Научная статья на тему 'ҒЎЗАНИНГ ИНГИЧКА ТОЛАЛИ F3 ДУРАГАЙЛАРИДА ҚИММАТЛИ ХЎЖАЛИК БЕЛГИЛАРНИНГ ЎЗГАРУВЧАНЛИГИ'

ҒЎЗАНИНГ ИНГИЧКА ТОЛАЛИ F3 ДУРАГАЙЛАРИДА ҚИММАТЛИ ХЎЖАЛИК БЕЛГИЛАРНИНГ ЎЗГАРУВЧАНЛИГИ Текст научной статьи по специальности «Технологии материалов»

66
14
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ғўза / дурагай / комбинация / қимматли хўжалик белги / битта кўсакдаги пахта вазни / тола чиқими / 1000 дона чигит вазни / ўзгарувчанлик кўлами.

Аннотация научной статьи по технологиям материалов, автор научной работы — Феруза Бахадировна Соатова, Бахтияр Хушбакович Аманов

Ушбу мақолада F3 ўсимликлари популяцияларининг қимматли хўжалик белгиларида рўй берадиган ўзгарувчанлигини таҳлил қилиш, жумладан, битта кўсакдаги пахта вазни, тола чиқими, 1000 дона чигит вазни каби белгиларнинг кўрсатгичлари бир-бирига параллел равишда ортиши кузатилди. Бундан келиб чиқадики, F3 ўсимликлари популяциялари орасидан ўзида бир қатор қимматли хўжалик белгиларини мужассамлаштирган ноёб манбаларни ажратиб олиш ва уларни амалий селекция жараёнларида бажариладиган тадқиқотларда фойдаланиш мумкин.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по технологиям материалов , автор научной работы — Феруза Бахадировна Соатова, Бахтияр Хушбакович Аманов

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «ҒЎЗАНИНГ ИНГИЧКА ТОЛАЛИ F3 ДУРАГАЙЛАРИДА ҚИММАТЛИ ХЎЖАЛИК БЕЛГИЛАРНИНГ ЎЗГАРУВЧАНЛИГИ»

ГУЗАНИНГ ИНГИЧКА ТОЛАЛИ F3 ДУРАГАЙЛАРИДА КИММАТЛИ ХУЖАЛИК БЕЛГИЛАРНИНГ УЗГАРУВЧАНЛИГИ

Феруза Бахадировна Соатова

Тошкент вилояти Чирчи; давлат педагогика институти магистранти

Бахтияр Хушбакович Аманов

Тошкент вилояти Чирчик давлат педагогика институти

ашапоу.81 @Ьк.щ

АННОТАЦИЯ

Ушбу маколада усимликлари популяцияларининг кимматли хужалик белгиларида руй берадиган узгарувчанлигини тахлил килиш, жумладан, битта кусакдаги пахта вазни, тола чикими, 1000 дона чигит вазни каби белгиларнинг курсатгичлари бир-бирига параллел равишда ортиши кузатилди. Бундан келиб чикадики, Fз усимликлари популяциялари орасидан узида бир катор кимматли хужалик белгиларини мужассамлаштирган ноёб манбаларни ажратиб олиш ва уларни амалий селекция жараёнларида бажариладиган тадкикотларда фойдаланиш мумкин.

Таянч сузлар: гуза, дурагай, комбинация, кимматли хужалик белги, битта кусакдаги пахта вазни, тола чикими, 1000 дона чигит вазни, узгарувчанлик кулами.

КИРИШ

Мамлакатимиз жанубий худудлари учун гузанинг ингичка толали хосилдор, эртапишар, тола чикими юкори, кусак йириклигини ошириш, ташки мухитнинг стресс омилларига, айникса гармселга чидамли булган тизма ва интенсив навларни яратиш селекция олимларининг олдида турган долзарб муаммолардан биридир. Юкоридаги масалаларни хал этиш учун табиатда мавжуд булган хилма-хилликлардан фойдаланиш асосида гузанинг дурагайларини олиш, олинган дурагайлардан оилалар ажратиш, уларнинг узгарувчанлигини урганиш асосида дурагайларда намоён булган кимматли хужалик белгиларини урганиб, давлатимиз учун серхосил, тезпишар, тола чикими юкори, кусаги йирик

February, 2022 Multidisciplinary Scientific Journal

593

донор ва тизмаларни ажратиб олишдан иборатдир. Куплаб селекционер олимлар уз илмий изланишларини олиб борганлар [1, 3, 5, 6].

АДАБИЁТЛАР ТА^ЛИЛИ ВА МЕТОДОЛОГИЯ

Ф.Р.Абдиев [1] олиб борган уз илмий изланишларида, ингичка толали гуза турига мансуб юкори авлод дурагай усимликларида кимматли хужалик белгиларнинг узгарувчанлиги, корреляцияси урганилган. Ажратиб олинган юкори авлод дурагайларининг тола узунлиги, тола чикими, каби кимматли хужалик белгиларининг узгарувчанлиги аникланган.

Вик.А. Автономов, У.Джавлиев З.Тангировлар [2] гузанинг G.hirsutum L. турига мансуб тизмаларни дурагайлаш асосида олинган F2 усимликлари ва дурагайлашда иштирок этган бошлангич тизмаларда тезпишарлик белгисининг узгарувчанлиги ва ирсийланиши урганилган. Тадкикотлар натижасида 3 хил, табиий (назорат), кора илдиз чириш касаллиги ва гоммоз билан зарарлантирилган фонларда олиб борилган хамда тезпишар бошлангич тизмалари (Т-108, Т-105, Т-107) аникланган.

Я.А. Бобоев, Р.Г. Ким, А.Б. Амантурдиевлар [4] маълумотларига кура, гузанинг морфологик ва кимматли хужалик белгилари яъни, кусак йириклиги, тола чикими ва тола узунлиги белгилари орасидаги узаро богликлик жуда кичик курсаткичда намоён булади. Fуза махсулдорлиги, кусак сони ва йириклиги бошка кимматли хужалик белгиларига боглик булмаган холда ирсийланишини аниклаганлар.

С.А.Усманов, Ф.Р.Абдиевлар [5] урганилган ингичка толали юкори авлод дурагайларнинг 3 чанокли кусакларида битта кусакдаги пахта вазни, битта луппакдаги пахта вазни, 4-5 чанокли кусакларнинг ушбу белгилари курсаткичларидан сезиларли даражада паст булган. ^осилдорликнинг асосий элементларидан бири булган битта кусакдаги пахта вазнини ошириш учун 4-5 чанокли кусакларни танлаб олишни тавсия этганлар.

Y.L. Yuan ва бошкалар [7] тола хусусиятлари белгисининг ирсийланиши буйича хар хил тола тавсифига эга 20 та дурагай комбинациялар билан гузанинг 5 та тизмаси иштирокида урганилган. Тола узунлиги белгиси бир маромда ураб олган мухит омилларига кучли боглик булиб, толанинг бошка хусусиятлари, асосан, генетик назорат килиниши кузатилган. Генотип ва мухит мустахкамлиги ёки тола узунлиги узаро алокасининг таъсири аникланмаган, аммо толанинг узунлиги буйича етарлича аддитив ва оналик натижалари кайд этилган. Аддитив

February, 2022

https://t.me/ares uz Multidisciplinary Scientific Journal

натижалар толанинг барча хусусиятларида устунлик килганлигини аниклаганлар хамда юкори устунлик натижаси эса 11,5% ни ташкил этган, уларнинг наслийлиги 45,2-77,6% оралик чегарада булган. Улар Fi усимликларда толанинг хоссасини ота-онанинг уртача курсаткичлари буйича олдиндан айтиш мумкин, селекция сифатини эса бошлангич дурагай авлодларидаёк куриш мумкин деб тахмин килганлар.

Биз уз илмий изланишларимизда гузанинг энг мухим кимматли хужалик белгиларидан булган битта кусакдаги пахта вазни, тола узунлиги, тола чикими, 1000 дона чигит вазни каби кимматли белгиларини тахлил килдик.

Тадкикотлар Тошкент вилояти Чирчик давлат педагогика институти Табиий фанлар факультети Генетика ва эволюцион биология кафедрасида олиб борилди. Гузанинг ингичка толали Б3Ангор х Сурхон-14, F3T-2017 х Илотон, F3T-2005 х Сурхон-14 дурагайларидан фойдаланилди. Ушбу тизмаларда хосилдорликни белгилаб берувчи гузанинг кимматли хужалик белгиларидан битта кусакдаги пахта вазни, 1000 дона чигит вазни, тола чикими каби белгиларни урганишдан иборатдир.

Илмий изланишларни амалга ошириш учун куйидаги услублардан фойдаланилди: турлараро дурагайлаш, якка танлов ва математик тахлил.

НАТИЖАЛАР МУХ,ОКАМА

Гузанинг кимматли хужалик белгиларига битта кусакдаги пахта вазни белгиси тизма ва навларнинг мухим курсаткичларини белгилаб беради (1-жадвал). Олинган маълумотларнинг тахлили шуни курсатдики, битта кусакдаги пахта вазни белгиси буйича F3T-2017 х Илотон дурагайида бошка комбинацияларга нисбатан бироз юкори курсатикични намоён этди, яъни уртача 4,4 грамм, шунга мос равишда узгарувчанлик амплитудаси 3,2-5,3 грамм, вариация коэффициенти эса 15,6 % ни ташкил этганлигини куришимиз мумкин хамда колган дурагай комбинацияларда хам битта кусакдаги пахта вазни белгиси буйича аналогик натижалар кайд этилганини куришимиз мумкин (1-жадвал).

https://t.me/ares uz

Multidisciplinary Scientific Journal

February, 2022

1-жадвал

F3 усимликларида битта кусакдаги пахта вазни белгисининг

узгарувчанлиги

F3 авлод комбинациялари Тола чикими, %

Усимлик сони x ±S x Limit S V %

F3 усимликлар

F3Ангор х Сурхон-14 70 4,3+0,13 3,4-5,6 0,57 13,3

F3T -2017 х Илотон 70 4,4+0,16 3,2-5,3 0,67 15,6

F3T-2005 х Сурхон-14 70 4,2+0,15 3,0-5,6 0,61 14,5

Тажрибада урганилган F3 усимликларида тола чикими 36,5-39,7 % гача булган ораликда жойлашди. Жумладан, F3T-2017 х Илотон дурагай комбинациясида тола чикими буйича юкори натижа олиниб, тегишли равишда белги курсаткичи (39,7 %), узгарувчанлик амплитудаси 31,0-50,0 %, вариация коэффициенти 8,9% намоён килди, шу билан бирга F3 усимликларида эса бироз паст паст тола чикимига FзАнгор х Сурхон-14 комбинациясида (36,5%), узгарувчанлик амплитудаси 25,4-47,8%, вариация коэффициенти 11,6% ни ташкил этди (2-жадвал).

2-жадвал

F3 усимликларида тола чикими белгисининг узгарувчанлиги

F3 авлод комбинациялари Тола чикими, %

Усимлик сони x ±S x Limit S V %

Fij-усимликлар

F3Ангор х Сурхон-14 70 36,5+0,12 25,4-47,8 4,2 11,6

F3T-2017 х Илотон 70 39,7+0,09 31,0-50,0 3,5 8,9

F3T-2005 х Сурхон-14 70 37,1+0,10 23,7-48,0 3,6 9,8

® о

February, 2022 Multidisciplinary Scientific Journal

©

О

596

3-жадвал

F3-yсимликларида 1000 дона чигит вазни белгисининг

узгарувчанлиги

F3 авлод комбинациялари 1000 дона чигит вазни, грамм

Усимлик сони x +S x Limit S V %

Fiî-усимликлар

F3Ангор х Сурхон-14 70 116,0+0,09 100-130 10,0 8,6

F3Т-2017 х Илотон 70 128,5+0,17 110-140 8,7 6,8

F3Т-2005 х Сурхон-14 70 115,2+0,09 100-140 10,3 8,9

Гузанинг кимматли хужалик белгиларидан бири булган 1000 дона чигит вазни курсаткичи белгиси буйича F3T-2017 х Илотон комбинациясида бошка комбинацияларга нисбатан йирик чигитли дурагай усимликлар кузатилди, яъни уртача 128,5 грамм, шунга мос равишда узгарувчанлик амплитудаси 110-140 грамм, вариация коэффициенти эса 6,8% ни ташкил этди. Бундан ташкари колган дурагай комбинацияларда 1000 дона чигит вазни уртача 115,2-116,0 грамм, узгарувчанлик амплитудаси 100-130 грамм 100-140 грамм, вариация коэффициенти эса 8,6-8,9% фоиз эканлиги аникланди (3-жадвал).

ХУЛОСА

Олинган тадкикот натижаларининг тахлили шуни курсатдики, гузанинг G.barbadense L. турига мансуб F3 усимликлари популяцияларининг кимматли хужалик белгиларида руй берадиган узгарувчанлигини тахлил килиш, жумладан, битта кусакдаги пахта вазни, тола чикими, 1000 дона чигит вазни каби белгиларнинг курсатгичлари бир-бирига параллел равишда ортиши кузатилди. Бундан келиб чикадики, F3 усимликлари популяциялари орасидан узида бир катор кимматли хужалик белгиларини мужассамлаштирган ноёб манбаларни ажратиб олиш ва уларни амалий селекция жараёнларида бажариладиган тадкикотларда фойдаланиш мумкин.

REFERENCES

1. Абдиев Ф.Р. G.barbadense L. турига мансуб юкори авлод дургайлардан амалий селекцияга бошлангич материал яратиш: Автореф. Дисс. ... канд.биол.наук.- Т.: УзГСУИТИ, 2011. - 23 б.

February, 2022 Multidisciplinary Scientific Journal

597

2. Автономов Вик.А., Джавлиев У., Тангиров З. Изменчивость и наследуемость скороспелости у межлинейных гибридов F2 хлопчатника G.hirsutum L. /Fуза генетикаси, селекцияси, уругчилиги ва бедачилик масалалар тупл. ПСУЕАИТИ. - Тошкент, 2009.-Б.56-60.

3. Аманов, Б. Х. (2021). G. BARBADENSE L. ТУР ИЧИ ХИЛМА-ХИЛЛИКЛАРИНИ ДУРАГАЙЛАШ АСОСИДА ОЛИНГАН ЙИРИК КУСАКЛИ ОИЛА ПОПУЛЯЦИЯЛАРИНИНГ АЙРИМ МОРФО-ХУЖАЛИК БЕЛГИЛАРИНИНГ УЗВИЙ БОFЛЩЛИГИ. Academic research in educational sciences, 2(4), 856-863.

4. Бобоев Я.М., Ким Р.Г., Амантурдиев А.Г. Fузанинг F2 авлодида тезпишарлик белгиларининг бошка хужалик учун кимматли белгилар билан узаро богланиши // Fуза, беда селекцияси ва уругчилиги илмий ишлар туплами.-Тошкент: Фан, 2000.- Б. 48-51.

5. Усманов С.А., Абдиев Ф.Р. Юкори авлод дурагй усимликларида битта кусакдаги пахта вазни ва унинг таркибий кисми булган белгиларнинг шаклланиши // "Турли экстремал шароитларга бардошли гуза ва беданинг янги навларини яратишда генетик-селекцион услублардан фойдаланиш" номли Республика илмий-амалий конференцияси материаллари туплами. Тошкент, 2012 йил 15-16 ноябрь. Б. 220-221.

6. Amanov, B. K., Rizaeva, S. M., Khidirov, M. T., & Umirova, L. F. (2020). Inheritance of morphobiological signs in plants F1-F2 obtained based on the intraspeced hybridization of the peruanian cotton household. ISJ Theoretical & Applied Science, 02 (82), 78-82.

7. Yuan You-Lu, Zhang Tian-Zhen, Guo Wang-Zhen, Pan Jia-Ju, Kohel R.J. -Diallel analysis of superior fiber quality properties in selected upland cottons. / Yichuan xuebao. Acta genet. sin. 2005. -32. №1. p.79-85.

https://t.me/ares uz

Multidisciplinary Scientific Journal

February, 2022

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.