Научная статья на тему 'ЗАМОНАВИЙ ТАРҒИБОТ УСЛУБЛАРИ'

ЗАМОНАВИЙ ТАРҒИБОТ УСЛУБЛАРИ Текст научной статьи по специальности «Философия, этика, религиоведение»

CC BY
5
1
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
тарғибот / тарғибот системалари / геополитик кучлар / глобаллашув / Тарғибот услублари / тарғибот воситалари. / propaganda / propaganda systems / geopolitical forces / globalization / propaganda methods / propaganda tools.

Аннотация научной статьи по философии, этике, религиоведению, автор научной работы — Рустамов, Рамз Ризоқулович

Муаллифлар ушбу мақолада янги асрга келиб, барча тарғибот типларининг характери тубдан ўзгариши, тарғиботнинг турли ижтимоий гуруҳлар ва сиёсий кучлар мақсади йўлида умумсайёравий миқёсда қўлланиладиган қудратли воситага айланганлиги ва тарғибот системасидаги бу ўзгаришлар қатор ижтимоий жараёнлар, тенденциялар, омиллар таъсирида содир бўлаётганлиги асослаб берилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

MODERN PROMOTION METHODS

In this article, the authors argue that by the new century, the character of all types of propaganda has fundamentally changed, that propaganda has become a powerful tool used on a global scale for the purpose of various social groups and political forces, and that these changes in the propaganda system are taking place under the influence of a number of social processes, trends, and factors.

Текст научной работы на тему «ЗАМОНАВИЙ ТАРҒИБОТ УСЛУБЛАРИ»

ЗАМОНАВИЙ ТАРГИБОТ УСЛУБЛАРИ d https://doi.org/zenodo.10558007

РУСТАМОВ Рамз Ризокулович

ЦарМИИ доценти

АННОТАЦИЯ

Муаллифлар ушбу мацолада янги асрга келиб, барча таргибот типларининг характери тубдан узгариши, таргиботнинг турли ижтимоий гуруулар ва сиёсий кучлар мацсади йулида умумсайёравий мицёсда цулланиладиган цудратли воситага айланганлиги ва таргибот системасидаги бу узгаришлар цатор ижтимоий жараёнлар, тенденциялар, омиллар таъсирида содир булаётганлиги асослаб берилган.

Калит сузлар: таргибот, таргибот системалари, геополитик кучлар, глобаллашув, Таргибот услублари, таргибот воситалари.

В данной статье авторы утверждают, что к новому веку характер всех видов пропаганды коренным образом изменился, что пропаганда стала мощным инструментом, используемым в глобальном масштабе в интересах различных социальных групп и политических сил, и что эти изменения в системе пропаганды происходят под влиянием ряда социальных процессов, тенденций и факторов.

Ключевые слова: пропаганда, системы пропаганды, геополитические силы, глобализация, методы пропаганды, средства пропаганды.

In this article, the authors argue that by the new century, the character of all types of propaganda has fundamentally changed, that propaganda has become a powerful tool used on a global scale for the purpose of various social groups and political forces, and that these changes in the propaganda system are taking place under the influence of a number of social processes, trends, andfactors.

Key words: propaganda, propaganda systems, geopolitical forces, globalization, propaganda methods, propaganda tools.

Замонавий таргибот системалари -таргиботни амалга ошираётган субъектларни, уларнинг максадларига хизмат килаётган институтларни, иктисодий, сиёсий, ижтимоий ва мафкуравий маконда маълум гоя, таълимот,

АННОТАЦИЯ

ABSTRACT

КИРИШ

123

www.birunijournal .uz

>

фикр ёхуд аргументни таркатиш максадида кулланилаётган таргибот услублари, усуллари, принципларини умумлашган тарзда ифодаловчи тушунчадир.

Улар орасида турли иктисодий максадларга мулжалланган, ижтимоий вазифаларга буйсундирилган, сиёсий сохада кулланилаётган таргибот системалари мавжуд.

Бугунги кунда купгина замонавий таргибот системалари икки асосий вазифани бажаришга сафарбар килинган:

1. Таргибот мамлакат ахолиси орасида макбул жамоатчилик фикрини шакллантириши ва хаётий позицияни карор топтириши лозим. Янги асрга кадар бу вазифани бажариш жиддий кийинчиликлар тугдирмасди. Бунинг учун ахолининг тегишли ахборот манбаларидан фойдаланишини таъминлаш, мак-садга мувофик булмаган ахборотларни таркатаётган мукобил каналларни ёпишнинг узи кифоя эди. Бирок жахонда оммавий коммуникация воситаларининг мисли курилмаган даражада ривож топиши, глобаллашув жараёнларининг жадаллашуви бу борадаги вазиятни тубдан узгартирди. Эндиликда ахоли орасида макбул жамоатчилик фикрини шакллантириш ва хаётий позицияни карор топтириш учун энг самарали услублардан мохирона фойдаланишнинг узи етарли эмас. Бундан ташкари, ахолини мухолиф кучларнинг таргибот системаси таъсиридан химоялаш зарурияти хам кундан-кунга ошиб бормокда.

2. Таргибот маълум бир ижтимоий-сиёсий позицияни мухолиф мамлакат ахолисига етказиши, уни уз карашларидан воз кечишга ундаши керак. Жахондаги етакчи иктисодий, сиёсий, ижтимоий ва мафкуравий кудратга айланишни максад килиб куйган хар кандай геополитик куч уз позицияларини, мафкуравий принципларини таргиб килишга алохида эътибор беради. Бирок бу борада хам вазият мураккаб тус олмокда. Чунки мухолиф геополитик кучларнинг хам уз таргибот ва контртаргибот системаси мавжуд, бу система хам замонавий услуб ва усуллари, омил ва воситалари ёрдамида таргибот ишларини кенг куламда амалга оширмокда. Бундай вазиятда таргибот таъсирчанлигини ва ишонарлилигини ошириш хакикатан хам мухим, долзарб муаммога айланади. Бу муаммонинг ечими эса катъий сиёсий иродага, салохиятли илмий потенциалга, салмокли моддий-молиявий ресурсга бориб такалади.

124

www.birunijournal .uz

МУХ,ОКАМА ВА НАТИЖАЛАР

Замонавий таргибот системалари мустахкам назарий-услубий таъминотга эгалар. Шунинг учун хам улар уз фаолиятларини турли-туман услубга таянган холда олиб бормокдалар.2Бу услубларни таргиботчилар олдига куйилган вазифаларга мутаносиб равишда икки гурухга булиш мумкин. Биринчи гуруу услублари одатда мамлакат ахолиси орасида макбул жамоатчилик фикрини шакллантириш ва хаётий позицияни карор топтириш максадида кулланилади. Уларнинг энг кенг кулланилаётганлари куйидагилардан иборат:

1. "Мос киёфа" Ушбу услуб одатда телекурсатув ёки Интернет оркали узатиладиган видеоматериаллар ёрдамидаги таргиботда кулланилади. Унга кура, диктор киёфаси узатилаётган ахборот мазмунига мос булмоги лозим. Бу холни оддий телекурсатувларда хам куп бора кузатганмиз. Одатда диктор позитив маълумотни ёруг чехра билан, негатив ахборотни эса ташвишли киёфа билан укиб беришга тиришади. Диктор киёфасининг у узатаётган ахборотга мос булиши маълумотнинг тез ва максадга мувофик рухда узлаштирилишига замин хозирлайди.

2. "Тафовутлаш".Услуб таргиботни амалга ошираётган субъектни ёркин рангларда, мухолиф кучларни эса салбий контекстда талкин килишни тавсия этади. Чунки, маълумки, ок ранг кора фонда янада окрок куринади. Мухолиф канчалик салбий позициядан ёритилса, таргибот субъекти шунчалик прогрессив, адолатпарвар кучдек куринаверади. Таргиботда ушбу услуб кенг кулланилади. Х,ар бир геополитик куч уз халкига узини унинг орзу умидлари билан яшаётган субъект сифатида курсатишга интилади, оппонентларни эса вазиятни издан чикариб юборишга уринаётган гурух тарзида намойиш этади. Таркатилажак ахборотлар хам шу контекстда танланади. Одатда "ролларнинг таксимланишига" караб таргиботдан манфаатдор гурухларни аникласа булади.

3. "Муаммони белгилаш" Таргибот кишиларни у ёки бу тарзда, шаклда фикрлашга мажбурлай олмайди. Бирок уларни кайси муаммо устида фикрла-ши кераклигини белгилаб берса булади. Бунинг учун аудиторияга тугри "кун тартиби" такдим этилса кифоя. Муаммони белгилаш - бу маълум вокеа ёки жараёнга доир ахборотларни танлаш ва уни жамият хаёти учун мухим янгилик каби узатиш, маъкул булмаган маълумотларни эса назардан четда колдириш демакдир. Бир муаммо тугрисидаги ахборотлар купайтирилаверса ва узлуксиз узатилаверса, ахоли айнан шу муаммони ижтимоий ахамиятга молик

2 Каранг: Аронсон Э., Пратканис Э. Современные технологии влияния и убеждения.- М.: Прайм-Еврознак, 2008; Василова Д. Использование методов скрытой пропаганды и теленовостях.- М.: LAPLambertAcademicPublishing,2012; Сороченко В. Энциклопедия методов пропаганды.- М.:HippoPublishing,

2010 ва б.

125

www.birunijournal .uz

вазифа сифатида кабул кила бошлайди ва унинг устида фикрлашга одатланади. Бугунги кунда барча замонавий таргибот системалари ушбу услубдан самарали фойдаланмокдалар.

4. "Такрорлаш". Етказилиши зарур булган гапни куп бора ва тинимсиз такрорлаш керак. Одатда муттасил такрорланган ахборот нафакат хотирада мустахкам урнашиб олади, балки охир-окибатда тугри деб кабул килинади. Фикрни бир неча оддий ифодада мужассам килиш ва уни узлуксиз равишда такрорлаш ахолини хотиржам ва мантикий фикрлашдан мосуво килади. Геополитик кучлар маълум сиёсатни амалга ошириш арафасида (масалан, харбий максадларга мулжалланган маблаглар микдорини ошириш зарурияти юзага келганда) зарур жамоатчилик фикрини шакллантириш учун ушбу услубга мурожаат киладилар.

5. "Муаммони яшириш". Х,ар кандай геополитик куч уз ютукларини кенг ёритишни, муаммолари ва маглубиятларини эса сояда колдиришни хуш куради. Юзага келган муаммони яширишнинг оддий йули унинг урнига бошка вокеалар тугрисида маълумот бериш, кишиларни асосий муаммодан чалгитишдан иборат. Ахборот маконида ушбу услубнинг кулланилишини осон илгаб олса булади: одатда, айтайлик, "Euronews" каналида хабар берилган вокеа "Россия-24" ёки "СЫК"каналида ёритилмайди. Бир доменда кенг шархланган вокеа бошка доменда узга хабарлар ортида колдириб кетилади.

6. "Тахдидлар уйлаб топиш". Ахолини куркув остида бирлаштириш бирмунча осон. Вахимага тушган кишилар узларига маъкул булмаган вазиятдан кутулиш учун хар кандай саъй-харакатни куллаб-кувватлашга тайёр буладилар. Буни бугунги геополитик кучлар яхши узлаштирган куринадилар. Улар томонидан уз ахолиси орасида амалга оширилаётган таргиботда бирор бир "глобал тахдид" мисли курилмаган даражада кучайтирилади ва шунинг билан оммавий куркув юзага келтирилади. Бунда вазиятда халк негатив энергиясини узга объектларга йуналтириш, унинг онгини маълум максадларда манипуляция килиш осон кечади.

7. "Хулоса чикаришга халакит бериш". Деструктив таргибот шахснинг мустакил фикрлашидан, мантикий мулохаза юритиш оркали тугри хулоса чи-каришидан манфаатдор эмас. Шунинг учун хам турли геополитик кучларнинг максадларига хизмат килаётган оммавий ахборот воситалари уз материалларини мантикий изчилликда беришни маъкул деб билмайдилар. Фикрни чалгитиш учун телекурсатувлар рекламалар билан булиниб туради, маколалар орасида кроссвордлар ва бошка материаллар нашр килинади, эшиттиришлар кушиклар билан алмашиб турилади ва хоказо. Бу йул билан

126

кишига мустакил хулоса чикариш учун мутлако имкон колдирилмайди ва таклиф этилган тайёр хулосани кабул килишга ундалади.

8. "Тескари алока" Аудиторияга узатилаётган ахборотнинг ишонарли-лиги ва таъсирчанлигини оширишда тескари алоканинг ахамияти нихоятда катта. Ахборотнинг бирор бир тасодифий респондент томонидан маъкулланиши кишиларда катта таассурот колдиради. Бугунги таргибот каналлари бу услубдан кенг фойдаланадилар. Бирок, масаланинг нозик томони шундаки, бундай респондент таргиботчи томонидан аввалдан танлаб олинади. Табиийки, маъкул булмаган ижтимоий позицияда турган респондент эфирга якин йулатилмайди.

9. "Оддий талкин". Муаммолар ёки маглубиятлар хакида ахолини хабар-дор килиш зарурияти юзага келганда энг катта муаммо хам оддийгина, одатий холдек етказилади. Бунинг натижасида булиб утган вокеанинг ижтимоий ахамияти пасайтирилади, халк уни жиддий эътиборга лойик булмаган муаммо сифатида кабул килади.

10. Ахборот блокадаси. Х,ар бир геополитик куч уз таъсири остидаги таргибот каналларини, оммавий ахборот воситаларини маълум ахборотларни таркатишга, номакбул маълумотларни эса чегириб ташлашга мажбур киладилар. Номакбул маълумот сифатида бирор бир шахснинг сиёсий фаолияти, бирор давлат томонидан амалга оширилган сиёсий харакатлар, айрим сиёсий вокеалар, аналитик материаллар ва хулосалар бахоланиши мумкин.

Таргибот услубларининг иккинчи гурууи маълум геополитик кучга хос ижтимоий-сиёсий позицияни мухолиф мамлакат ахолисига етказиш, уни уз карашларидан воз кечишга ундаш максадида кулланилади. Ушбу услублар-нинг энг кенг кулланилаётганлари куйидагилардан иборат:

1. "Номаълум манба" Услубдан аслида ёлгон булган ахборотни асослаш учун фойдаланилади. Одатда бундай ахборотлар "Экспертларнинг хулосасига кура", "Фалон вазирликдаги манбанинг хабар беришича" тарзида бошланади. Аник манба эса курсатилмайди. Бундай йул билан ахборот гуё асосга, исботга эгадек килиб такдим этилади.

2. "Угрини ушла". Услубдан етказилган ахборотнинг ёлгонлиги маълум булиб колганида фойдаланилади. Бунда ахборотни узатган манбанинг узи хаммадан аввал айюханнос солиб, ёлгон ахборотни етказган айбдорларни излай бошлайди ва кишилар эътиборини бошка объектга буриб юборади.

3. "Илдамлик эффекти". Янгиликни хаммадан олдин билиш ва етказиш -хозирги таргибот манбаларининг асосий услубларидан бири. Шу йул билан биринчи булиб ахборотни зарурий ракурсда ёритиш имкони тугилади.

127

Киши-ларнинг вокеага муносабати эса одатда илк кабул килинган маълумотлар асо-сида шаклланади. Кейинги етказилган маълумотлар биринчисига мос булмаса, танкидий рухда бахоланади.

4. "Иштирокчи эффекти" Вокеа содир булган жойлардан тайёрланган репортаж унинг ишонарлилигини оширади. Шунинг учун хам бугун мухолиф кучларнинг гайриинсоний хатти-харакатларини "фош килувчи" инсцениров-калар тайёрлаш, унинг фонида репортажлар уюштириш геополитик максад-ларга хизмат киладиган таргибот системалари учун одатий холга айланган.

5. "Фактни констатация килиш" Услуб кишиларда зарурий кайфиятни шакллантириш максадида кулланилади. Бунда содир булиши исталган вокеа хакикатда содир булгандек баён этилади. "Фалон мамлакат иктисоди инки-розга юз тутди", "фалон давлатнинг сиёсати уни жар ёкасига келтириб куйди" кабилидаги янгиликлар шу максадларга хизмат килади.

6. "Ёлгон аналогия". Ёлгондакам ухшатишлар килиш, мухолифларни тарихдаги салбий кучларга киёслаш хам деструктив таргиботнинг одатий услубига айланган. Бунда ухшатилаётган томонларнинг умумий жихатлари нихоятда камлигига эътибор берилмайди. Кишиларда мухолиф хакида салбий муносабат шакллантирилса кифоя.

7. "Гувохлар". Бу услуб хам материалнинг, унинг талкинининг ишонар-лилиги даражасини ошириш максадида ишлатилади. Макбул позицияни кул-лаб-кувватловчи вокеа "гувохи" топилади ва унинг интервьюси тайёрланади. Интервью аввал етказилган ахборот талкинининг хакконийлилигини исбот-лашга хизмат килади.

8. "Тарих талкини". Тарихий вокеаларни узича талкин килиш, тарихни уз максад ва манфаатларига мос равишда "кайта ёзиб чикишга" интилиш хам типик услубга айланди. Бу услуб тактик эмас, стратегик максадларга хизмат килади: унинг ёрдамида кишиларда аста-секинлик билан макбул дунёкараш шакллантирила боради.

9. "Имконият" Геополитик максадларга хизмат килаётган таргибот во-ситалари бирор жараён ёки вокеани ёритаётганда уз тарафдорларига купрок имконият яратиб берадилар. Натижада ахборот маконида бир позиция тараф-дорларининг кули баланд келади, иккинчи тараф учун уз нуктаи назарини баён килиш имкони камаяди. Шу тарика зарурий фикрни таргиб килиш имкониятлари кенгаяди.

10. "Тушунчаларни алмаштириш". Услубдан содир булаётган вокеалар характерини узгартириб талкин килишда фойдаланилади. Бунинг учун юз берган вокеа, унинг иштирокчилари бошка тушунчалар билан номланади.

128

MacanaH, '^KcTpeMucraap" TymyHnacu "onno3^noH Ky^nap" TymyHnacu öunaH, "TeppopucTHK xapaKaraap" TymyHnacu "o3ognuK xapaKara" TymyHnacu öunaH, "TapTuöcronHK" TymyHnacu "Hopo3HHHK HaMofiHmu" TymyHnacu öunaH, "ennaHraH ^aHrapu" TyrnyHnacH "KyHrunnH" TymyHnacu öunaH anMamTupunagu.

11. "Chhob" AfipuM TapruöoT MaHöanapu öupop $HKp, HyKTau-Ha3apHH Tapruö KHnurngaH aBBan yHH khhhkpok öup xygygga TapKarnö, axonuHHHr KaHgafi Kaöyn KunHfflHHH ypraHagunap. ffly fiyn öunaH ^HKpHHHr MaxannuH MeHTanuTeTra Moc eKH Moc эмacпнгн aHHKgaHagu. CyHrpa y3rapTHpumnap KupmunraH Ba "Taxpup KHHHHraH" $HKp OMMaBufi Tap3ga Tapruö KHHHHa öomnaHagu.

12. "Pyxufi ^ana^nuK" KumunapHH ^ana^ khhhö Ky^guraH, non Kongupa-guraH ^anoKaT, TeppopucTHK aKT, koth.mhk caxHanapuHHHr HaMofium KHnHHHfflH xaM ogarafi xonra aönaHgu. Acnuga öyHgaH aHHK cuecufi MaKcagnap Ky3naHagu: Ma3Kyp caxHanap HaMofiumugaH cyHr ®:aMoaTHHnHK $HKpu yHHHr TarnKunoTHHCH cu^arnga KypcaranaeTraH KynnapHH canöufi pyxga öaxonaö öomnaögu.

13. "PefiTHHrHH öenrunam" ^ecTpyKTHB TapruöoT MaHÖanapuHHHr «Ha öup HafipaHru Typnu MyHocaöaraap öunaH MaMnaKaraapHHHr pefiTHHruHH aHHKgarn-gaH uöopaT. KefiHHru fiunnapga Typnu coцнoпoгнк TagKUKoraap yTKa3uö,

MaMnaKaTnapHHHr rox geMoKpaTHK Kagpuaraap öyfiuHa, rox ^yKaponap xaB^cronuruHHHr TatMUHnaHraHnuru öyfiHHa, rox кoppyпцнa xonaraapuHHHr öapTapa^ этнпгaнпнгн öyfiHHa, rox BH^goH эpкннпнгннннг TatMUHnaraHnuru öyfiuHa pefiTHHruHH aHHKgamra HHTunuHMoKga. Acnuga öy xaM MatnyM HopMa Ba пpннцнппapнн cuHrgupumgaH öornKa Hapca эмac.

14. "OnaMmyMynnuK Ba momunuHnnuK" AfipuM $HKp eKH HyKTau Ha3apHH ^aMoaraunuKKa KepaKHH paKypcga cuHrgupum ynyH aBBan yHgaru pyxufi xuMoaHH öy3um, yHH TamBumnaHTupum 3apyp öynagu. EyHHHr ynyH aBBan öupop öup axöopoT HuxoaTga onaMmyMyn xapaKTepra эгa, momunuHH eTKasunumu 3apyp öynraH MatnyMoT cu^arnga y3aranagu. fflyHgaH cyHr TamBumra TymraH ayguTopuara yHgaH KyTunum nopacu cu^araga 3apypufi $HKp TaKguM этнпagн.

15. "AxöopoT TynKHHu". Kumunapga KaTtufi h^thmohh пoзнцнaнн maKH-naHTupum ynyH 3apypufi axöoporaap öupBapaKafiHra öup Hena axöopoT MaHöa-napugaH y3aTunagu. ffly fiyn öunaH axöopoT TynKHHu TamKHH этнпagн. EyHgaH MaKcag Kumunap opacuga MatnyM axöopoTHHHr KeHr MyxoKaMa этнпнmнгa эpн-mumgaH uöopaT.

16. "rannapHH öup MaTHra öupnamTupum". Eat3aH Typnu ^ofinapga öynraH BoKeanap öuTTa MaTHga ^aMnaHagu. MacanaH, ^anoH maxapga oTumMa öynuö yTraHH, yHga rpaHaToMeTHapgaH ^ofiganaHunraHH, Tacogu^aH öonanap

129

www.birunijournal .uz

богчаси укка тутилгани ва икки бола халок булгани бир ахборот матнида баён килинади. Натижада болаларнинг улимига отишма сабаб булган, деган хулоса келиб чикади. Аслида эса отишма мутлако бошка пайтда, бошка жойда юз берган, болалар эса бошка сабаб билан халок булган. Лекин, бундан катъий назар, ахборот уз максадига эришади.

Албатта, таргибот услубларининг бундай таснифланиши шартли харак-терга эга, чунки мамлакат ичкарисидаги таргибот жараёнида кулланилган ус-лублар айрим холларда геополитик маконда хам ишлатилиши, аксинча, мухолиф геополитик кучларга карши ишлатишга мулжалланган услублар мамлакат ичкарисида хам иш бериши мумкин. Лекин мазкур услубларнинг тадбик этилиши частотасига карайдиган булсак, уларнинг баъзилари купрок ички таргибот мобайнида, бошкалари эса ташки таргибот давомида ишлатилаётганига амин буламиз. Биз услубларни шу мезонга асосланган холда таснифладик.

Хулоса киладиган булсак, янги асрга келиб замонавий таргибот системалари давлатнинг мутасадди органлари томонидан мувофик-лаштириладиган мураккаб институтлар, механизмлар, марказлар, воситаларни узида мужассам килган, етарли микдордаги маблаг билан таъминланадиган системага айланди. Бугунги кунда у макбул жамоатчилик фикрини шакллантириш ва хаётий позицияни карор топтириш, мухолиф мамлакат ахолисига маълум геополитик позицияни етказиш вазифаларига буйсундирилган. Ушбу вазифаларни бажариш учун замонавий таргибот системаси такомиллашган таргибот услублари ва усуллари мажмуидан, таъсирчан воситалардан кенг фойдаланмокдалар.

ФОЙДАЛАНИЛГАН АДАБИЁТЛАР РУЙХАТИ (REFERENCES)

1. Аронсон Э., Пратканис Э. Современные технологии влияния и убеждения. -М.: Прайм-Еврознак, 2008; Василова Д. Использование методов скрытой пропаганды и теленовостях.- М.: LAPLambertAcademicPublishing,2012; Сороченко В. Энциклопедия методов пропаганды.- M.:HippoPublishing, 2010 ва б.

2. Бернейс Э. Пропаганда.- М.: HippoPublishingLTD, 2010.

3. Rustamov R. R., Elboyeva S. B. THE EVOLUTION OF THE SYSTEM OF SPIRITUAL PROPAGANDA //Theoretical & Applied Science. - 2020. - №. 10. -С. 218-221.

4. Чориев, С. А., & Рустамов, Р. Р. (2022). ДУНЁ ТАРГИБОТ СИСТЕМАСИ ЭВОЛЮЦИЯСИ. Oriental renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences, 2(5-2), 48-59.

130

5. Рустамов Р. Р., Тураева С. Х. Виды пропаганды, ее цели и задачи //Вестник науки. - 2020. - Т. 5. - №. 11. - С. 58-62.

6. Рустамов Р. СОЦИАЛЬНАЯ ЗАЩИТА КАК ФАКТОР РАЗВИТИЯ ЧЕЛОВЕЧЕСКОГО ПОТЕНЦИАЛА //Scientific Collection «InterConf». - 2022. -№. 118. - С. 41-49.

7. Rustamov R. R., Manzarov Y. X. Changes in advocacy systems today //Deutsche Internationale Zeitschrift für zeitgenössische Wissenschaft. - 2020. - №.

8. Rustamov R. R., Turaeva S. H. Medieval Western and Eastern Propaganda: A Comparative Analysis //Theoretical & Applied Science. - 2021. - №. 8. - С. 72-74.

9. Rustamov Ramz Rizoqulovich, To'Rayeva Sanobar Halimovna QADIMGI DUNYO ILK TARG'IBOT SISTEMALARINING SHAKLLANISHI // ORIENSS. 2021. №3. URL: https://cyberleninka.ru/article/n/qadimgi-dunyo-ilk-targ-ibot-sistemalarining-shakllanishi (дата обращения: 22.01.2024).

10. Rustamov R. R. MODERN PROPAGANDA TECHNOLOGY AND THEIR MAIN PURPOSE //Научное знание современности. - 2018. - №. 10. - С. 35-38.

11. Rustamov R. R. ATTRIBUTIVE CHANGES IN THE INFORMATION SPACE SYSTEM IN THE CONTEXT OF GEOPOLITICAL COMPETITION //Theoretical & Applied Science. - 2018. - №. 3. - С. 170-173.

12. Курбонова М. Б., Мамасалиев М. М. СТРУКТУРА СОЦИАЛЬНОГО СТАТУСА МОЛОДЕЖНОГО СООБЩЕСТВА //ИННОВАЦИОННОЕ РАЗВИТИЕ: ПОТЕНЦИАЛ НАУКИ И СОВРЕМЕННОГО ОБРАЗОВАНИЯ. -2020. - С. 210-213.

13. Mamasaliev M. M. Philosophical and Moral Aspects of Amir Temur's Foreign Policy //Miasto Przyszlosci. - 2023. - Т. 35. - С. 210-215.

14. Мамасалиев М. АМИР ТЕМУРНИНГ ТАШКИ СИЁСАТДАГИ ФАЛСАФИЙ-АХЛОКДЙ ЖИХДТЛАР //Ижтимоий-гуманитар фанларнинг долзарб муаммолари/Актуальные проблемы социально-гуманитарных наук/Actual Problems of Humanities and Social Sciences. - 2023. - Т. 3. - №. 4. -С. 170-175.

15. Mamasaliyev M. M. AMIR TEMUR DAVRIDA MARKAZLASHGAN BOSHQARUV TIZIMINING SHAKLLARI //Oriental renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences. - 2022. - Т. 2. - №. 5-2. - С. 1120-1129.

16. Манзаров, Ю. Х. (2020). Роль пропаганды народного творчества и искусства в воспитании молодежи. In 30 лет Конвенции о правах ребенка: современные вызовы и пути решения проблем в сфере защиты прав детей (pp.

2. - С. 7-

131

226-232). Российский государственный профессионально-педагогический университет.

17. Манзаров Ю. Х. Новый Узбекистан на пути третьего ренессанса //Academy. - 2021. - №. 5 (68). - С. 34-38.

18. Манзаров Ю. ДЕМОКРАТИЧЕСКИЕ ПРЕОБРАЗОВАНИЯ И ОБЕСПЕЧЕНИЕ МЕЖНАЦИОНАЛЬНОГО СОГЛАСИЯ В УЗБЕКИСТАНЕ В ГОДЫ НЕЗАВИСИМОСТИ //Журнал научных публикаций аспирантов и докторантов. - 2017. - №. 4. - С. 28-30.

132

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.