Научная статья на тему 'ЎЗБЕКИСТОН ҚИШЛОҚ ХЎЖАЛИГИ ФАОЛИЯТИДА РАҚАМЛИ ТЕХНОЛОГИЯЛАРДАН ФОЙДАЛАНИШНИНГ УСЛУБИЙ АСОСЛАРИ'

ЎЗБЕКИСТОН ҚИШЛОҚ ХЎЖАЛИГИ ФАОЛИЯТИДА РАҚАМЛИ ТЕХНОЛОГИЯЛАРДАН ФОЙДАЛАНИШНИНГ УСЛУБИЙ АСОСЛАРИ Текст научной статьи по специальности «Технологии материалов»

CC BY
42
7
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
РАқАМЛИ қУРИЛМАЛАР / ДРОНЛАР / ЯЛПИ ИЧКИ МАҲСУЛОТ ДРОНЛАРИ / ИНФРАқИЗИЛ КАМЕРАЛАР / "ДЖИ ПҲАНТОМ"

Аннотация научной статьи по технологиям материалов, автор научной работы — Ҳомидов Ҳ.Ҳ.

Мамлакатимизда сўнгги йилларда қишлоқ хўжалигини ислоҳ қилиш, тадбиркорлик субектларига илмий асосланган ахборот, замонавий хизматларни кўрсатиш, илм-фан ютуқлари, ресурстежамкор ва инновасион технологияларни кенг татбиқ этиш, қишлоқ хўжалигига мўлжалланган ерлардан, сув ресурсларидан самарали фойдаланиш ва экинлар ҳолатини назорат қилишда рақамли ахборот тизимларини жорий этиш ҳамда қишлоқ хўжалиги маҳсулотлари ишлаб чиқарувчиларни замонавий рақамли технологиялар билан таъминлаш борасида муайян ишлар амалга оширилмоқда. Ўзбекистонда қишлоқ хўжалиги соҳаси аввалгидек эмаслиги, эндиликда у илм-фанга асосланган, замонавий йўналишлардан бирига айланиб бораётгани ҳақида кўп гапиряпмиз. Чиндан ҳам бугунги қишлоқ хўжалиги тизими бир неча йил аввалгисидан тубдан фарқ қилади. Аммо бунга биргина илғор техникалар эмас, балки соҳани тубдан такомиллаштириш, ишларни ташкил этишда ресурстежамкор ва энг сўнгги инновасион технологияларни қўллаш эвазига эришилмоқда. Шунингдек, ҳар бир халқаро тажриба ва инновацион ғояларга асосланиб қишлоқ хўжалигида дронларни қўллашда инновацион ёондашувларни ошириш юзасидан хулоса ва таклифлар ўрин олган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

METHODOLOGICAL PRINCIPLES OF USING DIGITAL TECHNOLOGIES IN AGRICULTURAL ACTIVITIES IN UZBEKISTAN

In recent years, in our country, the reform of agriculture, the provision of science-based information, modern services to business entities, the wide application of scientific achievements, resource-saving and innovative technologies, the effective use of agricultural lands and water resources, and the introduction of digital information systems for monitoring the condition of crops and certain works are being carried out to provide producers of agricultural products with modern digital technologies. We are talking a lot about the fact that the agricultural sector in Uzbekistan is not what it used to be, that now it is becoming one of the modern directions based on science. Indeed, today's agricultural system is very different from a few years ago. But this is achieved not only by advanced techniques, but also by the radical improvement of the field, the use of resource-efficient and latest innovative technologies in the organization of work. Also, based on international experience and innovative ideas, there are conclusions and suggestions for increasing innovative approaches in the use of drones in agriculture.

Текст научной работы на тему «ЎЗБЕКИСТОН ҚИШЛОҚ ХЎЖАЛИГИ ФАОЛИЯТИДА РАҚАМЛИ ТЕХНОЛОГИЯЛАРДАН ФОЙДАЛАНИШНИНГ УСЛУБИЙ АСОСЛАРИ»

Хрмидов

Узбекистон Республикаси Давлат статистика кумитаси хузуридаги Кадрлар малакасини ошириш ва статистик тадщкртлар институтида

таянч докторанти

УЗБЕКИСТОН ЦИШЛОЦ ХУЖАЛИГИ ФАОЛИЯТИДА РАЦАМЛИ

ТЕХНОЛОГИЯЛАРДАН ФОЙДАЛАНИШНИНГ УСЛУБИЙ

АСОСЛАРИ

Аннотация. Мамлакатимизда сунгги йилларда цишлоц хужалигини ислоу цилиш, тадбиркорлик субектларига илмий асосланган ахборот, замонавий хизматларни курсатиш, илм-фан ютуцлари, ресурстежамкор ва инновасион технологияларни кенг татбиц этиш, цишлоц хужалигига мулжалланган ерлардан, сув ресурсларидан самарали фойдаланиш ва экинлар уолатини назорат цилишда рацамли ахборот тизимларини жорий этиш уамда цишлоц хужалиги маусулотлари ишлаб чицарувчиларни замонавий рацамли технологиялар билан таъминлаш борасида муайян ишлар амалга оширилмоцда.

Узбекистонда цишлоц хужалиги соуаси аввалгидек эмаслиги, эндиликда у илм-фанга асосланган, замонавий йуналишлардан бирига айланиб бораётгани уацида куп гапиряпмиз. Чиндан уам бугунги цишлоц хужалиги тизими бир неча йил аввалгисидан тубдан фарц цилади. Аммо бунга биргина илзор техникалар эмас, балки соуани тубдан такомиллаштириш, ишларни ташкил этишда ресурстежамкор ва энг сунгги инновасион технологияларни цуллаш эвазига эришилмоцда.

Шунингдек, уар бир халцаро тажриба ва инновацион зояларга асосланиб цишлоц хужалигида дронларни цуллашда инновацион ёондашувларни ошириш юзасидан хулоса ва таклифлар урин олган.

Калит сузлар. Рацамли цурилмалар, дронлар, ялпи ички маусулот дронлари, инфрацизил камералар, "ДЖИ Пуантом ".

Hamidov H.H.

Institute of Personnel Training and Statistical Research under the State

Statistics Committee of the Republic of Uzbekistan

foundation doctoral student

METHODOLOGICAL PRINCIPLES OF USING DIGITAL TECHNOLOGIES IN AGRICULTURAL ACTIVITIES IN UZBEKISTAN

Abstract. In recent years, in our country, the reform of agriculture, the provision of science-based information, modern services to business entities, the wide application of scientific achievements, resource-saving and innovative

technologies, the effective use of agricultural lands and water resources, and the introduction of digital information systems for monitoring the condition of crops and certain works are being carried out to provide producers of agricultural products with modern digital technologies.

We are talking a lot about the fact that the agricultural sector in Uzbekistan is not what it used to be, that now it is becoming one of the modern directions based on science. Indeed, today's agricultural system is very different from a few years ago. But this is achieved not only by advanced techniques, but also by the radical improvement of the field, the use of resource-efficient and latest innovative technologies in the organization of work.

Also, based on international experience and innovative ideas, there are conclusions and suggestions for increasing innovative approaches in the use of drones in agriculture.

Keywords. Digital devices, drones, GDP drones, infrared cameras, DJI Phantom.

Knpnm. ^ax,OH HKTHcogueTHHHHr raoSa^namyBH xaMga HKTHcogHH ннтeгpaцнflнннг ToSopa Te3.amyBH HaTH^acuga HKTucogueTga paKaM.H TexHo.orHa.apgaH ^oftganaHum ax,aMH_aTH ToSopa opTuS SopMoKga. Eu.HM.apra acoc.aHraH paKaM.H HKTHcogueTra yTHm HHgycTpua. gaBpgaH axSopoT-TexHo.oruK gaBpuHHHr um.aS HHKapum ycy.ura yTHm Su.aH SoF.HKgup. Pa^aM.H HKTHcogueTra yTHmHHHr acocHH caSaSH - HHgycTpua. HKTHCogHeTHHHr Sapna TapMoK Ba cox,a.apHHH KaMpaS o.raH xaMga yHHHr MH^ecH, gHHaMHKacH Ba hhkh moxhathhh SaTaMoM y3rapTHpuS roSopraH aHru pa^aM.H axSopoT TexHo.orHa.apgHp.

3aMoHaBHH HKTucogueT ^aga. puBo^naHaeTraH th3hm Sy.uS, y r.oSa. y3rapum.apHH paFSaraamupyBHH 3aMoHaBHH AKT.apu Ba paKaM.H enHM.apgaH KeHr ^onganaHHm Su.aH TaBcu^.aHagu. HaTH^aga paKaM.H H^TucogueT eKH CaHoaT 4.0 geS aTanyBHH aHru HKTucogueT muggaT Su.aH puBo^naHMo^ga. CaHoaT 4.0 goupacugaru .orucTHKa $ao.HATH yHH aMa.ra omupum Ma^caguga eHgamyB.ap, ycy..ap Ba TexHo.orua.apHH Tonum ynyH ^uggHH KaHTa KypuS HHKumHH Ta.aS KH.agH. EyryHru KyHga CaHoaT 4.0 TexHo.orHK hhkh.oS HKTucogueTra KaTTa Tatcup KypcaTMoKga.

^ax,oH MHKecuga KHm.oK xy^anuru TapMoFH cyHrru HH..apga KHm.oK xy^anurH um.aS HHKapumuga Ba KHm.oK xy^anuruHH SomKapumga paKaM.H eHHM.apHH Ky..aMoKga. ATpo$-Myx,HT, экнн.ap MaftgoHH,

3apapKyHaHga x,amaporaap, ycHM.HK.apHHHr ycum SocKHH.apu TyFpucugaru Mat.yMoT.apHH Tax.H. KH.a o.aguraH, pea. BaKT pe^HMHga ymSy napaMeTp.apra Kupum Ba MoHHTopuHrHH TatMHH.an o.aguraH gacTyp.ap Kum.oK xy^anuru TapMoFH ynyH ^yga x,aM MyxuMgup.

MaB3yHHHr ypraHH.raH.HK gapimaeii. MaB- 3yHHHr KeHr KaMpoB.H экaнннн HHoSoTra o.raH xo.- ga MaB3y Kyn.aS KHm.oK xy^anuru cox,acu o.hm- .apHHHHr H3.aHHm.apuga ymSy MaB3yHHHr epHTH- .umHHH

куришимиз мумкин. Х,озирги кунда бу мавзуни куплаб олимлар ишлар олиб борилмокда. Х,озирги кунда кишлок хужалигида инновацион усулларнинг кулланиши Э. Менсфилд, ВН. Папело, И. Перлаки, АЛ. Полтарахин, М. Портер, Ю.М. Рогатнев, Н. Розенберг Е.В Рудой, И.С. Санду, Л.А Семина, АБ. Сидерис, СинюкойА Смиг, Л. Соете, АИ. Сучков, Л.ВТю, Д.В Ходос, Г.Е. Чепурин, Н.В Шаланов, О.В Шумакова, Й Шумпетер, Т. Шулс тадкикотларида уз аксини топган. А.Л. Полтарахин кишлок хужалигига оид бир нечта илмий ишлар нашр эттирган. Бу ерда кишлок ахолисининг даражаси дехконларнинг билимлари ва маълумотларига боFлик булган арзон махсулотлар, кишлок хужалиги технологиясини яратишда ролини курсатади. Узининг ялпи ички махсулот дронлари анъанавий кишлок хужалигининг узгаришини мухокама килади ва биринчи марта янги иктисодий манбалар сифатида янги моддий ресурслар ва фермирларга сармоя киритишни таклиф килади.

Тадкикот методологияси. Тадкикот жараёнида анализ ва синтез усулидан самарали фойдаланилди. Жумладан, анъанавий кишлок хужалигининг информацион коммуникацион хамда инновасион технологиялар кулланган кишлок хужалигидан дронлардан фойдаланишнинг устувор жихатлари келтирилди.

Бундан ташкари, тадкикот довомида назарий-илмий тадкикот усулларидан хам кенг фойдаланиб, муаллиф томонидан ушбу мовзуни тадкик этган олимларнинг илмий ишлари урганилди.

Та^лил ва натижалар. Бир карашда кишлок хужалигида замонавий АКТларини куллаш яхши самара беради. Аммо, бу хакикат хали хам таркок хисобланиб, асосан бир нечта корхоналар ва ахоли пунктлари томонидан бошланган бошлаетич амалиёт натижасидир. Шуни алохида таъкидлаш керакки, ракамли уланишлар занжири мавжуд эмас, янги ва интеграциялашган ёндашув мавжуд эмас. Умуман олганда, бу дастлабки кадамлар хали 4 та устунга асосланмаган, яъни:

> хабардорлик;

> технология платформаси;

> маълумотлар инфратузилмаси;

> инсон ресурслари.

Бугунги кунда агросаноат мажмуаси объектлари билан жихозланган 1Т-иловаларнинг аксарияти уз самарасини мижозлар талаб киладиган тарзда амалга ошира олмайди. Бу ишлаб чикариш учун катта маълумотлар базасининг йуклиги, корхоналар уртасида синхрон ахборот алмашинуви учун алоканинг йуклиги ва бошка омиллар билан боFликдир. К,ишлок хужалиги махсулотларини ишлаб чикариш, бошкариш ва савдонинг барча боскичларида олис ва алохида худудлардаги кишлок хужалиги махсулотларини жахон савдо тизими билан бевосита боFлаш имкониятлари халигача яратилмаган.

Дастлабки натижалар радамли, адлли, нозик дехдончилик мадсадидан узоддир, бу эса машина таъсирини нозик созлаш, вадтни бошдаришни яхшилаш, сувдан самарали фойдаланиш ва тежаш учун сенсорлар, роботлар, GPS, хариталаш воситалари ва маълумотларни тахлил дилиш дастурларини бирлаштиришни талаб дилади хам да энг мухими касалланиш холатларини тезкорлик билан анидлайди.

Узбекистон Республикаси Президенти Ш.Мирзиёев таъкидлаганларидек: "Тараддиётга эришиш учун радамли билимлар ва замонавий АКТларини эгаллашимиз зарур ва шарт. Бу бизга юксалишнинг энг дисда йулидан бориш имкониятини беради. Зеро, бугун дунёда барча сохаларга ахборот технологиялари чудур кириб бормодда" дея таъкидлагани бежиз эмас. Чунки хар бир соха ва тармоднинг ривожланиши замонавий АКТлари хамда радамли технологияларни самарали дуллаш билан бевосита боFлиддир.

Шуни алохида таъкидлаш керакки, дишлод хужалигида уй хужаликлари аграр идтисодиёт секторининг асосини ташкил дилади. Бу жараёнда аввало уй хужаликлари туFри ва илдам дадамларни танлашлари хамда ихтиёрий ва мажбурий булган радамлаштириш жараёнини якунлашлари керак. Хдмкорлик ёндашуви горизонталь ва вертикал занжирли алодаларни ривожлантиришга, саноат ичидаги ва саноатдан ташдари булинмалар уртасида хамкорлик ва алоданинг янги усуллари, тармодларини шакллантиришга, радамли савдо билан чамбарчас боFлид булган боFланган ва кооператив дишлод хужалигини яратишга асосланган булиши керак.

Бугунги кунда радамли фермерларсиз муваффадиятли давлат бизнеси булиши мумкин эмас. Чунки, радамли алода занжиридаги корхоналар уз занжири учун зарур радамли иловаларни урнатишга буюртма бериш хамда фермерлар билан одилона ва бардарор идтисодий шартномалар тузиш ордали етакчи роль уйнаши керак.

Радамли занжирда иккита етакчи корхона булиши керак, дишлод хужалиги корхоналаридан ташдари радамли технология провайдерлари ва жамоатчилик маслахатчилари булиши керак. Барча хужалик юритувчи субъектлар, кооперативлар, фермерлар бир-бири билан хамкорлик дилиши, бирлашиши, бир-бирини дуллаб-дувватлаши шарт.

Бу мазмун дишлод хужалиги ишлаб чидаришини раFбатлантириш ва дишлод идтисодиётини ривожлантириш йулидаги ютудлардан бири сифатида бахоланиши керак. Шунга кура, илмий мавзулар ва лойихалар самарадорлигини ошириш, корхоналарнинг илмий -таддидот ишларида иштирок этишини раFбатлантириш, фан ва техниканинг илFор дулланмаларини трансфер дилиш зарур булади. Давлат ва корхоналар иштирокининг уЙFунлашуви асосида дишлод хужалигини кенгайтириш ишлари самарадорлигини ошириш, технология ютудларини фермерларга

топширишда аник узгаришлар яратиш, фан-техника корхоналари кудратини шакллантиришга кумаклашиш хам мухим ахамиятга эга.

1.6-расм маълумотларига кура, мамлакатимизда ишлаб чикарилган кишлок хужалиги махсулотлари хажми усиб бормокда. Дехкончилик, чорвачилик махсулотлари ишлаб чикариш хажми усиш тенденсиясига эга. Агробизнес хар кандай мамлакат иктисодий тизимининг мухим элементидир. Чунки Ахолининг турмуш даражаси бевосита кишлок хужалиги махсулотларини ишлаб чикарувчиларнинг самарадорлигига боFлик. Шу сабабли кишлок хужалиги комплексларининг максимал самарадорлигига эришиш учун янги технологияларни ишлаб чикиш жуда мухим дир.

1.6-rasm. Узбекистон Республикасида кишлок хужалиги махсулотлари ишлаб чикаришнинг усиш суръатлари.

Сунгги пайтларда дунё микёсида ракамли, ахборот ва телекоммуникация ресурслари кенг таркалди, шу боисдан, жамиятнинг турли сохаларида фаолият жараёнларини жадал ракамлаштириш ишлари кенг микёсда амалга оширилмокда.

Х,озирда аксарият манбалар аник кишлок хужалиги, аклли кишлок хужалиги, кишлок хужалиги 4.0, баркарор кишлок хужалиги хакида гапиради - ракамли кишлок хужалигига интеграциялашган бугунги етакчи технологиялар нуктаи назаридан жамоавий кишлок хужалигини шундай аташ мумкин.

Узбекистон Республикаси К,ишлок хужалиги вазирлиги томонидан ракамли кишлок хужалиги сохасида катор дастурлар ва инвестиция лойихалари ишлаб чикилмокда. Шу муносабат билан ресурсларни йуналтириш ва бирлаштириш, шошилинч карорларни синхрон тарзда йуналтириш ва куйидаги вазифаларни бажариш зарурати туFилади:

- тармок бошкарувини замонавийлик сари янгилаш, ахоли ва корхоналарга давлат хизматларини курсатиш билан боFлик самарадорлик ва мазмунни таъминлаш;

- давлатга янада очид ва дулай ишбилармонлик мухитини яратиш, инвестицияларни фаол жалб этиш, тадбиркорлик ва инновацияларни раFбатлантиришда кумаклашиш;

- дишлод хужалиги идтисодиётининг махсулдорлиги, сифати, самарадорлиги ва радобатбардошлиги таъминлаш буйича илм-фан ва технология, инновациялар каби сохаларни тезкорлик билан ривожлантириш.

Юдори технологияли дишлод хужалигини ривожлантириш сиёсати жахон дишлод хужалиги саноатининг ривожланиш тенденияларига мос равишда ривожланишни йулга дуйиш ва йуналтириш мадсадида тегишли тармодлар билан хамкорликда аграр сектор рахбарлари томонидан белгиланади. Бундай сиёсат ишлаб чидарувчиларнинг илм-фан ва техниканинг замонавий ютудларини дуллаши учун дулай шарт-шароит яратади.

Ушбу жараёнда дишлод хужалиги 4.0 концепцияси дишлод хужалигининг радамли трансформацияси ва ишлаб чидариш жараёнида автоматик бошдарув дурилмаларини улаш билан тавсифланади. Глобал жойлашишни анидлаш технологияси (GPS) масофадан зондлаш технологияси билан биргаликда ва аста-секин симсиз иловаларда дулланила бошланди.

Юдоридаги тахлиллардан келиб чидиб, 1.2-жадвалда радамли технологиялардан фойдаланишнинг асосий хусусиятлари келтирилган.

1.2-жадвал

^ишлок хужалиги фаолиятида радамли технологиялардан

фойдаланишнинг асосий хусусиятлари

Усуллари Амалдаги усулларнинг мазмуни

IoT (Буюмлар интернети) сенсорларини дуллаш Сенсорлар ва адлли дурилмалар дишлод хужалиги ишлаб чидариш жараёнида автоматик равишда уланади ва бошдарилади, бу иссидхонадаги микроидлимни яхшилаш ордали идлим узгаришига жавоб беришга ёрдам беради.

LED технологияси Усиш жараёнини оптималлаштириш учун дишлод хужалиги ерлари кам булган мамлакатларда дулланилади

^уёш хужайраларни дуллаш Космосдан самарали фойдаланиш, энергия харажатларини камайтириш учун дишлод хужалигидаги ускуналарнинг аксарияти дуёш энергияси ва дуёш панеллари билан ишлайди

Роботлардан фойдаланиш Усимликлар ва хайвонларга Fамхурлик дилиш урнига, у йирик ишлаб чидаришга эга булган худудларда тобора оммалашиб бормодда

Учувчисиз учиш аппаратлари (УУА) ва сунъий йулдошлардан фойдаланиш Фермер хужалиги маълумотларини йетишнинг жорий холатини кузатиш ва шу билан фермер хужалигини туFри бошдариш учун янгиланган анид маълумотлар базаси буйича тавсияларни тахлил дилиш

Интернет, мобил Фермер хужалигига хизмат курсатувчи молиявий

телефонлар ва булутли технологияларнинг операцион самарадорлигини оширишга хисоблашни куллаш ёрдам беради

1.2-жадвалга кура аник хисоб-китобларга асосланган дехкончиликнинг истикболли йуналишларидан бири - учувчисиз учиш аппаратлари (УУА), яъни дронлар хисобланади. Учувчисиз учиш аппарати - бортида учувчиси булмаган учиш аппарати булиб, у хар хил даражадаги автономияга эга, яъни масофадан бошкариладиган, тулик автоматик режимда ишлайдиган, шунингдек, улар тузилиши ва фойдаланиш максади жихатидан хам фарк килади. К,ишлок хужалигида УУАдан фойдаланиш ижобий узгаришларни таъминлаб, ишлаб чикариш харажатларини сезиларли даражада камайтириш имконини беради.

УУАни бошка аппаратлар билан таккослаганда куйидаги афзалликларни такдим этади:

^ УУАни ута паст баландликларда, деярли хар кандай об-хавода, булутли кунларда хам ишлатиш мумкин, бу эса учувчили учиш аппаратлари (15-20 см гача) билан эришиб булмайдиган геодезия аниклигини олиш имконини беради (2-3 см гача);

^ УУА хам учувчили учиш аппаратлари каби вазни енгил булган тасвирга олиш ускуналари билан жихозланиши мумкин, УУАнинг OFирлиги анча кам булганлиги сабабли, парвоз учун анча кам энергия ва шунга мос равишда харажатлар талаб килинади (масалан, 1 соат вертолёт парвози 1500 долларни ташкил этса, 1 соат УУА парвози 250 долларни ташкил килади);

^ УУА оркали махсулот ёки товарларни бир жойдан иккинчи бир жойга етказиш учувчили учиш аппаратлари оркали етказилганга караганда анча арзонга тушади;

^ УУА объектларни бир текисда чизикли суратга олишда (вазни OFир булган

учувчили учиш аппаратлари учун бу объектнинг траекториясини кузатиб бориш анча мураккаб) ва кичик объектларни суратга олишда энг самарали хисобланади;

^ УУАнинг вазни енгиллиги ва автоматик бошкарув тизими мавжудлиги сабабли берилган маршрутни босиб утиш юкори аникликда таъминланади;

^ дрон оркали маълумотлар туFридан-туFри истеъмолчисига етказилиши мумкин, бунинг учун буюртма бериш ва иш тугашини кутишга хожат йук;

^ дронлар оркали буюртмаларни етказиб бериш муддати анча киска: дронлар буюртмани атиги ярим соат ичида манзилга етказиб бериши мумкин;

^ профессионал УУАнинг ишлаши вертолёт ёки самолётги нисбатан 10 баробар арзонрод, бундан ташдари, учувчилар учун хавфсиздир, шу сабабли куплаб мамлакатлар хаво душинлари учиш аппаратлари майдонларини дайта жихозламодда;

^ сунъий йулдош тизимига дараганда, УУАни ишлаб чидиш ва ишлатиш харажатлари анча паст, у тасвирнинг анидлиги, имкониятнинг кенглиги, мобиллиги хамда мустадиллиги билан ажралиб туради.

УУАни дишлод хужалигида дуллаш улкан салохиятга эга ва улардан фойдаланишга дизидиш йилдан-йилга ошиб бормодда. К,ишлод хужалигида УУАдан фойдаланиш мамлакатимиз учун, биринчи навбатда, анид хисоб-китобларга асосланган дехдончилик вазифаларини бажариш учун катта янгиликдир.

К,ишлод хужалиги сохасида УУАдан фойдаланишнинг дуйидаги имкониятларини алохида курсатиб утиш жоиз:

- дишлод хужалиги ерларини инвентаризасия дилиш;

- майдонларнинг электрон хариталарини яратиш;

- иш хажмини бахолаш ва уларнинг бажарилишини назорат дилиш;

- экинларнинг холатини оператив мониторинг дилиш;

- дишлод хужалик экинларининг усишини бахолаш;

- дишлод хужалиги ерларини химоя дилиш (дуридлаш);

- зарарли объектларга дарши курашиш учун экинларни пестисидлар билан даволаш. Экинларни сканерлаш ордали реал вадтда учиш баландлигини анидлаш, керакли миддордаги суюдликни пуркаш, суюдлик хажмини созлаш ва у билан бутун майдонни бир хилда доплаш ишларини амалга ошириш мумкин.

УУА турли хил сенсорлар билан жихозланган, жумладан, мултиспестрал камералар: у ордали олинган тасвирнинг юдори анидлиги майдоннинг муаммоли жойларини анидлаш имконини беради; сунъий йулдош навигасия тизимлари; кичик улчамли борт компютерлари ва кимёвий воситаларни дуллаш ускуналари. Стандарт сунъий йулдош тизимлари 15-30 метр пикселли тасвирларни олиш имконини берадиган булса, УУА 30-100 минг гектаргача булган дишлод хужалиги ерларини дамраб олувчи 5 сантиметрли анидликдаги тасвирларни олади. Дастурий таъминотда дайта ишланган, маълумотлари тахлил дилинган ва визуаллаштирилган ушбу тасвирлар ер эгаларига ернинг холати ва ишлов бериш хадида маълумот олиш, касалликларни мониторинг дилиш, экинларни кузатиш ва тошдинларни моделлаштириш имконини беради. Бугунги кунда УУА НДВИ (Нормализед Дифференсе Вегетатион Индех -Усимликларнинг нормаллашган фардли индекслари) таддим этадиган маълумотларга дараганда 10 баробар купрод маълумот олиш учун гиперспектрал технология ёрдамида (касалликларни анидлаш учун керакли япрод хадида батафсил маълумот бериши мумкин) технологик ечимларни таклиф этади. Ушбу технология асосида маълумотлар базасини яратиш ва

реaл BaKT режимидa ер эгaлaригa тaвcиялaр бериш учун турли хил aлгoритмлaрдaн фoйдaлaниш мумкин.

Тaъкидлaш жоизки, бугунги кyндa УУА мaмлaкaтимиздa yнчaлик тaрaккий этмaгaн, яъни бу йyнaлиш бoшлaнFич бocкичдa. СУнгги бир нечa йил мoбaйнидa кишлок хyжaлиги cox,acидa дрoнлaрдaн фoйдaлaниш бyйичa турли хил лoйиx,aлaр ишлaб чикилгaн 6Ули6, yлaрнинг 90% дaн кyпрoFи х^и ишлaб чи^ришга кенг тaтбик этилмaгaн. Бунинг бир Kama caбaблaри мaвжyд 6Ули6, угар мaмлaкaтимиз кишлок хyжaлиги cox,acидa УУAдaн фoйдaлaнишнинг СWОТ-тaxлилини aмaлгa ошириш жaрaёнидa aниклaнди:

Биринчидaн, дрoнлaрнинг зaиф томони угарни бoшкaришдир, бунинг учун мaълyм бир тaйёргaрлик тaлaб этилaди. ОFирлиги бир нечa килoгрaмм бyлгaн, бир нечa юз метр бaлaндликдa учишга кодир бyлгaн УУAни бoшкaришдa учувчи oперaтoрлaрнинг бoшкaрyв мaлaкacининг йуклиги aтрoфдaги oдaмлaр, мол-мулк, caмoлёт Ba вертолётгарнинг пaрвoзи учун хaвф тyFдирaди.

Иккинчидaн, мaхфийлик Ba cyFyртa мyрaккaблиги нyктaи-нaзaридaн пaрвoз хaвфcизлиги. Бирок, кишлок хyжaлигининг acocий мyaммocи -oлингaн мaълyмoтлaрнинг тури Ba cифaти x,иcoблaнaди.

Учинчидaн, дрoнлaрни бoшкaришдa об-хдво омилининг тaъcири мacaлacи энг мухим жиxaтлaрдaн 6Ули6 кoлaди.

Тyртинчидaн, УУA нaрхи xaкидaги мacaлa coxa учун жиддий мyaммo xиcoблaнaди, мaзкyр мacaлa УУA компютерининг технологик дaрaжacигa бевocитa бoFликдир.

Бешинчидaн, кишлок хyжaлиги coxac^a дрoнлaрни кенг кyлaмдa жорий этишга конунчилик тускинлик килмокда.

jo'natish chiqish

1.7-расм. Минтакалардаги аник xисoб-китoбларга асoсланган де^^нчилик лoйщаларида учувчисиз учиш аппаратларидан

фoйдаланиш схемаси.

Бyндaн тamкapи 6угунги кyндa кyплaб кишлок хужелиги тapмoклapи caмapaдopлик, x,ocилдopликни ош^иш, вaкт вa хapaжaтлapни тежam учун гклли дехкончилик учун ЙОТ технологиясини кул^шта киpиmди. Технoлoгиялapнинг pивoжлaниmи дaтчиклapнинг кичpaйиmи, cенcopли кypилмaлapгa утиши x,aмдa мacoфaвий тизимнинг мypaккaблamиmи вaктнинг тежвлишига олиб келaди. Лклли дехкончиликни тупик aмaлгa omиpиm учун тapмoклapгa глобэл микёcдa xaм киpиm имконияти юзaгa келaди.

Бyюмлap интеpнети (ЙоТ) кишлок хужэлиги caнoaтигa aйлaниб, феpмеpлapгa дуч келaдигaн мyaммoлap билaн paкoбaтлamиmгa имкон беpaди. Феpмеpлap ЙоТ дaн фoйдaлaнгaн xoлдa сунгги тенденциялap вa технoлoгиялap тyFpиcидa yлкaн мaълyмoтлap oлиmлapи мумкин бугади. Бyюмлap интеpнети биз яшaётгaн дyнёгa ниxoятдa кaттa тaъcиp кypcaтaди. Pивoжлaнгaн caнoaт тapмoклapи, бoFлaнгaн тpaнcпopт вocитaлapи вa aклли maxapлapнинг бapчacи ЙоТнинг биp киcмидиp. Биpoк, "Бyюмлap интеpнетимни кишлок хужэлиги coxac^a кУлгаш энг caмapaли нaтижaлapни беpибгинa кoлмaй, иктисодий кypcaткични omиpиmгa xaм хизмaт килaди.

ЙОТ кypилмaлapи кишлок хyжaлигидa иmлaб чикapиm вa хосилни oшиpишдa кaттa ёpдaм беpaди, чунки бу кypилмaлap тyпpoкнинг кислотэлик дapaжacи, xapopara вa бomкa yзгapyвчилapни кyзaтиm учун ишлaтилaди. Бyндaн тamкapи, aклли кишлок хyжaлигидa чopвa мaxcyлдopлиги вa coFлиFини кyзaтиmдa ёpдaм беpaди. ЙОТ cенcopлapи феpмеpлapгa xocилдopлик, ёFингapчилик, зapapкyнaндaлap вa тyпpoкни oзиклaнтиpиm xaкидa мaълyмoт беpишгa кoдиp, бу иmлaб чикapиm учун жyдa мухимд^ вa вaкт утиши билaн дехкончилик техникacини яхmилam учун ишлaтилиши мумкин бyлгaн aник мaълyмoтлapни тaкдим этaди.

ЙОТ дaн фoйдaлaниш нaтижacидa киммaтли мaълyмoт юзaгa келиб, yлapнинг бapчacи кaттa мaълyмoтлap бaзacини тamкил килaди. Шу caбaбли, иccикхoнaлap учун микpoиклимни oнлaйн мoнитopинг килиш вa бomкapиm тизими булиб, тизим WCH тoмoнидaн иклим, yFитлam, cyFopиш вa зapapкyнaндaлapгa кapmи кypamни тaъминлaш учун ycимликлapгa тегишли cенcop мaълyмoтлapини йиFиm вa тaxлил килиш учун кулгаб -кyввaтлaнaди.

1.8-расм. Цишлoк хужалигида урнатилган ЙОТ курилмалари сoни.

ЙОТ дacтyрининг энг яхши томони - бу фермерлaр учун мaълyмoтлaрни жaмлaшдир. Шу тaрздa угар экинлaр, об -xaBo шaрoити Ba тупрок нaмлиги тyFриcидa aник мaълyмoт oлишaди. Бу экинлaрни етиштириш учун жуга мухим xиcoблaнaди Ba тyплaнгaн мaълyмoтлaрcиз хеч нaрcaни бoшкaриб бyлмaйди. Илoвaдa мaълyмoтлaр дуконини биттa жoйдa куришингиз мумкин. Бу фермерлaр учун кугайлик тyFдирaди, чунки yлaр мaълyмoтлaрни ocoнгинa тaxлил килиб, тyFри гарор кaбyл килишлaри мумкин бyлaди.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

К,ишлок хyжaлиги шaрoитидa фермерлaр илFoр acбoб Ba мocлaмaлaрдaн фoйдaлaнгaнлaридa, бу aвтoмaтик рaвишдa хосилдорликни oширaди. Бу шунингдек чикиндилaрни кaмaйтиришгa Ba иктисодий жиxaтдaн caмaрaли бoшкaрyвгa ёрдaм берaди. Aклли деxкoнчиликдaн фoйдaлaниб, бутун кишлок хyжaлиги мaйдoнини кyзaтиш имконияти Ba xaр бocкичдa хосилни текшириш мумкин бyлaди. Мacaлaн, кaттa кишлок хyжaлиги мaйдoни булиб экинлaр зaрaркyнaндaлaр ёки угарга ocoнликчa зaрaр еткaзaдигaн xaшaрoтлaр билaн ycмoкдa. Бу xoaтдa, кишлок хyжaлигининг илFoр технoлoгияcидaн фoйдaлaнилгaндa, xocилни осонгиш текшириш имконияти бyлaди. Шу тaрздa экинлaрни зaрaркyнaндaлaргa кaрши осонлик билaн кyрaшиш имконияти xaмдa экинлaргa пул гам микдoрдa caрфлaш мумкин бyлaди.

Xулoса ва таклифлар. Учyвчиcиз угар мocлaмaлaр кишлок хyжaлигини acocaн мaълyмoтлaргa acocлaнгaн иктиcoдиётгa aйлaнтиришгa имкон берaди, нaтижaдa xocилдoрлик Ba унумдорликнинг ошишига олиб келaди. Фoйдaлaниш кyлaйлиги Ba aрзoнлиги тyфaйли дрoнлaр ёрдaмидa усимликгарнинг xaкикий ривoжлaнишини кyрcaтaдигaн бир гатор кaдрлaрни олиш мумкин. Бyндaй тaxлил ишлaб чикaриш жaрaёнидa пacт caмaрaдoрлик coxacини aниклaйди Ba ер мaйдoнлaрни ривoжлaнтиришни бoшкaришни яхшилaйди.

Бундай холда очиладиган имкониятларни хисобга олган холда ушбу технология биринчи марта дишлод хужалигини юдори технологик сохага айлантиради. Бу ерда маълумотларни дайта ишлаш асосида дарорлар дабул дилинади. Шундай дилиб, дишлод хужалиги учун учувчисиз дронлар тезлик ёки мослашувчанликка эмас, балки улар туплаган маълумотларнинг тури ва сифатига асосланади. Уш-бу соханинг эхтиёжлари юдори сезгир сенсорлар ва такомиллаштирилган камераларнинг ривожла- нишига туртки беради. Иккинчи вазифа минимал тайёргарликни талаб диладиган ва юдори даражадаги автоматлаштиришга эга булган дронларни яра- тишдан иборат булади.

К,ишлод хужалиги учувчисиз дронлари билан ишлашда муваффадиятга эришишнинг мумкин булган усуллари дуйидагилардан иборат: термометр билан олинган ва замонавий дастурий таъминот ёрдамида дайта ишланган фотосуратлар асосида хужалик тузилишини оптимал - лаштириш учун тупродни бахолаш ва хариталаш;

- мавжуд булган фермер хужаликлари учун экиш, пуркаш ва экинларни мунтазам равишда бошдаришни таъминлайдиган учувчисиз дрон воситаларининг автоматлаштирилган тизимларини яратиш;

- хосилни мунтазам равишда мониторинг дилиш, пуркаш ва хосилни купайтириш учун батафсил тахлилни уз ичига олган шартнома ишлари;

- очид жойларда майсазорлар ва бошда ердан фойдаланиш обектларининг батафсил хари- таларини яратиш;

- турли об-хаво ва идлим шароитида ёwойи усимликлар ва экинларнинг омон долиши ва хаё- тийлиги туFрисида чудур изланишлар олиб бориш.

Лойиха доирасидаги замонавий узи учар тизимлар дуйидаги вазифаларни бажариши кузда тутилади:

- экинларни сифатини бахолаш ва экинларни зарарланиши ёки нобуд булиши фактларини анидлаш;

- нобуд булган экинларнинг анид майдонини анидлаш;

- муаммоли майдонлар ва экинларнинг дефектларини анидлаш;

- экин режалари ва тузилмаларининг мослиги мониторинги;

- агротехник ишларда йул дуйилган чет- лашиш ва бузилишларни анидлаш.

Sun'iy intellektva ixtisoslashgan algoritmlar sizga qishloq xo'jaligidagi katta maydonlarda maydon, masofa, resurslarga bo'lgan ehtiyoj, yer osti suvlari va qayta ekishni hisoblash imkonini beradi. Suv, o'g'it yoki pestisidlar qisqa vaqt ichida dronlar yordamida ekin maydoniga yetkazib beriladi. Agar odamga ma'lum bir yer maydonlarini qayta ishlash uchun bir kun kerak bo'lsa, kelajakda dronlar 3-4 soat ichida bu vazifani bajarishi mumkin bo'ladi.

Хулоса дилиб айтганда, сунгги йилларда узи учар дурилмаларнинг дулланиш сохаси оддий болалар уйинчоFидан тортиб, бир неча килограмм юкни кутара оладиган автоматлаштирилган юк ташувчи дронларгача

йилдан йилга доимий усмокда. Узбекистонда эса бу соха ривожланиши учун турли хориж компанияларини билан хам- корликлар урнатилиб бормокда.

Фойдаланилган адабиётлар руйхати:

1. https://www.youtube.com/watch?v=01KpNxbQGFQ&t=65s

2. https://www.youtube.com/channel/ UCKK7 d2AUlCwScZdzhgGlNw/videos

3. Источник: https://russiandrone.ru/publications/kak-rabotayut-drony-i-chto-predstavlyaet- iz-sebya-tekhnologiya-dronov/

4. Василин Н.Я. Беспилотные летательные аппараты. - Минск: Попурри, 2017. - 272 бет. ГБ. 5-7,98-105).

5. Василин Н.Я. Беспилотные летательные аппараты. - Минск: Попурри, 2017. - 272 с.

6. Кучкарова Д.Ф., Хаитов Б.У. Современные системы ведения сельского хозяйства // Молодой ученый. 2015. - № 12. - С. 222-223.

7. Schultz Т. W. Agriculture In An Unstable Economy, 1st. / Т. Schultz. -Mcgraw-Hill Book Company, Inc.; New York And London, 2015.-320 p.

8. Кучкарова Д.Ф., Хаитов Б.У. Современные системы ведения сельского хозяйства // Молодой ученый. - 2015. - № 12. - Б. 222-223.

9. Источник: https://russiandrone.ru/publications/kak-rabotayut-drony-i-chto-predstavlyaet- iz-sebya-tekhnologiya-dronov/

10. Кучкарова Д.Ф., Хаитов Б.У. Современные системы ведения сельского хозяйства // Молодой ученый. - 2015. - № 12. - Б. 222-223.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.