Научная статья на тему 'ЎЗБЕК МУСИҚА САНЪАТИ ВА МАДАНИЯТИ МАСАЛАЛАРИГА ДОИР'

ЎЗБЕК МУСИҚА САНЪАТИ ВА МАДАНИЯТИ МАСАЛАЛАРИГА ДОИР Текст научной статьи по специальности «Искусствоведение»

CC BY
39
8
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Science and innovation
Область наук
Ключевые слова
мусиқа / маданият / ижодий фаолият / миллий ва умуминсоний қадриятлар / ижрочилик санъати / анъана / маънавий мерос / мақом / дутор / ҳофиз / созанда ва бастакор / music / culture / creative activity / national and universal values / performance art / tradition / spiritual heritage / status / dutor / hafiz / musician and composer

Аннотация научной статьи по искусствоведению, автор научной работы — A. Qambarov, D. Abduraxmonova

Мазкур мақолада ўзбек мусиқа санъатининг ўтмишда ва ҳозирги кунда халқимизнинг маънавий савиясини оширишдаги аҳамияти ҳамда янги Ўзбекистоннинг ижтимоий тараққиётида мусиқа санъати етакчи омиллардан бири эканлиги ва ўзбек мусиқа маданиятини шаклланиш жараёнлари илмий асослаб берилади

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

ABOUT UZBEK MUSIC ART AND CULTURE

In this article, the importance of Uzbek music in the past and present in raising the spiritual level of our people, the fact that music is one of the leading factors in the social development of the new Uzbekistan, and the processes of formation of Uzbek music culture are scientifically justified

Текст научной работы на тему «ЎЗБЕК МУСИҚА САНЪАТИ ВА МАДАНИЯТИ МАСАЛАЛАРИГА ДОИР»

SCIENCE AND INNOVATION

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 8 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

УЗБЕК МУСЩА САНЪАТИ ВА МАДАНИЯТИ МАСАЛАЛАРИГА ДОИР

КамбаровА.

Фаргона давлат университети Абдурахмонова Д.

Фаргона давлат университети https://doi.org/10.5281/zenodo.7443636

Аннотация. Мазкур мацолада узбек мусица санъатининг утмишда ва %озирги кунда халцимизнинг маънавий савиясини оширишдаги а%амияти %амда янги Узбекистоннинг ижтимоий тарацциётида мусица санъати етакчи омиллардан бири эканлиги ва узбек мусица маданиятини шаклланиш жараёнлари илмий асослаб берилади.

Калит сузлар: мусица, маданият, ижодий фаолият, миллий ва умуминсоний цадриятлар, ижрочилик санъати, анъана, маънавий мерос, мацом, дутор, %офиз, созанда ва бастакор.

О УЗБЕКСКОМ МУЗЫКАЛЬНОМ ИСКУССТВЕ И КУЛЬТУРЕ

Аннотация. В данной статье раскрывается значение узбекской музыки в прошлом и настоящем в повышении духовного уровня нашего народа, то, что музыка является одним из ведущих факторов общественного развития нового Узбекистана, и процессы становления узбекской музыки культуры научно обоснованы.

Ключевые слова: музыка, культура, творчество, национальные и общечеловеческие ценности, исполнительское искусство, традиция, духовное наследие, статус, дутор, хафиз, музыкант и композитор.

ABOUT UZBEK MUSIC ART AND CULTURE

Abstract. In this article, the importance of Uzbek music in the past and present in raising the spiritual level of our people, the fact that music is one of the leading factors in the social development of the new Uzbekistan, and the processes of formation of Uzbek music culture are scientifically justified.

Keywords: music, culture, creative activity, national and universal values, performance art, tradition, spiritual heritage, status, dutor, hafiz, musician and composer.

Кириш

Бугунги кунда Узбекистонда мусика санъати ва маданиятини янада ривожлантиришда учун янги имкониятлар яратилмокда. Мусика маданиятининг турли йуналишлари буйича ёш истеъдодларни излаб топиш, уларнинг ижодий фаолиятини юксалтириш юзасидан гамхурлик килиш мух,им ахдмиятга молик вазифалардан бирига айланди. "...Халкимизнинг маънавий савиясини ошириш, ёш авлодни юксак инсоний гоялар, она Ватанга мех,р ва садокат рух,ида тарбиялаш, миллий ва умуминсоний кадриятлар асосида камол топтиришда мусика санъатининг урни ва ахдмияти бекиёсдир". Зеро, утмишдаги мусикий ижрочилик анъаналарини тиклаш, замонавий шароитларда саклаб колиш, узбек миллий мусикий асарлари ва созларини хорижий мамлакатларда намойиш этиш, мусика таълимида янги анъаналарни таркиб топтириш, халк маънавий меросини асраб-авайлаш ва келгуси авлодларга етказиш, жамият хдётида мусика маданиятининг тутган урнини тах,лил этиш долзарб вазифа х,исобланади.

Тадкикот материаллари ва методологияси

Бахмсг ялю жжоуатЮЖ

ПЧТЕКМАТЮМАЬ ЗСШОТШС ГОиКЫАЬ УОШЫЕ 1 188иБ 8 иШ-2022: 8.2 | КБК 2181-3337

Мусика маданияти тарихи мавзусига доир Собик Иттифок даврида яратилган асарлар кулами нихоятда кенгдир. Улар орасида узбек халк мусикаси тарихини урганишда Бекжон Рахмон угли ва Мухаммад Юсуф Девонзода (Харратов)нинг 1925 йил Москвада араб алифбосида нашр этилган "Хоразм мусикий тарихчаси" рисоласи мухим ахамиятга эга. Ушбу рисолада Хоразм мусикачилари ижоди, Хива хонлиги худудига Шашмакомнинг кириб келиши, Мухаммад Рахимхон Ферузнинг мусика санъатини ривожлантириш борасидаги харакатлари хакида кимматли маълумотлар берилади. Шунингдек, узбек миллий мусика маданияти тарихини урганишда Абдурауф Фитратнинг хам хиссаси салмокли булиб, муаллифнинг мазкур масалага багишланган асар ва маколаларида узбек мумтоз мусикаси, унинг услублари ва уларнинг турк, араб, форс мусикаларидан фарки, "Шарк мусикаси" назарияси ва унинг асослари тугрисидаги тахлилий фикр-мулохазалари баён этилади.

Узбек миллий мусика санъати узок тарихий йулни босиб утди. Хусусан, XIX аср охири - ХХ аср бошларида кулами, ижро йуллари, шакллари, мураккаблигига караб анъанавий мусика санъати профессионал мусика асарлари (маком, катта ашула, достончилик) ва халк куйларига (лапар, ялла, кушик, ашула) булинган. Бундан куринадики, бу даврда узбек халки мусика санъати намояндалари фаолияти икки йуналишда ривожланган. Мумтоз мусика намуналари асосан етук хофиз, созанда ва бастакорлар томонидан яратилиб, узининг жанрлари ва ижро анъаналари мураккаблиги туфайли макомчилик санъати ва достончилик ижро услублари, мактаблари билан ажралиб туради.

Макомлар Шарк халкларининг жуда кадим замонлардан мавжуд булган мусика жанрларидан бири сифатида мусика меросида жуда мухим уринни эгаллайди. Анъанавий мусика санъатининг макомчилик йуналиши Бухоро-Самарканд, Фаргона-Тошкент хамда Хоразмда кенг ривож топди.

Тадкикот натижалари

Уз даврида Бухоро амири саройида макомларга жуда катта кизикиш билан каралган. Амир Саид Олимхон маком мусикасини юксак даражада кадрлаган, узи хам дутор чалишда мохир булган. Анъаналарга кура, амирликда халк мусикачилари орасидан иктидорли болалар танлаб олиниб, тажрибали мусикачилар кулига топширилган. Масалан, Бухоронинг машхур маком усталари Уста Шоди Азизов, Бобокул Файзуллаев, Шохназар Сохибов кабилар сарой мусикачилари кулида таълим олганликлари фикримизнинг далилидир.

Тошкент ва Фаргона водийсида хам мумтоз мусиканинг маълум вариантлари юзага келди. Ушбу йуналиш асосан катта ашула йулларидан иборат булган. Ашурали Х,офиз, Мирза ^осим Х,офиз, Муминжон Х,офиз, Муйдин Х,ожи, Беркинбой Файзиев, Мулла Туйчи Тошмухаммедов, Ганижон Мирзаев, Журахон Султонов, Маъмуржон Узоков, Тургун Каримовлар мазкур йуналишда мохир ижрочилари булганлар. Фаргона водийсида махаллий ижрочилик мактаблари хам шаклланган булиб, улар орасида айникса, ^укон, Маргилон, Бешарик каби ижрочилик мактаблари уз даврида жуда машхур булган.

Х1Х аср охири - ХХ аср бошларида Хоразм вохаси узбек мусика санъатида узининг ижрочилик ва хонандалик анъаналари билан анча машхур булган. Вохада маком ижрочилиги достон йуллари, халк оммавий кушиклари уз йуналишлари доирасида

SCIENCE AND INNOVATION

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 8 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

ривожланган. Бу даврда Хоразмда Комил Хоразмий, Мухаммад Рахимхон Феруз, Ниёзжон Хужа каби машхур бастакорлар ижод килишган.

Мухокама

ХХ аср бошларида Туркистоннинг деярли барча шахарларида жадидларнинг хаваскорлик тугараклари ва миллий театрлари ташкил топди. 1911-1917 йиллар давомида 20 га якин пьесалар ёзилди. К.Нусратиллаевнинг "Туй", АДодирийнинг "Бахтсиз куёв", Хужа Муиннинг "Эски ва янги мактаб", А.Бодрининг "Ахмок" пьесалари шу даврда яратилган.

Хулоса

Хуллас, XIX асрнинг охири ва ХХ аср бошларида Туркистон, Бухоро амирлиги ва Хива хонлигида мусика санъатида жиддий узгаришлар ва янгиланишлар юз берди. Европалик мусика билимдонлари Бухоро амирлиги ва Хива хонлигида мумтоз мусика ва халк огзаки намуналарини урганиш ва уларни ноталаштириш, халк мусика чолгуларини туплашга эътибор каратди. Туркистон шахарларида мусикий жамиятлар тузилиб, хаваскорлар жалб этилди. Рус мусика билимдонлари томонидан узбек халк кушикларини урганилиши, уларнинг ноталаштирилиши, хориж матбуотида нашр эттирилиши каби холатлар уз даврида мусика санъатининг ривожига муносиб хисса кушди. Айни пайтда, Бухоро ва Хоразм худудида хамда Фаргона водийсида узбек мусика санъати анъаналарини саклаб колиш учун зарурий чора-тадбирларнинг олиб борилиши узбек мумтоз мусикаси анъаналарининг ривожланишига хизмат килади.

REFERENCES

1. Узбекистон Республикаси Президентининг 2017 йил 15 августдаги "Узбекистон композиторлари ва бастакорлари уюшмаси фаолиятини ташкил этиш тугрисида"ги ПК-3212-сонликарори (Электрон ресурс) // www.uza.uz.

2. Зияева Д. Х. Узбекистон шахарлари Х1Х аср иккинчи ярми -ХХ аср бошларида: шахар маданияти ва урбанизация жараёнлари. - Тошкент: Yangi nashr, 2017. - Б.370.

3. Ризаев Ш. Узбек драматургияси ва театрининг асосчиси // Театр, 2006, №1. - Б.10-12.

4. Murodova, D. (2022). ЯНГИ ТАРАК^ИЁТ БОС^ИЧИДА ЁШЛАРДА БАДИИЙ-ЭСТЕТИК БИЛИМ ВА КУНИКМАЛАРНИ РИВОЖЛАНТИРИШ ЖАРАЁНИНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШНИНГ ЗАРУРИЯТИ. Science and innovation, 1(B6), 702-707.

5. Муродова, Д. (2021). ПОНЯТИЕ МУЗЫКАЛЬНОГО МЫШЛЕНИЯ И ЭТАПЫ ЕГО РАЗВИТИЯ. Galaxy International Interdisciplinary Research Journal, 9(05), 245-250.

6. Дурдона, М. (2021, май). О ДУТОРЕ И ЕГО ИСПОЛНЕНИИ. В Архиве конференций (т. 25, No 1, с. 29-31).

7. Муродова, Д. (2021). Научно-теоретические аспекты музыкального мышления. Zien Journal of Social Sciences and Humanities, 1(1), 196-199.

8. Nasretdinova, M., Toshaliyev, D., & Murodova, D. R. Q. (2022). AN'ANAVIY IJROCHILIK SAN'ATINING HOZIRGI DAVR MUAMMOLARI. Scientific progress, 3(2), 846-850.

9. Насритдинова М., Нигора М., Муродова Д. (2022, февраль). УЗБЕКСКОЕ НАРОДНОЕ ИСКУССТВО И ЕГО МЕСТО В ОБЩЕСТВЕННОЙ ЖИЗНИ. В Архиве конференций (стр. 44-48).

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.