Научная статья на тему 'ЎЗБЕК БОЛАЛАР ФОЛЬКЛОРИ ЎЙИНЛАРИНИНГ МАЗМУН ВА ХУСУСИЯТЛАРИ'

ЎЗБЕК БОЛАЛАР ФОЛЬКЛОРИ ЎЙИНЛАРИНИНГ МАЗМУН ВА ХУСУСИЯТЛАРИ Текст научной статьи по специальности «Науки об образовании»

CC BY
565
69
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Scientific progress
Область наук
Ключевые слова
ўйин / дидактик ўйин / урф-одат ўйини / жисмоний ўйин / руҳий (психологик ўйин) / болалар фольклори ўйинлари / санамалар / топишмоқ / тез айтиш / pley / didactic game / custome and traditions / physical / mental game / chald folk-lore pleys / riddle

Аннотация научной статьи по наукам об образовании, автор научной работы — Собит Сафарович Авезов

Ўйин бола ҳаётининг ажралмас қисмидир. Дидактик ўйинларнинг асосий мақсади ақлий тасаввурни янада бойитиш, хусусан, тасаввурларни ривожлантиришга қаратилади Мақолада бола шахсини тарбиялашда ўйин мазмуни, роли ва аҳамияти кўрсатилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

CONTENT AND FEATURES OF UZBEK CHILDREN'S FOLKLORE GAMES

Play is an integral part of a child’s life. The main purpose of didactic games is to further enrich the mental imagination, in particular, to develop the imagination. The article shows the content, role and importance of games in the development of the child's personality.

Текст научной работы на тему «ЎЗБЕК БОЛАЛАР ФОЛЬКЛОРИ ЎЙИНЛАРИНИНГ МАЗМУН ВА ХУСУСИЯТЛАРИ»

УЗБЕК БОЛАЛАР ФОЛЬКЛОРИ УЙИНЛАРИНИНГ МАЗМУН ВА

ХУСУСИЯТЛАРИ

Собит Сафарович Авезов

Бухороо давлат университети доценти

АННОТАЦИЯ

Уйин бола хаётининг ажралмас кисмидир. Дидактик уйинларнинг асосий максади аклий тасаввурни янада бойитиш, хусусан, тасаввурларни ривожлантиришга каратилади Маколада бола шахсини тарбиялашда уйин мазмуни, роли ва ахамияти курсатилган.

Калит сузлар: уйин, дидактик уйин, урф-одат уйини, жисмоний уйин, рухий (психологик уйин), болалар фольклори уйинлари, санамалар, топишмок, тез айтиш

CONTENT AND FEATURES OF UZBEK CHILDREN'S FOLKLORE GAMES

ABSTRACT

Play is an integral part of a child's life. The main purpose of didactic games is to further enrich the mental imagination, in particular, to develop the imagination. The article shows the content, role and importance of games in the development of the child's personality.

Keys word: pley, didactic game, custome and traditions, physical, mental game, chald folk-lore pleys, riddle

Бола тарбиясида уйин жуда зарур омил саналади. У кунгил эрмаги булмай, боланинг жисмоний, аклий ва рухий ривожланиш манбаидир. Жисмоний уйин болаларнинг физиологик хусусиятларини устиради. Уларнинг юрак ва бошка организмларининг кон харакатларини меъёрлаштиради. Чунончи, "Яшинмачок", "Зув-зув","Окк; теракми, кук терак?", "Румолча","Ун икки чупчак" каби узбек болалар уйинлари мавжудки, уларда харакат, чакконлик ва сезгирлик туйгулари камол топтирилади.

Аклий-тасаввурий уйинлар болаларнинг онги, тасаввури мушхадаси ва одоб-ахлокка хос булган карашлари шаклланишига замин тайёрлайди. Бундай уйинларнинг кундалик хаётларида доимий кулланишини хисобга олиб, уларни икки турга ажратиш мумкин: 1.Дидактик уйинлар. 2.Урф-одатга асосланган уйинлар.

Дидактик уйинлар бевосита мактабгача таълим муассасасида бирор мавзуга асосланган таълимга оид уйинлар саналади. Улар хар бир машгулотда

уюштирилиши мумкин. Кичик гурухларда "Кугичок нима ейди?"," Кугирчокни сайрга олиб чикамиз", "Кугирчокнинг кийимлари", "Кугирчокни овкатлантирамиз" каби харакатли уйинлар оркали болалар нуткига кундалик хаётидаги буюмлар, уларнинг номи, шакли,ранги ва турлари хакида янги лугат киритиш мкониятлари яратилади.

Урта гурухларда шу кузатувларни ривожлантириш, предметларни турли хил жихатидан бир-бирига таккослай билиш, улардаги фаркли хусусиятларни ажрата олиш, шунингдек, кузатувчанлик ва синчковликка ургатиш каби аклий-тасаввурий туйгулар устирилади. Бунда эса "Кимда кандай буюм?",(Болалар олдин бирор буюм билан таништирилиб, сунг кузлари бойлогич билан богланади)."Янги уйга кучамиз","Нима узгарди, топ!","Бу буюмнинг номини биласанми?" каби дидактик уйинлар мухим ахамият касб этади.

Катта гурухларда дидактик уйинларнинг асосий максади аклий тасаввурни янада бойитиш, хусусан, математик тасаввурларни ривожлантиришга каратилади. "Дуконда", "Олтин сандикча", "Тез жавоб бер" каби дидактик уйинларда буюмларнинг сонини аниклаш, уларни хизмат вазифасига караб гурухлаш, кийимларни, хайвонот ва наботот дунёсига хос булган жонивор ва усимликларнинг номи ,тур ва хусусиятлари урганилади. (1,68б.)

Мактабгача тайёрлов гурухларида дидактик уйинлар аклий тасаввурни янада бйитиш, тафаккур элементларини шакллантириш, зийраклик, синчковлик ва мустакил фикрлашни улгайтиради. Муайян тажрибага эгалик туйгусини тарбиялайди. Диккат, хаёл, тасаввур ва хотира ,мустакил фикр билдириш каби сифатларни тарбиялайди. Бунда "Денгиз тулкинламокда","Х,айвон боласининг номлари","Расмда курганингни хикоя кил", "Богимизда ранг-баранг гуллар", "Мева ва сабзавотлар", "Дарахтларнинг номларини биласизми?", "Биз кутган байрам"каби тадбирлар ана шундай дидактик уйин таркибига киради.(2,127-б.)

Мактабгача таълим муссасида дидактик уйин турларига фольклор жанрларидан хам унумли фойдаланиш мумкин. Булардан топишмок, тез айтиш ва болалар фольклорининг айрим намуналари мухим ахамият касб этади. Кичик гурухларда икки ёки турт мисрадан иборат булган топишмоклар:

Бир парча патир Оламга татир.

(Ой).

Ёки:

Танга-танга туни бор, Миттигина кузи бор.

Юрса сувлар жимирлар, Камишлар хам кимирлар.(Балик).

Урта ва катта гурухларда предметларни бир-бирига киёслаш, ухшатиш ва уларни фарклаш билими мухим роль уйнайди. Бу сохада топишмок асосий вазифани бажаради:

Куш эмас, каноти бор, Бургутдан зур хайбати бор. Учса лочин етолмас, Толмас зур каноти бор. (Самолёт). Мактабга тайёрлов гурухларида образлар киёси, предметларнинг ухшаш ва фаркларига алохида эътибор каратилади.

Хунари куп ишласа, Агар токни тишласа, Текисланар хар гижим, Чизикли булади шим.(Дазмол). Таълим жараёнида тез айтишларнинг урни хам алохида. Улар товушларни тугри талаффуз килишга зргатишда,нутк суръати ва охангида,ритмикаси ва ифодалилигида мухим ахамият касб этади:

Кишда кишмиш пишмасмиш Кишмиш пишса кишмасмиш. ("С"ва "Ш","К" ва"К" товушлари талаффузи ,уларни фарклаш учун).

Тош жонсизми, мош тошсизми? ("Ш"ва "С"товушини фарклаш учун).(4.117-б.) Топишмоклар содда дарак гап тарзида хам учрайди: Турт лайлак токка чикиб лакалакамокчи булибди. Лакалакаламаса хам, лакалакаламокчи булибди.( "Л"товуши талаффузини мустахкамлаш учун).

Болаларни санашга ургатишда санамалар жуда кул келади.Чунончи, бирлик сонларни урганишда:

Бир,икки, уч, турт, Беш,олти,етти, саккиз, Туккиз,ун.. .уну-ун Тулкига тун, Тулки тунининг бахоси Миллион сум! Унлик сонларни урганишда:

Ун билан ун йигирма, Йигирмата чилдирма. Ёки: Ун,йигирма, Уттиз,кирк,

Эллик,олтмиш

Етмиш,саксон, Туксон,юз. Юзга киргин оппок киз!

Урф-одат уйинлари болаларни эрта ёшликдан миллий кадриятларимизга мехр-мухаббат уйготиш рухини тарбиялайди. Катталарнинг турли хатти-харакатларига таклид килиб, ижтимоий меъёрларни узлаштиради. Айникса, бола оилада, ота-она тарбиясидаурф-одат, маросим ва анъаналарни узлаштириб, кейинчалик уйинларида акс эттиради. Узбек миллатига хос булган дастурхон безатиш, мехмон кутиш, совга улашиш каби урф-одатлар болаларнинг узи тмонидан яратилган уйинларда уз ифодасини топган.Бу урф-одатнинг болалар шоири Дилмурод Жабборовнинг "Мехмон-мехмон" шеърида образли ифодаланганлигини кузатамиз:

Санобарнинг феъли кенг, Кули очи; мехмондуст. Мехмон келса уйига, У кутади бекаму куст. Тунов куни боргандим, Элтганим мис тарокча, У тутказди кайтишда, Хон атласдан курокча.(3.42-б.)

Санобар-ёш кизалок. У уз уйида кечаётган вокеалар таъсирида яшайди.Уларнинг хонадонида мехмон кутиш одати катъий урф-одатга айланган.Шунинг учун хам бу урф-одат боланинг уйин дунёсига айланган. Тарокча келтирган дугонасига "курокча" -парча булса хам хонатлас инъом этади.Нима булса хам мехмоннинг кунглини олиш энг олий максад саналади.

Рухий уйинлар -ижодкорлик уйинлари хисобланади. У боланинг ички психологик табиати ривожини белгилайди. Болаларда диккат, зийраклик, синчковлик, хаёл каби психологик жараённи камол топтириш учун хизмат килади. Бу жараён машгулот ва машгулотдан ташкари пайтларида, сайрларда купрок тарбиячи-педагог томонидан амалга оширилади. Айникса "Суюжетли расм" уйини, "Расмга караб хикоя туз", "Сузларни тавсифла" каби дидактик уйинлар шулар жумласидандир. Унда жанжаллашаётган ака-укалар, автобусда кексаларга жой бермаётган бола катталарга салом бермай утаётган киз, кучани ифлос килаётган фарзанд каби салбий характерлар танкид килинса, ижобий фазилатга эга булган ота-онасига мехрибон фарзанд, кучат утказаётган бола, ховли супураётган киз, бувисига ёрдамлашаётган неваралар уз ифодасини топиши мумукин.

Хулоса килиб айтганда, уйин болалар хаётида куп киррали фаолият тури булиб унда турли нарсалар хдкида тасаввур уйготиш, тафаккур килиш, хаёл суриш, дам олиш ва хушчакчаклик жараёнларининг барчаси мужассамдир.

REFERENCES

1. Avezov S. НАВОИЙ ИЖОДИДА ФОЛЬКЛОР АНЪАНАЛАРИ //ЦЕНТР НАУЧНЫХ ПУБЛИКАЦИЙ (buxdu. uz). - 2020. - Т. 1. - №. 1.

2. Avezov S. O'qituvchi nutq madaniyati kompetentligi //ЦЕНТР НАУЧНЫХ ПУБЛИКАЦИЙ (buxdu. uz). - 2021. - Т. 5. - №. 5.

3. Avezov S. "ALPOMISH" DOSTONI-O'ZBEK XALQI TARIXINING BADIIY IFODASI //ЦЕНТР НАУЧНЫХ ПУБЛИКАЦИЙ (buxdu. uz). - 2020. - Т. 1. - №. 1.

4. Хамроева Н. Н. Комплимент как одна из форм фатического общения KOMPLEMENT AS ONE OF FATIC COMMUNICATION FORMS //М1ЖНАРОДНИЙ НАУКОВИЙ ЖУРНАЛ «ШТЕРНАУКА. - 2020. - С. 107.

5. Nizomiddinovna K. N. Compliment as one of the forms of Phatic Communication //Middle European Scientific Bulletin. - 2021. - Т. 10. - №. 1.

6. Hamroyeva N. ИЛТИФОТНИНГ ПРАГМАЛИНГВИСТИК ХУСУСИЯТЛАРИ //ЦЕНТР НАУЧНЫХ ПУБЛИКАЦИЙ (buxdu. uz). - 2020. - Т. 2. - №. 2.

7. Hamroyeva N. ИЛТИФОТ-ФАТИК МУЛОКОТНИНГ БИР КУРИНИШИ СИФАТИДА //ЦЕНТР НАУЧНЫХ ПУБЛИКАЦИЙ (buxdu. uz). - 2020. - Т. 2. -№. 2.

8. Toirova G., Hamroeva N. THE IMPORTANCE OF LINGUISTIC MODELS IN THE DEVELOPMENT OF LANGUAGE BASES //Sciences of Europe. - 2020. - №. 59-2 (59).

9. Хамроева Н. Н., Низомова Ш. Ш. Важные стороны уроков чтения в повышении культуры книгочтения //Проблемы педагогики. - 2020. - №. 1 (46).

10. Рахмонова Г. Ш. ЗНАЧЕНИЕ ДУХОВНО-НРАВСТВЕННОГО ВОСПИТАНИЯ В ВОСПИТАНИИ УЧАЩИХСЯ И МЕТОДЫ ЕГО РАЗВИТИЯ //Academic research in educational sciences. - 2021. - Т. 2. - №. 3.

11. Uraeva, D. S., Sharipova, M. B., Zaripova, R. I., & Nizomova, S. S. (2020). THE EXPRESSION OF THE NATIONAL TRADITIONS AND BELIEFS IN UZBEK PHRASEOLOGICAL UNITS. Theoretical & Applied Science, (6), 469-472.

12. Рахимов Ф. Б., Шарипова М. Б. МЕСТО ИННОВАЦИЙ В РЕШЕНИИ СОВРЕМЕННЫХ ПРОБЛЕМ НЕПРЕРЫВНОГО ОБРАЗОВАНИЯ //Academy. -2020. - №. 5 (56).

13. Шарипова М. Б., Садуллоева М. Б. К. ПРОФЕССИЯ «УЧИТЕЛЬ» И ЕЁ РОЛЬ В ОБЩЕСТВЕ //Проблемы педагогики. - 2020. - №. 1 (46)

14. Шарипова М. Б., Мустакимова Г. А. Наследие мыслителей в эстетическом воспитании учащихся начальной школы //Вестник магистратуры. - 2019. - №. 105. - с. 48-49.

15. Sharipova M. B., Nizomova S. S. THE ARTISTIC IMAGE OF THE IMAGE OF" WATER" IN THE POEM //УЧЕНЫЙ XXI ВЕКА. - 2018. - №. 11. - С. 75.

16. Шарипова М. Б., Муродова Ш. Ш. ХУДОЖЕСТВЕННАЯ ИНТЕРПРЕТАЦИЯ ОБРЯДОВ В ЭПОСЕ «АЛПОМИШ» //Научный журнал. -2020. - №. 9. - С. 32-34.

17. Шарипова М. Б. и др. ПРОФЕССИЯ «УЧИТЕЛЬ» И ЕЁ РОЛЬ В ОБЩЕСТВЕ //Проблемы педагогики. - 2020. - №. 1. - С. 24-25.

18. Baxshilloyevna M. S., Shuhratovna M. S. Description and interpretation of wedding customs in the epic" Alpomish" //Middle European Scientific Bulletin. - 2021. - Т. 11.

19. Sharipova M. " Alpomish" dostoni-o'zbek xalqi tarixi badiiy ifodasi //ЦЕНТР НАУЧНЫХ ПУБЛИКАЦИЙ (buxdu. uz). - 2020. - Т. 1. - №. 1.

20. Sharipova M. O'quvchi yoshlar tarbiyasida o'lmas an'ana va marosimlarning ahamiyati //ЦЕНТР НАУЧНЫХ ПУБЛИКАЦИЙ (buxdu. uz). - 2020. - Т. 1. - №. 1.

21. Sharipova M. Qahramonlik eposi-milliy madaniyatimizning nodir xazinasi (" Alpomish" dostoni misolida) //ЦЕНТР НАУЧНЫХ ПУБЛИКАЦИЙ (buxdu. uz). -2020. - Т. 1. - №. 1.

22. Sharipova M. O'lmas an'ana va marosimlar-ma'naviyatimizning nodir xazinasi //ЦЕНТР НАУЧНЫХ ПУБЛИКАЦИЙ (buxdu. uz). - 2020. - Т. 1. - №. 1.

23. Ахмедова М. Ш., Шарипова М. Б. ВОСПИТАНИЕ РЕБЕНКА НА ОСНОВЕ НАРОДНЫХ ТРАДИЦИЙ //Молодежь в науке и культуре XXI в.: материалы междунар. науч. - 2016. - С. 118.

24. Шарипова М. Б., Истамова З. Особенности этического воспитания детей дошкольного возраста //Вестник магистратуры. - 2020. - №. 1-5. - С. 39.

25. Шарипова М. Б., Саьдуллаева М. Б. К. РАЗВИТИЕ ТВОРЧЕСКИХ СПОСОБНОСТЕЙ ДЕТЕЙ В ДОШКОЛЬНОМ ОБРАЗОВАНИИ //Проблемы педагогики. - 2020. - №. 6 (51).

26. Шарипова М. Б., Ашурова Ф. А. Межличностные отношения в дошкольном возрасте //Вестник магистратуры. - 2020. - №. 1-5. - С. 35.

27. Temirovna O. L., Chorievna R. L. Methodology to organize independent work of students in mathematics lessons in primary school //ACADEMICIA: An International Multidisciplinary Research Journal. - 2020. - Т. 10. - №. 10. - С. 387-393.

28. Ражабова Л. Ч., Очилова Л. Т. Методика использования мультимедийных образовательных технологий и средств в процессе обучения школьников младших классов //Academy. - 2019. - №. 12 (51).

29. Ражабова Л. Ч., Бахранова А. А. Профилактика конфликтов средствами игровой деятельности у детей старшего дошкольного возраста //Вестник магистратуры. - 2020. - №. 1-5. - С. 33.

30. Rajabova L. Bolalarni tabiat bilan tanishtirishning shart-sharoitlari //ЦЕНТР НАУЧНЫХ ПУБЛИКАЦИЙ (buxdu. uz). - 2021. - Т. 3. - №. 3.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.