлар бозорида. -Т.: Адолат, 2002.- 331 б.

8. Finerty Johnson. Financial Derivatives: Second Edition. - Menn. Blackwell Publishers Ltd., 2009. - 770 p.

9. Graham Benjamin, Zweig Jason . The Intelligent Investor. - Dublin. HarperCollins Publishers, 2009. -640 p.

10. Hull John C. Futures, Options and other Derivatives: Fourth Edition. -Washington. Prentice-Hall Inc., 2000. - 1024 p.

11. www.uzse.uz

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.