Научная статья на тему 'ЎЗБЕКИСТОН ИҚТИСОДИЁТИГА ТЎҒРИДАН-ТЎҒРИ ХОРИЖИЙ ИНВЕСТИЦИЯЛАРНИ ЖАЛБ ҚИЛИШДА ДАВЛАТ ИНСТИТУТЛАРИНИНГ ЎРНИ'

ЎЗБЕКИСТОН ИҚТИСОДИЁТИГА ТЎҒРИДАН-ТЎҒРИ ХОРИЖИЙ ИНВЕСТИЦИЯЛАРНИ ЖАЛБ ҚИЛИШДА ДАВЛАТ ИНСТИТУТЛАРИНИНГ ЎРНИ Текст научной статьи по специальности «Экономика и бизнес»

CC BY
129
28
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
тўғридан-тўғри хорижий инвестициялар (ТТХИ) / иқтисодий ўсиш / институтлар / бошқарув кўрсаткичлари / “Бизнес юритиш” йиллик рейтинги / институционал ислоҳотлар. / foreign direct investment (FDI) / economic growth / institutions / governance indicators / “Doing business” report / institutional reforms.

Аннотация научной статьи по экономике и бизнесу, автор научной работы — Муртозаев Сардорбек Абдижалил Ўғли

Мақолада тўғридан-тўғри хорижий инвестицияларнинг мамлакат иқтисодиётини ривожлантиришдаги ўрни ҳамда хорижий инвестицияларни фаол жалб қилишда давлат институтларининг ўрни таҳлил қилинган. Жаҳон Банкининг “Worldwide Governance Indicators” маълумотлар базасидаги бошқарув кўрсаткичлари ва “Doing Business 2020” ҳисоботи маълумотлари таҳлил қилиниб, Ўзбекистонга тўғридан-тўғри хорижий инвестицияларни жалб қилишда асосий тўсиқ бўлаётган институционал муаммолар кўрсатиб берилган ҳамда амалга оширилиши керак бўлган институционал ислоҳотлар бўйича тегишли таклиф ва тавсиялар берилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по экономике и бизнесу , автор научной работы — Муртозаев Сардорбек Абдижалил Ўғли

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

The article analyzes the role of foreign direct investments in the development of the country’s economy and the role of public institutions in actively attracting foreign investments. By analyzing the management indicators in the World Bank's "Worldwide Governance Indicators" database and the data of the "Doing Business 2020" report, institutional problems, which are the main obstacles in attracting direct foreign investments to Uzbekistan, are indicated, and relevant suggestions and recommendations are given for institutional reforms that should be implemented.

Текст научной работы на тему «ЎЗБЕКИСТОН ИҚТИСОДИЁТИГА ТЎҒРИДАН-ТЎҒРИ ХОРИЖИЙ ИНВЕСТИЦИЯЛАРНИ ЖАЛБ ҚИЛИШДА ДАВЛАТ ИНСТИТУТЛАРИНИНГ ЎРНИ»

УУТ: 339.9

УЗБЕКИСТОН ЩТИСОДИЁТИГА ТУГРИДАН-ТУГРИ ХОРИЖИЙ ИНВЕСТИЦИЯЛАРНИ ЖАЛБ ЦИЛИШДА ДАВЛАТ ИНСТИТУТЛАРИНИНГ УРНИ

Муртозаев Сардорбек Абдижалил угли- таянч докторант. E-mail: sardorbekmurtozayev@gmail.com

https//orcid.org/0000-0002-5134-7747

Жахон иктисодиёти ва дипломатия университети.Тошкент ш., Узбекистан.

Мацолада тугридан-тугри хорижий инвестицияларнинг мамлакат щтисодиётини ривожлантиришдаги урни уамда хорижий инвестицияларни фаол жалб цилишда давлат институтларининг урни та^лил цилинган. Жа^он Банкининг "Worldwide Governance Indicators" маълумотлар базасидаги бошцарув курсаткичлари ва "Doing Business 2020" уисоботи маълумотлари та^лил цилиниб, Узбекистонга тугридан-тугри хорижий инвестицияларни жалб цилишда асосий тусиц булаётган институционал муаммолар курсатиб берилган %амда амалга оширилиши керак булган институционал исло^отлар буйича тегишли таклиф ва тавсиялар берилган.

Калит сузлар: тугридан-тугри хорижий инвестициялар (ТТХИ), иктисодий усиш, институтлар, бошкарув курсаткичлари, "Бизнес юритиш" йиллик рейтинги, институционал ислохотлар.

The article analyzes the role of foreign direct investments in the development of the country's economy and the role of public institutions in actively attracting foreign investments. By analyzing the management indicators in the World Bank's "Worldwide Governance Indicators" database and the data of the "Doing Business 2020" report, institutional problems, which are the main obstacles in attracting direct foreign investments to Uzbekistan, are indicated, and relevant suggestions and recommendations are given for institutional reforms that should be implemented.

Key words: foreign direct investment (FDI), economic growth, institutions, governance indicators, "Doing business" report, institutional reforms.

Бугунги кунда мамлакатимизда амалга оширилаётган кенг камровли иктисодий ислохотларнинг натижасида миллий иктисодиётда уз мазмун ва мохиятига кура янги сифатга эга булган жараёнлар амалга ошмокда. Сунгги йилларда Узбекистонда макроиктисодий баркарорликка эришиш, ташки савдони либераллаштириш ва иктисодий интеграция жараёнларини ривожлантириш буйича сезиларли ислохотлар амалга оширилди. Мазкур ислохотлар, энг аввало, мамлакатда халк фаравонлигини ва халк турмуш даражасини оширишга каратилган. Бугунги глобал дунёда ахоли фаровонлигини усишиги таъминлаб берувчи омиллардан бири булган иктисодий усиш узагини мамлакатлар иктисодиётидаги тугридан-тугри хорижий инвестициялар окими ташкил килиши хеч кимга сир эмас.

Мамлакат иктисодиётини ривожлантиришда мамлакатга кириб келаётган тугридан-тугри хорижий инвестициялар хажми хамда улардан канчалик самарали фойдаланаётганлиги мухим ахамият касб этади. Айникса ривожланаётган мамлакатлар хдмда утиш даврини бошдан кечираётган мамлакатларда тугридан-тугри хорижий инвестицияларни иктисодий ривожланиш ва модернизация, миллий даромадлар усиши ва бандлик манбаи сифатида курилади.

Тугридан-тугри хорижий инвестициялар иктисодиётни замонавий технологиялар билан бойитади, жахон илм-фан ютукларини олиб киришга ва инсон капиталини шакллантиришга ёрдам беради, халкаро савдо интеграциясига хисса кушади, янада ракобатбардош бизнес мухитини яратишга кумаклашади. Буларнинг барчаси ривожланаётган мамлакатларда кашшокликни юмшатишнинг энг кучли воситаси булган юкори иктисодий усишга ёрдам беради [1].

Мамлакат иктисодиётига тугридан-тугри хорижий инвестицияларни жалб килишни белгилаб берувчи омиллар буйича куплаб назарий ва эмпирик тадкикотлар мавжуд. Шалан [2],

Хачу ва Хан [3] уз тадкикотларида мамлакатнинг макроиктисодий баркарорлиги, бозор хажми, географик жойлашувининг кириб келаётган тугридан-тугри хорижий инвестицияларга таъсирини урганиб чикишган булса, Думлудаг ва Шюкрюоглу [4], Азам ва бошкалар [5] ва Бриндуза [6] томонидан олиб борилган тадкикотлар мамлакатнинг макроиктисодий ва географик курсаткичларининг ахамиятини инобатга олган холда мамлакатдаги институтларнинг (асосан расмий институтлар) тугридан-тугри хорижий инвестицияларни жалб килишдаги урнига эътибор каратган.

Тугридан-тугри хорижий инвестицияларни жалб килишда давлат институтларининг урни жуда юкори хисобланади. Хорижий инвесторлар уз маблагларини бошка давлатга инвестиция сифатида киритишида нафакат мамлакатнинг макроиктисодий курсаткичлари, географик жойлашуви, бозор хажми сингари иктисодий омиллари, балки шу давлатдаги институтларнинг сифатига хам асосий эътибор беришади. Хорижий инвесторлар коррупция, бюрократияларнинг юзага келишига сабабчи буладиган хамда мулк дахлсизлиги, конун устуворлиги ва сиёсий баркарорликни кафолатламаган институтлар мавжуд давлатларга инвестиция киритишни хохлашмайди. Бугунги кунда мамлакатга тугридан-тугри хорижий инвестициялар хажмини ошириш, авваломбор, давлат институтларининг ишлаш самарадорлигини, сифатини оширишни такозо этади.

Сунгги йилларда Узбекистон иктисодиётига кириб келаётган тугридан-тугри хорижий инвестициялар хажми ошиб бораётганига карамай хамон Узбекистон хорижий инвестиция кабул килувчи давлат сифатида паст курсаткичга эга булиб колмокда. Бунга асосий сабаб сифатида Узбекистонда давлат институтларининг самарадорлиги паст эканлигини курсатишимиз мумкин.

Жахон Банкининг "Worldwide Governance Indicators" (WGI)* ("Worldwide Governance Indicators" лойихасида 1996-2020 йиллар давомида 200 дан ортик мамлакатлар ва худудлар учун бошкарувнинг олтита улчови буйича жами ва индивидуал бошкарув курсаткичлари тахлилини килинган. Х,ар бир курсаткич -2,5 ва 2,5 оралигида бахоланади, маълумотлар базасидаги бошкарув курсаткичлари (коррупцияга царши чоралар, суз эркинлиги-уукуматнинг жавобгарлик даражаси, уукуматнинг самарадорлиги, сиёсий барцарорлик, цонун устуворлиги, регуляторнинг ишлаш сифати) [7] хамда "Doing Business 2020" хисоботини [8] тахлил килиш оркали Узбекистонда давлат институтлари кай даражада самарали ишлаётганлигини билиб олишимиз мумкин.

Поликсения Кечагия ва Теодор Метаксас узларининг тадкикотларида WGI курсаткичлари асосида БРИКС ва КИВЕТС давлатларида институтлар ва тугридан-тугри хорижий инвестициялар окими уртасидаги богликликни курсатиб беришган [9].

Узбекистон учун WGI бошкарув курсаткичлари куйидагича бахоланган (2021 йил холатида) [10]:

- коррупцияга карши чоралар - (-1,05)

- суз эркинлиги-хукуматнинг жавобгарлик даражаси - (-1,54)

- хукуматнинг самарадорлиги - (-0,5)

- сиёсий баркарорлик - (-0,44)

- конун устуворлиги - (-1,06)

- регуляторнинг ишлаш сифати - (-0,94)

Юкоридаги маълумотлардан шуни айтиш мумкинки, Узбекистонда давлат институтлари самарадорлиги паст даражада. Шунингдек, жахон мамлакатларининг умумий (6 та курсаткични уз ичига олган индекс) бошкарув курсаткичи буйича Узбекистон 19,3 фоиз мамлакатларнинг позициясидан юкорида жойлашган. Яъни, Узбекистон давлат институтлари самарадорлик даражаси буйича жахон мамлакатларининг 80,7 фоизидан оркада турибди*.

Жахон Банкининг "Doing Business 2020" хисоботининг йиллик рейтингида Узбекистон 7 погона юкорига кутарилиб, ишбилармонлик мухитини яхшилашда энг юкори курсаткичга

эришган 20 мамлакат каторига кирди. Узбекистон 2019 йил якунлари буйича 100 балдан 69,9 балл туплаб, 190 мамлакат орасида 69-уринни эгаллади. Утган йилги рейтингга нисбатан мамлакат 76-уриндан 7-уринга кутарилди [11]. Ушбу ютукларга карамай хамон Узбекистонда бизнес юритиш, кулай ишбилармонлик мухитини яхшилаш буйича бир канча институционал муаммолар мавжуд.

Хусусан, курилишга рухсат олиш курсаткичи (dealing with construction permits) буйича 61,7 балл билан жахонда 132 уринда, чегара оркали савдо килиш курсаткичида (trading across borders) 58,2 балл билан 152 уринда хамда туловга лаёкатсизликни хал килиш курсаткичи (resolving insolvency) буйича 43,5 балл билан жахонда 100 уринда турибди. Бундан ташкари мулкни руйхатдан утказиш (registering property), кредит олиш (getting credit) хамда соликларни тулаш (paying taxes) курсаткичлари буйича хам паст баллар олинган [12].

Юкоридаги тахлиллар мамлакатда маъмурий-буйрукбозлик амалиётидан воз кечилишни тезлаштириб, институционал ислохотларни амалга ошириш жуда мухим вазифа эканлигини англатади.

Институционал ислохотларни аввало конун устуворлигини таъминлаш билан бошлаш мухим хисобланади. Сунги йилларда бу сохада деярли усиш кузатилмади. Инсонларнинг мулклари дахлсизлиги ва хукумат ваколатлари чекланганлиги буйича Узбекистон дунёда энг паст уринларда туради. Буни юкоридаги WGIнинг Узбекистон буйича конун устуворлиги курсаткичига караб хам билишимиз мумкин. Шу билан биргаликда мамлакатда мустакил суд хокимияти ривожлантириш хамда коррупцияга карши курашиш фаолиятини самарали ташкил этиш керак. Вахоланки, мулк дахлсизлиги ва конун устуворлиги тугридан-тугри хорижий инвестицияларни жалб килишда мухим омил сифатида каралади.

Хорижий инвестициялар учун жозибадорликка салбий таъсир килувчи маъмурий-буйрукбозлик амалиёти билан боглик муаммоларни тезрок хал килиш тавсия этилади. Бизнес бошлашда инвестор, тадбиркор турли кераксиз когозбозликларга дуч келиши инвестор учун хам молиявий, хам вакт томонидан зарар хисобланади. Хусусан, курилишга рухсат олишнинг узида тадбиркор 17 та процедурадан утиши керак. Иктисодиётда шунга ухшаш маъмурий-буйрукбозлик холатларини аниклаш ва халкаро тажрибадан келиб чикиб, жараёнларни осонлаштириш мамлакатда иктисодий фаолликни ошишига ижобий таъсир килган булар эди.

Ташки савдони либераллаштириш ва Жахон савдо ташкилотига (ЖСТ) аъзо булиш жараёнларини тезлаштириш нафакат хорижий инвестициялар окимини ошишига, балки бевосита иктисодий ривожланишга хам туртки беради. ЖСТ хам бир институт булиб, унинг вазифаси жахонда хорижий инвестор учун инвестиция киритиш карорида мухим ахамиятга эга энг эркин ва башорат килиб буладиган савдо шароитини таъминлашдир. ЖСТга аъзолик мамлакатларни турли лоббизм ва сиёсий босимлар оркали протекционизм сиёсатини юритишини олдини олишга хизмат килади.

АДАБИЁТЛАР

1. OECD, "Foreign Direct Investment for Development", OECD Publishing, Paris, 2002.

2. Shaalan, A. Shakour. "2 The Impact of Macroeconomic Policies on Investment." Investment Policies in the Arab Countries. International Monetary Fund, 1990.

3. Khachoo, Ab Quyoom, and Mohd Imran Khan. "Determinants of FDI inflows to developing countries: a panel data analysis." (2012).

4. Dumludag, Devrim, and Deniz §ukruoglu. "The impact of macroeconomic and institutional variables on foreign direct investment flows in emerging markets." Marmara Universitesi iktisadi ve idari Bilimler Dergisi 23.2 (2007).

5. Azam, Muhammad, et al. "Institutional, macro economic policy factors and foreign direct investment: South Asian countries case." African journal of business management 5 (2010): 4306-4313.

6. Anghel, Brindusa. "Do institutions affect foreign direct investment." International doctorate in economic analysis (2005): 2-40.

7. Жахон Банкининг "Worldwide Governance Indicators" (WGI) маълумотлар базаси -http://info.worldbank.org/governance/wgi/

8. "Doing Business 2020" хисоботи -https://documents1.worldbank.org/curated/en/688761571934946384/pdf/Doing-Business-2020-Comparing-Business-Regulation-in-190-Economies.pdf

9. Kechagia, Polyxeny and Metaxas, Theodore, (2022), FDI and Institutions in BRIC and CIVETS Countries: An Empirical Investigation, Economies, 10, issue 4, p. 1-23.

10. https://databank.worldbank.org/source/worldwide-governance-indicators#

11. "Gazeta.uz" янгиликлар сайти - https://www.gazeta.uz/oz/2019/10/24/doing-business/

12. "Uzbekistan Doing Business 2020" хисоботи -https://www.doingbusiness.org/content/dam/doingBusiness/country/u/uzbekistan/UZB.pdf

УДК. 330.81:342

КОММУНАЛ ХИЗМАТ КУРСАТИШ СОХАСИНИНГ ХОРИЖ ТАЖРИБАСИ ВА МАМЛАКАТИМИЗДА УЛАРДАН ФОЙДАЛАНИШ ЙУЛЛАРИ

Бобокулов Санжар Бахронкулович - и.ф.ф.д., (PhD), доцент в.б. E-mail: ferdu_www@mail. ru

https//orcid.org/0000-0002-1882-1507

Самарканд иктисодиёт ва сервис институти, Самарканд ш., Узбекистон.

Аннотация: Ушбу мацолада муаллифнинг хорижий мамлакатлар коммунал хизмат курсатиш тизими тажрибаси, инфратузилмаси, соуа механизмидан самарали фойдаланиш орцали республикамиз коммунал хизмат курсатиш тизимини ривожлантириш буйича фикрлар келтирилган уамда таклиф ва тавсиялар ишлаб чицилган.

Калит сузлар: коммунал хизмат, коммунал тизим, коммунал, сервис, инфратузилма, уй-жой ширкати, тажриба, сув таъминоти, аклли уй, иссиклик таьминоти.

Annotation: This article develops the author's thoughts on the development of the housing and communal services system of our republic through the effective use of experience, infrastructure and sectoral mechanisms of foreign countries, proposals and recommendations.

Key words: municipal services, communal system, communal, services, infrastructure, housing company, mechanism, water supply, smart house, heat supply.

Кириш. Дунё мамлакатларида ракамли иктисодиётга утиш шароитида хамда ахолига коммунал хизмат курсатиш сохаси ахоли турмуш даражасини юксалишининг асосий омилларидан бири сифатида каралади. "Х,озирги даврда жахонда ахоли сонини тобора ортиб боришига мутаносиб равишда уй-жой фонди кенгайиб бориши, жумладан, уй-жой 2021 йилда ривожланган мамлакатлардан А^Шда 140,2 млн., Буюк Британияда 247,3 млн., Германияда 47,1 млн., Францияда 41,8 млн., Хитойда 178,7 млн. ва Канадада 138,5 млн. тани ташкил этади" [7]. Ахолига коммунал хизмат курсатиш сохасининг ривожланиш холати жамият аъзоларининг энг мухим ижтимоий эхтиёжларини кондириш асосида уларнинг мехнат килиш кобилиятини тиклаш билан бирга мамлакат иктисодиётида энергия ресурсларининг сезиларли кисмини истеъмол килаётганлиги туфайли жамият тараккиётининг бугунги боскичида ушбу сохани ривожлантириш долзарб ахамият касб этади.

Мавзуга оид адабиётлар тах,лили. Коммунал хизмат курсатиш сохасининг ривожлантириш масалалари буйича А.В.Чечулин, С.И.Шелонаев, Т.В.Сметанина ""Аклли шахар": Россия давлатини бошкариш тажрибалари ва равнаки" номли илмий маколада "аклли" бошкарувнинг умумий тамойиллари ва моделлари мухокама килиниб, мавжуд хориж тажрибаси урганилган. Россия Федерацияси худудлари томонидан "Аклли шахар"

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.