Научная статья на тему 'ЎЗБЕК ХАЛҚ БАСТАКОРИ ҲАЛИМЖОН ЖЎРАЕВ ИЖОДИГА БИР НАЗАР'

ЎЗБЕК ХАЛҚ БАСТАКОРИ ҲАЛИМЖОН ЖЎРАЕВ ИЖОДИГА БИР НАЗАР Текст научной статьи по специальности «Науки о Земле и смежные экологические науки»

CC BY
136
7
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Мусиқа / бастакор / куй / оҳанг / истеъдод / оркестр

Аннотация научной статьи по наукам о Земле и смежным экологическим наукам, автор научной работы — Ортиқов Норматжон

Ушбу мақолада ўзбек халқ бастакори Ҳалимжон Жўраев ижоди ҳақида ҳикоя қилинади.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «ЎЗБЕК ХАЛҚ БАСТАКОРИ ҲАЛИМЖОН ЖЎРАЕВ ИЖОДИГА БИР НАЗАР»

"Oriental Art and Culture" Scientific-Methodical Journal Volume 3 Issue 2 / June 2022 ISSN 2181-063X

УЗБЕК ХАЛК БАСТАКОРИ ХДЛИМЖОН ЖУРАЕВ ИЖОДИГА БИР

НАЗАР

Ортиков Норматжон

Узбекистан давлат санъат ва маданият институтининг Фаргона минтакавий

филиали

Аннотация: Ушбу маколада узбек халк бастакори Х,алимжон Жураев ижоди хакида хикоя килинади.

Калит сузлар: Мусика, бастакор, куй, оханг, истеъдод, оркестр.

A LOOK AT THE WORK OF UZBEK PEOPLE'S COMPOSER HALIMJON

JURAEV

Ortiqov Normatjon

Fergana regional branch of Uzbekistan State Institute of Arts and Culture

Abstract: This article tells about the work of Uzbek folk composer Halimjon Juraev.

Keywords: Music, composer, melody, melody, talent, orchestra.

Мусика санъатининг олами жуда кенг. Узок утмишдан бошланган сехрли оханглар уммони асрлар давомида жуда улкан меросга айланган. Тарих давомида мусика санъатининг бехисоб намуналари шаклланиб, авлоддан-авлодга утиб, ривожланиб келди. Уз равнаки жараёнида эса, мусика турларга булиниб, муайян хусусиятлар доирасида алохида-алохида жанрларга ажратилган. Ижодиёт эса ана шу жанрлар негизида амалга оширилиб, ривожланиб келди.

Узбек мусика санъати бой ва улкан меросга эгадир. Ундаги намуналар орасида оддий аллалардан тортиб, йирик-йирик маком асарларигача мавжуд булган. Х,ар бир намуна ва жанрлар уз шакли, мазмуни, таъсир кучи, ижро вакти ва анъанасига эга. Ижодиёт жараёни ана шу мезонларга асосланган холда мунтазам равнак топиб келади. Унинг асосий ижодкорлари мусика оламининг сехрларини англаб, калбларга такдим этувчи халк бастакорларидир. Шунинг учун мусика санъатининг доимо ривожланиб, янгиланиб борувчи хусусияти айнан бастакорлар билан узвий боглик.

Узбек мусикасининг замонасига, анъанасига хос тарзда ривож топишида бир катор номдор бастакорлар самарали ижод килганликларини алохида айтиб утиш лозим. Хожи Абдулазиз Абдурасулов, Тухтасин Жалилов, Комилжон

Жабборов, Набижон Хасанов, Ганижон Тошматов, Юнус Ражабий, Имомжон Икромов, Фахриддин Содиков, Орифхон Хотамов каби таникди бастакорларнинг номлари ва улар яратган асарлар аллакачон узбек мусика меросидан жой олиб булган. Х,алимжон Жураев ва Ахмаджон Дадаевлар ана шу бехисоб анъаналарни замонамизга мос тарзда давом эттиришга муяссар булиб келаётган ижодкорлардандир.

Халк бастакорлари деганимизда биз, аввало, халк орасида донг таратган созанда ва хонандаларни тушунишимиз керак. Чунки мусика усталари чиройли, гузал ва мукаммал мусика ярата оладилар. Бундай истеъдод сохибларига куй, оханг басталаш каби хусусиятлар хам насиб этган. Демак, мусика ижодиётига хисса кушадиган бастакорлар хам «кашф этиш» амалидан бахраманд булган инсонлар тоифасига кирувчилардир. Уларнинг ижодини урганиш, утмиш ва замон билан бирга олиб бориш, тадкик этиш доимо ёшлар олдидаги долзарб масаладир. Чунки, улар ижоди заминида анъанани идроклаш, замонавий мусиканинг йулини топиш, мусика илмини урганиш ва албатта, ижод сарчашмаларини излаш каби бир катор таълим муаммолари ётади. Буларнинг кайси бирига мурожаат этманг, албатта, тафаккурнинг махсулидан бахраманд буласиз. Ушбу тупламни тузишдан асосий максад хам келажак авлодни замонага мос тарбиялашда замонавий бастакорлар ижодидан бахраманд этишдан иборат. Мусика тараккиётини хис этиш, уни узлаштириш ва муносиб ривожлантириш учун замин тайёрлашдан иборатдир.

Узбек бастакорларининг ижодида оддий халкона жанрлардан тортиб, профессионал мусика жанрларигача урин олганлигини курамиз. Биз факат ихтисослигимиздан келиб чикиб, кушик ва ашула ижрочилиги билан боглик асарлар билан чегараланамиз.

Х,алимжон Жураев умри давомида халк чолгу оркестрида фаолият олиб борган ва халк хамда профессионал ижрочиликни яхши биладиган созандадир. Унинг ижодидан ана шундай хусусиятлар билан мужассамлашган бир катор асарлар муносиб урин олган. Ёш кушикчилар ва ашулачиларнинг профессионал бастакорлар асарларига мурожаат этиши жуда мухимдир. Уларнинг давр билан хамнафас булиб улгайиши, махоратларини замонга мослаштириши, утмишни англаш ва янги асарлар яратиш масалаларида узига хос урнак булиши ахамиятлидир. Замонамизнинг номдор бастакорларидан бири Х,алимжон Жураевнинг ижодий мероси булажак санъаткорларга ёркин намуна булиб хизмат килиши табиий.

Х,алимжон Жураев 1988 йили Узбекистон Давлат «Бахор» халк ансамблига ишга кабул килинди. У таникли санъат арбоби Мукаррама Тургунбоева рахбарлигида икки йил давомида ишлайди. Республиканинг нуфузли ансамблида мохир созандалар билан бир каторда туриб фаолият олиб борди.

h^pohhhhk caHtaraHH nyKyp ypraHgu. AHcaMÖnt öunaH öupranuKga y3ÖeK caHtaraHu xa^Kapo MuKecga TapFuö этнm MaKcaguga Öup KaTop MaMnaKaraapra yromTupunraH racTpon-KoH^pTnapuga KaTHamgu. AHcaMÖnt X,anHM^;oH ^ypaeB ynyH aManneT MaKTaöu öynuö xu3MaT Kungu. HKKH fiungaH cyHr X,anHM^OH ^ypaeB MagaHuaT yfiu Komugaru cosaHganap aHcaMÖnuga MycuKa paxöapu öynuö umnafigu. TaKgup yHH TaHHKgu caHtaT apöoöu naHrnu co3aHga Ba ÖacTaKop, C03aHganapHHHr ycT03H OaxpugguH CogHKOB öunaH ynpamTupagu. X,.^ypaeBHuHr Ha^acHHH ycT03 eKTHpuö kohhö Y3ÖeKHCTOH paguocura TaKnu^ этagн Ba xanK nonrynapu opKecTpu paxöapu ^OHH 3oKupoB öunaH TaHumTupagu. fflyHgaH cyHr X,.^ypaeB Y3ÖeKHCTOH Paguocu Komugaru xa^K nonrynapu opKecTpu (xp3upga ^ohu 3oKupoB homu öunaH MpuTunagu) ^aMoacura umra onuHagu.

X,.^ypaeB 6y gaproxga y3u ucTaraH Kumunap öunaH ynpamagu. ABBano y TaHuKgu co3aHga, Mamxyp Hafinu Ba ÖacTaKop Caug^oH KanoHoBra morupg Tymagu. Hafi u^ponunuruHuHr энг HO3UK cupnapuHu y3namTupagu. OpKecTpga Haöu^oH XacaHoB, KaMon^oH ^aööopoB, FaHu^oH TomMaToB, TypryH AnuMaTOB, OOKOCUM fflo^anunoB Kaöu y3ÖeK caHtarnHuHr gapranapu öunaH öupranuKga umnamra MyBa^^aK Öynagu, ycTO3nap öunaH x,aMKopnuK Kunum öunaH Öupra, ynapgaH caHtaTHuHr u^ponunuK Ba u^ogKopnuK cupnapuHu ypraHagu. Ynapra Kuecnaö ceKuH-acTa MycuKa u^og KunumHu x,aM Öomnafigu. X,anuM^oH ^ypaeB xosuprana ymöy opKecTpga MyBa^aKuaTnu ^aonuaT onuö öopMoKga. ffly öunaH Öupra, yHuHr caMapanu u^oguHu x,aM Kafig этнm no3uMgup. Ey epga y ^yga Kyn co3aHga Ba xoHaHganapra Kyfi, KymuK Ba amynanap e3uö öepuö KenMoKga. Y ^aonuaTu gaBoMuga эпнмнзгa MaH3yp öynaguraH ^yga Kyn acapnap apaTgu. MacanaH, 3.0xyHoBa cy3ura «XpnuM cypMacaHr», n.MyMuH cy3ura «KronapuMro Fafiparara», «Kenyp apMoH Öopa-Öopa», «OmuK öyncaHr», Mampaö rasanu öunaH «YpTap», «KypuHr», X.Myx,aMMag cy3ura «HKÖonuM öanaHg», M.Hap3ynnaeB cy3ura «YsöeKucTOH unaKnapu», ^.^aööopoB cy3ura «Eup cyxöarn 3eöo Kapam», C.Pacynu cy3napura «Xym KenguHru3», «OTanap» Kaöu Öup KaTop KymuKgapu xanKuMusra axmu TaHum.

YHuHr «AccanoM HaBpy3», «KanöuM HaBocu», «Mexp», «EornapuM», «Eax,op manonacu», «ryn cafinu», «napBoHa Öynrafi», «^aMaH3opga», «Eof cafinu» Kaöu Kyfinapu gouMo paguo TynKuHnapu opKanu aHrpaö Typagu.

^.^ypaeB öyHgaH TamKapu noFynap opKecTpu Ba Typnu aHcaMÖnnap ynyH x,aM acap apaTumra MyBa^^aK öynraH. «Пoэмa-paпcogнa» Ba Typnu ntecanap mynap ^yMnacugaHgup. ^.^ypaeB u^ponunuK cox,acuga x,aM Öup KaTop xa^K, ÖacTaKop Ba KoMno3uTopnap acapnapuHu u^po этн6, paguo ohtuh ^oHgu xasuHacuHu öofiuTMoKga. EywK caHtaTKop Caug^oH KanoHoB Hafi u^ponunuK MaKTaöuHuHr gaBoMHucu cu^araga Kagp^u MyTaxaccucgup. YHuHr A.^ogupufi HoMugaru MagaHuaT uHcTuTyTugaru negaroruK ^aonuaTu x,aM Öy ^uKpuMusHuHr ganunugup.

Чунки айни пайтгача Х,.Жураев 10 дан орти; шогирдлар тарбиялаб етиштирди. Улар Республикамизнинг турли гурухларида санъатимиз ривожи учун хизмат килмокдалар.

Фойдаланилган адабиётлар

1. Ю.Ражабий. Узбек хал; мусикаси" Т., 2006 у.

2. У.Расулов. "Кузга айлансин кунгил", Т., 2012 у.

3. Б.Шомахмудова, "Хор лугати", Т., "Мусика" 2009 й.

4. Shaxrinsa, M., & Husanovna, A. M. (2022). O 'ZBEK MILLIY ETNO-LIBOSLARI TARIXIGA BIR NAZAR. Oriental Art and Culture, 3(1), 571-577.

5. To'Ychieva, S. N. M. (2021). ERTAKLAR-BOLALAR TAFAKKURINI RIVOJLANTIRUVCHI VOSITA. Oriental Art and Culture, 2(4), 94-98.

6. No'Monovna, T. Y. S. (2022). AXBOROT-KURUBXONA MARKAZI XODIMLARI FAOLIYATIDA NUTQ MADANIYATI VA NOTIQLIK SAN'ATINING AHAMIYATI. Oriental Art and Culture, 3(1), 589-597.

7. Numonovna, T. S. (2021). The Role of Books in Raising the Morale of Young People. International Journal of Culture and Modernity, 11, 25-31.

8. Boshmonov, M. (2021). MONOPREDIKATIV GAPLARNING LISONIY PARADIGMATIKASI. Oriental Art and Culture, 2(4), 393-400.

9. Туйчиева, Д. (2022). АМИР ТЕМУРНИНГ КИТОБХОНЛИК ОДОБИ ХУСУСИДА. Oriental Art and Culture, 3(1), 176-185.

10. Madalievna, I. S., & Abdurahimovna, J. R. (2021). The Analogies Used in Mukimi's Works. European Journal of Life Safety and Stability (2660-9630), 9, 95-99.

11. Abdurakhimovna, J. R. (2021, March). LEXICO-SEMANTIC PROPERTIES OF ANTHROPONYMS (On The Example Of Mukimi's Works). In E-Conference Globe (pp. 301-303).

12. Abdurakhimovna, R. J. (2021). Lexemas of meaning of clothes in mukimi's works. Asian Journal of Multidimensional Research (AJMR), 10(3), 199-202.

13. Juraeva, R. (2020, December). EMOTIONAL-EXPRESSIVES IN WORKS OF MUKUMIY. In Конференции.

14. Жамолиддинова, Д. М., & Тожибоева, Ш. Р. (2016). СЕМАНТИКО-ГРАММАТИЧЕСКИЕ СВОЙСТВА ПАРАНТЕЗ. Ученый XXI века, 68.

15. Жамолиддинова, Д. М., & Тожибоева, Ш. Р. (2016). THE SEMANTIC AND GRAMMATICAL PROPERTIES OF PARANTEZ. Учёный XXI века, (4-1 (17)), 67-68.

16. Султонова, У. С. (2017). КИРИТИШ ВА КИРИТМА ТЕРМИНИ ХУСУСИДА АЙРИМ МУЛОХДЗАЛАР. Интернаука, 8(12 Часть 3), 62.

17. Jamoliddinova, D. M. (2020). TERMINOLOGY AND PROFESSIONAL VOCABULARY. Scientific Bulletin of Namangan State University, 2(10), 294-298.

18. Jamoliddinova, D. (2020). The poetical actualization of terms in the literary works (As the sample of the works of askad mukhtar, abdullah kahhor and ulmas umarbekov). International Journal of Psychosocial Rehabilitation, 24(6), 2597-2602.

19. Джамолиддинова, Д. М. (2020). ТЕРМИН ВА СУЗНИНГ ФАР^ЛИ ХУСУСИЯТЛАРИ. МЕЖДУНАРОДНЫЙ ЖУРНАЛ ИСКУССТВО СЛОВА, 3(5).

20. Jamoliddinova, D. M. (2011). Semantic-grammatical and lingvopoetic features of parentheses units in artistic speech. Tashkent: Fan, 93.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.