Научная статья на тему 'УЧУВЧИСИЗ УЧИШ ҚУРИЛМАЛАРИ ҚЎЛЛАНИЛИШ СОҲАЛАРИНИ ТАХЛИЛ ҚИЛИШ'

УЧУВЧИСИЗ УЧИШ ҚУРИЛМАЛАРИ ҚЎЛЛАНИЛИШ СОҲАЛАРИНИ ТАХЛИЛ ҚИЛИШ Текст научной статьи по специальности «СМИ (медиа) и массовые коммуникации»

CC BY
383
110
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
учувчисиз учиш аппаратлари / кузатув / аерофотосурат / видеотасвир / мониторинг / сигнал узатиш. / unmanned aerial vehicles / surveillance / aerial photography / video / monitoring / signal transmission.

Аннотация научной статьи по СМИ (медиа) и массовым коммуникациям, автор научной работы — Зайнидинов Ҳакимжон Насиридинович, Маллаев Ойбек Усмонқулович, Модуллаев Жаҳонгир Собир Ўғли

мақолада замонавий учувчисиз учиш аппаратлари ва уларни қўлланилиш соҳалари ҳақида умумий маьлумот берилган, учувчисиз учиш аппаратлари бозорини кўриб чиқиш натижалари, фойдаланувчиларнинг қизиқишлари келтирилган. Қидирув натижаларининг графиклари тузилган ва таҳлил қилииб улар бўйича хулосалар чиқарилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

ANALYSIS OF THE USE OF UNMANNED AERIAL VEHICLES

the article provides an overview of modern unmanned aerial vehicles and their areas of application, the results of the review of the drone market, the interests of users. Graphs of search results were compiled and analyzed and conclusions were drawn.

Текст научной работы на тему «УЧУВЧИСИЗ УЧИШ ҚУРИЛМАЛАРИ ҚЎЛЛАНИЛИШ СОҲАЛАРИНИ ТАХЛИЛ ҚИЛИШ»

SCIENCE AND INNOVATION

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL

УЧУВЧИСИЗ УЧИШ ЦУРИЛМАЛАРИ ЦУЛЛАНИЛИШ СОХДЛАРИНИ ТАХЛИЛ КДЛИШ Зайнидинов ^акимжон Насиридинович

ТАТУ профессори, т.ф.д., Маллаев Ойбек Усмонкулович

ТАТУ, PhD Модуллаев Жа^онгир Собир ^ли

ТАТУ ассистенти https://doi.org/10.5281/zenodo.6482927 Аннотация: мацолада замонавий учувчисиз учиш аппаратлари ва уларни цулланилиш соуалари уацида умумий маьлумот берилган, учувчисиз учиш аппаратлари бозорини куриб чициш натижалари, фойдаланувчиларнинг цизицишлари келтирилган. Цидирув натижаларининг графиклари тузилган ва таулил цилиибулар буйича хулосалар чицарилган.

Калит сузлар: учувчисиз учиш аппаратлари, кузатув, аерофотосурат, видеотасвир, мониторинг, сигнал узатиш.

АНАЛИЗ ПРИМЕНЕНИЯ БЕСПИЛОТНЫХ ЛЕТАТЕЛЬНЫХ

АППАРАТОВ

Аннотация: в статье представлен обзор современных беспилотных летательных аппаратов и областей их применения, результаты обзора рынка дронов, интересы пользователей. Были составлены и проанализированы графики результатов поиска и сделаны выводы.

Ключевые слова: беспилотные летательные аппараты, наблюдение, аэрофотосъемка, видео, мониторинг, передача сигналов.

ANALYSIS OF THE USE OF UNMANNED AERIAL VEHICLES Abstract: the article provides an overview of modern unmanned aerial vehicles and their areas of application, the results of the review of the drone market, the interests of users. Graphs of search results were compiled and analyzed and conclusions were drawn.

SCIENCE AND INNOVATION

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL

Keywords: unmanned aerial vehicles, surveillance, aerial photography, video, monitoring, signal transmission.

КИРИШ

Учувчисиз учиш аппаратлари(УУА) - бу учувчисиз хаво тизими, яъни узига хос хусусияти бу бортда учувчининг йуклигидир [1].

Учувчисиз учиш аппаратлари (УУА) авиация технологиясининг бир туридир. Учувчисиз учиш аппаратларидан кенг фойдаланиб бошланган давлатларни олиб карасак фукаролик секторида тижорат корхоналари ва жисмоний шахслар томонидан кулланилади, харбий саноат ривожланган баъзи давлатларда эса армияси ва хукукни мухофаза килиш органлари авиацияси комплексларининг бир кисмидир.

Бундай комплекснинг парвози турли даражадаги бошкариш усуллари билан ишлаши мумкин. Бошкариладиган самолётлар билан солиштирганда УУАлар одамлар учун катта хавф тугдирадиган худуларга боришда, шунингдек катта маблаг сарфланадиган жараёнларни кузатиш учун мулжалланган. УУАга турли вазифаларни офлайн режимда, яьни инсон аралашувисиз бажариш учун тегишли дастурий таьминот урнатилиши мумкин.

Дастлаб УУАлар харбий максадларда яратилган. Йилдан йилга технология жадал ривожланиб бормокда. Умуман олганда УУА тарихини туртта даврга булиш мумкин:

1. 1849 йил - ХХ аср бошлари - УУА яратишга уринишлар ва экспериментам тажрибалар, олимларнинг ишларида аеродинамиканинг назарий асосларини шакллантириш, парвозлар назарияси ва самолётларни хисоблаш.

2. Йигирманчи асрнинг боши - 1945 йил - харбий максадларда УУАларнинг ривожланиши (киска масофа ва парвоз давомийлиги булган самолёт-снарядлар).

SCIENCE AND INNOVATION

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL

3. 1945-1960 йиллар - УУАлар классификатсиясини мулжалланган максад буйича кенгайтириш ва уларни асосан разведка оператсиялари учун яратиш даври.

4. 1960-йиллар - бугунги кунгача - УУА таснифининг кенгайиши ва такомиллаштирилиши, фукаролик максадларида муаммоларни хал килиш учун оммавий фойдаланиш бошланган давр[3].

Технологиянинг ривожланиши билан бугунги кунга келиб УУАлар фукаролик максадларида (патрул ва кузатув, юкларни етказиб бериш, аерофотосуратга олиш, видео тасвирга олиш, кишлок хужалиги ва бошкалар) кулланилиши оммалаша бошлади(1-расм)[2].

1-расм. УУАлардан фуцаролик фаолиятининг турли соуаларида фойдаланиш

УУАларнинг фаол ривожланиши уларнинг бир катор мухим афзалликлари билан боглик. Бортда экипажнинг йуклиги хаётни йукотиш хавфини йук килади. Учувчиларнинг жисмоний имкониятларидан юкори булган ортикча юк билан маневрларни бажариш кобилияти, экипаж чарчоклари булмаганда узок давом этиши ва парвоз оралиги. Тактик фронтда

SCIENCE AND INNOVATION

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL

ва душманнинг стратегик зонасида бир вактнинг узида разведка ва зарба бериш функцияларини бажариш кобилияти. УУАларнинг нисбатан арзонлиги, тез ва самарали эксплуатация килиниши жанговар шароитларда оммавий ишлаб чикариш имконияти мавжудлиги.

АСОСИЙ КИСМ Узок вакт давомида дронлар - учувчисиз учиш аппаратлари илмий фантастикадан футуристик гаджет хисобланарди, аммо бугунги кунда улар билан кимнидир ажаблантириш кийин. Саноатда харбийлар устунлик килишда давом этмокда, бу ишлаб чикарилган барча дронларнинг учдан икки кисмини ташкил килади. Улар разведка, алокаларни тутиб олиш ва нишонларни йук килиш учун дронлардан фойдаланадилар.

Хрзирга келиб учувчисиз учиш аппаратларининг фойдаланиш сохалари ёки максадларига караб мантикий таснифлашлар амалга оширилган.

Илмий сохада янги билимларни олиш учун учувчисиз учиш аппаратларидан фойдаланилади ва бу билимлар кайси сохадан эканлиги ва кейинчалик каерда кулланилиши мухим эмас. Бу янги технология синовлари (жумладан, парвознинг янги тамойиллари) ёки табиий ходисаларни кузатиш булиши мумкин. УУАларни куллаш сохалари таснифланиши куйидаги 2-расмда келтирилган[4].

2-расм. УУАларни фойдаланиш сохалари Учувчисиз учиш аппаратларининг фукаролик доираси жуда кенг. УУАлар хизмат курсатувчи фукаролик сохалари куйидагилар:

SCIENCE AND INNOVATION

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL

• кишлок хужалиги - усимликларни бегона утлар ва хашаротлардан тозалаш, хайвонларни миттилардан даволаш, подалар миграциясини кузатиш;

• курилиш - топографик суратга олиш, геодезик тадкикотлар, ер тузиш, куп каватли курилишни назорат килиш;

• нефт-газ сектори ва хавфсизлик сектори - нефт ва газ кувурларининг яхлитлигини назорат килиш, сизиб чикиш ва электр куввати узилишларини кидириш ва бошкалар;

• илмий ташкилотлар — атмосфера ва геомагнит ходисаларни урганиш, янги аеродинамик схемалар ва уларни бошкариш тизимларини синовдан утказиш ва бошкалар;

• реклама кампаниялари — туда технологиясидан фойдаланган холда турли ёруглик шоулари, реклама роликларини суратга олиш, осмондаги ёзувлар технологиясидан фойдаланган холда одамлар гавжум жойларда маьлумотларни узатиш (осмонда чизиш);

• оммавий ахборот воситалари - репортажларни аерофотосуратга олиш;

• шахсий фойдаланиш - уйин-кулги, аерофотосурат, мусобакалар ва бошкалар[4].

УУА КУЛЛАШНИНГ АСОСИЙ ЙУНАЛИШЛАРИ

Фукаролик учувчисиз учиш аппаратларини куриб чикишни тизимлаштириш учун бажарилган функциялар мезонига кура шакллантирилган 5 та катталаштирилган гурухлар аникланди (гурухлар фойдаланиш йуналишлари камайиш тартибида келтирилган).

1. Кузатув ва мониторинг

Бу гурухга обьектларни кузатиш, улчаш ва бошка маьлумотларни йигиш билан боглик вазифалар киради. Ушбу гурухдаги аппаратлар:

• видеокузатув - саноат обьектларини мухофаза килиш учун;

• вайрон булган ёки хавфли бинолар ичида кичик УУАлар ёрдамида биноларни разведка килиш ва режалаштириш;

SCIENCE AND INNOVATION

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL

• нефт ва газ обьектлари, кувурларни мониторинг килиш;

• бориш кийин булган саноат обьектларини (электр тармоклари, куприк таянчлари, базалар, шамол турбиналари, антенналар ва бошкалар) видео -фотосуратга олиш;

• хавфли обьектлар ва худудларда радиациявий ва кимёвий разведка;

• атмосфера ва сув хавзалари юзасининг экологик мониторинги;

• курилиш обьектларини текшириш;

• махсус зондлаш асбоблари ёрдамида фойдали казилмаларни кидириш;

• табиий офатларни мониторинг килиш (сув тошкини, вулкон отилиши, кор кучкиси хавфи мавжуд тогли худудлар ва бошкалар);

• табиий офатлар натижаларини бахолаш ва уларнинг окибатларини бартараф этиш;

• курикхоналарда ёввойи хайвонларни кузатиш.

• урмонларни мухофаза килиш хизмати томонидан урмон майдонлари мониторинги;

• полиция томонидан белгиланган худудларда патруллик килиш;

• темир йул ва автомобил йулларида харакатни кузатиш, навигацияни назорат килиш;

• фермерлар ва кишлок хужалиги корхоналари томонидан экинларни назорат килиш;

• баликчиликни назорат килиш;

• ер юзасини харитага тушириш;

• метеорологик кузатувлар;

2. Тавдимотлар, реклама, уйин-кулги, ижодкорлик

Куплаб фирмаларнинг фаолияти туфайли, ушбу учувчисиз хаво воситаларидан фойдаланиш дастурлари жадал кенгайиб бормокда.

Бу гурухга куйидагилар киради:

SCIENCE AND INNOVATION

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL

• TaKgHMoT eKH peKnaMa MaKcaguga apxHTeKTypa, TaöuaT, TagöupKopnHK oöteKraapHHH, myHHHrgeK oMMaBHfi TagöupnapHH BHgeo Ba cypaTra onum;

• YYAnapgaH peKnaMa TamyBHucu cu^arnga ^ofiganaHum (MacanaH, x^bo KeMacu M3acuga);

• MaKTaö Ba onufi yKyB ropraapuga yKyB MaKcagnapuga khhhk YYAnapgaH ^ofiganaHurn;

• caHtaT eKH yHHH-Kynru oöteKTH cu^araga khhhk YYÄnapgaH ^ofiganaHurn.

3. ToBap^apHH eTKa3HÖ ßepnm Ba Tamum

Ymöy unoBanap rypyxuHHHr y3ura xocnuru ÖH3ra my Tap3ga urnnaTunaguraH YYÄnapHH x,aBo poöoTnapu geö aTam hmkohhhh öepagu. BenrunaHraH rypyxgaru YYA unoBanapu:

• noHTa ^yHamanapu;

• acöoönap, öyraoBHH KucMnap Ba MaTepuarnapHH Kypunum MafigoHHanapura eTKa3HÖ öepum;

• öopum khhhh öynraH oöteKraapga TatMupnam umnapuHH öa^apum eKH TatMHHnam;

• gananapra KHMeBHfi Mogganap cenum Ba yruTnam;

• xaB^nu xygygnapga Kaöen eTKH3um;

• öopum khhhh öynraH ^ofinapra o3HK-oBKaT, eKH^FH, эx1тнeт KucMnap Ba öomKanapHH эткaзн6 öepum;

• 6axTCH3 xpgucanap Ba o^araapgaH ^aöpnaHraHnap ynyH gopu BocuTanapu Ba th66hh acöoö-ycKyHanap eTKa3HÖ öepum;

• o^aT xygygugaH ®;a6pnaHraHnapHH эвaкyaцнa Ku^um;

• xaB^nu xygygnapgaH KHMMaTÖaxp Moggufi öofinuKnapHH эвaкyaцнa KH^um;

• cyBga aBapuara ynparaHnapra KyTKapyB BocuTanapuHH eTKa3HÖ öepum;

• Kop KyHKHnapHHHHr ongHHH onum ynyH Toraapra nopraoBHH MocnaManapHH Tamnam;

SCIENCE AND INNOVATION

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL

• автоном тарзда ишлайдиган, бориш кийин булган курилмаларни ёнилги куйиш ёки кайта зарядлаш (об-хаво станциялари, релей станциялари ва бошкалар).

4. Сигнал узатиш ва шунга ухшаш вазифалар

Бундай иловалар вертолёт ёки аеростатик турдаги УУАлар ёрдамида амалга оширилади:

• алока диапазонини ошириш максадида радио сигналларни узатиш;

• овозни кайта ишлаб чикариш учун бортга динамикларни урнатиш: буйруклар, мусика ва бошкалар;

• УУАдан лазер нурини яратиш ёки акс эттириш платформаси сифатида фойдаланиш.

• ёруглик мосламаларининг ташувчиси сифатида УУАлардан фойдаланиш;

5. Тирик жисмларнинг харакатини назорат килиш

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

Бундай иловаларга куйидагилар киради:

• УУАдан "чупон" сифатида фойдаланиш: отлар, куйлар подалари ва бошкаларнинг харакатини назорат килиш;

• аеродромлар якинида кушлар сурувини куркитиш[4].

СОВИД-19 пандемиясининг окибатлари учувчисиз учиш аппаратлари бозорига ижобий таьсир курсатди.

CОВИД-19 пандемиясидан зарар курмаган бир нечта саноат тармоклари пайдо булди. Глобал согликни саклаш инкирози бугунги кунда бутун дунё буйлаб бир катор бозорларнинг кискаришига олиб келди. Сунгги бир неча ой ичида бу ишсизликнинг сезиларли даражада ошишига, етказиб бериш занжирларининг секинлашишига ва товарларга талабнинг кискаришига олиб келди.

Аммо шуни таькидлаш керакки, худди шу даврда дрон бозори сезиларли даражада усди. Дронлардан бутун дунё буйлаб коронавирус инфексиясига карши курашда фойдаланилган. Хитой ва Кушма Штатларда

SCIENCE AND INNOVATION

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL

ygap ^aMoarnuguKHH oroxgarnupum, gopu-gapMoHgap Ba TecTgapHH Te3ga eTKa3uö öepum, myHHHrgeK, maxap Ba KumgoKgapHH ge3HH$e^uagam BocuTagapu öugaH TatMHHgam ynyH umgarugraH.

2020 fiuggaH 2025 Hugrana ynyBHucro ynum annapargapu caBgocu hkkh öapoöap opTagu.

2021-öugga gpoHgapHH cothm öegrucu MaKCHMag KHHMarra eTgu Ba geapgu 1 MugguoH goHaHH TamKug этgн. Arap ÖH3 2019 Ba 2025 fiuggap opaguFugaru ycumHH ogaguraH öygcaK, 6y gaBpgaru coTyBgap yn öapoöap opTagu. Tu^opuH Ba caHoar MaKcaggapuga ^oögagaHum ynyH gpoHgap coTyBuga caKpam KyTugMoKga, xycycufi Ba xaBacKop ceKTopgapga YABgapgaH ^ofiganaHurn nacaagu. Acochh ugoBagap xaBogaH cypaTra ogum, экннgapнн naHrgaram, ypMoHgapHH Myxo$a3a Kugum Ba xaB^croguK öygumu KyTugMoKga[5].

Y3ÖeKHCTOH xaBo öymguFuga ynyBHucro ynum KypugMagapugaH ^ofiganaHum Ba ygapHH Y3öeKHCTOH PecnyöguKacu xygygura oguö Kupum Ba3upgap MaxKaMacHHUHr 2014 öug 26 Hoaöpgaru 322-coHgu Kapopu Ba 2016 Hug 31 aBrycTgaru 287-coh Kapopu öugaH TacguKgaHraH Hu3oMra MyBo^HK aMagra omupugagu.

KypugMagaH ^oögagaHum pyxcarnoMacu öeBocura Ba3upgap MaxKaMacugaH oguHagu. ByHgafi pyxcarHH $aKar ropuguK maxc ^aKarruHa ugopaBHH Ba3u$agapHH öa^apumu ynyH ogogagu.

^hho^t KogeKCHHHHr 2444-Moggacura MyBo^HK, ynyBHucro ynaguraH annapaTgapHH, ygapHHHr öyTgoBHH Ba эxтнeт KUCMgapuHH KoHyHra xugo$ paBumga oguö Kupum, yTKa3um, ogum, caKgam eKH ygapgaH ^oögagaHum KugMumHHHr oFupguK gapa^acura Kypa, 10 Hugrana o3ogguKgaH MaxpyM Kugum öugaH ®;a3ogaHagH. [6].

2020-Hug 9-hwh KyHH Ba3upgap MaxKaMacuHHHr "YnyBHucro ynum KypugMagapugaH ^oögagaHum caMapagopguruHH aHaga omupum nopa-

SCIENCE AND INNOVATION

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL

Tagöupnapu Tyrpucuga^rH Kapopu nofiuxacH MyxoKaMa ynyH ^ofinamTupunraH эgн[7]. ^eKHH öy Kapop x,o3Hpna TacguKgaHMagu.

Kapop nonuxacuga Kafig этнпнmннa, Ta^nunnap ynyBHucro ynum KypunManapgaH Top goupaga ^ofiganaHunaeTraHnHruHH, ynapHH HKTHcogueTHHHr Typnu fiyHanHmnapuga caMapanu Ky^nam öopacuga umnap TH3HMHH onuö öopunMaeTraHnuruHH öy öopaga KaTop KaMHunHKnap Ba MyaMMonap MaB^ygnurHHH KypcamoKga [8].

Y3ÖeKucToHga x,o3upga HKTucogueT TapMoK^apuga ^yKapo aвнaцнacннннг ynyBHHcu3 yHHm annaparaapugaH MaKcagnu Ba caMapanu ^ofiganaHumra Matcyn TamKHnoT 'TeouHHoBarcHanap MapKa3H" gaBnaT yHHTap KopxoHacu xucoönaHagu.

YAB Ö030pHHHHr yMyMHH KypHHHmH

Ahhh nafiTga öo3op ^yga Kyn Typnu xun öpeHgnap öunaH Tynuö -TomraH, aMMo ÖH3 энг KaTTa Tanaöra эгa öynraH Kyfiugaru TOn umnaö HHKapyBHHnapHH a^parnö KypcaTHmHMH3 MyMKHH.

J-wadeax. OMMaöon öpenömp

BpeHg AöconwT KypcaTKHHnap Oou3 KypcaTKHHnap

DJI Innovations 282013 64%

Syma Toys 76657 17%

Hubsan 42021 10%

WLToys 15437 4%

Xiaomi 6733 2%

Walkera 5867 1%

JJRC 5035 1%

Cheerson 2866 1%

Parrot 2624 1%

SCIENCE AND INNOVATION

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL

ll,(! . OMMaöoii öpeH^Jiap

\ 1%, 1%,_1%

■ DJI Innovations

■ Syma Toys

10% Hub san

WLToys

■ Xiaomi

17%

63% ■ W altera

JJRC

Che ei s on

Parrot

3-pacM. OMMaöon öpeuömp öuaspaMMacu ABBago, DJI TexHogoruacu agoxuga a^paguö TypumuHH KypumuHrro MyMKHH. rapnu öy KoMnaHua geapgu xen KaHgaö örog^eTra Ba xaBacKop cerMeHTra era eMac. DJI öyTyH gpoH caHoaru ynyH тeнgeнцнagap Ba coTyB xa^MH öyfiHHa öupuHHH ypuHga Typagu. AfeaH ygap eHr KarTa axöopoT Mamxypgurura era, myHHHrgeK, xen öygMaraHga paguo öomKapugaguraH ynyBHHCH3 caMogeTgap gyHecuHH öugaguraHgap ynyH umTueK MaB3ycugup.

2-waöean. Marnxyp KaöpoKonmepmp

EegrucH AöcogwT KypcaTKH^gap Oou3 KypcaTKungap

KagpoKonTep KaMepa öugaH 11622 76%

KagpoKonTep FPV 9993 7%

Ap3oH KagpoKonTep 10322 7%

npo^eccuoHag KagpoKonTep 4692 3%

KagpoKonTep GoPro bilan 4101 3%

reKcaKonTep 2575 2%

OKToKonTep 1094 1%

npoöra KagpoKonTep 1932 1%

Кенг фойдаланиш доирасига кура

2% 0%

10%

Кадрокоптер камера билан Кадрокоптер FPV Арзон кадрокоптер Профессионал кадрокоптер ■ Кадрокоптер GoPro bilan Гексакоптер Октокоптер Пройга кадрокоптер Кв. 4

4-расм. - Машхур кадрокоптерлар диаграммаси

Осиё дунёдаги енг йирик минтакавий дрон бозоридир

Тижорий дрон бозорида хозирда А^Ш ва Хитой хукмронлик килмокда. Биргаликда уларнинг даромадлари жахон бозорининг 2/3 кисмидан купрогини ташкил килади ва бу якин келажакда узгариши даргумон. Шу билан бирга, ракамлардан куриниб турибдики, сотувлар буйича уларнинг енг йириклари А^Шда кайд етилган, аммо куллаш сохалари буйича Хитой, Япония ва Х,индистон етакчилик килмокда[5].

Куриб турганингиздек камерали квадрокоптерлар хозирги кунда энг оммабоп. Купчиликни албатта камерали квадрокоптерлар билан суратга олинган видеолар хайратга солиши мумкин. Эсда коларли лахзаларни гайриоддий бурчакдан - хаводан, бир неча ун метр масофада суратга олишни узи хам завкли ва шунинг учун бу квадрокоптерлар энг куп талабга эга.

Бозорнинг умумий куриниши ва фойдаланувчиларнинг манфаатларини тахлил килгандан сунг, биз учувчисиз хаво воситалари мавзуси бугунги кунда жуда долзарб деган хулосага келишимиз мумкин. Бундан ташкари, ушбу мавзу турли йуналишларда ривожланиш учун катта имкониятларга эга.

ХУЛОСА

SCIENCE AND INNOVATION

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL

Бугунги кунда, жахрн аграр сохасида фаолият юритувчи тадбиркорлар бу курилмадан жуда кенг фойдаланмокда. Зараркунанда хашаротлар таркалиши, усимликлар касалликлари ёйилган майдонларни уз вактида аниклаш ва профилактикасини амалга ошириш, шунингдек, ёввойи усимликлар таркалган далалар куламини тез фурсатларда аниклаш, кургокчилик руй бераётган майдонлари куламини белгилашда дронлар кул келмокда.

Фойдаланилган адабиётлар

1. Корченко А. Г., Ильяш О. С. Обобщённая классификация беспилотных летательных аппаратов // Сборник научных работ. Харьковский университет Воздушных Сил. 2012. № 4 (33). С. 27-36.

2. Кучерявый А. Е., Владыко А. Г., Киричек Р. В. Летающие сенсорные сети - новое приложение Интернета Вещей // IV Международная научно-техническая и научно-методическая конференция «Актуальные проблемы инфотелекоммуникаций в науке и образовании». 2015. Т. 1. С. 17-22.

3. Ширяев Н.А., Водолажская Ю.В. // РАЗВИТИЕ БЕСПИЛОТНЫХ ЛЕТАТЕЛЬНЫХ АППАРАТОВ

4. Беспилотная авиация: терминология, классификация, современное состояние. Владимир Станиславович Фетисов, Любовь Михайловна Неугодникова, Владимир Владимирович Адамовский, Роман Анатолиевич Красноперов, Уфа: ФОТОН, 2014. - 217 с

5. https://www.secuteck.ru/news/obzor-rinka-bespilotnih-letatelnih-apparatov-za-2020-2025-glavniye-trendi

6. https://m.kun.uz/uz/news/2021/08/09/droriarga-mxsat-berish-vaqti-kelmadimi-xorij-tajribasiga-nazar

7. https://regulation. gov.uz/uz/document/18661

8. https: //kun.uz/uz/news/2020/06/11/hukumat-qarori-loyihasida-dronlardan-foydalanish-borasidagi-qator-kamchilik-va-muammolar-malum-qilindi

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.